Koju knjigu trenutno čitaš?
Rekli o sajtu
U busu se devojka svadja preko fona da se ne kaze Vukajlija nego Vujaklija za recnik... ocaj na njenom licu kad je shvatila da ne moze objasniti
Mokoš · 11. Maj 2011.
U busu se devojka svadja preko fona da se ne kaze Vukajlija nego Vujaklija za recnik... ocaj na njenom licu kad je shvatila da ne moze objasniti
Mokoš · 11. Maj 2011.
ima smisla, ima smisla. ovo su bas dobre rijeci da se opisu. imaju par velikih, ali generalno, ovo im je opis.
evo i ja da pobrojim neke kad sam tu: volim Hemingveja, Selindzera, i Tvena isto.
Ples sa zmajevima - Snovi i prah
Ne smara kao Gozba za vrane. Još ovi i iduću završim, pa konačno nešto drugo da uzmem. Mislim da će to biti Šogun - Džejms Klejvela, Lemaja preporučia, ajde da vidimo šta veli...
Bukovski se ne koristi velikim riječima i nema romansiran pristup životu kao ovi ostali nabrojani.
A Džek London? Za mnoge povodljive ljude bi kraj njegove knjige "Martin Idn" bio i kraj njihovog života, što i ne bi bilo loše, bolje okončati svoj život čitajući Londona nego čitati ruske pisce i tugovati. Kako sam vam rekao sad.
Jeste li kao klinci čitali Karl Maja? Old Šeterhend, Vinetu i to... Ja sam jeo te knjige, bio opsjednut.
A Džek London? Za mnoge povodljive ljude bi kraj njegove knjige "Martin Idn" bio i kraj njihovog života, što i ne bi bilo loše, bolje okončati svoj život čitajući Londona nego čitati ruske pisce i tugovati. Kako sam vam rekao sad.
Pa ono, mada je prilično sirov i neotesan, ima Bukovski par romana, poeziju, koji i nisu tako loši. Ali ako pišeš roman, moraš da imaš romansiran pristup :) Osim toga, ko kaže da nema romansiran pristup? Kad u strukturu romana ubacuješ onako eksplicitne sadržaje, to ne čini roman manje romanom.
Inače London nije loš. Al opet je sirov, brate. Sa tehničke, sa stilske, sa pripovedačke strane. Rečenica mu je siromašna, u književnosti, poređeno sa jednim recimo Prustom (da ne navodim ozloglašene Ruse), on je stilski traper i kauboj prema grofu i markizu. I tu ne mislim samo na opisivanje života junaka. Balzak i Igo i Dostojevski su pisali o kriminalcima, društvenim otpadnicima. Ali rečenica bila malo komplikovanija, stil malo komplikovaniji, sofisticiraniji, kompozicija, ideja i tako to. Ajd, recimo, sirova stvarnost me u književnosti baš i ne dotiče. Dosta je imam u životu.
bukovski, ili procitam celi knjigu i uzivam u njoj, ili jedva procitam posto smori, nema sredine. bar proza, poeziju ne razumem pa ne komentarisem. onu knjigu Women, mislim da nisam ni procitao do kraja kolko me smorila. Sad da me pitas o cemu se radi, sumirao bi je na Bukovski mnogo pije, al zato jebe raspale drolje non stop, osim ponekad kad mu naidje neka mlada picetina. I to je to od knjige.
Čitam samo informer, tu sve piše, nema potrebe da koristim mozak.
Ja pokušavam sebi da objasnim glavnu sitnicu koju volim kod ruske književnosti, pogotovo kod Dostojevskog. Čak i Pasternak, na primer. I pjesnici njihovi. I ne mogu to da shvatim. Ti pisci su uglavnom realisti ali ima nekih crta fantastičnog, da li zbog uticaja romantizma ili je do mene ne znam. Ali to me oduševljava.
Čak mi i nije cilj da u književnosti nađem potpunu realnost, to je okrutno. Što kaže Valdemar, imam toga dovoljno.
EDIT: Evo, ovo je dokaz da stvari treba napisati da bi se shvatile. Jer sam sad shvatila.
Kad nešto ne možeš da prepoznaš u sebi ili u okolini onda ti to izgleda fantastično i nestvarno, ali ne znači da je manje realno.
Tako se lakše prihvata okrutnost realnosti. Kad je ne shvatiš ozbiljno.
Bruse eto ti to slično na naslovnu Vukajlije, plus je još zelena podloga, odmara oči lol.
A vi što ne priznajete drugu književnost osim ruske, samo jedno pitanje; A ĐE JE RUSKA KOKA KOLA?
Ma ko više pije koka kolu.
Ruska http://vukajlija.com/rekvijem-za-dzukca/689578
i
ostalosvetska književnost http://vukajlija.com/novopeceni-roditelji-koji-se-hvale-nepostojecim-umisljenim-podvizima-njihove-dece/662453.
Ne znam kome je ovo upućeno, koga pitaš, ja na primer volim Švabe (u književnosti) isto koliko i Ruse. A ĐE JE NJEMAČKA KOKA KOLA?
Skot Ficdžerald - Blaga je noć
Skotina je dobar u svakom svom delu. Nije džabe pio drogu sa Ernestom i ekipom
ee pročito sam nedavno Niko i ništa u Parizu i Londonu, ne znam jel me ikad išta onako spustilo na zemlju
Strašna knjiga je "Niko i Ništa", samo ume da spusti čoveka i baci ga u neki loš trip. Bar je tako bilo u mom slučaju. Ono, počneš da ulaziš u dubinu svega i da se opterećuješ, umesto da uivaš u površnosti i gledaš svoja posla :)
da. Meni je Orvel rekao da (još više) usporim, i da je puna šaka kikirikija u usta puna ničega.
Trenutno čitam Ime ruže, Umberto Eko.
Ja sad citam aspidistre od njega nego u nekoj frci i nikako da zavrsim. Ali kad citam neke delove osecam se tako skuceno i promrzlo kao da sam ja u toj sobici punoj hladnoce, prljavstine i mraka. Sve mi neku teskobu izaziva, slicno kao i niko i nista.
Meśo, samo da odgovorim na tvoju prozivku da živim u zemlji gde ti plaćaju i kad ne radiš (pošto su ostali učesnici "rasprave" već naveli par argumenata koje bih i sam naveo u prilog tvrdnji da ne možeš porediti klasične pisce - Čehov - i one relativno savremene provenijencije - Bukovski):
Ko si ti, koji kurac, da znaš kako, gde i zašto ja živim? Si me rodio? Si stariji od mene pa, automatski, pametniji, mudriji, prekaljeniji? Je l' misliš da ona latinska "O ukusima se ne raspravlja" važi samo u sferi priloga pljeskavici, eventualno, pilećem belom? Što smaraš? Što mene boli kurac za radničku klasu? I kako znaš da ja možda nisam baš pripadnik iste? Što si zaslepljen stereotipima na sajtu koji je...a, da.
Pozz
:D