Sve nek urade samo nek mu ne dozvole da postane autistični asocijalni incel.
Čitati mu Platonovu "Državu" svako veče pred spavanje za početak
Za početak treba imati dvoje-troje djece najmanje, pa onda energiju ravnomjerno na njih trošiti. Em će se tako odmalena razvijati u nekoj zajednici, kakvoj takvoj, i imati zdravu konkurenciju; em će vaši napori da ga upropastite, pardon, vaspitate, biti dovoljno razrijeđeni, te njihova doza neće biti previše toksična.
OK, karikiram malo... ali kad je dijete jedno velike su šanse da odete u jednu od dve krajnosti... ili da ga razmazite do kraje, sve mu udovoljavate, i on postane kreten... ili da zauzmete previše kritičan stav, postavite nemoguće zahtjeve pred njega, i on takođe postane kreten.
Opet, ako bi trebalo od te dvije krajnosti birati - bolje da bude razmaženi kreten, koga ste previše gotivili, nego da bude isfrustrirani kreten, nesiguran u sebe, koji se čitav život trudio da ga prihvatite ko osobu, i da ga uvažite, a koji je uvijek nailazio na hladan odnos, i nedovoljno razumijevanja, ljubavi i prihvatanja...
Ovi prvi, razmaženi kreteni, ukoliko nemaju neki psihipatski gen u sebi, s vremenom ih sam život uobroči pa se primire, ali imaju samopouzdanja, imaju tu neku sigurnost, i osjećaj da će sve biti OK, i da se imaju na koga osloniti...
A ovi drugi, mogu biti čitav život žrtva raznih neuroza i kompleksa, i postati perfekcionisti, radoholičari, i vrlo teški ljudi, ili ko zna otići u alkoholizam, i šta sve ne... da bi nadoknadili taj manjak ljubavi, i ta nikad ispunjena očekivanja...
Dakle, ako imate troje djece, nećete moći sve i da hoćete, sve troje previše razmaziti.
Isto tako, nećete imati previše živaca, sve i da hoćete, da uzmete jedno od njih na pik, pa da od njega očekujete ovo i ono.
Što više djece, to bolje, zdravija zajednica, nadmetanje, konkurencija, učenje da se dijeli, učenje da se problemi rješavaju u zajednici itd.
1. nemoj da se ponasas onako kako ne zelis deca da se ponasaju
to je to.
Deci treba na vreme detaljno ukazivati na promenljive okolnosti.
Takođe im treba ukazivati i na ono što ne može da se promeni nikakvim naporom ili uticajem. Poželjno je razjasniti gde se nalaze granice nečijih mogućnosti.
Roditelj može da isplanira kako će izbegavati nesporazume tako što će učiti dete da suočavanje sa lošim ili dobrim stvarima garantuje stabilan odnos prema sadašnjosti.
Nesporazumi su najgori i treba ih razjašnjavati kako planski tako i na mahove.
Kad je porodica u pitanju, neko je rekao da čovek nekad treba da zastane i u mislima razjasni sve što može da se pretvori u veliki nesporazum.
Ako ljudi znaju na čemu su čak i kad im je teško, lakše će nalaziti rešenja.
sta bilo, navuko si se na gabora na jutubu? spajsuj to malo, probaj malo pitersona, uklopicete se
Jovo, znači tvoj stav je otpilike da je dobro imati što više dece gde će roditelji biti dovoljno zaokupljeni brigom da im obezbede osnovne životne potrebe a deca će se samovaspitati jer će neprestano biti socijalno aktivna zato što se nalaze okružena braćom i sestrama, ako sam dobro razumeo?
To nije aktivno vaspitanje već stvaranje ambijenta za neku vrstu samovaspitanja. Ja sam više mislio na konkretne primere, nebitno da li porodica imala 1 ili 7 dece.
Nešto poput -ako dete (dovoljno odraslo da može da rukuje tim stvarima) uzme bušilicu/brusilicu da nešto popravi, roditelj umesto da mu pokaže kako se rukuje time on odmah skače sa spikom -Ostavi to, ne znaš ti to, sjebaćeš nešto, ne drži se to tako i slične fore, a posle se čudi kad klinac odraste i ne zna da izbuši rupu u zidu za tipl kako bi okačio običnu sliku.
