Норвешки музичар, текстописац, нео нациста, секташ, содомизер, секач, јебач пресретач. Вероватно најпознатији по томе што је ишао по норвешким вукојебинама и спаљивао цркве, и на тај начин доспео на насловне стране свих дневних новина, таблоида и готичарских влажних снова. Мање познат по свом über trve kvlt мизантропик бласфемик блек метал бенду Бурзум, који се састојао од, ни мање ни више, њега самог. Као мрзитељ свега хришћанског (иронично, право име му је Кристијан), сматрао је да Скандинавци треба да се врате својим правим коренима, односно нордијској митологији, да верују да Тор својим моћним чекићем Мјолниром прави звук грома ударајући о неки буђави пањ, да ћорави Один управља судбинама свих људских бића, и да цео свет почива на једној од грана дрвета које се зове Игдрасил (добар неки шит, а?). Пошто га, наравно, нико није схватао озбиљно, почео је да користи корпс пејнт (за неупућене, то је она шминка за секталике, бело на фаци, црно око очију, матер им јебем сотоњарску) али је тиме само привукао пажњу организације ПЕТА, која је мислила да је он страствени борац против истребљења великих панда. На крају, пошто му ништа од тога није успело, решио је да убије свог колегу блекера Јуронимуса (питај курац како се ово чита) 1993. године нове ере. Избо га баја 23 пута, и још оставио тело насред улаза у зграду. Јебем ли га, кад га је већ тако изтранжирао, могао је бар домаћи сапун направити од остатака, чисто да прикрије трагове. У сваком случају, осим медијске пажње и Нелсоновских ха-ха подсмеха, добио је 20 година ћорке. Тако му и треба, секталике у затвор! Међутим, на запрепашћење многих, изашао је 2009. године због, како кажу, петице из владања. Од тада је издао још два албума, а шушка се и да је запосео Андерса Беринга Брејвика неком вуду паганском чини, и на тај начин починио највећи монстер кил у Норвешкој још од Квислинга бана.

Опасна болест, rabies dexteris, која може захватити како појединце, тако и целе популације одређених подручја, а понекад и региона, са неизвесним исходом и шансама за излечење.
-
Клиничка слика деснила прилично је карактеристична. Оболелу особу одликује појава запењености у пределу уста, агресивно понашање, повишен ниво тестостерона и адреналина, снижен ниво рационалности и изузетна склоност за потпадање под утицај јединки заражених мутираном варијантом овог вируса - rabies dexteris politicus.
-
Постоје одређене заједничке особине популација заражених деснилом. Као прво, то је изузетна територијалност и тежња ка проширењу природног хабитата популације. Као друго, то је изузетна нетрпељивост према особама незараженим деснилом, или чак према особама зараженим некиом другом регионалном варијацијом овог вируса. Као треће (и ту се клиничка слика не разликује од слике деснила код индивидуе), целе заражене популације, због науци још непознатих разлога, показују склоност за потпадање под утицај јединки заражених мутираним rabies dexteris politicusоm.
-
Научна истраживања су показала да је вирус rabies dexteris пратилац човека више хиљада година, и да је вероватно његов предак мегаловирус autoritaris conformicus, који је и данас присутан код доброг дела популације, код које се инфилтрирао у геном, па га је понекад тешко препознати, све док у погодним условима не избије у епидемији rabies dexterisa.
-
Могућност за лечење ове опаке болести још увек су слабо истражене од стране науке. Пракса показује да су се одређене инвазивне методе, које међутим могу оштетити виталне функције заражених, показале изузетно ефикасним. Поставља се питање да ли је етички примењивати такав начин лечења,међутим, у случају избијања епидемије на терену, нажалост, то је једини науци познат начин за спречавање даљег ширења.

