Norveški muzičar, tekstopisac, neo nacista, sektaš, sodomizer, sekač, jebač presretač. Verovatno najpoznatiji po tome što je išao po norveškim vukojebinama i spaljivao crkve, i na taj način dospeo na naslovne strane svih dnevnih novina, tabloida i gotičarskih vlažnih snova. Manje poznat po svom über trve kvlt mizantropik blasfemik blek metal bendu Burzum, koji se sastojao od, ni manje ni više, njega samog. Kao mrzitelj svega hrišćanskog (ironično, pravo ime mu je Kristijan), smatrao je da Skandinavci treba da se vrate svojim pravim korenima, odnosno nordijskoj mitologiji, da veruju da Tor svojim moćnim čekićem Mjolnirom pravi zvuk groma udarajući o neki buđavi panj, da ćoravi Odin upravlja sudbinama svih ljudskih bića, i da ceo svet počiva na jednoj od grana drveta koje se zove Igdrasil (dobar neki šit, a?). Pošto ga, naravno, niko nije shvatao ozbiljno, počeo je da koristi korps pejnt (za neupućene, to je ona šminka za sektalike, belo na faci, crno oko očiju, mater im jebem sotonjarsku) ali je time samo privukao pažnju organizacije PETA, koja je mislila da je on strastveni borac protiv istrebljenja velikih panda. Na kraju, pošto mu ništa od toga nije uspelo, rešio je da ubije svog kolegu blekera Juronimusa (pitaj kurac kako se ovo čita) 1993. godine nove ere. Izbo ga baja 23 puta, i još ostavio telo nasred ulaza u zgradu. Jebem li ga, kad ga je već tako iztranžirao, mogao je bar domaći sapun napraviti od ostataka, čisto da prikrije tragove. U svakom slučaju, osim medijske pažnje i Nelsonovskih ha-ha podsmeha, dobio je 20 godina ćorke. Tako mu i treba, sektalike u zatvor! Međutim, na zaprepašćenje mnogih, izašao je 2009. godine zbog, kako kažu, petice iz vladanja. Od tada je izdao još dva albuma, a šuška se i da je zaposeo Andersa Beringa Brejvika nekom vudu paganskom čini, i na taj način počinio najveći monster kil u Norveškoj još od Kvislinga bana.
Dunavski park, 10 nuklearki Meraka likvidirano. U naletu inspiracije, spevali smo pesmu ovom nečastivom stvoru, zbog koje bi se Njegoš među šunke obesio:
Zakleo se Burzum u sneg i u led
Da će u Norveškoj da napravi red
Neće tu da vršlja od sad bilo ko
Ni crkva, ni papa, ni fratar, ni bog!Još da je Branko Kockica odpeva u jednoj od epizoda emisije ,,Kocka, kocka kockica". Moš misliti koji bi to hardkor bio.
Opasna bolest, rabies dexteris, koja može zahvatiti kako pojedince, tako i cele populacije određenih područja, a ponekad i regiona, sa neizvesnim ishodom i šansama za izlečenje.
-
Klinička slika desnila prilično je karakteristična. Obolelu osobu odlikuje pojava zapenjenosti u predelu usta, agresivno ponašanje, povišen nivo testosterona i adrenalina, snižen nivo racionalnosti i izuzetna sklonost za potpadanje pod uticaj jedinki zaraženih mutiranom varijantom ovog virusa - rabies dexteris politicus.
-
Postoje određene zajedničke osobine populacija zaraženih desnilom. Kao prvo, to je izuzetna teritorijalnost i težnja ka proširenju prirodnog habitata populacije. Kao drugo, to je izuzetna netrpeljivost prema osobama nezaraženim desnilom, ili čak prema osobama zaraženim nekiom drugom regionalnom varijacijom ovog virusa. Kao treće (i tu se klinička slika ne razlikuje od slike desnila kod individue), cele zaražene populacije, zbog nauci još nepoznatih razloga, pokazuju sklonost za potpadanje pod uticaj jedinki zaraženih mutiranim rabies dexteris politicusom.
