Bilo tursko groblje iza bojlera.

Сад сам прелистао пар страна видим писали сте неке верзије о оном манијаку што поби људе. Диспричам и ја ову што сам чуо.

Иде то уназад до његове прабабе, био други светски рат дошле швабе у село курац палац окупација. И сад неко швабама мазнуо храну или шта већ и ту у близини била та његова прабаба и неки мали цига, 6-7 година. Е фазон је што је прабаба мазнула клопу. И стартују швабе њу да је стрељају и она почне набеђивати да је мали цига украо, куне се моли ма све по реду. И ухвате швабе малог и стрељају га, а у том моменту наилази његова кева да види где јој је дете. И кад је видела да је ова лагала и да јој убили сина због ње, поче ударати каменом у камен и ваљда је 3 пута рекла дабогда ви богдановићи вазда били луди тако нешто. И стварно су били... и отац и стриц од тог човека су имали менталних проблема, један од њих се исто убио ја мислим...

Je l' prizivao neku krvavu Meri? Stanes pred ogledalo, izgovoris tri ili trinaest puta "krvava Meri" i ona dodje, e sad, da li se pojavi iza vas, da li vas zakolje, da li se pojavi u ogledalu pa vas povuce u isto, postoji vise verzija price...ja ne smem, al' neki ortaci jesu pa se saseru kad im susne nesto u kuci.

Јебеш та америчка срања, призивај ти брале пијану Босиљку. Домаће је најбоље

Nema u stanu bojlera, sunce ti poljubim.

kako baronišete jaooooo

ух јбт овде би имо диспишем за 10 страна... да се упишем, за почетак.

Meni se nikada ništa čudno nije dešavalo što bi ovde moglo da se napiše...ali zato volim da čitam i da se plašim. Pre neki dan sam bila u gužvi na poslu i samo sam kopirala u word par strana i onda čitala u parku na pauzi. Naježila sam se od one Leprijeve priče...i od mnogih drugih.

Jel ima bojler u kuhinji ispod sudopera? Tu su Turci često pravili groblja.

NIKAD OZREN TURSKI BIJO NIJE!

Пре неких месец и по дана (кад је била она пауза на факултетима око првог маја) отишао ја у Алексинац. Тамо сам раније живео, тамо ми ћале и породица са те стране живе. У нашој двоспратној кући тамо живе моја баба и стриц на првом, односно ћале и повремено ја на другом спрату. Сад, да би објаснио боље целу причу, морам и да објасним како кућа изгледа, укратко.

Прво, двориште нам је онако издужено, има простора да се протера ауто до гараже, а изнад те "стазе" је винова лоза, која кад роди грожђе лети, покрије скоро цело двориште и направи хлад. На самој гаражи је велика тераса која припада спрату на ком живе баба и стриц. Та тераса је покривена надстрешницом, тј. оном тендом од оног прозирног материјала који није плексиглас. Изнад те надстрешнице су прозори од моје собе.

Е сад, та моја соба, дакле, "гледа" на улицу. Цео зид собе је отворен прозорима који увек имају спуштене ролетне, јер би у супротном соба била много загрејана лети. Кревет у тој соби "гледа" на те прозоре, тако да кад легнем да спавам, гледам у том правцу. На супротном зиду од прозора су врата која нису "пуна" већ је само оквир дрвен, а средина је од стакла који је боје пивске флаше, и само је делимично провидно.

Тог дана (не сећам се тачног датума) ћале и ја смо гледали неки филм на компу, и кренули обојица на спавање тако негде око 1 после поноћи. Он у своју собу која је прекопута моје, ја у своју. Непосредно након што сам легао, чујем у дворишту неко лупање, рекох, мачке су гарант. Али онда, чујем такав прасак, као да је неко бацио нешто много тешко са висине. Као да је неко узео маљ и лупио га о нешто. Као да је неко дрвена пуна врата залупио из све снаге. Рекох, ко га јебе, није сигурно ништа опасно. Гаражу је баба закључала кад сам ја био поред ње, улазна врата од куће и врата од стана сам лично закључао, тако да ако су лопови, немају никакве шансе, а из дворишта могу само грожђе да украду. Мислим, то је крајност, у нашем крају лопова никад није било, тако да ни 1% не дајем шансама да је тако нешто у питању. Прихватим себи као одговор оно за мачке (обориле нешто гарант), и легнем да спавам. Легао ја, и сад како сам легао, погледао ка прозору, и видим људску сенку како пролази тачно поред тог прозора. Од краја до краја пролази поред сва четири прозорска крила. Очигледна људска сенка, једноставно знам како изгледа кад неко прође поред прозора на коме су завесе или ролетне спуштене, знам шта сам видео. У тренутку ми падне на памет да је ћале ишао до вецеа, и да се некако његова сенка не није рефлектовала. Окренем се и видим мртли мрак у ходнику и дневној соби, тако да одлучим да га позовем. Викнем ја Вељо, дођи овамо. Већ почела прпа да ме 'вата, а јебему сунце никад нисам био сујеверан. Питам га јел чуо прасак, каже јесте. Питам га јел био у веце, каже није. Објасним му шта сам видео. Ћале је мало загриженији верник који воли те паранормалне зајебанције, па се прими на целу причу. Кренемо сад прво да видимо одакле би могла да се види сенка. Једино светло које се налази близу је улична бандера која је на већој висини од прозора. По надстрешници која се налази тик уз прозор није могао нико никако да прође, јер она не може ни 10 кила да издржи, пукла би одма', а и не постоје шансе да би неко могао тихо да прође ту, а камо ли да се попне. Каже ћале, то су неки зли духови, неко неће да будеш овде. Каже саћу ти окадим собу, иако ниси неки верник (то ми је стално закерао), и донесе тамјан, почне да чита молитве и да млати кандилом кроз собу. Усмрди ми све ствари и соба ми цела мирисала целу ноћ на цркву, ал' ајде. Дошло време да се спава.