Људи чији је ментални склоп у најмању руку веома занимљив. Заједничко им је да им озбиљно мањка увиђавности и обзира за друге и да се према спољном свету (а неретко и себи) односе са већом курцобољом него Ротшилди према глади у Етиопији. Рекло би се да све почиње од недостатка баланса у односу према себи.
Или превише воле себе, па им за све остало цвиле мошнице (1. Репрезентативан изглед + банковни салдо Кристијана Роналда = баханалије а ла Патрик Бејтмен 2. Размаженост која превазилази Скарлет О'Хару, окрутна обест из досаде на којој би позавидео Џон Малкович у римејку "Опасних веза", ћале одборник Демократске странке 3. Комбинација то двоје), или премало воле себе, па им и за већину осталих такође цвиле мошнице (1. Предмет исмевања у школи из физичких или економских разлога 2. Отац коцкар - мајка луда - брат ћоман - сестра курва породична ситуација 3. Комбинација то двоје).
Понекад се потрефи и бизарна ситуација да је особа толико специфична да се у њој мешају особине две поменуте групе, те се с једне стране утапа у самосажаљењу, а са друге би сама себе оплодила да може. Једног тренутка се проналази у Вотерсовим стиховима "тишина која говори много гласније од речи о прекршеним обећањима", а наредног већ праши "Симпли д бест".
Увек стерилно резервисани у исказивању емоција према другима, нарочито ако су позитивне, тада је Марсел Марсо гласнији од њих. Такође, екстремно осетљиви на свако зезање на свој рачун, често све схватају лично и у том случају Лола Смиљанић постаје за њих оличење углађености и лепих манира.
Без обзира да ли је узрок свему "фабричка грешка" или грешка у генетском коду, са њима се мора јако пажљиво поступати, у питању је ломљива роба. Ако се њима пажљиво рукује, могу да функционишу и боље од очекиваног, у супротном наступа Кршко и Чернобил Revisited.
Изрека каже "Загребите површину циника и наћи ћете рањеног идеалисту". То је можда тачно, али постоји и друга страна те медаље. Неки људи су једноставно размажена стока.

Дубаи. Сировинска база за подвођење су једва пунолетна, наивна и гладна женска чељад из Румуније, Украјине, Молдавије, Србије, Албаније, Хрватске и осталих несрећних земаља. Крајњи конзументи су шеици, брокери, власници нафтних платформи, тајкуни и сви остали који су тако у могућности. Посредници су реномиране модне агенције из Француске, Енглеске, Италије и других срећних земаља.

Озбиљно средство застрашивања у сфери интерно-породичних међуљудских односа, и то најчешће у консталацији типа жена → муж, мајка → син, нешто ређе у облику мајка → ћера и отац → ћера, а најређе или готово "често к'о Халејева комета" фазон у виду муж → жена, трипут се запитајте зашто. У сваком случају, оно што се са великом сигурношћу може рећи јесте да технологију из наслова најконстантније рабе људска бића са вулвом, што је и логично...а и како се једна породица - као основна градивна јединица сваког друштва - и базира на њима, оно реала. Мис'им, треба ту осетљиву грађевину некако одржа(ва)ти да не пропадне у земљу црницу, њене чланове подсећати на радне и остале задатке...а како све то другачије него с ауторитетом првовенчаног фашисте?

Е управо негде ту, између управо проглашеног полицијског часа и слања у Треблинку на топлу купку, налази се и реторика из наслова: последње официјелно упозорење да се оно што се догодило, догађа или тек планира да се догоди моментално обустави иначе ће последице бити јез(гр)овите. Пуно изговорено име и презиме насумичног члана породице прави је квасац за ауторитет свог корисника и јасан сигнал власнику истог да се његово досадашње понашање више неће толерисати и да у року од одма мора да послуша свог крвника иначе га неће бити. Даља непослушност повлачи далеко горе консеквенце као што су ускраћивање свеже хране, чистог веша, финансијске потпоре и секса средом (мужу), да не помињемо ону казну најгору од свих - вишедневни прекид вербалне комункације, јеботе, к'о да сам јој мајку убио, е тако се осећам!

Елем, капирам да се цела ствар заснива на већ генетски усађеној патопсихологији сваког од нас. Наиме: у данашњем свету свеопште дезидентификације постојања појединца као таквог, свог пуног имена и презимена постајеш свестан једино при блиском сусрету са испитом, муријом, судницом или болницом. А од та четири једино је плаћање рачуна горе...аукурац.

1.Пас
30. Септембар 2009.

8:00 - Храна за псе! Моја омиљена занимација !
9:30 - Вожња колима ! Моја омиљена занимација !
9:40 - Шетња по парку ! Моја омиљена занимација !
10:30 - Мажење и чешкање ! Моја омиљена занимација !
12:00 - Ручак ! Моја омиљена занимација !
13:00 - Играње у дворишту ! Моја омиљена занимација !
15:00 - Грцикање репа ! Моја омиљена занимација !
17:00 - Посластица за псе(млечне кости) ! Моја омиљена занимација !
19:00 - Играње са лоптом ! Моја омиљена занимација !
20:00 - Гледање телевизије са људима ! Моја омиљена занимација !
23:00 - Спавање на кревету ! Моја омиљена занимација !

