Приче о духовима, ванземаљцима и сл.
Rekli o sajtu
Kad je pre nekoliko dana osvanuo naslov u dnevnim novinama „Željko Mitrović: Trovali su me“, na samoproklamovanom rečniku slenga vukajlija.com odgovorili su mu bez mnogo pijeteta: „Pa dobro, i ti si nas, i još to radiš“.
Ekonom:east Magazin · 03. Februar 2011.
Bilo tursko groblje iza bojlera.
Сад сам прелистао пар страна видим писали сте неке верзије о оном манијаку што поби људе. Диспричам и ја ову што сам чуо.
Иде то уназад до његове прабабе, био други светски рат дошле швабе у село курац палац окупација. И сад неко швабама мазнуо храну или шта већ и ту у близини била та његова прабаба и неки мали цига, 6-7 година. Е фазон је што је прабаба мазнула клопу. И стартују швабе њу да је стрељају и она почне набеђивати да је мали цига украо, куне се моли ма све по реду. И ухвате швабе малог и стрељају га, а у том моменту наилази његова кева да види где јој је дете. И кад је видела да је ова лагала и да јој убили сина због ње, поче ударати каменом у камен и ваљда је 3 пута рекла дабогда ви богдановићи вазда били луди тако нешто. И стварно су били... и отац и стриц од тог човека су имали менталних проблема, један од њих се исто убио ја мислим...
Je l' prizivao neku krvavu Meri? Stanes pred ogledalo, izgovoris tri ili trinaest puta "krvava Meri" i ona dodje, e sad, da li se pojavi iza vas, da li vas zakolje, da li se pojavi u ogledalu pa vas povuce u isto, postoji vise verzija price...ja ne smem, al' neki ortaci jesu pa se saseru kad im susne nesto u kuci.
Јебеш та америчка срања, призивај ти брале пијану Босиљку. Домаће је најбоље
Nema u stanu bojlera, sunce ti poljubim.
kako baronišete jaooooo
ух јбт овде би имо диспишем за 10 страна... да се упишем, за почетак.
Meni se nikada ništa čudno nije dešavalo što bi ovde moglo da se napiše...ali zato volim da čitam i da se plašim. Pre neki dan sam bila u gužvi na poslu i samo sam kopirala u word par strana i onda čitala u parku na pauzi. Naježila sam se od one Leprijeve priče...i od mnogih drugih.
Jel ima bojler u kuhinji ispod sudopera? Tu su Turci često pravili groblja.
NIKAD OZREN TURSKI BIJO NIJE!
Пре неких месец и по дана (кад је била она пауза на факултетима око првог маја) отишао ја у Алексинац. Тамо сам раније живео, тамо ми ћале и породица са те стране живе. У нашој двоспратној кући тамо живе моја баба и стриц на првом, односно ћале и повремено ја на другом спрату. Сад, да би објаснио боље целу причу, морам и да објасним како кућа изгледа, укратко.
Прво, двориште нам је онако издужено, има простора да се протера ауто до гараже, а изнад те "стазе" је винова лоза, која кад роди грожђе лети, покрије скоро цело двориште и направи хлад. На самој гаражи је велика тераса која припада спрату на ком живе баба и стриц. Та тераса је покривена надстрешницом, тј. оном тендом од оног прозирног материјала који није плексиглас. Изнад те надстрешнице су прозори од моје собе.
Е сад, та моја соба, дакле, "гледа" на улицу. Цео зид собе је отворен прозорима који увек имају спуштене ролетне, јер би у супротном соба била много загрејана лети. Кревет у тој соби "гледа" на те прозоре, тако да кад легнем да спавам, гледам у том правцу. На супротном зиду од прозора су врата која нису "пуна" већ је само оквир дрвен, а средина је од стакла који је боје пивске флаше, и само је делимично провидно.