-
Naučna istraživanja su pokazala da je virus rabies dexteris pratilac čoveka više hiljada godina, i da je verovatno njegov predak megalovirus autoritaris conformicus, koji je i danas prisutan kod dobrog dela populacije, kod koje se infiltrirao u genom, pa ga je ponekad teško prepoznati, sve dok u pogodnim uslovima ne izbije u epidemiji rabies dexterisa.
-
Mogućnost za lečenje ove opake bolesti još uvek su slabo istražene od strane nauke. Praksa pokazuje da su se određene invazivne metode, koje međutim mogu oštetiti vitalne funkcije zaraženih, pokazale izuzetno efikasnim. Postavlja se pitanje da li je etički primenjivati takav način lečenja,međutim, u slučaju izbijanja epidemije na terenu, nažalost, to je jedini nauci poznat način za sprečavanje daljeg širenja.
- Aj bijemo onog pedera?
- Aj.
Ljudi čiji je mentalni sklop u najmanju ruku veoma zanimljiv. Zajedničko im je da im ozbiljno manjka uviđavnosti i obzira za druge i da se prema spoljnom svetu (a neretko i sebi) odnose sa većom kurcoboljom nego Rotšildi prema gladi u Etiopiji. Reklo bi se da sve počinje od nedostatka balansa u odnosu prema sebi.
Ili previše vole sebe, pa im za sve ostalo cvile mošnice (1. Reprezentativan izgled + bankovni saldo Kristijana Ronalda = bahanalije a la Patrik Bejtmen 2. Razmaženost koja prevazilazi Skarlet O'Haru, okrutna obest iz dosade na kojoj bi pozavideo Džon Malkovič u rimejku "Opasnih veza", ćale odbornik Demokratske stranke 3. Kombinacija to dvoje), ili premalo vole sebe, pa im i za većinu ostalih takođe cvile mošnice (1. Predmet ismevanja u školi iz fizičkih ili ekonomskih razloga 2. Otac kockar - majka luda - brat ćoman - sestra kurva porodična situacija 3. Kombinacija to dvoje).
Ponekad se potrefi i bizarna situacija da je osoba toliko specifična da se u njoj mešaju osobine dve pomenute grupe, te se s jedne strane utapa u samosažaljenju, a sa druge bi sama sebe oplodila da može. Jednog trenutka se pronalazi u Votersovim stihovima "tišina koja govori mnogo glasnije od reči o prekršenim obećanjima", a narednog već praši "Simpli d best".
Uvek sterilno rezervisani u iskazivanju emocija prema drugima, naročito ako su pozitivne, tada je Marsel Marso glasniji od njih. Takođe, ekstremno osetljivi na svako zezanje na svoj račun, često sve shvataju lično i u tom slučaju Lola Smiljanić postaje za njih oličenje uglađenosti i lepih manira.
Bez obzira da li je uzrok svemu "fabrička greška" ili greška u genetskom kodu, sa njima se mora jako pažljivo postupati, u pitanju je lomljiva roba. Ako se njima pažljivo rukuje, mogu da funkcionišu i bolje od očekivanog, u suprotnom nastupa Krško i Černobil Revisited.
Izreka kaže "Zagrebite površinu cinika i naći ćete ranjenog idealistu". To je možda tačno, ali postoji i druga strana te medalje. Neki ljudi su jednostavno razmažena stoka.
- Zamisli, reko mi Ćomi da je "Rekvijem za san" najgluplji film ikad i da je ona tema prazna i izvikana...
- Pusti emotivnog degenerika, on se još loži na Nika Toskanija. Za njega je "Džena konfidenšl" vrhunac emotivnosti.- Zoki se uništio, kaže da pati, Ljubica našla dečka.
- Šta je mislio taj emotivni invalid, da će da ga čeka tri godine? Dok on skupi muda, ode njen biološki sat...
