Ma govnari, posle pola godine su svi pobegli kojekuda, jedna riba je sada poslanik URS u skupštini, dva lika su uzeli otpremnine u svojim preduzećima, prešli za direktore Novosadske banke pa uzeli i tamo otpremnine kad je banku kupila Erste, a ja sam ih sve troje prijavio kao nepodobne i zbog toga izbačen... kreten, mislio da demokratija postoji...
A dva puta nosio štafetu, bio na radnoj akciji, pobedio u Titovim stazama revolucije na republičkom nivou i upisao vojnu akademiju... jebo me bravar ćopavi..
Ja imam 27 godina. Jel se može u društvo? Ipak sam pošten čoek, a evo prestaću da provociram.
Svi pošteni koji ne provociraju su dobrodošli u svakom normalnom društvu, kao što je ovo, jelte!
A kad smo već kod alkoholnih pića, popularnih tih godina, ko se napio od ŠTOK-a, a?
1979.
Био председник једном. Одељења. Изгубио негде капу и мараму, јебига.
M70, kad već pitaš: Štok 84 je bio moje omiljeno piće. Zbog njega sam izgubio na turniru za prvokategornika u šahu jer je piće bilo džabe za učesnike :)
10.09.1990. godine (pazi koliko je bilo pijanstvo kad još pamtim datum) sedne moje celo društvo u kafanu. Od nas 20, samo jedan nije išao u vojsku tog septembra, pa odlučili da pravimo jedan ispraćaj. U kafani. Piće se pilo iz čaša od dva deci, ja pio štok. Tri godine nisam mogao ni da primirišem žestinu :)
Шток, обојено срање... Ракија се пије, домаћа, квалитетна. Нема глава да боли ;)
+1 za kijurau, sto se da videti i iz mog pisanija.
drugovi pioniri, zdra'o!
29. Oktobar 1976...
Ne osecam se mator, al to je zato sto sam budala, objektivno sebe smatram na pola puta, sedamdeset nisu doziveli ni otac ni deda, pa sto bih ja? Zato sa neopisivim zadovoljstvom ne uplacujem sebi penziono i socijalno, a ako me bas prosere pa prezivim duze, veselo cu klosariti.
Vise ni jednu iluziju nemam, a video sam da je sve moguce.
Savet mladjima-beste odavde koliko vas noge nose.
Dobra tema...:)
Izjava u duhu trsitelja sa Vukajlije:
Da li bre vi znate da sam ja već imao erekcije dok je Tito bio živ?
...Doduše nije mi se dizao na Tita, a nisam najbolje razumevao ni zašto mi se uopšte ponekad uveća, kad ionako sasvim lepo mogu da piškim sa njim i kad je mali, ali eto da kažem da sam u neku ruku bio jebač(k'o sa Vukajlije) i u vreme totalitarizma Josipa Broza.
Eto bre koliko sam ja star! :-))
Tebi ćemo otvoriti posebnu temu sa podnaslovom "respect" ;)
Da napišem knjigu pod naslovom: "Moje erekcija od J.B.Tita do Tome Nikolića"? :-))
У поднаслову "Објашњавање онаније и јебања у више друштвених система"
'nači ovako:
Rođen sam u proleće nakon kojeg je nastupilo varljivo leto '68. Kad sam imao 2-3 godine, ćale kupio "svecko" čudo - crno-beli TV jugoslovenskog giganta EI Niš. Imena modela se ne sećam sećam se samo velikog okruglog prekidača za prebacivanje sa prvog na drugi program, zbog kojeg sam najčešće dobijao po prknu jer sam nekako vazda šaltao program u vreme Dnevnika (vreme emitovanja istog se nije promenilo evo 40 godina). Od serija iz tog perioda sećam se "Kapetana Dobrice", koga sam voleo da imitiram skačući sa kreveta uvijen u neko šareno ćebe (Kapetan Dobrica je srpska verzija Supermena), zatim besmrtnog Miće Tatića i lutka Aćima u emisijama "Na slovo, na slovo" i češke serije "Hajduk Janošik". Smrtno sam se plašio reklame za deterdžent "Crni Bik" i Slavke Čavke, lika iz jedne dečije lutkarske serije.
