Da, ne vole ljudi te velike oscilacije u osećanjima, i nemaju uvek priliku da ih dožive, (osim ako nisu teže oboleli pa im je to svakodnevnica). Možda ljudi prizivaju rat jer su imali to iskustvo, osetili se živahno u strahu da će umreti. Neko smatra da je uzvišen, moćan osećaj, davanje svog života za tuđi (u nekim navodno odbrambenim ratovima jer brane ognjište, ili žena koja se porađa). I oni ponavljaju svoja iskustva, kao i oni kojima je izvesnost smrti sama po sebi motivacija, ili samo dobar osećaj, valjda sreće. Ljudi su nestrpljivi, ne mogu da čekaju da im dođe osećaj sreće već ga izazivaju. Nemoj misliti o sreći ako ne možeš da je podneseš : naravoučenije. :) A ja ću nastaviti da blago hejtujem temu jer uživam u tome, srećna. edit: Šalim se, ne, ne, nisam srećna..
@Варнер Ти немаш леп однос према смрти, а тиме јој чиниш неправду. Религије нису смртољубне, не у оном смислу у ком је смртољубан човек који радосно прихвата чињеницу своје коначности. Ко умре заувек, би то било нешто као коначно венчање, најзад неки апсолут до којег стижеш, тако израњављен животом и жељама. Религија не воли смрт на тај начин, она смрт гледа са практичне стране.
misliš gleda kao manje 'pati za života, kako prelaz u smrt ne bi ni osetio' ili kao 'pati više za života kako bi ti smrt pala kao olakšanje'?
meni je muka i od života i od smrti, gde pobeći u tom slučaju?:D
misliš gleda kao manje 'pati za života, kako prelaz u smrt ne bi ni osetio' ili kao 'pati više za života kako bi ti smrt pala kao olakšanje'?
Ne, nego kao praktičan problem momenta prelaska iz stanja u kome možeš nešto da uradiš za svoju egzistenciju u večnosti (predgrobni život) u stanje u kome apsolutno ništa ne možeš da uradiš, jer si istrošio žetone (zagrobni život). A smrti valjda kod njih i nema?
meni je muka i od života i od smrti, gde pobeći u tom slučaju?:D
To da l' ti je muka od smrti, to ćeš tek da vidiš. U međuvremenu, trpi i pokušaj da uživaš. Opustiš se da bi manje bolelo. :)
Towelie navodi sledeći redosled pa ću da ga pratim.
Novac : optimalno.
Ljubav : ušuškano.
Socijani status : nevažan u mom sistemu vrednosti.
Profesionalni uspeh : moje profe sa faksa me povremeno preporuče za dodatni i lepo plaćen poslić i to mi je dovoljno jer verujem da je to prava pohvala.
Trenutna sreća : nije potpuna ukoliko razmišljam o onima koji će mi nedostajati čitavog života. Sasvim dovoljna ako pogledam svoju porodicu i prijatelje, organizaciju života, korišćenje slobodnog vremena i godišnjeg odmora.
Sta biste promenili? Par smradova na polu. Produžila bih godišnji odmor.
Koliko vam je potrebno da budete srecni? Dovoljno je da se mom mužu smanji radno vreme i da se urede ispitni rokovi na jednom faksu. .
Nemam pojma. Ajde prvo, kvalitet života? Osrednje loš. Gledano kvantitativno, tj. finansijski. Zašto? Zato što sam lenčuga raspala i imam osećaj da radim na jednoj crtici uvek, pa mi svaki zadatak izgleda kolosalno zajeban i pretežak. Nemam problema sa intenzitetom koliko sa kontinuitetom. Brzo se zasitim, prebrzo. Tipa, za dva sata bih preboleo vezu od 5 godina. Da li mogu više, ja mislim da mogu, ali celog života sam nekako usamljen u celoj priči i svuda sam sebi bio roditelj pre sopstvenih bioloških. Long stori šort, treba ti neko kome ćeš da prepustiš kormilo s vremena na vreme, ne možeš sve sam koliko god bio jak.