2.Мачка
30. Септембар 2009.
Дан 938 заробљеништва.

Моји чувари не престају да ме малтретирају са лоптицама закаченим на конац и сличним справама.
Они уживају у свежем месу док ја и остали затвореници смо приморани да једемо некакве грануле, иако сам у више наврата одбијао те помије, схватио сам да их морам јести како би одржао снагу у случају добре прилике за бег из заробљеништва.

У покушају да искажем своје гађење још једном сам се исповраћао на персиски тепих.

Данас сам откинуо главу мишу и бацио га безглавог испред нога једног од чувара како би им показао моју моћ и способност, њихов коментар је био "добри мали ловац" ; Пфф...ћубрад!

Такоће данас је било некакво окупљање код њих у затвору, мене су затворили у самницу. Чуо сам разговоре и осетио мирисе хране, највероватније разлог због ког сам затворен у самницу су неке "алергије", морам сазнати шта је то и окренути алергије у моју корист ако је икако могуће.

Данас умало да сам био успешан у покушају да убијем једног од мојих чувара, док је силазио низ степенице мотао сам му се око нога али ђубре је силшло низ исте без већих потешкоћа, морам сутра покушати поново.

Убеђен сам да су други затвореници тастери и да сваки мој корак описују чуварима.

Пас има специјалне привилегије, њега редовно пуштају на слободу и изгледа да се својевољно враћа. Он је очигледно ретардиран!

Данас сам увидео да је највероватније птица доушник ! Пришуњао сам се у дневну собу и сакрио испод кауча, посматрао сам птицу како константно комуницира са чуварима и чини ми се да се то догађа сваки дан регуларно. Сигуран сам да им преноси сваки мој покрет. Моји чувари су посебно осигурали птицу у кавезу који је издигнут изнад земље из два разлога: 1.Да би птица из висине имала бољу перспективу за шпијунажу ; 2.Ради сигурносних разлога његова ћелија је у ваздуху, тако да је сигуран....за сада....

Кључ који упане у чупаве, кожне, пластичне и металне зајебанције и изгуби се међ њима к'о Палма у куртоазном, или уопште смисленом разговору. Носе га углавном доконе девојке као јавни дневник и извештај о досадашњем животу. Каче на њега све, од главе своје омиљене пластичне курве, читај барбике, преко куртона, носиоца прве јебачине, до буђаве чарапе коју јој је ОН оставио за успомену и дуго сећање, оне кобне ноћи кад га је гађала пикслом. И парче пиксле. Ту су и меде, куце, мачићи, пачићи и цео зоолошки врт крзнених животињки и осталих живуљки које се спомињу углавном у деминутиву или некој дегенеричној форми хипокористика. Не изостају ни гумени рамови напуњени сликама, као да их у новчанику нема довољно, гипсани излив Острога међ стенчугама, привезак у облику кључа (добронамерног читаоца молим за појашњење ове идеје), прамен њене плаве, црвене, црне и смеђе косе, мини јапанка са летовања у Будви и маса осталих чудних облика чији формат мој мозак не подржава.

Оштећена роба, јесте олд тајмерски термин за дјевојку или жену која је извршила сношај прије брака. Етикетира је, наравно, од стране мушкараца и постаје подложна разним ћушкањима. У исламу је оваква ситуација, доста тежа за сваратити из перспективе мушкарца. Вјешање је срамна смрт, трипујем да би им се управо то десило, поготово код хардкор муслимана.

Библијска Ева је посегнула за Адамовом јабуком и била је оштећена без могућности поправке. Жене и не знају зашто ово раде. Све гледају своја посла, иду у шопинг, размишљају да купе кућног љубимца, размишљају о небитним стварима, и онда се деси управо то, бивају оштећене. Сви причају о њима, на улици, кући, свукуда. Ако је виде у друштву некога мушкарца, он бива такође етикетиран као курвин љубавник.

