i ako cemo iskreno, iz svog dosadasnjeg iskustva, sto komplikovanije i skrivenije objasnjavaju ljudi nesto to ga manje razumeju, tako da zbog sebe, probaj da na jednostavan nacin predstavis stvari. ako ne mozes, nauci. naucices vise o samim stvarima.
Nisi Care ispratio - kubanska cigara. Usred Bele kuće, usred krize sa Kubom. Nikson ni sam nije izdržao da ne prokomentariše taj postupak, na šta ga je Tito nešto lagano oladio i nastavio da cucla svoj prvoklasni tumor. Možeš naći i ko je šta tačno rekao, nije teško.
Можеш видети на претходној страни мало више о тој фамозној цигари.
...Niti su važne činjenice. Ljudi ne žive od činjenica već od uverenja, legendi i mitova. Činjenice su suve, hladne i zamaraju, ali legenda i mit, ili polu-istina ako je dovoljno dobra, mogu razgoreti čoveka (ili čitav narod, naravno), pokrenuti ga da dela, utvrditi ga u dogmi za koju će žrtvovati ličnost i snagu, život, ženu, decu...Mit o Titu daleko je važniji i vredniji od bilo koje činjenice, ma kako mu ona služila u korist - i Broz je to vrlo dobro razumeo. Niti jedan narod nije imun na ovakve stvari, naprotiv. Paljenje kubanskog tompusa u bk je simboličan gest - kao što bk i SAD predstavljaju svojevrsan simbol u očima ljudi zemalja trećeg sveta - mrzimo ih, ali im i zavidimo, preziremo svet koji su izgradili na nasilju i nepravdi, čijeg bismo voleli da budemo deo, plašimo se njihove moći kojoj se ne možemo suprotstaviti i, svakako, uživali bismo u tome da ih vidimo kako gore. Najveće oružje maršala nila je sama njegova slika koju je vešto izgradio - predsednik Amerike ne poziva svaki dan, prilika se ukazuje retko, i treba je iskoristiti - što je ovaj majstorski i učinio. Propaganda je učinila svoje, od Niksona je svakako dobio packu, ali se i u očima Trećeg sveta učvrstio kao lider koji ne okleva da gurne prst u oko i najmoćnijima, što je malom čoveku često preča satisfakcija od potrebe za hlebom nasušnim...Uostalom slušao sam intervju sa čovekom iz njegove pratnje koji je bio prisutan kada se sve to dogadjalo.
Videh, napisao čovek da mu ih je poklonio Kastro. Ili nije - uopšte nije važno. Važna su ubedjenja. Ja i danas znam masu ljudi koji, pošto vide da je sve otišlo u sunovrat, veruju da nije jadan Vučić kriv, on se trudi, lomi, bori za narod, al ne može on da upravlja sa tolikim pokvarenim gradonačelnicima i selonačelnicima, direktorima i ostalima...Život je stanje svesti, moja istina nije uvek i tvoja - zato ona, sama po sebi, nije prevashodna. Kao ni pravda jer - što ti smatraš pravednim, ja ne moram nužno uzeti kao takvo, dragi moj hafiz Muhamede.
Колко ми се сере од овог меланхоличног релативизовања свих темељних животних појмова попут "истина", "правда", "добро", "зло", итд. Упознао сам бар стотину моралних релативиста и дословно НИЈЕДАН се у пракси не придржава онога што тако ватрено брани. Само серендају.
U pozorištu sam naučio jednu vrlo važnu - osnovnu i banalnu stvar, o kojoj ranije nisam puno razmišljao - kada dolazi na predstavu (ili pusti film), čovek unapred pristaje na to da bude prevaren. U početku on zna da su pred njim glumci sa imenom i prezimenom koji tumače nekakav lik; no, ako he radnja pred njim vešto izvedena, on biva iščupan iz stvarnosti i prebačen u jedan drugi trenutak, gde se sa manje ili više osećaja saživi sa sudbinom utvare, fiktivnog lika, koji najčešće čak nije ni postojao u istoriji, već je stvoren kao posledica nečijeg iskustva, istine i zabluda. Svi mi negde pristajemo na to da budemo prevareni, naročito ako nam život i svakodnevica ne pružaju ništa naročito dobro. Zato su nam potrebni idoli, nažalost.