Тог дана (не сећам се тачног датума) ћале и ја смо гледали неки филм на компу, и кренули обојица на спавање тако негде око 1 после поноћи. Он у своју собу која је прекопута моје, ја у своју. Непосредно након што сам легао, чујем у дворишту неко лупање, рекох, мачке су гарант. Али онда, чујем такав прасак, као да је неко бацио нешто много тешко са висине. Као да је неко узео маљ и лупио га о нешто. Као да је неко дрвена пуна врата залупио из све снаге. Рекох, ко га јебе, није сигурно ништа опасно. Гаражу је баба закључала кад сам ја био поред ње, улазна врата од куће и врата од стана сам лично закључао, тако да ако су лопови, немају никакве шансе, а из дворишта могу само грожђе да украду. Мислим, то је крајност, у нашем крају лопова никад није било, тако да ни 1% не дајем шансама да је тако нешто у питању. Прихватим себи као одговор оно за мачке (обориле нешто гарант), и легнем да спавам. Легао ја, и сад како сам легао, погледао ка прозору, и видим људску сенку како пролази тачно поред тог прозора. Од краја до краја пролази поред сва четири прозорска крила. Очигледна људска сенка, једноставно знам како изгледа кад неко прође поред прозора на коме су завесе или ролетне спуштене, знам шта сам видео. У тренутку ми падне на памет да је ћале ишао до вецеа, и да се некако његова сенка не није рефлектовала. Окренем се и видим мртли мрак у ходнику и дневној соби, тако да одлучим да га позовем. Викнем ја Вељо, дођи овамо. Већ почела прпа да ме 'вата, а јебему сунце никад нисам био сујеверан. Питам га јел чуо прасак, каже јесте. Питам га јел био у веце, каже није. Објасним му шта сам видео. Ћале је мало загриженији верник који воли те паранормалне зајебанције, па се прими на целу причу. Кренемо сад прво да видимо одакле би могла да се види сенка. Једино светло које се налази близу је улична бандера која је на већој висини од прозора. По надстрешници која се налази тик уз прозор није могао нико никако да прође, јер она не може ни 10 кила да издржи, пукла би одма', а и не постоје шансе да би неко могао тихо да прође ту, а камо ли да се попне. Каже ћале, то су неки зли духови, неко неће да будеш овде. Каже саћу ти окадим собу, иако ниси неки верник (то ми је стално закерао), и донесе тамјан, почне да чита молитве и да млати кандилом кроз собу. Усмрди ми све ствари и соба ми цела мирисала целу ноћ на цркву, ал' ајде. Дошло време да се спава.
Сутрадан увече, сам на надстрешници до прозора стављао неке ствари у покушају да направим поново било какву сенку. Ма нема шансе. Једноставно, једини начин би био да је нешто прошло ваздухом, односно да је прелетело веома споро у тој линији светиљка-прозор, што је немогуће. Птица није, пребрза је, јер је ово споро пролазило. Мачка није. Причам опет са ћалетом. Он се држи приче да по књигама то значи да неко или нешто не жели да будем ту.
Дан после тога, мене је ненормално почео да боли стомак. Да га јебем шта је. Неколико дана је мене сваки дан у исто време болео стомак, и то у току ноћи и кад устанем ујутру. Лекови, чајеви, куван кромпир, шаргарепе и супе недељу дана. Преко дана све ок, ноћу душу да испустим. Ујутру стомак да ми искочи хоће. Ја јебига трпим бол, а и здравствена ми није ту него у Нишу, тако да не могу код доктора.
После неких недељу дана, дан пред повратак кући, нешто се посвађао са ћалетом. Тј. нисмо се ни посвађали него ето разлика у ставовима, а он мене животно разочарао. Небитно. Покренули неке старе теме и осетисмо обоје да је време за растанак. Не знам ни ја што, али ето тако је морало. Ја отишао, спаковао се, рекох јебига, ја се овде више не враћам (невезано за ово паранормално, нисам ни мислио о томе тад). Излазим спакован из собе, он као "јел хоћеш да те испратим", ја кажем нећу, и спремам се да му кажем да се не враћам никад у ту кућу. И пре него што сам му то реко, он мени каже "Збогом" и прича ми да кад год пожелим могу да се вратим. Одох тад одатле, одрастао сам у тој кући. Враћања више нема, тако да ето да га јебем, али терало ме нешто из куће тад, и отерало на крају.
Ima, jebem im mater tursku.
Peki, ja b uzo kontingent popova, dao im po 20€ i vratio se u inat.
Kakva god da je energija bila htjela je da te udalji od kuće i uspjelo je.
E nećeš ga majci, nanu li ti jebem, oj sad vam! Sve da se okadi, očita, poprska svetom vodicom svaki kutak kuće i dvorišta i za inat još pustiti liturđiju na cd plejer, Pavle Aksentijević da dere 'Heruvimsku pjesmu'.
Tu ima tursko groblje, kraj sigurnosnog ventila. Demoni iz turskih grobalja, ili mezarja, vole da naprave belaj, a najlakše oko ventila da nešto zajebu.
Kakva god da je energija bila htjela je da te udalji od kuće i uspjelo je.
E nećeš ga majci, nanu li ti jebem, oj sad vam! Sve da se okadi, očita, poprska svetom vodicom svaki kutak kuće i dvorišta i za inat još pustiti liturđiju na cd plejer, Pavle Aksentijević da dere 'Heruvimsku pjesmu'.
Sa bokova igumani da tuku troparima, a vladike nek tuku iz pozadine sa pomoćnim bataljon đakona koji deru Veilku jekteniju. Par protojereja nek udari s leđa molitvom prije učenja.
A stavrofori da zauzmu centralnu poziciju.
I Divnu Ljubojević okačiti da visi iz helikoptera direkt iznad zemlje u visini prozora i da tuče Agni Parthene Despina.
I da se prinese ruška jakić kao žrtva. Ili cvija.
Sacam okreno na mob bivšeg reis ulemu Mustafu efendiju Cerića i kaže da proučim sure Ehehijatu lila 2 puta i daće sve nestati. Kae matore, ako ni to ne pomogne ima da turi fetvu na sve kaspere koji obitavaju na teritoriji BL od bana Milosavljevića na ovamo.