Dubai. Sirovinska baza za podvođenje su jedva punoletna, naivna i gladna ženska čeljad iz Rumunije, Ukrajine, Moldavije, Srbije, Albanije, Hrvatske i ostalih nesrećnih zemalja. Krajnji konzumenti su šeici, brokeri, vlasnici naftnih platformi, tajkuni i svi ostali koji su tako u mogućnosti. Posrednici su renomirane modne agencije iz Francuske, Engleske, Italije i drugih srećnih zemalja.
Voditeljka Pinkuša: "I sa nama je šarmantna Mis Vranje koja se upravo vratila iz Dubaia, gde je otišla preko čuvenog Elit-Traveling-Modeling-Buking-Luking ejdžensija iz Milana. Pa, kakvi su utisci?"
Mis Vranje: "Komentar u ovom slučaju zaista nije potreban, s obzirom na preshordiciju koju absolutno nisam očekivala. Zvuči fantastično ova fascinirajuća tvrdnja do čije mere sam stala..."
Voditeljka Pinkuša: "Postoji opasnost koja vreba, a to je elitna prostitucija. Kako je prepoznati?"
Mis Vranje: "Pa da, to jedino vi odlučujete, vi odlučujete o samoj sebi. Ako vam nepoznati muškarac pošalje piće, vi niste luda da ga primite, jel ako ga primite, vi ga primate, razumete, jel je on mnogo stariji od vas...."
Voditeljka Pinkuša: "Dobro, hvala ti. I za kraj, čime bi volela da se baviš u životu?"
Mis Vranje: "Manekenka. Da budem. Samo to."
Ozbiljno sredstvo zastrašivanja u sferi interno-porodičnih međuljudskih odnosa, i to najčešće u konstalaciji tipa žena → muž, majka → sin, nešto ređe u obliku majka → ćera i otac → ćera, a najređe ili gotovo "često k'o Halejeva kometa" fazon u vidu muž → žena, triput se zapitajte zašto. U svakom slučaju, ono što se sa velikom sigurnošću može reći jeste da tehnologiju iz naslova najkonstantnije rabe ljudska bića sa vulvom, što je i logično...a i kako se jedna porodica - kao osnovna gradivna jedinica svakog društva - i bazira na njima, ono reala. Mis'im, treba tu osetljivu građevinu nekako održa(va)ti da ne propadne u zemlju crnicu, njene članove podsećati na radne i ostale zadatke...a kako sve to drugačije nego s autoritetom prvovenčanog fašiste?
E upravo negde tu, između upravo proglašenog policijskog časa i slanja u Treblinku na toplu kupku, nalazi se i retorika iz naslova: poslednje oficijelno upozorenje da se ono što se dogodilo, događa ili tek planira da se dogodi momentalno obustavi inače će posledice biti jez(gr)ovite. Puno izgovoreno ime i prezime nasumičnog člana porodice pravi je kvasac za autoritet svog korisnika i jasan signal vlasniku istog da se njegovo dosadašnje ponašanje više neće tolerisati i da u roku od odma mora da posluša svog krvnika inače ga neće biti. Dalja neposlušnost povlači daleko gore konsekvence kao što su uskraćivanje sveže hrane, čistog veša, finansijske potpore i seksa sredom (mužu), da ne pominjemo onu kaznu najgoru od svih - višednevni prekid verbalne komunkacije, jebote, k'o da sam joj majku ubio, e tako se osećam!
Elem, kapiram da se cela stvar zasniva na već genetski usađenoj patopsihologiji svakog od nas. Naime: u današnjem svetu sveopšte dezidentifikacije postojanja pojedinca kao takvog, svog punog imena i prezimena postaješ svestan jedino pri bliskom susretu sa ispitom, murijom, sudnicom ili bolnicom. A od ta četiri jedino je plaćanje računa gore...aukurac.
- Ništa, ženo, odo' ja...
- Kuda si ti poš'o, crni Dragane?!
- Pa, gosti će da dođu tek za 3 sata, mislio sam da pre toga malo svratim do kuma nešto da završim...i tako. 'Ajde, vidimo s...
