Šta kažeš o Joakimovom letopisu, koji kao pretke Rjurihoviča, pominje slovenskog kneza Vandala i njegove sinove: Izbora, Stolposvjata i Vladimira?
Dalje se kaže, kako je Vandalov potomak u 9. generaciji bio knez Burivoj, pradeda novgorodskog kneza Rjuriha (~860-879).
Imena - Stolposvjat i Senubald / Sviolad su jako slična, možda su bili ista osoba, s obzirom da Dukljanin nedirektno govori kako su ostrogotsko-slovenski vladari - ,,Svevladovići'', bili izdanci Amalunga, po muškoj liniji (deda Teodoriha Velikog bio je Vandal / Vandalar).
Što se tiče naših vladara, pre 7. veka, Irci i Japanci sve svoje vladare pre 5. ili 6. veka, zovu polu-legendarnima, a njihove datume zovu tradicionalnima i kao takve ih predstavljaju i na internetu, jedino mi svoje vladare starije od 7., 8. ili 9. veka odbacujemo kao koještarije.
Šta kažeš o Joakimovom letopisu, koji kao pretke Rjurihoviča, pominje slovenskog kneza Vandala i njegove sinove: Izbora, Stolposvjata i Vladimira?
а) Летопис Псеудо-Јоакима из 17. века је универзално одбачен као поуздани извор од стране руских историчара зато што је његово постојање пре реченог периода недоказиво и зато што се верује да одређене појаве описане у њему јесу заправо илузија на руско друштво из реченог периода. Чак је и скован полу-поспрдни израз Татишчевљева информација за податке које је Татишчев нашао у овој, иначе несачуваној, хроници.
б) Чак и ако бисмо Летопис узели као аутентичан - Вандал је Герман који влада Словенима у њој, што опет показује да причаш о изворима које ниси видео.
Imena - Stolposvjat i Senubald / Sviolad su jako slična, možda su bili ista osoba, s obzirom da Dukljanin nedirektno govori kako su ostrogotsko-slovenski vladari - ,,Svevladovići'', bili izdanci Amalunga, po muškoj liniji (deda Teodoriha Velikog bio je Vandal / Vandalar).
Постоји само један проблем са таквом теоријом, а то је да су Амали већ давно изумрли до половине 7. века (последњи је био Теодегискле, син краља Теодабада). Све остало што си написао је просто домишљање без поткрепљења у изворима.
Što se tiče naših vladara, pre 7. veka, Irci i Japanci sve svoje vladare pre 5. ili 6. veka, zovu polu-legendarnima, a njihove datume zovu tradicionalnima i kao takve ih predstavljaju i na internetu, jedino mi svoje vladare starije od 7., 8. ili 9. veka odbacujemo kao koještarije.
Bio sam ubedjen da sam negde procitao..vrv i jesam ali eto izgleda nije bio tacan podatak, nema veze svakako sam ga uzeo za primer samo.
Јасно.
Palo mi na pamet takodje, mozda je glupo ali ako si gledao GOT, tamo se kaze "bannermen" a ne "vassals", sad ne znam jel to jedna te ista stvar ili?
Нисам то никад пратио, али колико видим по Гуглу то је у принципу то, вероватно је Мартин преузео тај генерички модел феудализма у своје дело.
Нигде у српским изворима нећеш наћи реч вазал. Статистички гледано, заправо ћеш наћи у занемарљиво малом броју европских извора, исто као реч феудално и изводе из њега. Историчари ранијих доба су једноставно покушали све приписати једном генерализованом моделу, по узору на друге (углавном природне науке).
У стварности, облик и начини успостављања тих односа су варирали, и то не само у различитим друштвима, већ често и у истим друштвима. Различити крајеви Француске имали су различите облике политичког и друштвеног устројства у истом периоду, али је често и једна област мењала облике политичког и друштвеног устројства кроз време.
И онда долазимо у посебни проблем, пошто су термини вазалства и феудализма измишљени за европске потребе, како то применити на не-европска друштва (Османско царство)? Ту је тек присутно натезање ових модела, па се говори о некаквом османском феудализму који се разликује од европског феудализма и сл. А заправо, ни кнез Стефан Лазар ни султан Мурат не би знали шта значи вазал и феудализам. Та два појма, онако како смо их учили у школи, постоје само у фикцији историчара.