Sreća, pf. Ja dosta analiziram stvari, uvek sam na nekom oprezu i zapet k'o puška 90% vremena. Weed keeps me balanced (ima ta fora i u "roadtrip"-u). A neko takav retko kad ima vremena da "oseti" emocije. Ajde, nije da ne znam popit' i zagalamit', čak štaviše. Slabo me radi alkohol, tj. više sam ćomanština, ali sreća pa nemam za isto. Te se onda drogiram drugim načinima koji podstiču lučenje endorfina, tipa vežbam, šetam prehot ribicu, jebene stvari koje ti daju za pravo da kažeš sam sebi: "A bravo ti ga, bravo!".
Neki rezime, percepcija sreće je dosta zajeban pojam, kao kad hoćeš da pogodiš treću švedsku ligu rukometa, kad utorkom nema šta drugo da se igra. Možeš npr. da lupetaš (ne misliš i ne bojiš se da rizikuješ) i da te usere, gde su šanse 0.01%, a možeš i da se crnčiš i otkineš od analiziranja i pukneš opet, jer, eto, nisi poslušao svoju intuiciju. Što govori, obe krajnosti su fatalne, i porazne po pojedinca.
Neki Tips n triks bi bili sledeći.
Izderi se. Izderi se dobro!! Jebi mu kevu!!! Kad izleti to iz tebe, skuvaj nešto, a ako si sakat sa šporetom, kupi nešto slatko i voćno, to podiže raspoloženje. E onda, kad si zadovoljio tu potrebu, nacrtaj nešto. Bilo šta. I stavi to negde, u knjigu, gdegod. E onda kreni da radiš nešto što si odložio na duže vreme, tipa tekst u bukmarksu koji se usmrdeo od šedulinga ili spremanje gajbe, imaš nešto garant. Završi to, istuširaj se i popij kafu. Pa da vidiš rad.
А пропо филозофирања.
Кад је човјек болестан, приоритет му је здравље. Кад је човјеку хладно, потребна му је топлота. Ко није искусио глад није свјестан вриједности саме засићености. Оквирно, срећа је субјективна ствар, која нема неку општу дефиницију. Можда је најтачније казати да је срећа недостатак туге. Та два осјећања се преплићу кроз читав људски живот, па самим тим што је контраст између ова два стања већи, сама количина среће, односно туге, се повећава. Још нешто. Кад је човјек мртав, он није више свјестан свог живота, а кад је жив итекако је свјестан своје смртности. Кад су људи због гријеха изгубили бесмртност, вјероватно су учинили себи огромну услугу, јер је овај ионако сјебан свијет сувише мали за све Метузалеме и Кркобабиће који у њему живе. Живот је циклична ствар, а смрт је природна појава. Уживајте у животу, срећан 1. мај.
Odlična tema. A moja trenutna percepcija sreće daleko je od kvaliteta života koji(m) trenutno živim. Pritom nisam materijalista te mislim da se moja sreća "zaglavila" u tome da moram da naučim više da volim i prihvatam druge ljude jer ne mogu biti toliko "usamljen" u mislima, ako me razumete. Pritom bukvalno ne mogu se setim kada me je neko poslednji put onako baš iskreno nasmejao...
Daniel je Frenki.
Prof, neki ljudi se zaglave u mislima da je kul biti usamljen jer biti usamljen znači biti dalek drugima, neshvatljiv drugima, nedokučiv...kao Bog, takoreći. Kao Zapata.
To nije tako, uglavnom. Blizu tebe ima dosta ljudi koji bi te mogli iskreno nasmijati i biti ti bliski, samo ako ti to dozvoliš.
