Приче о духовима, ванземаљцима и сл.
Rekli o sajtu
Vukajlija, lijek koji je potisnuo iz upotrebe Edronax, Zoloft, Prozac, Aktivin H i ostale antidepresive. Nuspojave su: grčevi u trbušnim mišićima, suzenje očiju, ludački osmjeh i lako se navući na njega.
Psiholog · 20. Februar 2011.
E sad dal je odalte el jok ja ne znam Bogu mi. Dosta groblja ima po Srbiji ako me razumeš...
I to što kažeš. Ali da je jezivo - jezivo je.
Ne znamo, pričaj.
Prije otprilike godinu dana se moj pajdo vraćao sa posla kasno uveče. Kišurina neka padala, brisači jedva kupili vodu, kaže potop opšti, kad odjednom ugleda neku djevojku stoji na kiši, kraj puta, i stopira.
Stane on, primi je, ona se skočopizdila, poplavila od hladnoće, i on joj doda svoj kožnjak da se ugrije.
"Dokle ideš?"
"Do motela 'Azuro', tu konobarišem u kafani i imam sobu."
Upita on nju odakle ona tu na magistrali u po mrkle noći? Kaže krenula sa momkom kod njega, nešto se posvađali i on je izbaci napolje.
"Kako se zoveš?"
"Dragica."
Ubrzo stigoše do tog motela, ona izađe al odnese mu i jaknu.
On kontao svejedno ću sutra ovim putem na posao, svratiću i pokupiti jaknu i to je to.
Sutradan on naiđe kraj motela, raspituje se za tu djevojku, niko nikad nije čuo za nju nit je takva postojala. Skonta on da ga je riba izradila i ode.
Prije par mjeseci dobije on nalog da ugradi satelitsku u nekoj kući u pripizdini nekoj, u šumetini teškoj, kod neke babe udovice, živi sama tamo pa da se bar zanima televizijom. Ode on tamo, završi posao, montira sve, pozove ga bakuta da popije kafu i rakijicu, pristane on, sjedne u dnevni boravak i pogleda na zid kad na zidu fotografija one cure što ju je povezao po kiši. Priupita on bakutu: "Jel vam ovo unuka?"
Kaže bakuta: "Jeste, moja Dragica, poginula je u ratu od granate. Sahranjena je gore u starom groblju al nisam joj išla godinu dana, ne mogu pješke, stara sam a nema me ko odvesti."
Pajdo se, kaže, skamenio, posivio, ispala mu šoljica. Dade mu baba jednu rakijicu da dođe sebi.
"Sjedaj baba u kola, voziću te ja na groblje."
Blagoslovi njega baba, uze svijeće i odoše na groblje.
Kad je prišla spomeniku, baka je primijetila nešto čudno.
"Neko je ovdje dolazio i ostavio kožnu jaknu, sačuvaj me bože!"
Bolje da se tema zove ''Urbane legende'' Obožavm ih inače, i znam puno, al me trenutno mrzi da kucam toliko.
Inace pricu sa zabadanjem krstace i umiranjem od straha je napisao i Milorad Pavic (samo se kod njega zabada sablja), a to je i bio razlog sto sam ga prezreo kao pisca, original (verovatno) te price je napisan jos pre 200 godina, Brunsvik neki napisao.
Ali strasne stvari su svuda oko nas. Ja sam dobro ziv osto od raznijeh ala...
Ćaletov školsku drug, Doka mu nadimak. Iz siromašne porodice al lebac od momka bio. Ucrtao sebi da kupi motor al rob nema para. Pobegne nekako u Francusku sa namerom da se ne vraća dok ga ne kupi. Imao neku tetku tamo. Bilo jebeš ga, pre 20 godina možda malo manje. Vrati se pican posle nekog vremena doterao ZZr-a 1100 mensčini star godinu dana. Trula višnja. Kući nije išao odma kod ćaleta i ostalih ovih picana sa kojima je odrastao da se pohvali. Vozio me čak par puta. Ja srećan ko kuče u liftu. E sad nakom nekog vremena stavi na motor devojku dugogodišnju koja ga je čekala da se vrati i istera motor na gazelu u Mladenovcu, tranzit koji odvaja iz Bg kad ideš za Topolu, Krgujevac itd ima pravca dobrih 3 km. Izleti mu neki Ferguson sa neke pumpe on ga udari i preseče ga na pola. Sa 220 ga udari, utvrdila murija a i njegov sat blokirao na toliko. Na motorima tim starijim ostaje skala kad se naglo prekine brzina, mislim da ostaje i na digitalnim sad al nebitno. Njemu bukvalno telo eksplodira a devojka pogine ali samo ruka je falila. I sahranjena je bez ruke. Gazela ta se pruža pored čuvene fabrike Petar Drapšin od koje su oni poginuli 200 metara. Portir koji je bio na sporednoj kapiji je osedeo za noć i dobio invalidcku penziju ubrzo, neki Mile iz Kovačevca je, u noć dok je radio treću. Lik kaže da mu je devojka pokucala na kućiću i tražila mu lampu da potraži ruku svoju. Kaže čiko dajte mi neku lampu, ruka mi je ovde negde treba mi. Sad sam se naježio dok pišem ovo. Obelela mu kosa za noć, kad je otišao kući žena ga nije prepoznala.
Није о духовима, али је о продуховљености.
