Istorija
Rekli o sajtu
Štek je dobro sakriveno mesto. Varijacija ima bezbroj: recimo štek-ocene su „isključivo dobre ocene koje se čuvaju za ‘ne daj Bože' situacije, odnosno period kada pljušte kečevi“, piše jedna vukajlijašica. Tako će iskusni školarac prećutati roditeljima da je dobio peticu, a to će im saopštiti tek kada dobije i nekog keca – da bi ublažio negativni efekat.
Deutsche Welle · 29. April 2011.
Nakalemiš granu po prezimenu. Na najveće poznato stablo istog prezimena. Nije ih bilo puno u prošlosti.
To sa prezimenima može samo u određenim delovima Crne Gore, po Srbiji to ispomešano, ne zna se ko kog jebe.
Ti si Jovanović.
Aha, i ti si?
Aha
Pa mi smo rod.
Aha
Ja sam Ahmed Jovanović i imam tezgu.
@Thilmo
У време претпоставке "божије честице" њено откриће било је једна од могућих будућности. Исто тако је са историјом, унапређење њене методологије је једна од могућих будућности. Откриће модела тоталне историје је допринело стварању нових дисциплина попут клиометрије и клиодинамике. Нажалост, у Србији се још историја поима као у немачким земљама 19. века: глорификована књижевна критика са "помоћним историјским наукама".
@L@ki
Ако не знаш ни приближан регион одакле је предак дошао, то је практично немогуће. Нажалост, српске земље су имале изузетно бурну прошлост, што никада не погодује очувању извора. Оно што је једна од главних одлика свештенства Српске патријаршије под османском влашћу јесте да је оно било углавном неписмено, тако да су црквене матичне књиге екстремно ретке и по правилу вођене без континуитета. Једино Срби који су живели у угарском Провинцијалу могу испратити порекло више од пар генерација уназад.
Етнолошка грађа какву прикупљају сајтови попут порекло.рс је писана у првој половини 20. века и углавном се заснива на усмемим предањима интервјуисаног становништва. Таква сведочења, непотребно је рећи, нису поуздана.
Неки генеалози реконструишу порекло на основу презимена, славе и/или генетике. Презимена су често тотално непоуздан фактор, јер су "фиксирана" (престала да буду патроними) у новије доба. Ни слава, бар по мени, није претерано поуздан индикатор; о њеној прошлости се мало тога поуздано зна. Генетика - опет, бар по мени - такође није претерано поуздана: сем тога што њени постулати нису разрађени, често је предмет популарних реинтерпретација (сећам се када је порекло.рс редефинисало једну хаплогрупу из "албанске" у "домородачко-балканску, највероватније келтску, које има доста и код Албанаца").
Стога не волим то сиљење како би се нашло некакво полу-поуздано порекло. Претпоставком да су непоуздани извори тачни можемо направити велике импликације на нечији идентитет, а те импликације могу бити засноване на потпуно погрешним подацима.
Nije tacno da se ne mogu pronaci koreni, moj slucaj recimo. Imam rodjaka, deda mi je ustvari, rano se penzionisao i krenuo da se bavi tim stvarima. Doduse trebalo mu je 5 godina i mnogo arhiva, manastirskih i crkvenih pre svega, ali je uspeo datirati origin u 17 veku, okolina Bara. I potom sve migracije do sredine 19 veka, od tada i sami svi znamo sta i kako.
Mene licno to ne dotice, zaboli me kurac da li su moji bili Srbi, Albanci, Hrvati, Crnogorci, ali ljudi vole to da znaju, pogotovo u tradicionalnim sredinama.
Историјски извори не доносе чињенице, већ мишљења, ставове и вредносне системе људи који су их писали (да не причамо да је део њих настао са намером да се неко слаже). Историчар се никад не може упознати са прошлошћу, већ са различитим интерпретацијама исте.
Вредносни судови су нужно субјективни параметри, јер подразумевају да историчар пројектује своје вредности, мишљења и ставове на прошлост. Притом та пројекција не би падала на масу бесмислених али утврђених чињеница, већ на већ постојеће интерпретације и пројекције: дакле, чинила би пројекцију на квадрат, или на већи степен (пошто су извори ионако највећим делом "из друге руке"). Мислим да не треба цртати колико је тако нешто потенцијално далеко од реалности.