Da, ne vole ljudi te velike oscilacije u osećanjima, i nemaju uvek priliku da ih dožive, (osim ako nisu teže oboleli pa im je to svakodnevnica). Možda ljudi prizivaju rat jer su imali to iskustvo, osetili se živahno u strahu da će umreti. Neko smatra da je uzvišen, moćan osećaj, davanje svog života za tuđi (u nekim navodno odbrambenim ratovima jer brane ognjište, ili žena koja se porađa). I oni ponavljaju svoja iskustva, kao i oni kojima je izvesnost smrti sama po sebi motivacija, ili samo dobar osećaj, valjda sreće. Ljudi su nestrpljivi, ne mogu da čekaju da im dođe osećaj sreće već ga izazivaju. Nemoj misliti o sreći ako ne možeš da je podneseš : naravoučenije. :) A ja ću nastaviti da blago hejtujem temu jer uživam u tome, srećna. edit: Šalim se, ne, ne, nisam srećna..
^proklet bio, zadnji post na strani!
misliš gleda kao manje 'pati za života, kako prelaz u smrt ne bi ni osetio' ili kao 'pati više za života kako bi ti smrt pala kao olakšanje'?
meni je muka i od života i od smrti, gde pobeći u tom slučaju?:D
У кому! :)
Ako nisi živ konačan nećeš biti ni kao beskonačan. Drugim rečima: šta fali što ti je muka. :)
Ne, nego kao praktičan problem momenta prelaska iz stanja u kome možeš nešto da uradiš za svoju egzistenciju u večnosti (predgrobni život) u stanje u kome apsolutno ništa ne možeš da uradiš, jer si istrošio žetone (zagrobni život). A smrti valjda kod njih i nema?
To da l' ti je muka od smrti, to ćeš tek da vidiš. U međuvremenu, trpi i pokušaj da uživaš. Opustiš se da bi manje bolelo. :)
Jeste, kada si mnogo srećan, smrt može da opusti :)
I obratno, onda :)
Towelie navodi sledeći redosled pa ću da ga pratim.
Novac : optimalno.
Ljubav : ušuškano.
Socijani status : nevažan u mom sistemu vrednosti.
Profesionalni uspeh : moje profe sa faksa me povremeno preporuče za dodatni i lepo plaćen poslić i to mi je dovoljno jer verujem da je to prava pohvala.
Trenutna sreća : nije potpuna ukoliko razmišljam o onima koji će mi nedostajati čitavog života. Sasvim dovoljna ako pogledam svoju porodicu i prijatelje, organizaciju života, korišćenje slobodnog vremena i godišnjeg odmora.
Sta biste promenili? Par smradova na polu. Produžila bih godišnji odmor.
Koliko vam je potrebno da budete srecni? Dovoljno je da se mom mužu smanji radno vreme i da se urede ispitni rokovi na jednom faksu. .
Ја сам тренутно срећнији него што сам икад био.
Ja sam srecniji nego sto sto sam bio kad sam otvorio temu jer aktivno ucestvujete.
Nemam pojma. Ajde prvo, kvalitet života? Osrednje loš. Gledano kvantitativno, tj. finansijski. Zašto? Zato što sam lenčuga raspala i imam osećaj da radim na jednoj crtici uvek, pa mi svaki zadatak izgleda kolosalno zajeban i pretežak. Nemam problema sa intenzitetom koliko sa kontinuitetom. Brzo se zasitim, prebrzo. Tipa, za dva sata bih preboleo vezu od 5 godina. Da li mogu više, ja mislim da mogu, ali celog života sam nekako usamljen u celoj priči i svuda sam sebi bio roditelj pre sopstvenih bioloških. Long stori šort, treba ti neko kome ćeš da prepustiš kormilo s vremena na vreme, ne možeš sve sam koliko god bio jak.
Sreća, pf. Ja dosta analiziram stvari, uvek sam na nekom oprezu i zapet k'o puška 90% vremena. Weed keeps me balanced (ima ta fora i u "roadtrip"-u). A neko takav retko kad ima vremena da "oseti" emocije. Ajde, nije da ne znam popit' i zagalamit', čak štaviše. Slabo me radi alkohol, tj. više sam ćomanština, ali sreća pa nemam za isto. Te se onda drogiram drugim načinima koji podstiču lučenje endorfina, tipa vežbam, šetam prehot ribicu, jebene stvari koje ti daju za pravo da kažeš sam sebi: "A bravo ti ga, bravo!".
