Vaš trenutni kvalitet života i percepcija sreće
Rekli o sajtu
U subotu, 27. novembra 2010. u Klubu studenata tehnike biće održana smotra sadržaja popularnog šaljivog sajta. Vukajlija je mesto gde se Internet zajednica okuplja kako bi na duhovit i originalan način definisala reči i izraze, sleng termine, našu svakodnevnicu i aktuelne događaje, po paroli - „Ovde možete da definišete sve ono što ste oduvek želeli, a nije imao ko da vas pita”.
Mondo · 25. Novembar 2010.
Vokativ se odvaja zarezom, Vesna.
A ispravila si već. Ok.
Batine, Dilane.
Hahhahaha znači da mi se nasmejao brk koji nemam...pričam o osmehu izmamljenom u stvarnom životu, jebeš Vukajliju.
Da, Svjesna, u pravu si, samo što ja ne mislim da sam kul i nedokučiv već previše osuđujem ljude koji mi zapravo ništa skrivili nisu. Jbg, lečim se od toga, wish me luck:)
A ta "usamljenost" nije zbog radi nerazumevanja mog zapatizma već, najverovatnije, usled nedostatka strpljenja za tuđe priče i sposobnost deljenja sopstvenih misli sa jako malim brojem ljudi...
Ovo je u stvari izuzetna tema. Često razmišljam na ovu temu i kako više nisam klinac, to više pokušavam da nađem pravi odgovor.
Po pitanju zdravlja nikada nisam bio bolje. Sad sam čak ostavio pušenje, tako da imam utisak kao da ću živeti večno. A inače, bilo je perioda kada mi zdravlje nije bilo onakvo kako bi trebalo da bude zdravlje čoveka u 20-tim godinama.
Bilo je perioda kad novcu nisam pridavao veliki značaj i kad sam imao (navodno) mnogo prijatelja. Pa je bilo momenata kad sam raspolagao velikim novcem i imao malo prijatelja. U suštini, za mene je najbolja kombinacija novac plus ne-više-od-tri dobra prijatelja. Sad nešto i ne raspolažem nekim novcem, ali imam sveukupno dva cela i možda isto toliko polu-prijateljia, i moram da priznam da to uopšte nije loše. Neko sam ko čita, voli da zapaža, volim svakako da upoznajem kvalitetne nove ljude, ali sve je to u senci jedne mnogo moćne sile - novca. Ne mogu da ga iskuliram. Jedan lokalac koji je prošao svašta je izneo jednu od najboljih zapažanja koje sam čuo tokom poslednjih nekoliko godina: Ustanem ja, stanem ispred ogledala. Ne sviđam se sam sebi: nikakav, kriv, tužan. Znam da u nekom šteku imam 50-100 evra, stavim ih u zadnji džep, odem opet ispred ogledala - lepši sam sebi, mamu mu jebem. Tako nekako i ja funkcionišem. Iskreno, još uvek nisam bio tužan s parama kod sebe. Nisam ljiga u privatnog životu, držim do integriteta i zato možda i mogu da se nadam da kod velikog broja ljudi mogu da prođem kao pristojno društvo. U par navrata sam se razočarao u prijatelje i poznanike, dok me novac nikada nije razočarao i zaista mi je teško kad ga nemam. Nek ispričam isti fazon bez kinte i sutradan s kintom (da recipijenti ne znaju moje trenutno stanje), ubeđen sam da bi se videla razlika u nastupu sa novcem u džepu u poređenju sa onim bez.
Što se tiče sreće, mislim da je ona jedno ili konačno (što je jako teško) ili toliko uzvišeno stanje, da može da traje samo kratko i u momentima kad ne postoji šansa da se ta ista sreća anulira; kao npr. kad starac na samrti shvati da je živeo sjajan život i kad oseti tu neverovatnost zvanu srećom, samo na jedan trenutak - onda dok mu čitav život prolazi pred očima. S druge strane, mislim da je mnogo realniji koncept - koncept zadovoljstva. Nešto čime sebe počastiš i osetiš njegovu orgazmičku snagu. Nekome je to pajdo, nekome has, nekome lajk na instagramu/fejsu, svima pička/kita/ljubav, i meni naravno - kinta. Jednostavno, sad sam već neko vreme u fazi da mi za svako zadovoljstvo treba isključivo ona ili bi mi bilo neuporedivo lakše dostizanje tog zadovoljstva sa njom. Bilo bi licemerno reći da nije tako.