- Dragane Petroviću, samo probaj da izađeš kroz ta vrata!! Ja, bre, celi božji dan spremam po kući za TVOJE goste i sad kad je konačno došao red da i ti nešto pomogneš, ti bi da ideš kod kuma da ločeš, je l'??
- Joooj, al' znaš kakva mu je kasjija, prste da poliž...
- Dragane Živko Petroviću, odmah da si otiš'o kujnu da sečeš meso, inače ću ja tebe da isečem, ščuo?!---------------------------------------------------------
- Milena, ćero, 'ajd na ručak, zove tvoja majk...ŠTA SMRDI TO OVDE, KOJE PIČKE MATERINE??
- Tata!! Izađi iz moje sobe, izlaziiiii!!!!
- Pa 'el moguće da možeš da živiš u ovakvom svinjcu, bre?! Ajd da razumem tvog brata, on je muško...al' ti - lepa, mlada dama, preskače ovu gomilu prljavog veša nasred sobe, pa kako te nije sramo...
- TATA, IZLAZI NAPOLJEEE!!!
- Ajde, raspremi to pa dođi da ručaš...
- Aha, evo odmah ću...
- Milena Uzelac! Momentalno da si...ma, koga ja zezam...SLAVKA! DOĐI OVAMO, TREBA TE ĆERKA NEŠTO!
- Puši ga, tata.------------------------------------------------------------
- E, sad ja malo tebe, Mladene, hihihi...
- A daaaj, Povlene, pusti mene još maaalo, baš sam uhvatio dobar ritam, hihihi...
- Mladene Pavloviću! Natrći se i dodaj mi pavlovićevu!
- Hihihi, što volim kad si domino, Povlice...------------------------------------------------------------
BONUS
Ahil: O, Hektore Trojanovski, izađi iz tvojih dvori pa da delimo ljuti megdan ako si junak odistinski! O, Hektore Trojanovski, čekam te!
Hektor: Dobro je, tebra, dobro je...jebote, nisam ni znao da se tako prezivam...Eo me za pet, samo operem zube...
1.Pas
30. Septembar 2009.
8:00 - Hrana za pse! Moja omiljena zanimacija !
9:30 - Vožnja kolima ! Moja omiljena zanimacija !
9:40 - Šetnja po parku ! Moja omiljena zanimacija !
10:30 - Maženje i češkanje ! Moja omiljena zanimacija !
12:00 - Ručak ! Moja omiljena zanimacija !
13:00 - Igranje u dvorištu ! Moja omiljena zanimacija !
15:00 - Grcikanje repa ! Moja omiljena zanimacija !
17:00 - Poslastica za pse(mlečne kosti) ! Moja omiljena zanimacija !
19:00 - Igranje sa loptom ! Moja omiljena zanimacija !
20:00 - Gledanje televizije sa ljudima ! Moja omiljena zanimacija !
23:00 - Spavanje na krevetu ! Moja omiljena zanimacija !
2.Mačka
30. Septembar 2009.
Dan 938 zarobljeništva.
Moji čuvari ne prestaju da me maltretiraju sa lopticama zakačenim na konac i sličnim spravama.
Oni uživaju u svežem mesu dok ja i ostali zatvorenici smo primorani da jedemo nekakve granule, iako sam u više navrata odbijao te pomije, shvatio sam da ih moram jesti kako bi održao snagu u slučaju dobre prilike za beg iz zarobljeništva.
U pokušaju da iskažem svoje gađenje još jednom sam se ispovraćao na persiski tepih.
Danas sam otkinuo glavu mišu i bacio ga bezglavog ispred noga jednog od čuvara kako bi im pokazao moju moć i sposobnost, njihov komentar je bio "dobri mali lovac" ; Pff...ćubrad!
Takoće danas je bilo nekakvo okupljanje kod njih u zatvoru, mene su zatvorili u samnicu. Čuo sam razgovore i osetio mirise hrane, najverovatnije razlog zbog kog sam zatvoren u samnicu su neke "alergije", moram saznati šta je to i okrenuti alergije u moju korist ako je ikako moguće.