Neki rezime, percepcija sreće je dosta zajeban pojam, kao kad hoćeš da pogodiš treću švedsku ligu rukometa, kad utorkom nema šta drugo da se igra. Možeš npr. da lupetaš (ne misliš i ne bojiš se da rizikuješ) i da te usere, gde su šanse 0.01%, a možeš i da se crnčiš i otkineš od analiziranja i pukneš opet, jer, eto, nisi poslušao svoju intuiciju. Što govori, obe krajnosti su fatalne, i porazne po pojedinca.
Izderi se. Izderi se dobro!! Jebi mu kevu!!! Kad izleti to iz tebe, skuvaj nešto, a ako si sakat sa šporetom, kupi nešto slatko i voćno, to podiže raspoloženje. E onda, kad si zadovoljio tu potrebu, nacrtaj nešto. Bilo šta. I stavi to negde, u knjigu, gdegod. E onda kreni da radiš nešto što si odložio na duže vreme, tipa tekst u bukmarksu koji se usmrdeo od šedulinga ili spremanje gajbe, imaš nešto garant. Završi to, istuširaj se i popij kafu. Pa da vidiš rad.
Koja sam Vučica21, nevera.
А пропо филозофирања.
Кад је човјек болестан, приоритет му је здравље. Кад је човјеку хладно, потребна му је топлота. Ко није искусио глад није свјестан вриједности саме засићености. Оквирно, срећа је субјективна ствар, која нема неку општу дефиницију. Можда је најтачније казати да је срећа недостатак туге. Та два осјећања се преплићу кроз читав људски живот, па самим тим што је контраст између ова два стања већи, сама количина среће, односно туге, се повећава. Још нешто. Кад је човјек мртав, он није више свјестан свог живота, а кад је жив итекако је свјестан своје смртности. Кад су људи због гријеха изгубили бесмртност, вјероватно су учинили себи огромну услугу, јер је овај ионако сјебан свијет сувише мали за све Метузалеме и Кркобабиће који у њему живе. Живот је циклична ствар, а смрт је природна појава. Уживајте у животу, срећан 1. мај.
znaci fora da imas spavacu sobu u kojoj imas krevet od punog drveta i dobar dusek, pisaci sto, i da nemas TV. ne bi trebalo ni komp.
Odlična tema. A moja trenutna percepcija sreće daleko je od kvaliteta života koji(m) trenutno živim. Pritom nisam materijalista te mislim da se moja sreća "zaglavila" u tome da moram da naučim više da volim i prihvatam druge ljude jer ne mogu biti toliko "usamljen" u mislima, ako me razumete. Pritom bukvalno ne mogu se setim kada me je neko poslednji put onako baš iskreno nasmejao...
Ovo ti je 7 dana
Daniel je Frenki.
Prof, neki ljudi se zaglave u mislima da je kul biti usamljen jer biti usamljen znači biti dalek drugima, neshvatljiv drugima, nedokučiv...kao Bog, takoreći. Kao Zapata.
To nije tako, uglavnom. Blizu tebe ima dosta ljudi koji bi te mogli iskreno nasmijati i biti ti bliski, samo ako ti to dozvoliš.
Ti možda jesi natprosječno inteligentan. Ili prosječno, nije bitno.
Ali nijesi jedini. Tu su, Prof, budi otvoren. Ne diriguj ljudima, prepusti se.
Znači ono kada napišeš hahahahahahha na nečiju definiciju ne smiješ se stvarno? o.O
Mene je ovo iskreno nasmijalo recimo:
Чика Буљо, чика Буљо
Пожури с' пасуљом
Не оклевај, не кењај
Већ запршку спремај
Loša rima, Dilane. Bar to da ste smislili lijepo pa da ima smisla.