Moj lično ideal bi bio da prepoznam šta je to što deca vole, šta su im talenti i samo da ih guram u tom smeru, nebitno da li je to sport, elektrika, bravarija, moleraj, programiranje, vožnja kamiona bilo šta. Mislim da mnogi roditelji najviše greše što zapostavljaju decu, odnosno ne odvajaju dovoljno vremena da ih zaista upoznaju, da saznaju šta je to što su njihovi urođeni potencijali, a svako od nas ih ima. Najgore je kad deca izražavaju neki svoj stav i želje a roditelji to pobijaju i nipodaštavaju. Onda su deca prepuštena kolotečini vremena i nosi ih život standardnom plimom, pa kad dođu da upišu srednju školu ne znaju šta će, ali pošto imaju dobar prosek roknu gimnaziju posle koje ponovo ne znaju šta će i onda ide totalni zajeb, upisivanje nekog menadžmenta što se relativno lako završava a posle koje su gola kara na tržištu rada, ili upisivanja nekog faksa tako radi reda a ne zato što time stvarno žele da se bave, pa kad ga završe, ako ga uopšte i završe, nemaju ambicija da se usavršavaju niti bore za to zanimanje jer ih nije ni zanimalo u samom startu. Onda dobijemo osobu koja je akademski građanin koji radi na trafici i kune državu.
Znam tonu likova koji su završili tipa filozofiju ili srpski jezik i slično i odmah posle faksa krenuli da rade po nekim marketima, jer eto nema posla u struci, neće niko da ih primi bez iskustva itd. Pa da stvarno žele da rade svoje zanimanje išli bi da volontiraju, rade part time u školi na 30% časova i jednostavno čekaju svoju priliku. Znam, znam, država nam je gola karina i nema posla ni za doktore nauka sa prosekom 10.00, i znam da neko mora odmah da radi bilo šta i nema vremena za volontiranja i zajebancije, ali zaista verujem da ako neko nešto zaista želi uvek se otvori prilika da to i ostvari.
Isto tako znam likove koji su u sličnoj priči, nema posla u struci ali nisu odustali, kad su bile poplave onomad 2014. prijavili se da volontiraju za crveni krst, vozili ambulantna kola, upoznali ljude, ostvarili kontakte, snašli se. Ovi drugi kad je bila ona velika najezda migranata otišli čak u jebeno Preševo da budu prevodioci volonteri i posle dobili posao na tu foru. To su likovi na koje mislim kad kažem da je neko ljudina. Što je za nekoga prepreka za onog ko nešto zaista želi je prilika.
Celt je dobro rekao, ako se nešto tako kompleksno može složiti u jednu rečenicu. Ja bih rekao da treba decu pustiti da pronađu sebe, ko su oni zapravo i šta zaista vole. Ako to imaju niko ih ne može zaustaviti. Većina problema koje ljudi generalno imaju u životu potiče od toga što zapravo ne znaju ko su i šta žele, ni na poslovnom ni na bilo kojem drugom planu.
Не знам шта треба радити да будем искрен, али свакако не излажите децу појмовима "недозвољен минус" и "информер" попут Тилма
@Pakao Juga... slažem se sa svim što si napisao...
Dodao bih i to, da po svaku cijenu treba izbjegavati vrijeđanje djece i nazivanje pogrdnim imenima, ili još gore batine. Ko kaže da nema drugog načina, taj nema dovoljno strpljenja da taj drugi način nađe.
Takođe djecu ne treba potcijeniti... roditelji su skloni tome da dječije problema svode na neke najprostije stereotipe i da uopšte ne proniknu u to šta njihova djeca stvarno misle, i šta ih zanima, itd... Znači neophodno je razumijevanje i aktivno slušanje, itd... Pa tek kad provališ kako ono stvarno konta, onda možeš na efikasan način da primjeniš neke korektivne mjere...