Сутрадан увече, сам на надстрешници до прозора стављао неке ствари у покушају да направим поново било какву сенку. Ма нема шансе. Једноставно, једини начин би био да је нешто прошло ваздухом, односно да је прелетело веома споро у тој линији светиљка-прозор, што је немогуће. Птица није, пребрза је, јер је ово споро пролазило. Мачка није. Причам опет са ћалетом. Он се држи приче да по књигама то значи да неко или нешто не жели да будем ту.

Дан после тога, мене је ненормално почео да боли стомак. Да га јебем шта је. Неколико дана је мене сваки дан у исто време болео стомак, и то у току ноћи и кад устанем ујутру. Лекови, чајеви, куван кромпир, шаргарепе и супе недељу дана. Преко дана све ок, ноћу душу да испустим. Ујутру стомак да ми искочи хоће. Ја јебига трпим бол, а и здравствена ми није ту него у Нишу, тако да не могу код доктора.

После неких недељу дана, дан пред повратак кући, нешто се посвађао са ћалетом. Тј. нисмо се ни посвађали него ето разлика у ставовима, а он мене животно разочарао. Небитно. Покренули неке старе теме и осетисмо обоје да је време за растанак. Не знам ни ја што, али ето тако је морало. Ја отишао, спаковао се, рекох јебига, ја се овде више не враћам (невезано за ово паранормално, нисам ни мислио о томе тад). Излазим спакован из собе, он као "јел хоћеш да те испратим", ја кажем нећу, и спремам се да му кажем да се не враћам никад у ту кућу. И пре него што сам му то реко, он мени каже "Збогом" и прича ми да кад год пожелим могу да се вратим. Одох тад одатле, одрастао сам у тој кући. Враћања више нема, тако да ето да га јебем, али терало ме нешто из куће тад, и отерало на крају.

Ima, jebem im mater tursku.

Peki, ja b uzo kontingent popova, dao im po 20€ i vratio se u inat.

Kakva god da je energija bila htjela je da te udalji od kuće i uspjelo je.

E nećeš ga majci, nanu li ti jebem, oj sad vam! Sve da se okadi, očita, poprska svetom vodicom svaki kutak kuće i dvorišta i za inat još pustiti liturđiju na cd plejer, Pavle Aksentijević da dere 'Heruvimsku pjesmu'.

Tu ima tursko groblje, kraj sigurnosnog ventila. Demoni iz turskih grobalja, ili mezarja, vole da naprave belaj, a najlakše oko ventila da nešto zajebu.

Sa bokova igumani da tuku troparima, a vladike nek tuku iz pozadine sa pomoćnim bataljon đakona koji deru Veilku jekteniju. Par protojereja nek udari s leđa molitvom prije učenja.

A stavrofori da zauzmu centralnu poziciju.

I Divnu Ljubojević okačiti da visi iz helikoptera direkt iznad zemlje u visini prozora i da tuče Agni Parthene Despina.

I da se prinese ruška jakić kao žrtva. Ili cvija.

Sacam okreno na mob bivšeg reis ulemu Mustafu efendiju Cerića i kaže da proučim sure Ehehijatu lila 2 puta i daće sve nestati. Kae matore, ako ni to ne pomogne ima da turi fetvu na sve kaspere koji obitavaju na teritoriji BL od bana Milosavljevića na ovamo.
Hvala Kizo, živ bio.

Ovo je prešlo igricu jebote.

Smoriste sa grobljem