Пошто сам у средњој ишао на веронауку (била после часова па се могло побећи) тако смо с времена на време ишли на литургију. Прва средње, дете, јеби га, убеђен сам био да је грех мислити на грешне ствари кад си у цркви. Ишла ту и једна другарица на коју смо сви просипали младалачку румунску сперму и обукла неке хеланке, хаос божји. Наравно, стала тик испред мене и ја се трудим да не гледам. Ок, не гледам. Међутим, трудим се после и да не мислим. И наравно, како се више трудим да не мислим, у ствари све више мислим и мени се на литургији дигне. И то ми се дигао нешто нестварно, к'о да није мој имао сам утисак. Тако се дигао да се гребао о металну гајку кајиша и болело до зла бога. Ја се ту трудио да то спутам и дискретно да ударам не би ли се вратио у нормалу. Међутим, ништа. Ударам га ја све јаче и јаче, овај к'о за инат још крући. Како сам стајао са стране и ту стоји онај курац што држи траку да се не може ући скроз у Олтар... жардињер или како већ. И мени већ допиздило и ја замахнем тако јако да ударим мајмуна кад лактом звекнем то што је држало траку и ланчано 4 или 5 тих кураца паде. Тад су већ неки провалили да сам песничио мајмуна и смејали се. У моменту кад је то пало, поп застаде и погледа ка мени. Мени била спуштена глава јер сам гледао да га вратим регуларно у гаће и подигнем на трен поглед, кад поп у мене гледа и само што се није крстио. Ја рекао вероучитељу могу ли да напустим литургију пошто ми се слошило и он ме човек пусти. Мало ме блам био и сачеках да се завршио литургија, кад ми приђе неки рандом поп и рече: "Момак, ако ти је лоше, можемо звати Хитну."
Baco mamac popu, a? :D
Хахаха, Скочко, сисај га. Шумадијски попови су хетеро, швалеришу се са женема и то не млађим од 30 година.
Dakle, Velika Ivanča. Priča o Tošakoviću koju je Boxer ispričao je definitivno zanimljiva, tačno da je u pitanju jedna od najpoznatijih legendi, ali je i meni ćale, koji je, kao što rekoh isto iz Ivanče, pričao da se to desilo upravo u tom selu. Jebem li ga. Inače, Tošakovići su jedna od poznatih familija u selu.
Drugo, što se tiče ubice Bogdanovića, oko tog događaja su se ispredale brojne priče i svakakve gluposti po novinama, ali u selu zaista postoji predanje koje, manje više glasi ovako: Na obodu sela postoje ostaci srednjovekovne crkve (ili manastira, ne zna se tačno) koji su datirani u vreme vladavine kralja Dragutina ili najkasnije u vreme despota Stefana Lazarevića koji je dosta gradio u tom kraju. Taj kraj se zove Manastirine. Po legendi, nakon despotovog doba i pada Srbije u tursko ropstvo, crkva ili manastir je zapustela i ruinirana. U vreme seobe Srba, grupa monaha je počela obnovu ali su pod nepoznatim okolnostima nastradali a veruje se da su ih iz koristoljublja ili drugih razloga ubili članovi porodice čiji je potomak i Bogdanović.Ta familija je, dokumentovano, već generacijama sklona mentalnim bolestima, samoubistvima, ubistvima i sl. U kraju iz kog je moj otac (potpuno suprotan kraj sela od mesta na kom se desio masakr) živeo je (ili još uvek živi) polubrat ubice, koji je takođe ubio nekog čoveka i koji nije baš svoj.
Inače, još par zanimljivosti iz mog kraja. Na putu Mladenovac - Velika Ivanča, nalazi se selo Pružatovac, iz koga je Mijailo Mijailović, ubica Ane Lind. NJegov otac, inače jezivo težak čovek (i koliko sam čuo, bolesnik), gastarbajter, sagradio je u selu kuću za sina, lepu, jednu od najlepših u selu, u kojoj niko nikada nije živeo (jer je sin, je l` te u Šveckoj u bolnici ili zatvoru) a koju seljaci zovu "kuća duhova". Kažu da su majstori, kada su je završili, pobacali alat i otišli glavom bez obzira iz nje.
Idi bre Boxer, u tri lepe, sad sam se sjebao skroz, nisam znao za ovu priču. Ja se sećam kad su poginuli, moja kuća je iznad Drapšina i gleda na gazelu, a kada su sahranjivani, ja sam bio na groblju na sahrani kumovog oca, sećam se da su kamiondžije pola sata držale uključene sirene u čast kolege.
Advokado evo sad kad smo uhvatili da se dopunjujemo xe xe, bio sam kod dede na litiji, pretprošle Nedelje u Ivanči, baš deda pričao nekoj rodbini iz Kruševca pa sam čuo. 2 neka brata Bogdanovići su ubili neka 2 kaluđera i pokupili neko zlato. Ima slagaću sad, jedno tipa 10-12 kuća Bogdanovići u Ivanči, svaka ali svaka porodica ima po nekog ludaka što živog što mrtvog. Od ubice otac je ja mislim skočio u bunar a deda ubio čoveka za neku glupost i obesio se.
E, Boxer, i ja sam bio na litiji u Ivanči, nemoj da ispadne da smo bili u istoj kući :)
Da, kamionom je zaradio ZR-a, zaboravih da napiše,
Sve je moguće :)
Nemoj samo da se sastajete. Da se ne poubijate :)))
Nema šanse, Bogdanović je odradio posao u Ivanči za narednih 50 godina.
Ja nisam od Bogdanovićih Bogu fala, nadam se da nije ni on :)
Ne mora da znači. Koliko ih još ima? To su tempirane bombe...
Za ovog lika kaže narod kao do jaja čovek bio, seru. Ćale ga znao lično iz kafane kaže da je imao neverovatno neki bolestan pogled koji kad gleda u tebe gleda u prazno, jezivo. I neke jezive plave oči.
Ima ih još dosta al jebeš ga nemereš pobiti narod.