Када то имаш на уму, онда је јасно зашто су такви појмови одбацивани још од 1970-их (чувени есеј Елизабет Браун, The Tyranny of a Construct: Feudalism and the Historians of Medieval Europe, као и посебно битно дело Сузан Рејнолдс из 1994. под именом Fiefs and Vassals).
Razume se.
Ali legendarno i polu-legendarno nije isto. Polulegendarni su ipak postojali, samo su delimično pretočeni u legendu.
Šta reći o kraljiću Marku Mrnjavčeviću, istorijskoj ličnosti, od koga su narodni mitovi napravili svemogućeg hajduka, a on bio obični kraljčić, koji je vladao samo svojom oblašću, dok po bici na Saurskom polju, nije postao turski vazal.
A o Obiliću da i ne pričamo. Živeo je navodno u 14. veku, dakle tokom kasnog srednjeg veka, a koliko znamo o njemu?
Ne znamo sa sigurnošću ni da li je postojao.
Ali legendarno i polu-legendarno nije isto. Polulegendarni su ipak postojali, samo su delimično pretočeni u legendu.
Šta reći o kraljiću Marku Mrnjavčeviću, istorijskoj ličnosti, od koga su narodni mitovi napravili svemogućeg hajduka, a on bio obični kraljčić, koji je vladao samo svojom oblašću, dok po bici na Saurskom polju, nije postao turski vazal.
Ипак је краљ Марко несумњиво историјска личност, за разлику од велике већине: њега потврђују на десетине међусобно независних извора. То што Марко Краљевић српских песама не одговара историјској личности (у питању ипак није обични краљчић). Не знам одакле ти идеја да је битка на Саурском пољу била преломна тачка.
A o Obiliću da i ne pričamo. Živeo je navodno u 14. veku, dakle tokom kasnog srednjeg veka, a koliko znamo o njemu?
Ne znamo sa sigurnošću ni da li je postojao.
Прву дефинитивну верзију Обилића налазимо код Мавра Орбина. То само упућује на чињеницу да историјске списе раномодерних приморских римокатолика треба узимати са великом дозом резерве.
U bici na Saurskom polju je uz Balšića bio Markov brat Ivaniš. Posle Balšine i Ivaniševe pogibije, kaže se dalje da su svi vladari u okolini postali turski vazali. Izuzev kneza Lazara i Brankovića, naravno.
U bici na Saurskom polju je uz Balšića bio Markov brat Ivaniš. Posle Balšine i Ivaniševe pogibije, kaže se dalje da su svi vladari u okolini postali turski vazali. Izuzev kneza Lazara i Brankovića, naravno.
а) То није тачно ни за саме Балшиће и њихове земље, од којих је први вазалом постао Константин Балшић, и то 1391. године. И њихови вазали, који су разграбили део земаља Балшића, били су независни од Османлија. Погледај како се Ђурађ II 1386. назива самодршцем.
б) Ако је и истина шта Мавро Орбини пише, Иваниш је већ живео на двору Балшића и није управљао заоставштином краља Вукашина и деспота Јована Угљеше - самим тим, није био политички везан за краља Марка.
в) Да је краљ Марко морао раније постати вазалом упућује неколико чињеница:
1) Бугарски цар је постао вазалом 1376/7, као и Константин Дејановић. Те године је Једрене постало фактичка престоница Османског царства. Тада и османски емир долази у Европу са азијских похода.
2) Глава Балшина је послата уџбегу Македоније. То значи да је већ успостављана османска паралелна администрација у тренутку битке.
Tako je. Zaboravih da napišem i izuzev Balšića. Za Bosnu i Hum znamo da su palu u 15. veku.
U svakom slučaju, kralj Marko je postao vazal u periodu 1377-1385, nikako pre, a posle nema ni govora, tako da onaj narodni izraz ,,Kasno Marko na Kosovo stiže.'', može se okačiti mačoru o rep. U vreme kosovske bitke, uveliko je bio turski vazal.
Koliko smo realno imali zdravih, pravih i čestitih vladara od vremena pa do danas? Trojicu?