ти си баш неки намћор
@bombas
Нисам рекао да није могуће, већ да су шансе изузетно мале: чак и ако је истраживање које је обавио твој рођак (а заправо деда) тачно и поуздано, то би био анегдотални доказ.
Otkrio je sve, svi zapisi postoje... tacno ispada svaka treca generacija je migrirala iz ovih ili onih razloga, pretpostavljam finansijskih na prvom mestu. Ne verujem da su pobili neke turke kako je to cesto misljenje kod Srba, ja sam miroljubiv i inteligentan, a takvi su mi i djedovi bili.
Elem, ovaj je bio jedan od prvih privatnika kod Tita, pa je bas bio u velikoj lovi, pitaj kurca koliko ga je kostalo da pronadje informacije, mada on je tako hteo i gotovo, moglo mu se.
Nije namcor, ali jebeno nisam video takvu osobu u zivotu. Bukvalno ne dozvoljava da bilo ko ziv kaze nesto iz oblasti istorije, bez da se umesa. To odaje veliki kompleks i nesigurnost, zelim mu svu srecu, ali tesko ce se ozeniti sa takvim ponasanjem.
БОМБАШЕВУ ЖЕНУ ЈЕБЕМО НА СМЕНУ ХАХАХ
Ma dobar je Car, pretvrda lobanja na svom polju, poštujem takve ljude
Ne kazem ja da je los covek, naprotiv, ali ima tu gresku generalno mislim da ga ljudi irl ne vole zbog te osobine
znas moguce je procitati nesto na internetu sa cim se ne slazes, bez obaveze da automatski dokazujes coveku da nije u pravu (iako mozda jeste, to je samo tvoje misljenje i koga uopste boli kurac)
https://www.blic.rs/riznica/jeste-li-culi-za-djojlene-pre-gotovo-200-godina-srbija-je-iz-budzeta-placala-mlade/j4j89zd
У исламским блискоисточним царствима (а то је практично било које блискоисточно царство од Абасијског хилафета наовамо), преовладавао је другачији идеал лепоте него у пост-ренесансној Европи. Тај идеал, наслеђен од Сасанијског царства (илити Ирана), видео је лепоту као бесполну. Мушко дете које је улазило у пубертет, а није добило прву браду ("хат"), није сматрано правим мушкарцем. Убрзо је пронађено и оправдање у исламској традицији: већина Европљана зна за ону причу да бомбаша самоубицу чекају 72 девице. Иако се број од 72 не помиње, и иако се нигде експлицитно не наводи да су те девице ("хурије" - заправо бестелесна бића женског рода) створене за сексуалне услуге, људској машти није требало пуно муке да створи такву представу. А када се на хурије дода помен њихових мушких пандана ("гилман"), чија сврха у рају није назначена, оправдање педерастије се само по себи намеће.
Харем је сам по себи представљао европским путописцима плод маште и вентил за пројекцију сопствених сексуалних фрустрација и фантазија. Занимљиво је како се хареми по правилу не помињу у хомоеротској поезији (поезија је једини књижевни жанр у ком су изражаване хомоеротске теме). Што се исламских писаца тиче, места која врве од хомосексуалности су заправо кафане. Друга места се ретко помињу, са евентуалним изузетком дервиша бекташија (мада је то, по свој прилици, део напада од стране ортодоксних сунијских теолога; ликовни материјал искључиво показује кафане као места за упражњавање педерастије). Постојање "мушких харема", колико је мени познато, вероватно је плод маште новинара Блица или списатеља.
Што се тиче омладине која је учествовала у педерастији, колико досадашња истраживања показују, она јесте била претежно немуслиманска, али су најпопуларнији били дечаци са Кавказа и из Грузије (ништа необично, с обзиром на то да је османска елита сматрала тамошње становништво идеалом лепоте). Мада се нисам претерано бавио 19. веком, у чланку не видим никакав доказ да су деца била српска.