Pojam automobila iz tog vremena za mene beše čičina Škoda 1100 DE LUXE (jedni bolji od nje beše FIAT 1300, popularni "tristać", ali ga u selu gde sam živeo niko nije imao), sve dok se jednog letnjeg popodneva 1974. nije niotkuda pojavio lik "jašući" besnog "tanderberda" sa onim šašavim "rogovima" pozadi u koje su bile usađene "štopare" i migavci. Tada to nisam znao, ali upravo je njegov dolazak označio i kraj mog života na selu. Pod moranje smo se preselili u grad, jer je taj lik insistirao da njegovu kuću u selu napusti učitelj koji ju je uzurpirao i naravno, komunisti su to rešili na sebi svojstven način: učitelju su dali stan u kome smo mi stanovali (imao je verovali ili ne devet soba), a nas su preselili u grad u stan od 44 kvadrata. Šit !!!
Kako sam u toj zgradi bio "novi kolač" morao sam da prođem kroz "inicijaciju" u društvu koje su mahom sačinjavali klinci koji su i sami donedavno živeli u selu, ali, zaboga, oni su sad veliki građani, a buraz i ja smo jelte, seljaci. ("Odakle si ti ono doš'o ? Iz P. ? A ? .... Seeeeljaaak !!!" ... :trš, trš: ... ) ... lol ... I to je tako trajalo dok u zgradu ne bi doselio novi "seljak". Srećom po brata i mene bilo je to vrlo brzo, pa smo i mi ušli u "odbor za doček".
Novac: u to vreme pet dinara su, iz mog klinačkog ugla, bile PARE, sa sto dinara ("konj") si mogao da odeš i kupiš popularni "polufudbal" (lopta sa svim odlikama prave "bubamare", samo je spoljni omotač bio gumeni, a ne kožni).( Kožne lopte su bile skupe i prava retkost, i ponosni vlasnici su ih retko stavljali u promet osim na travnatim terenima, tako da je "polufudbal" bio prava gradska lopta zbog otpornosti na habanje po betonu i asfaltu. Jedina slabost mu je bila neotpornost na žicu i trnje, a i pokojni komšija Milutin je voleo da ga sa zadovoljstvom prikolje nožem kad mu lopta uleti kroz prozor.) No, da se vratim novcu, sto dinara si uglavnom dobijao za rođendane ili Novu godinu, a i tada bi ti roditelji uglavnom pronašli sto "prečih" stvari koje trebaš kupiti za taj novac, tako da smo mi, Titovi pioniri, često znali da udružimo sredstva u kupovinu zajedničkih lopti koje su obično stajale kod "čoveka od poverenja".
(Nastaviće se ...)
Ujka Simo...šta bi ?
Infarkt? ;-)
Od svih u najboljim godinama ovde, ja nekako mislim da sam ja baš-baš u najboljim...jel' ima bre starijih od mene, mislim jel' se neko rađao pre varljive '68-me ko ja? :-)
Ima...Dostojevski, Tito, Din Martin, Lajza Mineli...ne mogu sada svih da se setim.
Fala...sad mi je lakše.
hehehe....to me podsjeti na moje djetinjstvo......
Ja sam svoje najranije djetinjstvom provodila dok je još Jackson bio crnac....
Pa nije baš infarkt, al' blizu ... :) ... Kacam izvalio koliko para treba da se izujem za neku papirologiju, pa bolje da su me za jetru uštinuli ...
Nisam se logovao sa ovog naloga nekoliko dana pa nisam video da ima novih postova, a malo mi je glupo da pišem Jovičić postove jedan za drugim. Razmišljam o čemu sledećem da pišem. Lack of inspiration ... :)
Bu'te dobri i ne brinite - I'm still alive and kicking ...
A, Ujkice, ondaK je sve OK....
E, jebi ga, obojica smo propustili šansu da ovu zemlju povedemo putem demokratije :) Al ko je to tad mogao znati...