Hvala Kizo, živ bio.
Bio ja tako klinac 16 godina, voleo lov vise nego leba da jedem, a nisam znao nista ko ovan. Nabavim ti ja ruski reflektor za pusku, on predvidjen da radi na OSAM baterija od 4,5V!!! Ko Djerdap. Medjutim, pazljivijim ispitivanjem utvrdim da je sijalica ustvari na 9,2 V, dva reda paralelno vezana daju taj napon, te ja nadjem neke punjive baterije od crknutog kamkordera JVC te namestim i ono radi. Bravo ja. Imao sam kera Sapka, Balkanskog gonica i spakujem ja sta mi treba i odem u selo. U meni je strah umro kad sam imao sedam godina, ali to je druga prica, uglavnom, nista noc, groblja i te fore, nimalo nisam podlozan tome.
E sad, ja znam Drlupu i Gledicke Planine kao svoj dzep, i vec sam planirao gde cu. Uz Radovacu, pa ka Brzaku. Razlog-nema kuca. U stvari, ima par srusenih uz put... Ima i jedno celo domacinstvo, zapusteno, samo sto ga zemlja nije zatrpala. Sacekam nefdeoko 11 uvece krenem uzbrdo, putem kroz sumu. Ker mi vezan za opasac, imam punu pusku, montirao reflektor, imam noz, mlad sam i lud, najopasnija zivotinja u sumi. Idem po mraku nogu pred nogu. Kad sam dosao do tog domacinstva (a ono je na jednoj zaravni, taman kad izadjes iz sume ida dolja jedna pa ono), Sapko se unervozi i poce da rezi. SVINJE stoposto, on nikad nije terao divljake pa se uplasio! Ja sav hepi. Pomazim ga i smirim, a on zategnut kao struna. Kleknem, nanisanim, upalim reflektor, ma svetli ko Las Vegas celu dolju vidim do razvaline, nigde nista. O glupa kerina. Udarim mu cusku i krenem da silazim nanize, kad poce da KIDA oce me obori! Ja ga pustim, a on se sjuri dole na samom dnu ima jedna oskorusa pa stade jedno deset metara od nje pa poce da rezi, nikad ga nisam cuo da rezi tako. Mislim, kuna stoposto, sakrila se na drvetu, osvetlim, opet nista. Ja tu vec popizdeo, ubrzam korak da udjem sto pre dublje u planinu, i on zaobidje drvo i krete zamnom, al kad dodjosmo do mesta gde su bile vratnice od tog domacinstva, on ni makac! Stoji tacno kao da kapija postoji i rezi i kao da gleda u nesto. Ja osvetlim-nema nista. Ja udjem na kapiju, i kao da u dnu dvorista vidim nesto da se mrda, ja upalim reflektor-BATERIJA CRKNE! O majku ti rusku jebem... Ker nekih petnaest metara iza mene rezi, rezi uplaseno, ja sam u skoro mrklom mraku, imam pusku i mogu da je nabijem u dupe, pokusavam da zamenim bateriju, da bi je zamenio moram da otvorim pusku, ako je otvorim nema pucanja, da uzmem noz-on mi ispadne, a vidim kako se skupljaju tri crne senke dole. Da pucam u njih? Ubicu nekog bezveze kao kreten, al sto ker ovako rezi? I ja stanem i prekrstim se triput. Ker prestade da rezi. Probam reflektor RADI. Osvetlim dole, ono odmah iza ostataka tarabe stoji konopac, na njemu neke crne stvari, suknje, bluze I JEDNA karirana kosulja. Reko, jebote sta je ovo, vidim iza kuca mala catmara onako polurazvaljena, ima rupu na zidu, al cim ima ves, znaci da zivi neko tu. Umal da napravim sranje. Ker vec veseo, doso kod mene.
I, pokupim se ja lepo i odem kuci, i sutradan pitam Babu, reko je li bre ko ima gore u Radovaci da zivi? Kaze baba-nema niko. Otkad je su Suljovka i Suljovac pomrli nema niko. Koji bre Suljovac, koji kurac kad je to bilo? Kaze malo posto je Deda poginuo, (a tog lika je Deda krvnicki umlatio jer mu je ukrao pare), kaze propio se mnogo, kuca mu se zapustila na kraju je ulazio kroz rupu na zidu, tu je i umro, nasli ga posle tri dana. Srusila se ta kuca , samo se poznaje lom i korov gde je bila. Ja ne budem lenj, zapucam opet gore po danu. Nema kuce, samo trule grede vire iz korova, Nema ni vesa. Dosta sam razmisljao posle o tome, jebem li ga. Otisao sam i zapalio mu svecu na groblju. Nisam vise isao tamo nocu, velika je planina ne moram bas tu.
Ovo je prešlo igricu jebote.
Smoriste sa grobljem