To treba posmatrati u korespodenciji sa stanjem srpske drzave u trenutku necije vladavine. Ne zavisi to od subjektivnog misljenja jednog mr noa, bombasa, bohora, houltija...
Autentičnost ove izjave, naravno, možemo dovoditi u pitanje, ali valja joj se vraćati. https://www.alo.rs/vesti/drustvo/srbi-za-50-godina-nece-znati-ko-su-za-100-nece-postojati-ja-sam-ih-unistio-video/234621/vest
Kad se sve temeljno sabere i još temeljnije razloži, šta je sve J. Broz Srbima radio, ne čudi ta vest ni najmanje.
Zdravo, care.
Šta kažeš o Joakimovom letopisu, koji kao pretke Rjurihoviča, pominje slovenskog kneza Vandala i njegove sinove: Izbora, Stolposvjata i Vladimira?
Dalje se kaže, kako je Vandalov potomak u 9. generaciji bio knez Burivoj, pradeda novgorodskog kneza Rjuriha (~860-879).
Imena - Stolposvjat i Senubald / Sviolad su jako slična, možda su bili ista osoba, s obzirom da Dukljanin nedirektno govori kako su ostrogotsko-slovenski vladari - ,,Svevladovići'', bili izdanci Amalunga, po muškoj liniji (deda Teodoriha Velikog bio je Vandal / Vandalar).
Što se tiče naših vladara, pre 7. veka, Irci i Japanci sve svoje vladare pre 5. ili 6. veka, zovu polu-legendarnima, a njihove datume zovu tradicionalnima i kao takve ih predstavljaju i na internetu, jedino mi svoje vladare starije od 7., 8. ili 9. veka odbacujemo kao koještarije.
https://hr.m.wikipedia.org/wiki/Popis_japanskih_careva
https://sh.m.wikipedia.org/wiki/Popis_velikih_kraljeva_Irske
Koliko smo realno imali zdravih, pravih i čestitih vladara od vremena pa do danas? Trojicu?
Imali smo samo jednog... Zorana
Đinđić.
а) Летопис Псеудо-Јоакима из 17. века је универзално одбачен као поуздани извор од стране руских историчара зато што је његово постојање пре реченог периода недоказиво и зато што се верује да одређене појаве описане у њему јесу заправо илузија на руско друштво из реченог периода. Чак је и скован полу-поспрдни израз Татишчевљева информација за податке које је Татишчев нашао у овој, иначе несачуваној, хроници.
б) Чак и ако бисмо Летопис узели као аутентичан - Вандал је Герман који влада Словенима у њој, што опет показује да причаш о изворима које ниси видео.
Постоји само један проблем са таквом теоријом, а то је да су Амали већ давно изумрли до половине 7. века (последњи је био Теодегискле, син краља Теодабада). Све остало што си написао је просто домишљање без поткрепљења у изворима.
https://hr.m.wikipedia.org/wiki/Popis_japanskih_careva
https://sh.m.wikipedia.org/wiki/Popis_velikih_kraljeva_Irske
Легендарни је еуфемизам за није постојао. Популарна литература се разликује од научне. Но, за то би морао крочити ногом и мало ван Википедије.
Јасно.
Нисам то никад пратио, али колико видим по Гуглу то је у принципу то, вероватно је Мартин преузео тај генерички модел феудализма у своје дело.
Нигде у српским изворима нећеш наћи реч вазал. Статистички гледано, заправо ћеш наћи у занемарљиво малом броју европских извора, исто као реч феудално и изводе из њега. Историчари ранијих доба су једноставно покушали све приписати једном генерализованом моделу, по узору на друге (углавном природне науке).
У стварности, облик и начини успостављања тих односа су варирали, и то не само у различитим друштвима, већ често и у истим друштвима. Различити крајеви Француске имали су различите облике политичког и друштвеног устројства у истом периоду, али је често и једна област мењала облике политичког и друштвеног устројства кроз време.
И онда долазимо у посебни проблем, пошто су термини вазалства и феудализма измишљени за европске потребе, како то применити на не-европска друштва (Османско царство)? Ту је тек присутно натезање ових модела, па се говори о некаквом османском феудализму који се разликује од европског феудализма и сл. А заправо, ни кнез Стефан Лазар ни султан Мурат не би знали шта значи вазал и феудализам. Та два појма, онако како смо их учили у школи, постоје само у фикцији историчара.
