Neso, lepe pesme, ali pune pesimizma. Opet, ne slazem se sa stavom, u, recimo, drugoj pesmi, iskreno mislim da je moguce dobiti sve sto zelis, ako znas sta zelis. Ali to je razlika u stavu, pesma je dobra.
Ja cu sad nesto...sto ja vise racunam u poeziju, nego u prozu, iskopah to skoro, ne znam jesam li vec igde postovala. Zapravo je pismo, cak je i poslato u nekom trenutku ludila, i neka je, zivela neuracunljivos'! :)
Stvorila sam Frankenstajna
Vracas mi se kao bumerang I opet me ubijas mojim sopstvenim recima…
Kazes: ne znas sta se jos krije u Petru Panu, nemas plan, da ne gubim nadu… Mogao bi da mi kazes da idem, da nastavim sa svojim zivotom, da me izvuces iz ove kolotecine koja pise tvoje ime... A ja?
Ja sam presrecna sto mi ne govoris da idem, da nastavim sa svojim zivotom i sto sam zarobljena u kolotecini koja pise tvoje ime...
Ne zaboravi da nisi znao ko si, ja sam ti rekla da si Petar Pan, ja sam ti rekla da te vetar vodi, da se plasim, jer znam, kao sto i jesam znala, da ce te oduvati najlaksi nemirac...
A ti?
Ti si mi onda, dok sam plakala, jer mi se rusi svet, koji je, medju svim tim strancima, bio ogranicen na tebe, rekao: vec me je oduvao najlaksi nemirac... Kao da si lik iz crtanog filma, koji sam licno animirala... Al’ sam htela tacno takvog, to je cudna podudarnost...
A ja?
Rekla sam ti: vrati se, podsetila te hiljadu puta da ces uvek imati nekoga kome mozes da se vratis, da te cekam gde god, I kada god…da mi je dovoljno znati da postojis…I jos hiljadu puta ti se zahvalila na bajci…kao da si ti stvorio tu bajku, kao da to nije bila nasa bajka…Dala sam ti preveliku ulogu I ti je savrseno igras! Svaka ti cast! I posle svega…I uvek…volim te…
A ti?
Tebe vetar vodi… Znas sta je najlepse kod vetra? On ima svoj sopstveni tok i niko ne moze uticati na njega, nikad ne znas kuda ce te odvesti...i kuda ce te vratiti... I vraca te sa recima: jos nisam otisao, ne gubi nadu...
A ja?
Ja se radujem! Iskreno, bolesno se radujem... Umalo me nisi ostavio bez teksta, ali ne, dragi moj, moras mnogo vise da se potrudis da mene ostavis bez teksta...ali...ne gubi nadu...;)
Stvorila sam te. Kreirala te u sebi kao neprolazni osecaj, kao neotklonjivi nemir, kao misao, kao sliku, kao rec, kao...vecnost... Stvorila sam te! Stvorila sam Frankenstajna! I volim ga... Eto ti sad...
maloletna budala ima lepe pesme, biće od nje nešto kad naraste;)
energijo po mom mišljenju puno bolje ti leži proza, al ostavi kretena, vidiš da ne zna ni sam šta hoće. Il samo voliš svoju zaljubljenost a Petar i nije bitan;)?
Bilo davno, aurora, mnogo lepa uspomena. Nije kreten, ima prica dve strane, imamo mi svi malo tog kretenskog. redje pisem prozu, cesce poeziju, pa ima mnogo tako nekih frljoka. Ali sam resila skoro da se vrljim na prozu, se oprobam. :)
Ama, nije zal, bas je lepa uspomena, ovo je davno pisano, podsetio me neko juce tog perioda i tog emotivnog stanja, pa sam malo kopala po tome sta sam onda pisala, ima svasta da se nadje.
Dobrodosao
Proslo je godinu dana...tacno godinu dana...