Једном оштећена, жена ће вјероватно бити подложна паници, урадиће нешто што је погрешно. У кратком временском периоду, пожелиће да буде оштећена још више. Постаће креатура која ће отићи у оближњи паб, и покушаће да очара супротни пол, у чему ће највјероватније успјети. Зашто је тако, не знам, нисам жена. Пажљиво посматрајући ту насликану дјевојку, сјај на уснама, жудња у очима, како грациозно вади кондом из те "јеби ме" ташне, мушкарац ће се згадити, можда не. Ако се згади, окренуће главу и правити се да та женска креатура не постоји, у другом случају, па, знате већ...

У бити, није ми јасно шта оваква жена хоће? Да ли хоће поштовање, или само један исконски осмијех упућен на улици? Е, до курца, то је превише. Од сада па надаље, оштећена креатура је подложна лажном осмијеху, али зна се смијати и од срца, када дијели тек испечене колаче или карамеле клинцима из краја. То ће и радити, зарад тога исконскога осмијеха.

Како године пролазе улази у финалну фазу туге и затворености. Али, то је то, њен усамљенички живот измељу четири зида. За оштенећу робу не постоји срећан крај, и не постоји нико ко би то могао да измјени.

У фудбалу њих двојица су били тандем у везном реду Грчке репрезентације који је освојио Еуро 2004. Како је наш српски језик препун двоструких значења са очигледном алузијом тако су и ова два Грка постала синоним још једних шала по питању сексуалне алузије.

Наиме, када говоримо о Загоракису и Карагунису, говоримо о два, обично најбоља друга који се знају практично цео живот, и који су дијаметрално супротни један другом, као црно и бело, као Реал и Барса итд.

Први, Карагунис, је као што и надимак каже, или момак који у тандему њих двојице има девојку или је шармер који их лако осваја. Леп, духовит, лепо обучен, увек има паре у џепу и обара девојке као од шале. Обара девојке са ногу духовитошћу, у друштву увек части, укратко ходајући секс.

Његов несрећни друг Загоракис је, као што и само име каже, лик који је, како би рекао Ђорђе Чварков, загорео као каубојски тигањ. Увек неуредан, трапав, углавном ружан као да су га правили лопатом, никад нема паре у џепу, увек се гребе од Карагуниса за цигаре , досадан ко крпељ и Карагунису који га користи само да би изгледао још боље и моли се Богу да га рибе погледају са презиром јер је то највише што ће икада добити од њих, пошто га иначе примећују колико и ваздух. У најбољем случају, ако има луду срећу, Загоракис ће уз пуно муке наћи неку несрећницу која ће бити женска варијанта њега.

Ретки су примери да Карагунис блеји са другим Карагунисом, јер као и лавови у чопору, они једни друге гледају као супарнике и такмиче се ко ће бити већи алфа мужјак. Зато велика већина Карагуниса гледа да у барење риба поведе неког Загоракиса, уз лажно обећање како ће му набацити неку женску, да би још више сијао код жена, док ће јадни, измучени Загоракис добити оргазам ако се женска рукује са њим, или га ча пољуби у образ, јер му је то највише пријатности што ће од њих икада добити...

Идеална прилика да свакодневно покажемо какви смо уствари џентлмени и какав нам је бонтон, или супротно.

Наш стари је лик приближно твојих година. Назив вуче отуд, што своје богато животно искуство дугује нашим старима. А то отуда што сматра да је "Највећа мудрост вазда била народна мудрост".
Познаје се по озбиљној, надменој фаци која каже: "Младићу, ја ово што знам ти нећеш искусити за два живота". Нешто је као "И ја исто, само још боље" - лик, само можда још иритантнији. Оваква особа склапа врло специфичне реченице. Тебе ће ословити као што те ословљавају твоји стари. На пример, реченицу почиње са - "Чуј синовче, да ти ЈА нешто речем", притом ставивши руку на твоје лево раме. У случају највећег неслагања с тобом, почеће са - "Дијете моје драго". Иако је стотинама километара удаљен од ијекавског говорног подручја, он користи ову конструкцију јер га асоцира на његову омиљену књигу - "Горски вијенац". Књига му није случајно омиљена. Ту су његови идоли који су једини достојни његове мудрости, и када би сад Његош устао из гроба као седи старац, наш стари би са њим разговарао на равној нози и називао га братом. Његова животна жеља је да те спусти тако што ће ти објаснити како су ти ставови лоши, односно како ти не можеш имати став о нечему јер немаш потребно искуство које он има. Не оставља ти простора да ти имаш своје мишљење, јер - шта ће њему твоје мишљење!? Своје незанимање за твоје мишљење појачава карактеристичним избацивањем ваздуха. Он ће прво дунути, чиме ће ти скренути пажњу да смараш, па тек онда почети реченицу.
У реченице углавном уметне којекуде, авај и слично. Контејнер је непотребних израза као што су машала, јавашлук и остали турцизми. Тишину углавном прекида народним изрекама, колико год оне биле неадекватне у датој ситуацији.
Ако му се замериш, он ти неће претити батинама, већ куком и мотиком.

