Ma racuna se samo otkrijte vec jednom sta ste dobili od mene....heehe
OVA JE PESMA “ODNELA” NAGRADU “GORANOVO PROLEĆE“ U SRED ZAGREBA
Teška pretnja;
Ko mi ne pročita Branu Petrovića (pazi propitivaću) ima da mu zapatim Miljenka Žuboskg pa im da se puši!!!!!!
Prva pesma čovekova
(Miroslavu Egeriću)
Ovih dana ovih dana
ja i moja žena
gradimo sebi prvo dete
oooh
da nas vidite samo
kako jedno na drugo kidišemo
kao u doba očeva granate
poljupci lete
pljušte
lete
to nas dvoje rešavamo Pitanje Svetsko
to se mi sa čovečanstvom solidarišemo
ženo moja
oh
ženo moja
pojmiš li šta se noćas
u ovom prozaičnom sobičku zbiva
to mi zi ničega iz ničega
joj iz ničega
gradimo čoveka živa
čoveka
to je nadrealista što žedan kad je ptice lovi
mangup što u svome telu krompir seje
spadalo koje otadžbinu proda
ringišpil u brod prekuje morem plovi
onaj fantastican što reči ume da izgovara
pa to je onaj što na zemlji jedini ume kuće da zida
i da ih nikad dovoljno lepe ruši
znaš ti tu gladnicu što sa vulkanima druguje na dnu mora
onaj što strašno mnogo psuje pije i puši
ženo moja
još iz tebe svetlost dubrovnika muca
trijumf morske soli
pronašao sam, ura:
tvoja su kolena gorka
kao obrazi gvozdene rude
ali čuj reči
kojima darivam ljude;
hiljadu poljubaca treba za prćasti nosić samo
taj veličanstveni izvor slina
a koliko ljubavi za ruke rebra noge
a tek za one stvari
ženo moja hrabro jurišaj na me
iako sam ovako nezgrapan i čupav
ne štedi poljupce za budućeg fantastu
poljupce za našeg sina
Snevam:
u proleće
tatinu curicu
van dana i gradske buke
daleko od škole tate mame
odmami poljsko cveće
kad tamo u parku na klupi jedan je međed čeka
taj dripac toliko drzak da moju ćerkicu ljubi
a on je ljubi ljubi
otima se ona
al
ne odustaje momak grubi
bude pod njima mnogo trave svelo
a negde u ponoć njeno se otvari telo
u njemu
joj
al moram priznati da je to posao nekog velikog boga
počinje avantura čoveka još jednoga.
A mamin dečko
preskače zidove gradske
i progone ga seljaci što krade njihovo voće
ali on krade jer on je muško i tako mu se hoće
i šta mu ko može
neka sav svet iskoči iz kože
jer on će jednoga leta u polju
u vihoru ratnom na užarenoj morskoj plaži
jednoj lepotici bezobrazno
VAŽI LI
NE VAŽI
pokaži joj sine moj pokaži
oooh
za tvoju snagu
na životinju noćas gladnu liči tvoj tata
a tvoja sirota majka
od prevelikog straha
s njim se u koštac
hvata.
PRIJATELJU nikako da provalimo ajde kaži
hehhe....svaka cast...dobio si nagradu PRIJATELJU
Slušaj vamo, još niko nije pročitao ‚‚Prvu peesmu čovekovu‚‚ (pod 80) ozbiljno izražavam tešku pretnju:
Ću da vam zapatim M. Žuborskog, pa ima da se pušite!!!!!!!!!
Ja sam pročitala još kad si postavio ali mi se nije svidela pa nisam komentarisala.
meni se spava odo spavat pa cu sutra da komentarisem...pozzzzz
Gospodzo,
bas mi je zao, mada bih rado procitao komentar. Meni tu ima par neodoljivih stihova ali ...de gustibus...
Uostalom tu je i Gen-Gap, u vreme moje mladosti ovaj forum bi se zvao
Selindžer i ostali.
Prevodi, meni je dotičnu pesmu recitovao bivši direktor koji već ima sina sa kojim sam inače generacija i pri tom se bio upiljio u mene kao zmija u žabu, tako da su mi se od tog momenta gore navedeni stihovi nekako ogadili :(
Domanovićeva Stradija ili Srbija je ista ona Srbija u kojoj nije bilo mesta za jednog Kiša, Pekića, Crnjanskog, zemlja kojoj nisu potrebni, plemeniti i pametni, pogotovo ne kreativni.
Nekoliko citata iz " Mrtvog mora" i " Stradije", pa vi vidite koiko se u međuvremenu promenilo:
" Narod ima sve slobode, ali ih ne upotrebljava."