Da se prisetimo kako je to bilo. Da, mi smo se zaljubili. Poludeli smo! Poludeli smo za dan. Ustvari, mozda smo i samo otkrili da bas i nismo normalni. U svakom slucaju smo slucajevi za proucavanje.
Otisli smo, vratili se, u mom se kraju ta prica zove "tam-ti-na-vam-ti". A jeste bilo bas tam-ti-na-vam-ti: Indija, Srbija, Nemacka, tvoja nedodjija, moja Utopija, ma nalutasmo se posteno.
I priznajem smarala sam posle dugo, slala sam one mejlove: "Ja te tebe mnogo volim, ti me mene ic ne zarezujes", "Ili ti ili ladna Morava" i tako to...naravno, malo sam ja to lepse formulisala, a i ne moze se na tom tvom jeziku uneti mnogo mog juznjackog mentaliteta, inace bi tek pomislio da sam luda.
I sada...opet sam dobrodosla... ne znam da li je to moje smaranje upalilo, ili si ti mozda hteo da se najpre iz kontejnera uselis u nesto sto barem ima zidove i namestaj. Mozda je tvoje "Odlazim" i znacilo " Kud ces bre u moj zivot, kad ni je ne znam sta cu u njemu?" Uglavnom, opet sam dobrodosla, gde god, kad god i kako god. Dobrodosao i ti!
Nasa prica je ustvari jedna urnebesna komedija.
Bas smisljam neki scenario. Ja krecem ka tebi bez pasosa i vize, al kao ispricam nadleznima svoju dirljivu zivotnu ljudsku pricu i oni meni kao: "ma, nema problema, sve za ljubav" i tako to, svi kao odusevljeni... ugovorim ja sve... Ej, oni koji inace traze analizu krvi i mokrace i vilicu od pokojne babe na uvid kazu "ma nema problema". Trcim na let, al me usput pozdravljaju prolaznici, sve ono kao : "Jao, culi smo, jao bravo. Dragana! Dragana! Dragana!", skandiraju, razumes, nose majice sa mojim imenom. I svi pevaju ono, nesto krajnje pateticno, kao "I will always love you!" I tako me zadrze svi ti silni ljudi na putu. Ja vec kasnim, bas kasnim na avion... Najgori neprijatelji mi oprastaju, ona moja sestra odlucila da mi vrati ranac, koji je zaplenila posle nase svadje. Kasnim vec sat vremena, al mnogo volim taj ranac, pa nek i avion ceka zbog njega.
Avion stoji i ceka me. Stavili mi crveni tepih. Neki lik se tamo gusi, treba da ide na transplantaciju srca, al kao jebes transplantaciju srca, ljubav je to. Pilot mu se okrenuo i rekao: "Mi ovde pricamo o ljubavi, a ti o klasnim razlikama. Ne moze svako danas na transplantaciju srca." I taman da ja udjem u svoj, maltene vec privatni avion, pojavljujes se ti.
I sad scena... Mi se ljubimo, u pozadini opet neka kao "When man loves a woman" varijanta, svi blenu, dzveru se, sto bi se reklo kod nas, mi vec shvatili da nema vise razdvajanja....
A, u zavrsnoj sceni, ispred aviona, stjuardesa pusi cigaru i kaze: "I koj kurac ja sad kasnim kuci?"
Dobrodosao si, naravno...kad god....
i ovo je pre godinu i ihihihi, nadam se da se ova proza ne shvata kao spam, ovo su neke stvari u prozi koje ja licno, ipak, dozivljavam kao poeziju. Ako je spam, brisite!
Dobra ti je pjesma sviđa mi se stil, koji je jasan, i odma u glavu, bez nekog zavijanja.
Dobar je i ritam, naročito u prvoj i poslednjoj strofi (koje su iste).
"stalno iznova ginemo k'o kreteni, " - ovo ko kreteni ti nije trebalo, jer unosi duh neozbiljnosti u inače ozbiljnu pjesmu, i time narušava njenu harmoniju.
Inače, pjesma je živahna i brza, i riječi i ritam baš baš dobro oslikavaju ratni vihor.
To "k'o kreteni" je trebalo da oslika bezrazložnost, nebuloznost svega toga. Mada ovu pesmu i nisam pisao kao neku ratnu pesmu, više sam je preslikao na neke životne situacije, neke greške koje pravimo. Uglavnom ima simbolično značenje i može se shvatiti na više načina.
Ne znam, gotivim Čorbu, i verovatno ima njihovog uticaja, nisam pametan. Znam da dominira ratni ton, napisao sam je dosta brzo, za nekih 20 minuta, kao i ostale moje pesme, jednostavno sam u trenutku osetio da je najbolje ovako da napišem.
@reme
vidi se da pesma može da se doradi ritmički i tada bi lepše zvučala i podržavam ono što ti je i Jovičić rekao.
Samo nastavi da pišeš, a evo i mene sa pesmom o vaškama, ali onim pravim, a mislim da još niko nije napisao pesmu o vaškama
tako da ću ja jednog dana sigurno ući u
istoriju srpske književnosti koji im je
posvetio celu jednu pesmu od 15 redova.
Vaške
E moj
svete,
lete
vaške
unatraške,
pa se
pitam:
"Ritam
vaški
da l’ je
naški
il’ su
tuđe
vaške
luđe?"
ovo ti je super, samo zato što si ih ispoštovao i posvetio celih 15 redova, ali ja bih je stavio u čitanke :))))), i obavezno komponuj muziku za ovo, hit je :DDD
Ponekad te sanjam, tad sam dugo budan,
al san je tako stvaran, nekako je čudan.
Kada snovi prestanu, nema te kraj mene,
soba je prazna, na zidu samo sene.
Ponekad sanjam da smo jedno biće,
ponekad maštam da možda jednom biće,
sve ono što znam, da biti nikad neće,
sve ono što bi bilo, da imam malo sreće.
Ponekad samo, al ne odveć često,
u srcu svom, pokloniš mi mesto,
ponekad samo, al to kratko traje
svoje srce meni neko daje...
Pazi matoriii, nije ti ovo loše.
Ne znam samo da li si hteo metriku ili ne jer si počeo savršeno, a onda je izgubio.
Što se suštine pesme tiče skidam kapu.
Evo moje najnovije ispod čekića, mislim tastature.
Sedam i trideset ( tam tam ram tam tam ta ra ta raaaaaaam)
Rezervni naslov - Tišina deco! Počinje dnevnik
Ispod našeg neba, dinar se koleba,
te razlike male prave milione,
uzima ih onaj kom najviše treba,
a narodu ostaju ljute feferone.
Antidepresive trošimo sve više,
anksiozna stanja dovode do skoka,
sa Brankovog mosta gledano na dole
voda od govana manje je duboka.
Ustanci se dižu širom belog sveta,
dirigentska palica tu je da usmeri,
ni hiljadu mrtvih nije neka šteta.
Da li nam to stiže vladavina zveri?
Svake noći ginu mladići od metka,
pljačkaju se banke i poštari jadni,
nekom život majka je, a nekome tetka,
kese s otpacima preturaju gladni.
Doktori nam kažu da čuvamo zdravlje
i da ljubav čvrsto čuvamo uz sebe,
uskoro će doći i vreme za slavlje,
ne sekirajte se bez preke potrebe.
U sportkom je delu ista stara priča,
fudbaleri skupo naplaćuju znanje,
onda troše lovu na paradu kiča,
a u pravom u sportu žalosno je stanje.
Vremenska prognoza zabiberi veče:
“Vreme bez promene i narednih dana.
Mrazevi će proći kad vidite lišće
kako se zeleni u šumi sa grana."