Inače, ne pričam da je ovo ispravno, ali sam se otvorio i verovatno se prikazao kao veoma prosto i glupo biće, ali sam morao. Treba kiriju da platim, gledam onu žutu novčanicu od 200€ i ne mogu da opišem koliko me ona uzbuđuje. Ona i njene rođake bi me zasiguno zadovoljile, možda čak i usrećile. Dobra je stvar što se više ne brišu postovi, tako da, ako se promenim, možda me istinski bude blam sebičnosti i izopačenosti kojom odiše ovaj post, što mi možda bude jako korisno u slučaju ozbiljnih gubitaka u godinama koje slede.
kolki post jebote, izvinjavam se
Sto se izvinjavas, ima smisla ovo sto si rekao
predug je post za svačije standarde, može biti iritantno čitati, još i deluje malo arogantno, da ne kažem pretenciozno :D
коректан став сасвим.
Samo Rumenko ume da me rashladi kako treba.
A ne, ovo nije Sirotinjska spika, izvinjavam se.
Dobra tema
Mickey, iz priloženog uviđam da ti je glavni stub samopouzdanja - novac. Sto i nije tako lose, samo bi bilo korektnije da ti je sposobnost da stvoris novac i vjera u to da mozes da ga stvoris, stub samopouzdanja.
Treba da se izvinjavas zbog samog posta ne toliko koliko zbog duzine istog.
Profe, što ih osudjuješ? Misliš li da si bolji od njih? Jer to je preduslov za osudjivanje.
Možda i jesi, to je legitimno. Legitimno je i da ih osudjuješ. Ili da ih ne cijeniš, iz nekog razloga. I ja tako funkcionišem.
Samo što ja i sa svima njima razgovaram. Mogu sa skoro svima da pričam na način na koji se neće osjetiti da ih ne cijenim pretjerano. Ne zato što namjerno glumim nego mi to ide prirodno. Samo povremeno se potrudim da "pružim svoju ruku", radi obostranog dobra. I tako se često ispostavi da mnogi od njih imaju neke zanimljive priče i osobine koje ja prvobitno nijesam ni primijetila.
Generalno mislim da je to bolji pristup društvu. Jeste da zvuči kao kliše, ali skoro svakoj osobi se može prići i izvući nešto zanimljivo iz nje. Kažem skoro svakoj misleći na krug ljudi sa kojim imaš neposredan kontakt zbog posla, hobija itd. Jer to onda podrazumijeva da su ti bar po nečemu slični.
Tako postupam a kada bi me pitao šta mislim o njima onda bi dobio malo kompleksniji i drugačiji odgovor koji bih rekla samo lično njima, kada bi me pitali. Naravno, mišljenje se mijenja kroz vrijeme.
Uglavnom, treba da se potrudiš sa drugima, ako ti to već ne ide prirodno. Plus ako imaš na umu da će to u velikom broju slučajeva imati dobar ishod. To garantujem.
Nije ni čudno onda zašto dosta ljudi najbolja prijateljstva vuče iz mladjeg doba. Djetinjstva, srednje škole ili fakulteta.
Čovjek kad je mlad ima više strpljenja. I neposredniji je, otvoreniji, djetinjastiji. Što nije pravilo i ne bi trebalo da bude. Ali često je tako.
Treba strpljenja. I to dosta.
Ali vremenom ti taj princip postane navika. Još ako si uvjeren u njegovu ispravnost i svjestan toga da, što se tebe lično tiče, činiš sve što možeš. Ne uspijeva uvijek, ali uglavnom da.
Uspjeće gdje treba da uspije.
U redu je misliti potcjenjivački. Ali često su to varke. Ne može čovjek tako lako da sagleda drugoga. Pa u ispitivanju tih slučajeva ne treba da gledamo kvalitet objekta našeg mišljenja nego na kvalitet samog mišljenja. To prije svega, pa onda redom...
упис
To je tačno, posebno ako je ta osoba suprotnog pola hehe
Šalu na stranu - mislim da umem sa ljudima i generalno mi isti kazu da sam šarmantan u pičku materinu...ali ja od tog šarma nemam ništa, samo lagano postajem mizantrop, jadan ja :(
Nećemo te žaliti, dovoljno i sam to radiš.