Danas umalo da sam bio uspešan u pokušaju da ubijem jednog od mojih čuvara, dok je silazio niz stepenice motao sam mu se oko noga ali đubre je silšlo niz iste bez većih poteškoća, moram sutra pokušati ponovo.
Ubeđen sam da su drugi zatvorenici tasteri i da svaki moj korak opisuju čuvarima.
Pas ima specijalne privilegije, njega redovno puštaju na slobodu i izgleda da se svojevoljno vraća. On je očigledno retardiran!
Danas sam uvideo da je najverovatnije ptica doušnik ! Prišunjao sam se u dnevnu sobu i sakrio ispod kauča, posmatrao sam pticu kako konstantno komunicira sa čuvarima i čini mi se da se to događa svaki dan regularno. Siguran sam da im prenosi svaki moj pokret. Moji čuvari su posebno osigurali pticu u kavezu koji je izdignut iznad zemlje iz dva razloga: 1.Da bi ptica iz visine imala bolju perspektivu za špijunažu ; 2.Radi sigurnosnih razloga njegova ćelija je u vazduhu, tako da je siguran....za sada....
Ključ koji upane u čupave, kožne, plastične i metalne zajebancije i izgubi se međ njima k'o Palma u kurtoaznom, ili uopšte smislenom razgovoru. Nose ga uglavnom dokone devojke kao javni dnevnik i izveštaj o dosadašnjem životu. Kače na njega sve, od glave svoje omiljene plastične kurve, čitaj barbike, preko kurtona, nosioca prve jebačine, do buđave čarape koju joj je ON ostavio za uspomenu i dugo sećanje, one kobne noći kad ga je gađala pikslom. I parče piksle. Tu su i mede, kuce, mačići, pačići i ceo zoološki vrt krznenih životinjki i ostalih živuljki koje se spominju uglavnom u deminutivu ili nekoj degeneričnoj formi hipokoristika. Ne izostaju ni gumeni ramovi napunjeni slikama, kao da ih u novčaniku nema dovoljno, gipsani izliv Ostroga međ stenčugama, privezak u obliku ključa (dobronamernog čitaoca molim za pojašnjenje ove ideje), pramen njene plave, crvene, crne i smeđe kose, mini japanka sa letovanja u Budvi i masa ostalih čudnih oblika čiji format moj mozak ne podržava.
- Pridrži mi torbekaru, viteže moj, da povratim krv u ovu šlog ruku, jebe me od celodnevnog ljuštenja karfiola.
- Devo jedina, za tebe sve na ovom svetu. Al' u ime sise tvoje, a ljubavi naše, reci mi zašto sirovine za otpad vučeš u ovoj torbici, nit smo grinpisovci, pa da nas je briga, nit smo u tolkom kurcu da skidamo poklopac šahti po gradu.
- Ai, zaštitniče, samo sam ključeve i mobilni stavila, ne znam o čemu govoriš.
- Mila, ili je mobilni pravio Rus, u kom slučaju te ženim, ili si ti kako ja vidim sastavila vizuelni podsetnik svih stvari zbog kojih ja ne vadim mač iz futrole na tebe. Sad paljba kući, i da vratiš mlađoj sestri taj hulahop što ti ta govna pridržava.
Oštećena roba, jeste old tajmerski termin za djevojku ili ženu koja je izvršila snošaj prije braka. Etiketira je, naravno, od strane muškaraca i postaje podložna raznim ćuškanjima. U islamu je ovakva situacija, dosta teža za svaratiti iz perspektive muškarca. Vješanje je sramna smrt, tripujem da bi im se upravo to desilo, pogotovo kod hardkor muslimana.
Biblijska Eva je posegnula za Adamovom jabukom i bila je oštećena bez mogućnosti popravke. Žene i ne znaju zašto ovo rade. Sve gledaju svoja posla, idu u šoping, razmišljaju da kupe kućnog ljubimca, razmišljaju o nebitnim stvarima, i onda se desi upravo to, bivaju oštećene. Svi pričaju o njima, na ulici, kući, svukuda. Ako je vide u društvu nekoga muškarca, on biva takođe etiketiran kao kurvin ljubavnik.