Neso, lepe pesme, ali pune pesimizma. Opet, ne slazem se sa stavom, u, recimo, drugoj pesmi, iskreno mislim da je moguce dobiti sve sto zelis, ako znas sta zelis. Ali to je razlika u stavu, pesma je dobra.
Ja cu sad nesto...sto ja vise racunam u poeziju, nego u prozu, iskopah to skoro, ne znam jesam li vec igde postovala. Zapravo je pismo, cak je i poslato u nekom trenutku ludila, i neka je, zivela neuracunljivos'! :)
Stvorila sam Frankenstajna
Vracas mi se kao bumerang I opet me ubijas mojim sopstvenim recima…
Kazes: ne znas sta se jos krije u Petru Panu, nemas plan, da ne gubim nadu… Mogao bi da mi kazes da idem, da nastavim sa svojim zivotom, da me izvuces iz ove kolotecine koja pise tvoje ime... A ja?
Ja sam presrecna sto mi ne govoris da idem, da nastavim sa svojim zivotom i sto sam zarobljena u kolotecini koja pise tvoje ime...
Ne zaboravi da nisi znao ko si, ja sam ti rekla da si Petar Pan, ja sam ti rekla da te vetar vodi, da se plasim, jer znam, kao sto i jesam znala, da ce te oduvati najlaksi nemirac...
A ti?
Ti si mi onda, dok sam plakala, jer mi se rusi svet, koji je, medju svim tim strancima, bio ogranicen na tebe, rekao: vec me je oduvao najlaksi nemirac... Kao da si lik iz crtanog filma, koji sam licno animirala... Al’ sam htela tacno takvog, to je cudna podudarnost...
A ja?
Rekla sam ti: vrati se, podsetila te hiljadu puta da ces uvek imati nekoga kome mozes da se vratis, da te cekam gde god, I kada god…da mi je dovoljno znati da postojis…I jos hiljadu puta ti se zahvalila na bajci…kao da si ti stvorio tu bajku, kao da to nije bila nasa bajka…Dala sam ti preveliku ulogu I ti je savrseno igras! Svaka ti cast! I posle svega…I uvek…volim te…
A ti?
Tebe vetar vodi… Znas sta je najlepse kod vetra? On ima svoj sopstveni tok i niko ne moze uticati na njega, nikad ne znas kuda ce te odvesti...i kuda ce te vratiti... I vraca te sa recima: jos nisam otisao, ne gubi nadu...
A ja?
Ja se radujem! Iskreno, bolesno se radujem... Umalo me nisi ostavio bez teksta, ali ne, dragi moj, moras mnogo vise da se potrudis da mene ostavis bez teksta...ali...ne gubi nadu...;)
Stvorila sam te. Kreirala te u sebi kao neprolazni osecaj, kao neotklonjivi nemir, kao misao, kao sliku, kao rec, kao...vecnost... Stvorila sam te! Stvorila sam Frankenstajna! I volim ga... Eto ti sad...
A ti?
A ja?
A ti?
A ja?
A ti I ja?
Mozda jednom prestanem s pitanjima…
Ne gubi nadu…
Ne gubim je ni ja…
maloletna budala ima lepe pesme, biće od nje nešto kad naraste;)
energijo po mom mišljenju puno bolje ti leži proza, al ostavi kretena, vidiš da ne zna ni sam šta hoće. Il samo voliš svoju zaljubljenost a Petar i nije bitan;)?
Bilo davno, aurora, mnogo lepa uspomena. Nije kreten, ima prica dve strane, imamo mi svi malo tog kretenskog. redje pisem prozu, cesce poeziju, pa ima mnogo tako nekih frljoka. Ali sam resila skoro da se vrljim na prozu, se oprobam. :)
Drž se proze, bolje ti hoda a i veća je para;)
Ako je uspomena, tamo je i ostavi, sad je samo žal kako vidim:)
Ama, nije zal, bas je lepa uspomena, ovo je davno pisano, podsetio me neko juce tog perioda i tog emotivnog stanja, pa sam malo kopala po tome sta sam onda pisala, ima svasta da se nadje.