Када то имаш на уму, онда је јасно зашто су такви појмови одбацивани још од 1970-их (чувени есеј Елизабет Браун, The Tyranny of a Construct: Feudalism and the Historians of Medieval Europe, као и посебно битно дело Сузан Рејнолдс из 1994. под именом Fiefs and Vassals).
Razume se.
Ali legendarno i polu-legendarno nije isto. Polulegendarni su ipak postojali, samo su delimično pretočeni u legendu.
Šta reći o kraljiću Marku Mrnjavčeviću, istorijskoj ličnosti, od koga su narodni mitovi napravili svemogućeg hajduka, a on bio obični kraljčić, koji je vladao samo svojom oblašću, dok po bici na Saurskom polju, nije postao turski vazal.
A o Obiliću da i ne pričamo. Živeo je navodno u 14. veku, dakle tokom kasnog srednjeg veka, a koliko znamo o njemu?
Ne znamo sa sigurnošću ni da li je postojao.
koliko si uporan jebo te otac
Earthworm Jim? Koje ime (pseudonim) jbt!?
Kako si li ga izabrao?
Šta reći o kraljiću Marku Mrnjavčeviću, istorijskoj ličnosti, od koga su narodni mitovi napravili svemogućeg hajduka, a on bio obični kraljčić, koji je vladao samo svojom oblašću, dok po bici na Saurskom polju, nije postao turski vazal.
Ипак је краљ Марко несумњиво историјска личност, за разлику од велике већине: њега потврђују на десетине међусобно независних извора. То што Марко Краљевић српских песама не одговара историјској личности (у питању ипак није обични краљчић). Не знам одакле ти идеја да је битка на Саурском пољу била преломна тачка.
Ne znamo sa sigurnošću ni da li je postojao.
Прву дефинитивну верзију Обилића налазимо код Мавра Орбина. То само упућује на чињеницу да историјске списе раномодерних приморских римокатолика треба узимати са великом дозом резерве.
LOL danima bez prestanka km postovi,vi bas nemate sta da radite u ovim letnjim danima.
Care, nadam se da si na odmoru XD
U bici na Saurskom polju je uz Balšića bio Markov brat Ivaniš. Posle Balšine i Ivaniševe pogibije, kaže se dalje da su svi vladari u okolini postali turski vazali. Izuzev kneza Lazara i Brankovića, naravno.
а) То није тачно ни за саме Балшиће и њихове земље, од којих је први вазалом постао Константин Балшић, и то 1391. године. И њихови вазали, који су разграбили део земаља Балшића, били су независни од Османлија. Погледај како се Ђурађ II 1386. назива самодршцем.
б) Ако је и истина шта Мавро Орбини пише, Иваниш је већ живео на двору Балшића и није управљао заоставштином краља Вукашина и деспота Јована Угљеше - самим тим, није био политички везан за краља Марка.
в) Да је краљ Марко морао раније постати вазалом упућује неколико чињеница:
1) Бугарски цар је постао вазалом 1376/7, као и Константин Дејановић. Те године је Једрене постало фактичка престоница Османског царства. Тада и османски емир долази у Европу са азијских похода.
2) Глава Балшина је послата уџбегу Македоније. То значи да је већ успостављана османска паралелна администрација у тренутку битке.
Tako je. Zaboravih da napišem i izuzev Balšića. Za Bosnu i Hum znamo da su palu u 15. veku.
U svakom slučaju, kralj Marko je postao vazal u periodu 1377-1385, nikako pre, a posle nema ni govora, tako da onaj narodni izraz ,,Kasno Marko na Kosovo stiže.'', može se okačiti mačoru o rep. U vreme kosovske bitke, uveliko je bio turski vazal.
To treba posmatrati u korespodenciji sa stanjem srpske drzave u trenutku necije vladavine. Ne zavisi to od subjektivnog misljenja jednog mr noa, bombasa, bohora, houltija...
У другим вестима, вода је мокра.
Зашто мислиш да није пре?