Релативизам је задње уточиште лицемера и људи без трунке солидарности и саосећања. Ништа лично, Мелки.
Da jebena cigara je uzrok svega, ne splet ekonomskih, kulturnih, političkih i drugih okolnosti, intersa, pojava koje traju decenijama. Ne. Tito zapalio tompus, pa nas bombardovali jbg.
Solidno marićevsko objašnjenje komplikovanih pojava živopisnom anegdotom.
Naravno Sevaste, to je savršena istina. Stvari kao što su pravda i nepravda (moraš prvo naučiti da razlikuješ pravdu od pravednog), dobro i zlo, laž i istina - dobijaju svoje jasne obrise i puno, nedvosmisleno značenje tek onda kada je čovek u stanju da sagleda celu situaciju - što najčešće nije slučaj. Pronicljivom i obrazovanom čoveku nije naročito teško da pronikne u suštinu stvari, no to nije slučaj i sa većinom, a od nje u najvećoj meri zavise sva dešavanja. Kada je krenuo gradjanski rat, ćale je burazera spakovao u bus i prebacio preko grane. Komšija je svog poslao na ratište. I jedan i drugi vodili su se istinom i uverenjem da čine ono što je dobro i ispravno.
Drago mi kako NO izvuče stvari iz konteksta, nalik na kurir ili informer, a istovremeno čoveka gura u marićevski kontekst.
...Mi se danas suočavamo sa jednom drugom, daleko opasnijom situacijom - istovremenim postojanjem mita o Draži i Titu. Ni jedan ni drugi ne manjkaju ni u čemu što bi jedan dobar, gorljivi mit morao da ima, niti u sledbenicima - kojima je sam po sebi savršeno dovoljan. Mit sjajnog života u bivšoj Jugoslaviji, mit o svim srpskim plemenima pod jednom zastavom, mit o Zapadu koji neumorno radi na istrebljivanju svega srpskog, mit o Rusiji kao vekovnom savezniku i prijatelju...Čak imam vrlo bliske prijatelje, razborite i izvanredno obrazovane ljude koji zaista veruju u mit da su Srbi prvi narod od kojih je sve poteklo (tu se naravno pojavljuje mašinerija istoričara i doktora, dela na temu, dokumenata i raznih drugih dokaza). Mi se radjamo i odrastamo u mitovima, a mitovi relativizuju istinu (zarad više istine), pravdu i zločine (zarad višeg dobra), činjenice (zarad onog što bi moglo biti, a uvek je lepše od onoga što jeste). Ne možeš čoveka koji 40 godina živi u mitovima otrezniti u sat razumnog i činjeničnog izlaganja, ma kako vešto se služio rečima i istinama - začepiće uši, ili će ti predočiti hiljadu nedokazivih tvrdnji koje ne mora ni da brani, jer si najobičnija budala ispranog mozga koju treba izbosti vilama..
kriza sa kubom bila pod kenedijem. kuba je samo od tada pod embargom.
Kakav je seronja ovaj melki povraca mi se
Sad samo cekam da mi odgovori nesto u fazonu razumem da imas tegobe, no znaj - ima nacina da se i to resi, nista nije neizlecivo a opet sve je neizlecivo, protkano sjajem proslosti i garezom globalizacije. A za mucninu sam naučio u pozorištu da pomaze soda bikarbona sa hajducom travom - dugo kuvanom. Svako vece se tako uspavljujem dok citam Poa. No, to nije srz problema... Jos 60 redova besmislene patetike i kvaziintelektualizma
TM :)
Haha
Milo izgleda rešio građanski rat da izazove...
Paninaro šjedi u onoj pletenoj stolici što se klacka, drži štap u desnoj ruci, vunene čarape na nogama, gleda televizor i "veli": "pobjediše ovi srbi. oca im jebem u vr' guzice. panu Milo. ko pošljednji iziđe, nek ' ugasi švjetlo."
da, moras da mi objasnis jer sam gluplji od tebe, jebiga