Jednom oštećena, žena će vjerovatno biti podložna panici, uradiće nešto što je pogrešno. U kratkom vremenskom periodu, poželiće da bude oštećena još više. Postaće kreatura koja će otići u obližnji pab, i pokušaće da očara suprotni pol, u čemu će najvjerovatnije uspjeti. Zašto je tako, ne znam, nisam žena. Pažljivo posmatrajući tu naslikanu djevojku, sjaj na usnama, žudnja u očima, kako graciozno vadi kondom iz te "jebi me" tašne, muškarac će se zgaditi, možda ne. Ako se zgadi, okrenuće glavu i praviti se da ta ženska kreatura ne postoji, u drugom slučaju, pa, znate već...
U biti, nije mi jasno šta ovakva žena hoće? Da li hoće poštovanje, ili samo jedan iskonski osmijeh upućen na ulici? E, do kurca, to je previše. Od sada pa nadalje, oštećena kreatura je podložna lažnom osmijehu, ali zna se smijati i od srca, kada dijeli tek ispečene kolače ili karamele klincima iz kraja. To će i raditi, zarad toga iskonskoga osmijeha.
Kako godine prolaze ulazi u finalnu fazu tuge i zatvorenosti. Ali, to je to, njen usamljenički život izmelju četiri zida. Za ošteneću robu ne postoji srećan kraj, i ne postoji niko ko bi to mogao da izmjeni.
Tradicija? Jarčev kurac, da se tako izrazim.
U fudbalu njih dvojica su bili tandem u veznom redu Grčke reprezentacije koji je osvojio Euro 2004. Kako je naš srpski jezik prepun dvostrukih značenja sa očiglednom aluzijom tako su i ova dva Grka postala sinonim još jednih šala po pitanju seksualne aluzije.
Naime, kada govorimo o Zagorakisu i Karagunisu, govorimo o dva, obično najbolja druga koji se znaju praktično ceo život, i koji su dijametralno suprotni jedan drugom, kao crno i belo, kao Real i Barsa itd.
Prvi, Karagunis, je kao što i nadimak kaže, ili momak koji u tandemu njih dvojice ima devojku ili je šarmer koji ih lako osvaja. Lep, duhovit, lepo obučen, uvek ima pare u džepu i obara devojke kao od šale. Obara devojke sa nogu duhovitošću, u društvu uvek časti, ukratko hodajući seks.
Njegov nesrećni drug Zagorakis je, kao što i samo ime kaže, lik koji je, kako bi rekao Đorđe Čvarkov, zagoreo kao kaubojski tiganj. Uvek neuredan, trapav, uglavnom ružan kao da su ga pravili lopatom, nikad nema pare u džepu, uvek se grebe od Karagunisa za cigare , dosadan ko krpelj i Karagunisu koji ga koristi samo da bi izgledao još bolje i moli se Bogu da ga ribe pogledaju sa prezirom jer je to najviše što će ikada dobiti od njih, pošto ga inače primećuju koliko i vazduh. U najboljem slučaju, ako ima ludu sreću, Zagorakis će uz puno muke naći neku nesrećnicu koja će biti ženska varijanta njega.
Retki su primeri da Karagunis bleji sa drugim Karagunisom, jer kao i lavovi u čoporu, oni jedni druge gledaju kao suparnike i takmiče se ko će biti veći alfa mužjak. Zato velika većina Karagunisa gleda da u barenje riba povede nekog Zagorakisa, uz lažno obećanje kako će mu nabaciti neku žensku, da bi još više sijao kod žena, dok će jadni, izmučeni Zagorakis dobiti orgazam ako se ženska rukuje sa njim, ili ga ča poljubi u obraz, jer mu je to najviše prijatnosti što će od njih ikada dobiti...