Османска држава није плаћала трошкове својих провинцијских управљача до дубоко у 19. век: то се односи и на хареме. "Српски државни буџет" у 1830-им је заправо био лични буџет књаза Милоша: ако је београдском мухафизу стварно било плаћано по ставкама (у шта сумњам, јер је Србија плаћала фиксни збирни "данак одсеком"), то је вероватно био лични дар књаза мухафизу.
Што се тиче овог случаја из Земуна, нигде се не види да је он био нечији лични "аџеван", већ је вероватно ступио (ако је стварно ступио) у хомосексуалну везу (или везе). Овде се одлично види оријенталистички дискурс (хомосексуалност је " турски закон", у Европи се, претпостављам, за хомосексуалност није знало).
у иСлАмСкИм бЛиСкОиСтОчНиМ ЦаРсТвИмА (а тО Је пРаКтИчНо бИлО КоЈе бЛиСкОиСтОчНо цАрСтВо оД АбАсИјСкОг хИлАфЕтА НаОвАмО), ПрЕоВлАдАвАо јЕ ДрУгАчИјИ ИдЕаЛ ЛеПоТе нЕгО У ПоСт-рЕнЕсАнСнОј еВрОпИ. тАј иДеАл, НаСлЕђЕн оД СаСаНиЈсКоГ ЦаРсТвА (иЛиТи иРаНа), вИдЕо јЕ ЛеПоТу кАо бЕсПоЛнУ. мУшКо дЕтЕ КоЈе јЕ УлАзИлО У ПуБеРтЕт, А НиЈе дОбИлО ПрВу бРаДу ("хАт"), НиЈе сМаТрАнО ПрАвИм мУшКаРцЕм. УбРзО Је пРоНаЂеНо и оПрАвДаЊе у иСлАмСкОј тРаДиЦиЈи: ВеЋиНа еВрОпЉаНа зНа зА ОнУ ПрИчУ Да бОмБаШа сАмОуБиЦу чЕкАјУ 72 дЕвИцЕ. иАкО Се бРоЈ Од 72 Не пОмИњЕ, и иАкО Се нИгДе еКсПлИцИтНо нЕ НаВоДи дА Су тЕ ДеВиЦе ("хУрИјЕ" - зАпРаВо бЕсТеЛеСнА БиЋа жЕнСкОг рОдА) сТвОрЕнЕ За сЕкСуАлНе уСлУгЕ, љУдСкОј мАшТи нИјЕ ТрЕбАлО ПуНо мУкЕ Да сТвОрИ ТаКвУ ПрЕдСтАвУ. а кАдА Се нА ХуРиЈе дОдА ПоМеН ЊиХоВиХ МуШкИх пАнДаНа ("гИлМаН"), чИјА СвРхА У РаЈу нИјЕ НаЗнАчЕнА, оПрАвДаЊе пЕдЕрАсТиЈе сЕ СаМо пО СеБи нАмЕћЕ. ХаРеМ Је сАм пО СеБи пРеДсТаВљАо еВрОпСкИм пУтОпИсЦиМа пЛоД МаШтЕ И ВеНтИл зА ПрОјЕкЦиЈу сОпСтВеНиХ СеКсУаЛнИх фРуСтРаЦиЈа и фАнТаЗиЈа. ЗаНиМљИвО Је кАкО Се хАрЕмИ По пРаВиЛу нЕ ПоМиЊу у хОмОеРоТсКоЈ ПоЕзИјИ (пОеЗиЈа јЕ ЈеДиНи кЊиЖеВнИ ЖаНр у кОм сУ ИзРаЖаВаНе хОмОеРоТсКе тЕмЕ). ШтО Се иСлАмСкИх пИсАцА ТиЧе, МеСтА КоЈа вРвЕ Од хОмОсЕкСуАлНоСтИ Су зАпРаВо кАфАнЕ. дРуГа мЕсТа сЕ РеТкО ПоМиЊу, Са еВеНтУаЛнИм иЗуЗеТкОм дЕрВиШа бЕкТаШиЈа (МаДа јЕ То, По сВоЈ ПрИлИцИ, дЕо нАпАдА Од сТрАнЕ ОрТоДоКсНиХ СуНиЈсКиХ ТеОлОгА; лИкОвНи мАтЕрИјАл иСкЉуЧиВо пОкАзУјЕ КаФаНе кАо мЕсТа зА УпРаЖњАвАњЕ ПеДеРаСтИјЕ). ПоСтОјАњЕ "мУшКиХ ХаРеМа", кОлИкО Је мЕнИ ПоЗнАтО, вЕрОвАтНо јЕ ПлОд мАшТе нОвИнАрА БлИцА ИлИ СпИсАтЕљА. ШтО Се тИчЕ ОмЛаДиНе кОјА Је уЧеСтВоВаЛа у пЕдЕрАсТиЈи, КоЛиКо дОсАдАшЊа иСтРаЖиВаЊа пОкАзУјУ, оНа јЕсТе бИлА ПрЕтЕжНо нЕмУсЛиМаНсКа, АлИ Су нАјПоПуЛаРнИјИ БиЛи дЕчАцИ Са кАвКаЗа и иЗ ГрУзИјЕ (нИшТа нЕоБиЧнО, с оБзИрОм нА То дА Је оСмАнСкА ЕлИтА СмАтРаЛа тАмОшЊе сТаНоВнИшТвО ИдЕаЛоМ ЛеПоТе). мАдА Се нИсАм пРеТеРаНо бАвИо 19. вЕкОм, У ЧлАнКу нЕ ВиДиМ НиКаКаВ ДоКаЗ Да сУ ДеЦа бИлА СрПсКа. оСмАнСкА ДрЖаВа нИјЕ ПлАћАлА ТрОшКоВе сВоЈиХ ПрОвИнЦиЈсКиХ УпРаВљАчА До дУбОкО У 19. ВеК: тО Се оДнОсИ И На хАрЕмЕ. "СрПсКи дРжАвНи бУџЕт" У 1830-иМ Је зАпРаВо бИо лИчНи бУџЕт кЊаЗа мИлОшА: аКо јЕ БеОгРаДсКоМ МуХаФиЗу сТвАрНо бИлО ПлАћАнО По сТаВкАмА (у шТа сУмЊаМ, јЕр јЕ СрБиЈа пЛаЋаЛа фИкСнИ ЗбИрНи "ДаНаК ОдСеКоМ"), тО Је вЕрОвАтНо бИо лИчНи дАр кЊаЗа мУхАфИзУ. ШтО Се тИчЕ ОвОг сЛуЧаЈа иЗ ЗеМуНа, НиГдЕ Се нЕ ВиДи дА Је оН БиО НеЧиЈи лИчНи "АџЕвАн", вЕћ јЕ ВеРоВаТнО СтУпИо (АкО Је сТвАрНо сТуПиО) у хОмОсЕкСуАлНу вЕзУ (иЛи вЕзЕ). ОвДе сЕ ОдЛиЧнО ВиДи оРиЈеНтАлИсТиЧкИ ДиСкУрС (хОмОсЕкСуАлНоСт јЕ " ТуРсКи зАкОн", у еВрОпИ Се, ПрЕтПоСтАвЉаМ, зА ХоМоСеКсУаЛнОсТ НиЈе зНаЛо).
Care, mišljenje o Slobodanu Jovanoviću?
kolko god iritantno bilo sto ne sme niko nista da napise na ovoj temi osim cara, ovakvi tekstovi me obogate kontam da mogu da smuvam bilo koju ribu posle ovako neke stvari sto procitam....cim se na neku recenicu vratim da je procitam, ako nisam iz prve skontao, znam da je tekst kvlt
mislis da moze lemaja ili natnat da se smuva ovim
@Tywin Lannister
Опет вредносни судови... Екстремно квалитетан интелектуалац за нашу малу, сиромашну срединицу. Неретко је писао о историјским делима боље од професионалних историчара: многа дела су му и данас непревазиђена (да ли то више говори о његовом квалитету или очајном стању српске интелектуалне елите, остаје отворено питање
Као политичар, баш попут свога оца, Владимира, није се снашао. Мислим, ипак, да би се у таквим околностима и доста спретнији политичари тешко снашли. Но, политика не трпи интелектуалце и идеале.
Evo, ovako to rade pravi Srbi
https://i.imgur.com/KkSVklF.jpg
Treba li pominjati da je Sabac u pitanju?