Појавити се са проблемом на нечијим вратима, у потрази за решењем и спасом, иако нас је дотични пре тога упозоравао да може, и да хоће доћи до истог.

Слажем се да у свакој земљи има градова и села са помало чудним називима и да у ствари нису тако кул као што звучи на први звук, али држим да су имена домаћих села, јасно разумљива само становницима српског говорног подручја, посебна и интригантнија, испуњена исконском љубављу према завичају.

Генеалогија је, за неупућене, наука о пореклу назива људи, биљака и животиња, али сам за сходно нашао да употребим ову реч, ускоро ће вам и бити јасно зашто. Историјски и политички значај појединих места се мењао током година, неретко и њихови називи, али Србија у каквој сада живимо и даље је богата местима интересантних назива.

Рекло би се да су оснивачи били маштовите и посве духовите персоне, али да нису имале укуса. Са друге стране, о укусима се не расправља.

Игра налик фудбалу. Или боље речено једна врста викторија са додатком ротирајућег голмана.

За игру је потребно минимум троје играча, мада је пожељнијље нешто више, пет-шес', један импровизовани гол и нека лопта. Као прва ствар бира се голман системом еци пеци пец, или ен ден доре, а може и пимпованјем, ко испимпује најмање брани. Сви играчи, укључујући и голмана, на почетку игре имају по 11 поена, мада може и по 21, да би игра била дужа. Фора је да се шутира на гол, сваки гол који голман прими одузима му по један поен од оних почетних 11, али када голман одбрани и ухвати лопту онај који је последнји играо га мења, и тако у круг. Приликом додаје играч не сме да такне лопту више од одређеног броја пута, али то је ствар договора, обично буде лимит један или два додира. Што се тиче брањења, голман има свој ограничени простор у коме сме да хвата лопту рукама, а да, игра започиње тако што се гоша окрене лицем према голу и баци или деганжира лопту преко главе.
Постоји још и правило бонус голова, то јест ако голман прими гол кроз ноге скидају му се два поена, ако прими петом пет поена, или ако у најгорем случају прими гол петом кроз ноге скидају му се чак седам поена. Поражени је онај који први остане без поена.

И на крају игре, као шлаг на торту, долази оно најзанимљивије, а то су ТРТЕ.
Поражени играч се намести на гол линији, окренут леђима према другим играчима, тако што испући задљицу и савије горљи део тела ка напред. Са раздаљине од неколико метара остали играчи шутирају лопту с циљем да га погоде, и тако натрте. Шутира свако по три пута, независно од тога да ли погоди или не.

Много срање игра. Кад се улогујеш добијеш класу - мушко ил' женско. Обе имају мане ал' жена дефинитивно највећу јер ако мушкарац баци спел на њу без одговарајућег армора, добије стан 9 месеци. У сваком случају, ово је неопходно јер овако Админ довлачи више играча у игру.
У првим левелима не можеш да играш игрицу како треба без друга два предодређена хај-левел играча. Ако ти се лоше заломи, падну ти тотални нубови који су много мањи левел него што треба да буду. Ове прве левеле проводиш у данџну тих истих играча. Неки се не макну одавде до триестог левела, проводећи време на тзв. интернет форумима. Зашто, само Админ зна.
Квалитет времена проведено у овој стартинг зони зависи од њихове професије. Ако имаш среће и ћале ти је имао хај левел професију, можеш да очекујеш доста ајтема, хране, голда и слично. Међутим, ако се деси да је изашо из игре превремено, ил' ако је био нека пропалица, онда си најебао. Ако има баф Пијандура, онда си стварно најебао -- често може да се деси френдли фајр, и можеш да очекујеш лоше ајтеме, храну, голде никако. Ако си у овој ситуацији, једини начин да ''победиш'' је да набуџиш стат Интелигенција и да научиш неку добру професију, мада можеш и да отимаш од других играча, Админ ти не препоручује. Свеједно, нађеш жену, доведете другог играча, и све тако у круг.