Idealna prilika da svakodnevno pokažemo kakvi smo ustvari džentlmeni i kakav nam je bonton, ili suprotno.
A: O dobar dan komšija, idete dole?
B: Hvala komšija može na nuli.
A: Evo idemo, kako žena, je l' van ćerka studira?
B: Dobro su svi, da evo ona završava drugu godinu hvala na pitanju.
A: Nema na čemu. Prijatno komšija, vidimo se.I onaj malo nekulturniji primer:
Dolazim mrtav umoran sa treninga, a tera me u toalet, izlećem iz auta, jedva stižem da ga zaključam, nekako uspevam da otvorim vrata od zgrade, dolazim do lifta, baksuz na petici, iovako su sekunde u pitanju ko će izdržati, čuje se zvuk lifta, otvaraju se vrata, pritiskam peticu kao ovan, što ne pomaže da se vrata brže zatvore al' u svakom slučaju pomaže meni pošto sam iovako nervozan. U tom trenutku, dok se vrata zatvaraju, prelepa komšinica proviruje kroz vrata, i pritiska dugme da se vrata otvore,al' lift već kreće i od toga nema ništa, samo se čuje prigušeno od dole ''Jebem ti mamu nekulturnu slepče..'' U sebi mislim hvala komšinice, samo da se ja ne upišam! (:
Naš stari je lik približno tvojih godina. Naziv vuče otud, što svoje bogato životno iskustvo duguje našim starima. A to otuda što smatra da je "Najveća mudrost vazda bila narodna mudrost".
Poznaje se po ozbiljnoj, nadmenoj faci koja kaže: "Mladiću, ja ovo što znam ti nećeš iskusiti za dva života". Nešto je kao "I ja isto, samo još bolje" - lik, samo možda još iritantniji. Ovakva osoba sklapa vrlo specifične rečenice. Tebe će osloviti kao što te oslovljavaju tvoji stari. Na primer, rečenicu počinje sa - "Čuj sinovče, da ti JA nešto rečem", pritom stavivši ruku na tvoje levo rame. U slučaju najvećeg neslaganja s tobom, počeće sa - "Dijete moje drago". Iako je stotinama kilometara udaljen od ijekavskog govornog područja, on koristi ovu konstrukciju jer ga asocira na njegovu omiljenu knjigu - "Gorski vijenac". Knjiga mu nije slučajno omiljena. Tu su njegovi idoli koji su jedini dostojni njegove mudrosti, i kada bi sad Njegoš ustao iz groba kao sedi starac, naš stari bi sa njim razgovarao na ravnoj nozi i nazivao ga bratom. Njegova životna želja je da te spusti tako što će ti objasniti kako su ti stavovi loši, odnosno kako ti ne možeš imati stav o nečemu jer nemaš potrebno iskustvo koje on ima. Ne ostavlja ti prostora da ti imaš svoje mišljenje, jer - šta će njemu tvoje mišljenje!? Svoje nezanimanje za tvoje mišljenje pojačava karakterističnim izbacivanjem vazduha. On će prvo dunuti, čime će ti skrenuti pažnju da smaraš, pa tek onda početi rečenicu.
U rečenice uglavnom umetne kojekude, avaj i slično. Kontejner je nepotrebnih izraza kao što su mašala, javašluk i ostali turcizmi. Tišinu uglavnom prekida narodnim izrekama, koliko god one bile neadekvatne u datoj situaciji.
Ako mu se zameriš, on ti neće pretiti batinama, već kukom i motikom.
- Hmmm, ove mi se demonstracije ne sviđaju, ne ovećavaju mi nešto.
- Viđi čedo moje, da ti ja dočaram situaciju (koluta očima u fazonu - šta zna ovaj mali), ovo su ti ljudi profesionalci, treba im verovati.
- Ma vidim, nego ovaj vođa bre muca, ne bi trebao on da priča.
- Vidi, nije bitno kako on priča, nego šta priča. Mudro on zbori, svaka mu je ka' Njegoševa.
- Ma znam da je bitno to, nego nije bre realno da tako traži, neće nam to nikada ispuniti.