" Nije ovde glavno održati zemlju, već što duže održati kabinet."
" Iz gramatike što pre treba izbaciti imenice kao što su: pravda, sloboda, zbor, dogovor, ustav, zakon i druge opasne, izdajničke reči, koje draže narod na bunu!"
" Ko ujedini Srpstvo, da se smesta u znak narodnog priznanja i ljubavi, UHAPSI!"
Topla preporuka, dela od istog autora: " kraljević Marko po drugi put među Srbima", " Danga"," Vođa"..
Tihi, za grob ne znam. Svojevremeno su Kiša Crnogorci pitali: " Danile, đe ćemo te kopat?", jer je po majci bio crnogorac, a po ocu mađarizovani nemački jevrejin. Sam se celog života osećao kao apatrid,jer kao što verovatno znaš kod jevreja se veroispovest nasleđuje po majci, ali eto nađe se na kraju i za njega mesto na Groblju velikana u Beogradu. Kada sam čitala " Skladište" shvatila sam koliko ga je potreslo "suptilno" pitanje crnogorske braće po materi. Em u Srbiji nije mogao da živi, em je verovao da neće moći da u njoj počiva, a celog života je pored brojnih nagovora odbijao da piše na francuskom, već je " pisao kao što je idisao" na srpskom.
Zar ne postoji nagrada sa Žankinim imenom?
"Predeo slikan cajem" sam jedva prosao prvu polovinu, medjutim kad sam stigao do druge, vise nisam mogao. Cini mi se da se u toj knjizi Pavic podsmeva citaocu, a da njemu ni samom nije bas jasno sta pokusava da kaze. Da se radi o umetnickoj slici, definisao bih ovu knjigu kao zvrljotina.
Romani mi inace slabo idu u poslednje vreme, vise citam non-fiction. "God is not great" - Christopher Hitchens, "Mother Theresa - Missionary position", (isti autor) i "Full Circle" - Michael Palin su poslednje tri knjige koje sam procitao i sve bi ih preporucio. Od nasih, bas taj nesrecni Predeo slikan cajem i Hazarski recnik, (koji mi se svideo, doduse) i "Ostrvo" Mese Selimovica, knjigu o starosti koja me je ukratko odusevila.
Pavića treba spaliti. od kada sam pročitala onaj "Hazarski rečnik" ja ne mogu ni jednu knjigu da čitam normalno, a da ne bi klnjigu čitala preko reda, čitam paralalno po 3-4 knjige.
Pavicev najbolji ortak je Koeljo, ako ti to nesto govori. S kim si, takav si. Ne kazem da nije dobar pisac, cak sta vise, (dapace, dagusce, dacurce), ali bre mnogo je ozbiljno poceo da shvata samog sebe u poslednje vreme. Podseca me na one pijane ribe koje ti objasnjavaju da su one na "jednom nivou, ovde", a svi ostali su "na ovom nivou, malo nize". A ja bas ne znam bilo koga ko NIJE citao Pavica. Postao je on odaaaavno mainstream, kao Pulp Fiction.
Pa na kraju krajeva - u pravu si, svi dobri pisci zele da mogu da pisu kao on... kao sto svi dobri pianisti zele da mogu da sviraju kao Monk. :)
Dve reči: Teri Pračet.
Dve reci: Herman Hese :)
Sajt sa e-knigama, ima i pravopis i VuJaklija :)))
http://www.baneprevoz.com/bane/bok/index20.php
sad kad vidjeh, moram da dam doprinos :)
*
Padni mi samo na pamet
misli moje obraz da ti izgrebu.
Izidji samo preda me
oci da mi zalaju na tebe.
Samo otvori usta
Cutanje moje da ti vilice razbije.
Seti me samo na sebe
secanje moje da ti zemlju pod stopalima raskopa.
Dotle je medju nama doslo.
Vasko Popa
I jos.
Epilog
Ovo nije ispovest.
Ovo je gore nego molitva.
Hiljadu puta od jutros kao nekad te volim.
Hiljadu puta od jutros ponovo ti se vracam.
Hiljadu puta od jutros ja se ponovo plasim,
za tebe izgubljenu u vrtlogu geografskih karata,
za tebe podeljenu kao plakat ko zna kakvim ljudima.
Da li sam jos uvek ona mera
po kojoj znas ko te voli
i koliko su pred tobom svi drugi bili goli?
Ona mera po kojoj znas
ko te otima i ko placa?
Da li sam jos uvek medju svim tvojim zivotima
onaj komad najplavljeg oblaka u grudima
i najkrvavijeg saca.
Mika Antic
Toliko za sad :)
U pravu si Jeco za Santica ali i dalje ne znas sta si dobila od mene dok ne otkrijes naslov pesme...:)