Gambika, koja je poenta sa tim tvojim upornim obesmišljavanjem rasprave o bilo kojoj temi, jel to hoćeš da nam pokažeš kako si mnogo pametan i napredniji od ovih što tu nešto šatro kenjaju?
Znam vald ali previse je individualna stvar za diskusiju, o cemu da se diskutuje kad svi imaju ili pripadnost religiji ili veruju u "nesto", vise je leksikonska tema jbg pa tim cinom i besmislena
u nesto mora da se veruje, ili ces da poludis, jbg. ne mora da bude bog, al svako ima neko dno rezonovanja nakon cega prestane da se pita "a zasto", jer ne zna sta da odgovori.
sto si gluplji, to manje puta pitas sto, pre nego sto dodjes do "vise sile", al svako dodje do granice.
osim, ako si bas glup, pa dodjes u situaciju da pocnes da se vrtis u krug sa pitanjima zasto, gde odgovaras jedno drugim (zasto ovo, zato jer ono, a zasto ono, zato jer ovo) i onda mislis da si pametniji od religioznih, jer ne mozes da prihvatis cinjenicu da odgovor ne postoji, a u sustini si supak.
ne pricam o bogu ili religiji, nego ovako. bog, dobro, zlo, itd, to su relativne stvari.
Čim se pomene vera odma nastaje problem, ako ne odma onda ce daljom diskusijom doci..
Pa o cemu pricas ako ne o nekoj vrsti religioznosti
Ja verujem imal ko nešto protiv da se poorvemo
gambi, mozes da povezes verovanje i religioznost, ali muka je sto to onda uzmu ljudi i povezuju sa onom najtupavijom religioznoscu "ovo mi se desava jer bog tako reko, aj da se pomolim da bude bolje"
drugi stepen toga je "ovo mi se desava jer biologija tako rekla, aj da gledam celije da mi bude bolje"
negde udaris u zid, i to sto verujes ti skroz zvuci kao istina. ako naidjes na nekog mnogo pametnijeg od tebe, izgledas mu kao vernik. a niko od nas nije naj u svemu :)
U kaiš da se uvatimo
Digresija, ako ovde može da bude digresija, u Jevanđelju po Marku neki čovek ima dete obuzeto demonima, i on od Hrista traži pomoć, a Hrist mu kaže da je onome koji veruje sve moguće, a otac mu kaže: verujem, Gospode, pomozi mom bezverju. I onda Hrist otera demone. Samo mi bio zanimljiv takav obrt.
Moze mirno da se zivi i bez vjere u neko omnipotentno biće, samo treba covjek da nalazi mir u stvarima koje radi i koje ga ispunjavaju i onda samo ponavlja te stvari, isplanira zivot i postavi ciljeve. Dok sve dodje na svoje, eto ti smrti i onda je misterija razrijesena
U ličke kuke
E pa to plidu taj fazon
Plidu objasnio
reći ću ukratko, dosta toga sam istraživao u mladosti što se tiče svetskih religija, i još više razmišljao o veri uopšte, dolazio do raznih zaključaka, kretao se od hrišćanina, pa zatim malo istraživao i misticizam, a onda preko nekog deizma stizao do agnosticizma (nikad baš čist ateizam), a onda obrnuo krug i sada sam opet hrišćanin i to veći nego što sam prvobitno bio, ubeđeniji takoreći
teško je to ljudima da shvate kad objašnjavam, kao 21. vek i te munje, nauka, napredak, a teško je i meni da shvatim iskreno
Osećam da sam dostigao neki mir u tom pogledu, kao da sam shvatio dosta toga čitajući godinama i istražujući na tu temu, a pogledi određenih (hrišćanskih) mislioca i pisaca su se negde poklopili sa mojim viđenjima (ruski egzistencijalisti npr. Berđajev, zatim zapadnoevropski filozofi tipa: Kjerkegor, Česterton, Buber, Jaspers itd., čak i par japanskih hrišćanskih filozofa i aktivista iz 19. i 20. veka što je vrlo zanimljivo), a ljudi koji su mi negde uzori uglavnom su posedovali neku vrstu religioznosti blisku hrišćanstvu (npr. Matrin Luter King ne bi bio to što je bio da nije bio vernik). To je sa te racionalne strane, a sa druge, iracionalne, takođe osećam ili bolje reći verujem da iz Hrista i iz njegove reči isplivava istina ma koliko to nekome danas zvučalo prevaziđeno uz milione teorija o ovome i onome
nešto na foru onoga od Dostojevskog: kada bi mi neko mogao dokazati da je Hristos van istine, i kada bi istina zbilja isključivala Hrista, ja bih pretpostavio da ostanem sa Hristom, a ne sa istinom
nisam religiozan u tradicionalnom smislu, da dodam samo na kraju
znači kapiram da je pokretanje sa te tačke mog prvobitnog hrišćanstva bila zapravo ogromna sumnja u celu priču, i zbog toga što sam verovao više iz straha nego iz stvarnog ubeđenja
sad ne osećam taj strah od kazne ni smrti, mislim da je to i cilj i poenta hrišćanstva
Solidno ukratko rečeno
i da dodam, ne osuđujem baš nikoga, nek veruje ko hoće u šta hoće, potpuno sam tolerantan po tom pitanju, jer sam uglavnom i sam imao bar nekad tokom života slične poglede ili sam se bar zapitao iste stvari kao i drugi ljudi, ne teram nikog da razmišlja kao ja, uglavnom pružim ovakav odgovor kao gore što sam napisao, ili ko traži duže pojašnjenje, objasnim, i to je to
hahah pa raspišem se jbg ne može baš u par redaka xd
Вјера је примарни узрок свих ратова у Средњем вијеку.
Jedino ako čovek veruje bez mišljenja, ali to je onda druga stvar.