Dobrodosao
Proslo je godinu dana...tacno godinu dana...
Da se prisetimo kako je to bilo. Da, mi smo se zaljubili. Poludeli smo! Poludeli smo za dan. Ustvari, mozda smo i samo otkrili da bas i nismo normalni. U svakom slucaju smo slucajevi za proucavanje.
Otisli smo, vratili se, u mom se kraju ta prica zove "tam-ti-na-vam-ti". A jeste bilo bas tam-ti-na-vam-ti: Indija, Srbija, Nemacka, tvoja nedodjija, moja Utopija, ma nalutasmo se posteno.
I priznajem smarala sam posle dugo, slala sam one mejlove: "Ja te tebe mnogo volim, ti me mene ic ne zarezujes", "Ili ti ili ladna Morava" i tako to...naravno, malo sam ja to lepse formulisala, a i ne moze se na tom tvom jeziku uneti mnogo mog juznjackog mentaliteta, inace bi tek pomislio da sam luda.
I sada...opet sam dobrodosla... ne znam da li je to moje smaranje upalilo, ili si ti mozda hteo da se najpre iz kontejnera uselis u nesto sto barem ima zidove i namestaj. Mozda je tvoje "Odlazim" i znacilo " Kud ces bre u moj zivot, kad ni je ne znam sta cu u njemu?" Uglavnom, opet sam dobrodosla, gde god, kad god i kako god. Dobrodosao i ti!
Nasa prica je ustvari jedna urnebesna komedija.
Bas smisljam neki scenario. Ja krecem ka tebi bez pasosa i vize, al kao ispricam nadleznima svoju dirljivu zivotnu ljudsku pricu i oni meni kao: "ma, nema problema, sve za ljubav" i tako to, svi kao odusevljeni... ugovorim ja sve... Ej, oni koji inace traze analizu krvi i mokrace i vilicu od pokojne babe na uvid kazu "ma nema problema". Trcim na let, al me usput pozdravljaju prolaznici, sve ono kao : "Jao, culi smo, jao bravo. Dragana! Dragana! Dragana!", skandiraju, razumes, nose majice sa mojim imenom. I svi pevaju ono, nesto krajnje pateticno, kao "I will always love you!" I tako me zadrze svi ti silni ljudi na putu. Ja vec kasnim, bas kasnim na avion... Najgori neprijatelji mi oprastaju, ona moja sestra odlucila da mi vrati ranac, koji je zaplenila posle nase svadje. Kasnim vec sat vremena, al mnogo volim taj ranac, pa nek i avion ceka zbog njega.
Avion stoji i ceka me. Stavili mi crveni tepih. Neki lik se tamo gusi, treba da ide na transplantaciju srca, al kao jebes transplantaciju srca, ljubav je to. Pilot mu se okrenuo i rekao: "Mi ovde pricamo o ljubavi, a ti o klasnim razlikama. Ne moze svako danas na transplantaciju srca." I taman da ja udjem u svoj, maltene vec privatni avion, pojavljujes se ti.
I sad scena... Mi se ljubimo, u pozadini opet neka kao "When man loves a woman" varijanta, svi blenu, dzveru se, sto bi se reklo kod nas, mi vec shvatili da nema vise razdvajanja....
A, u zavrsnoj sceni, ispred aviona, stjuardesa pusi cigaru i kaze: "I koj kurac ja sad kasnim kuci?"
Dobrodosao si, naravno...kad god....
i ovo je pre godinu i ihihihi, nadam se da se ova proza ne shvata kao spam, ovo su neke stvari u prozi koje ja licno, ipak, dozivljavam kao poeziju. Ako je spam, brisite!
Dobre pesme maloletna, ali pogrešan sajt;)
Hmmmmmm za pesmu.
Malo mi je nerazumljiva, ali to ne znači da si je ti loše napisao već da ja nisam dovoljno pametan da razumem.