Велики проблем у игри је велика популација -- све је већа борба и конкуреција. Као одговор на ово Админ је обећао пре једно 2000 печева да ће да направи нов сервер -- где имаш бесконачно хелта, а ајтеми, храна и остало нису потребни.
Али ево, још чекамо.
Постоје књиге у игри које тврде да када играч изгуби све хелте, иде до главног боса. Међутим, њега је немогуће победити, јер се нико није вратио. Друга верзија књиге каже да је био један који је заиста обрнуо игрицу и вратио се натраг, али ја не верујем. Мислим да је хакер.

Уобичајна фраза за подјебавање дебелих персона по правилу мушког пола. Уколико сте џентлмен под знацима навода, типа Цане Партибрејкерс, могућа је употреба и код женских особа али није препоручљиво.

Није духовит. Нема смисла за хумор. Само се брука и говори глупости које уопште нису смешне. Ако види да се не смејеш кренуће да прича гласније јер мисли да ће тако постати занимљив.

Изговорено иронично-подјебавачким тоном ставља до знања саговорнику да те заб*ље курац за његову причу, или да немаш појма о чему дотични прича.

Традиционалних начина имате милион, а неки су: гледање у изнутрице, у пасуљ, у длан, у иконе (!!!), у шољицу кафе, у куглу, у висак, у карте.... Има их милион, буквално све што смислите да бисте замаскирали своју превару. Али техника је мање – више иста: Хладно читање.

Хладно читање се своди на то што кренете од једне опште чињенице и полако је разрађујете очитавајући реакције клијента, док не дођете до специфичног проблема.
На пример, дође вам старија госпођа, лепо дотерана, мирише на скупоцен парфем. Одмах долазите до закључка да је не муче паре и да је сујеверна. Прича иде овако:
«Видим да си прави верник, да си зато дошла код мене што верујеш у Бога. Али, мало си се одаљила, што не ваља. Тебе нешто мучи, нећеш никоме да кажеш, али ја видим. Имаш проблеме у породици. Секира те неко много!»
Ту већ направите малу паузу да закувате кафу или нешто слично. Она, већ слуђена колико ви добро видите, креће да прича, на пример о деци која јој кидају живце или о мужу који је вара.
Ви јој онда дате кафу, мало је смирите, кажете јој да оде у манастир тај и тај да јој очитају молитву (или било шта што вам падне на памет да треба да уради) и да ће после периода од неких пола године све да се среди. Или да ће да се среди у децембру (не видите баш које године, наравно). Не брините се, није она дошла да бисте јој ви помогли, него да нађе неку утеху, с обзиром на то да неће да се хвата у коштац са животним проблемима.
Зашто је ово мало већи ступањ преваре? Просто због тога што морате много више да радите на себи, јер морате мало да уђете у људску психологију и да научите како да је злоупотребите. Док се још не изучите, гледајте у нешто, да бисте имали довољну потпору, а и алиби у случају неуспеха („Нису се лепо отвориле карте!“, „Неће кугла да ти се отвори!“, „Не да ми се да ти лепо видим!“). Када сте већ све то савладали, онда можете да будете и «видовити». Понекада није лоше ни да некога прекорите због живота који води, чисто да га мало заплашите, да би гутао сваку глупост коју извалите.

Оно недостојно припадања било ком већ формираном скупу. Поседује карактеристике неке установљене групе, али једноствано се не може ту сместити. Било нека особа или ствар, оно је то што је преостало у општој квалификацији и квантификацији, јер нико га не жели, а ни он не жели њих.

Човек из поменуте категорије је вечити пролазник, статиста у свом животу, а туђих ионако није део. Нит' среће нит' дара није имао да се боље позиционира у животу свом и животу људи око себе. Њега једноставно не иде. Као дете нико га није примећивао, као старијег нико га воли, а како стари - ни он сам никога не воли. Он који је у категорији осталих, не постоји нити у једној социјалној скупини, нигде није забележен, нигде није градивни чинилац. Он је само режијски материјал, а и поред тога, нема жељу да се промени и извуче из сивила.