Najlakše se gubi autoritet bezveznim dernjanjem koje djeci na jedno uvo uđe, a na drugo izađe... Ona to uopšte ne doživljavaju... ali bez obzira na to, ako je dreka propraćena vrijeđanjem, to ostavlja poslijedice.
Dakle odnos treba da bude zasnovan na razumijevanju, i sve to kako si ti opisao... ali to opet ne znači da djeci treba sve dozvoliti....
Po meni ono što je JAKO BITNO, djecu treba od malena navikavati na rad i tjerati da budu što nezavisnija... i tu ne treba praviti razlike u polu... i dječak treba da ima svoj red kad pere suđe, treba da zna da uključi mašinu, i sve te tako neke stvari... To ne samo da će mu dati određene životne vještine, već će mu dati i jaču pregovaračku poziciju, jer će se i sam bolje osjećati kad zna da doprinosi domaćinstvu koliko može itd...
S tim u vezi, Zapadnjaci su smislili interesantnu tabelu... koja pokazuje šta bi dijete trebalo da zna uraditi u kom uzrastu... Nažalost neke stavke su misaona imenica i prosječnim dvadesetogodišnjacima kod nas... Pa ako ćemo najpoštenije, ni ja sa 33, ne znam baš sve stavke sa liste...
https://ofthehearth.com/comprehensive-list-of-life-skills-for-ages-2-18/
jel imate vi dece, ljudi?
Ja jok, ne planiram pre 40te jbg
zasad ne, u fazi sam razvoja teorije, tako da kad dođe do prakse, da me ne iznenadi :D
Ja i da oću nema te mučenice koja bi pristala na to
Ti kelte imas koliko komada?
ove teorije o tome kako se vaspitavaju deca uz puno ljubavi i malo napora su kerov kurac u praksi, jer to nije posao koji ces da naucis pa malo da radis pa onda da se odmoris i slicno nego 24/7 gradjenje odnosa sa drugim ljudskim bicima za koja si odgovoran.
ako sam sebi nisi iskren, al ne ono kao ubedis se, nego kad si nespavan, umoran, nervozan, pijan i mamuran u isto vreme da si iskren da nesto (ne) treba tako, samo ces da se frustriras bez razloga ako primenjujes neka pravila koja sam ne mozes da postujes. moras sebe prvo da promenis, ako oces da usadjujes deci neke vrednosti koje trenutno nisu ti.
dzaba razvijate teorije kako da vaspitavate decu, bolje na sebi radite.
sta mislite, deca naivna i glupa pa ces ih zajebes da budu bolja od tebe? :)
slažem se i to... al opet bolje poznavat bar neke principe... ima ljudi koji ni u teoriji ne znaju kako treba, ili čak imaju nakaradne postavke u glavi, koje kroz praksu postanu još nakaradnije...
ti kad znaš kako treba, naravno da ćeš se nekad zajebat, i nećeš moći sve ispoštovati, ali će ti biti krivo i pokušaćeš da se ispraviš... a ako imaš pogrešnu filozofiju od starta, možeš sve vrijeme misliti da radiš sve kako treba, a pritom upropaštavati rođeno dijete.
Slažem se s tim da se neke stvari skontaju intuitivno, da teorija ne pomaže toliko... i baš u tom dijelu je bitno da čovjek prvo na sebi radi, da bude ono, što bi Englezi rekli, decent human being... a to podrazumijeva i to da ti je koliko toliko sređen život da imaš dovoljno energije i volje da se posvetiš djeci... ako si frustriran i sjebam generalno, prenosićeš to i na dijete...
2 gambi
jovo, pogledaj ovo - dublje je od samog vica
https://www.youtube.com/watch?v=_5jAUgJATAg
Naslov sve kaže.
Koji su fazoni i tehnike pri odgajanju klinaca koji će ih usmeriti ka tome da postanu sposobni i samostalni pojedinci a ne društveni paraziti koji će sa 35+ dina slati ćaleta da od prvog dela penzije kupi mu pivčugu i el em dugi kratki sto es?
Koja su vaša pozitivna/negativna iskustva prilikom odrastanja, i na koji način su vas roditelji usmerili na pravi put, odnosno sjebali za ceo život?