Evo moje koja je posve jasna i precizna ako ništa drugo.
Znanje ( satira )
Baš je lepo kada imaš znanje,
kada siguran ulicama hodaš,
kad u svaku filozofsku čorbu
malo svoje mirođije dodaš.
Baš je lepo kada pitanja duše
učiš lako od mudrijeh glava,
kad na tacni odgovor serviran
sve potanko, mudro objašnjava.
Al' ne valja kada se to znanje
preokrene u štetu mudraca,
svaki greh je barem duplo veći
i u dublje ponore ga baca.
Zato svakom ko se znanjem hvali
poručujem da razmisli zrelo
o tom šta mu valja učiniti
pre neg' misli pretoči u delo.
sviđa mi se pesma, imaš neobičan stil pisanja.
----------------------------------------------------
Vetar rata snažno duva,
smrt na vrata tiho kuca,
veliki brat, malog čuva,
vatra jaka, kamen puca.
Borbene trube odzvanjaju kroz noć,
vojnički marš odjekuje trotoarom,
nad svetom spustila se ponoć,
zubi cvokoću strepnjom starom.
Zemlja na krv miriše,
za ideale se gine,
to je posao lak,
da li će neko o nama da piše
ili će pak, da nas pojede mrak?
Prsti sudbine stežu nam vrat,
trenutak slabosti životom se plaća,
da li će nas i dalje štititi brat,
malo nas se kući vraća.
Beda kao so na ranu,
pesma stara u krug se vrti,
narod nema ni za hranu,
još samo korak do smrti.
Razum se od ponosa muti,
stalno iznova ginemo k'o kreteni,
da li ćemo pobedničke zvuke čuti,
da li ćemo nazad, nekoj dragoj ženi?
Kroz tminu odjekuje krik užasa,
u pomoć zove, iako bez nade,
hvata se za slamku spasa,
zašto Bog odnosi živote mlade?
Vetar rata snažno duva,
smrt na vrata tiho kuca,
veliki brat, malog čuva,
vatra jaka, kamen puca.
Dobra ti je pjesma sviđa mi se stil, koji je jasan, i odma u glavu, bez nekog zavijanja.
Dobar je i ritam, naročito u prvoj i poslednjoj strofi (koje su iste).
"stalno iznova ginemo k'o kreteni, " - ovo ko kreteni ti nije trebalo, jer unosi duh neozbiljnosti u inače ozbiljnu pjesmu, i time narušava njenu harmoniju.
Inače, pjesma je živahna i brza, i riječi i ritam baš baš dobro oslikavaju ratni vihor.
To "k'o kreteni" je trebalo da oslika bezrazložnost, nebuloznost svega toga. Mada ovu pesmu i nisam pisao kao neku ratnu pesmu, više sam je preslikao na neke životne situacije, neke greške koje pravimo. Uglavnom ima simbolično značenje i može se shvatiti na više načina.
Pa može se na mnoge situacije primjeniti, ne samo na bukvalni rat. Mada ipak ti ratna tematika najviše dominira.
Jel to ne kraju nešto poput one Borine "Za ideale ginu budale" ?
Ne znam, gotivim Čorbu, i verovatno ima njihovog uticaja, nisam pametan. Znam da dominira ratni ton, napisao sam je dosta brzo, za nekih 20 minuta, kao i ostale moje pesme, jednostavno sam u trenutku osetio da je najbolje ovako da napišem.
@reme
vidi se da pesma može da se doradi ritmički i tada bi lepše zvučala i podržavam ono što ti je i Jovičić rekao.
Samo nastavi da pišeš, a evo i mene sa pesmom o vaškama, ali onim pravim, a mislim da još niko nije napisao pesmu o vaškama
tako da ću ja jednog dana sigurno ući u
istoriju srpske književnosti koji im je
posvetio celu jednu pesmu od 15 redova.
Vaške
E moj
svete,
lete
vaške
unatraške,
pa se
pitam:
"Ritam
vaški
da l’ je
naški
il’ su
tuđe
vaške
luđe?"
ovo ti je super, samo zato što si ih ispoštovao i posvetio celih 15 redova, ali ja bih je stavio u čitanke :))))), i obavezno komponuj muziku za ovo, hit je :DDD
Ponekad te sanjam, tad sam dugo budan,
al san je tako stvaran, nekako je čudan.
Kada snovi prestanu, nema te kraj mene,
soba je prazna, na zidu samo sene.
Ponekad sanjam da smo jedno biće,
ponekad maštam da možda jednom biće,
sve ono što znam, da biti nikad neće,
sve ono što bi bilo, da imam malo sreće.
Ponekad samo, al ne odveć često,
u srcu svom, pokloniš mi mesto,
ponekad samo, al to kratko traje
svoje srce meni neko daje...
ponekad samo, želim samo tebe...
Pazi matoriii, nije ti ovo loše.
Ne znam samo da li si hteo metriku ili ne jer si počeo savršeno, a onda je izgubio.
Što se suštine pesme tiče skidam kapu.
Evo moje najnovije ispod čekića, mislim tastature.
Sedam i trideset ( tam tam ram tam tam ta ra ta raaaaaaam)
Rezervni naslov - Tišina deco! Počinje dnevnik
Ispod našeg neba, dinar se koleba,
te razlike male prave milione,
uzima ih onaj kom najviše treba,
a narodu ostaju ljute feferone.
Antidepresive trošimo sve više,
anksiozna stanja dovode do skoka,
sa Brankovog mosta gledano na dole
voda od govana manje je duboka.
Ustanci se dižu širom belog sveta,
dirigentska palica tu je da usmeri,
ni hiljadu mrtvih nije neka šteta.
Da li nam to stiže vladavina zveri?
Svake noći ginu mladići od metka,
pljačkaju se banke i poštari jadni,
nekom život majka je, a nekome tetka,
kese s otpacima preturaju gladni.
Doktori nam kažu da čuvamo zdravlje
i da ljubav čvrsto čuvamo uz sebe,
uskoro će doći i vreme za slavlje,
ne sekirajte se bez preke potrebe.
U sportkom je delu ista stara priča,
fudbaleri skupo naplaćuju znanje,
onda troše lovu na paradu kiča,
a u pravom u sportu žalosno je stanje.
Vremenska prognoza zabiberi veče:
“Vreme bez promene i narednih dana.
Mrazevi će proći kad vidite lišće
kako se zeleni u šumi sa grana."
Nešo dobra ti ova pjesma, komična tonom, a tragična suštinom, i pesimistična poprilično. Al jebiga, tako je stanje u svijetu, takve su i pjesme.
P.S. Ono o vaškama je odlično!
Hvala drugar, ajd i ti neku postavi.
Svako dobro ti želim.
Nemam neke inspiracije sad. Kad mi dođe postaviću. :))
@oblakmatori, добра
Pesma pogađa.I u srce,i u kurac,i u palac.
Tv Pink se koti,
Gadnu decu rađa,
Na ekranu samo maloumni idioti,
Zar mislite da omladinu srbije,
To ne pogađa?
Veliki brat razbio je led,
Da bi mogla razna sranja da banu na ekrane.
Posle na farmu došao je red,
Da malo poznati i piliće 'rane.
Gadost gadna,joj srbijo jadna,
Gadost gadna,serviraju nam govna ladna.
Željko,brate,kako nije te sramota,
Mnogo ljigava je ta tvoja rabota!
Izdao si rok,izdao si ga davno,
Ali 'vako da nas arčiš u guzicu javno?
Seljoberi setiše se još i dvora,
Svaka emisija od prethodnice je još gora.
Zemlje naše velika sramota,
Ta Želkova gadna rabota.