- Mašala dečko, mašala.
- A ako ne ostvare?
- Onda ćemo na mejdan sa njima. Ne može njihovo biti doveka. Nije svaki dan Badnji dan što bi rekli moji. Nego što je onaj ćelavi nepismen majka ga ubila i u crnu zemlju zakopala. Pa mene bi sramota bilo...
- Čoveče, on ti je doktor nauka, predaje mi na fakultetu.
- Ma šta on zna, taj je... Ma ne vredi trošiti reči na njega. Nek' je on živ i zdrav. Vidiš da ti objasnim. Demonstracije služe da se skrene pažnja na neki problem. Znaš! Sada kad smo blokirali pola grada ceo grad će brujiti o tome. To je suština. To je tako vazda bilo...
- E stari! Što ti ne vodiš ovu zemlju?
- Kaj?
- Pa vidim da si pokupio svu mudrost ovog sveta, a nikako da mi kažeš nešto što ne znam...
Pojaviti se sa problemom na nečijim vratima, u potrazi za rešenjem i spasom, iako nas je dotični pre toga upozoravao da može, i da hoće doći do istog.
- Šta ćeš da uradiš?!
- Da te ostavim.
- Da me ostaviš? Čujem li ja to dobro?
- Nadam se da nemaš problema sa tim ogromnim ušima, podsećaš na Damba mogu ti reći, i da, da te ostavim.
- Marš! Odmah, gubi se iz ove kuće! Nemoj samo na vrata da mi zakucaš kad ne budeš imao kod koga da odeš, ščuo?! Kad te kum šutne i kaže samo 'A gde su moje pare?' , e Ivane Ivane, šta si ti umislio, ko si?
------------------------------------------------------------------
- Ima li problema u školi a?
- Nema, ok je sve, matiš malo zeza, ali ok je.
- Ja ti mogu srediti kod nje, išao sam ti sa profesoricom u osnovnu, i srednju.
- Ma kakvi, nema potrebe.
- Nemoj da zajebavaš, da je zovem odma, da se ne brineš?
- Ma ne. Hvala u svakom slučaju.
- Ee, ako ti tako kažeš. Nemoj samo posle, u 5 do 12, da mi zakucaš na vrata.
Slažem se da u svakoj zemlji ima gradova i sela sa pomalo čudnim nazivima i da u stvari nisu tako kul kao što zvuči na prvi zvuk, ali držim da su imena domaćih sela, jasno razumljiva samo stanovnicima srpskog govornog područja, posebna i intrigantnija, ispunjena iskonskom ljubavlju prema zavičaju.
Genealogija je, za neupućene, nauka o poreklu naziva ljudi, biljaka i životinja, ali sam za shodno našao da upotrebim ovu reč, uskoro će vam i biti jasno zašto. Istorijski i politički značaj pojedinih mesta se menjao tokom godina, neretko i njihovi nazivi, ali Srbija u kakvoj sada živimo i dalje je bogata mestima interesantnih naziva.
Reklo bi se da su osnivači bili maštovite i posve duhovite persone, ali da nisu imale ukusa. Sa druge strane, o ukusima se ne raspravlja.
Dobro, da je ''Slepac'' kao što nije (ili možda jeste?) još bih i razumeo, ali ovaj familijarni vid naziva omanjeg mačvanskog sela u najmanju ruku je nerazumljiv strancima. Ipak, nama Srbima je jasna ideja autora imena, ali ne konkretno i cilj. Jedna od mogućnosti je da ime potiče od nadimka očigledno popularnog meštanina ne baš najboljeg vida, no i od njega i od savremenika ostao je samo naziv sela. U svakom slučaju privlači pažnju kao govno muvu.
Ne, ne šalim se. Ovo je zaista naseljena 'oblast' u okolini Novog Pazara. Epitet 'vučja' je manje-više jasna asocijacija i ne bih se na tome zadržavao, ali 'lokva' je nedefinisan pojam u ovom slučaju. Da li je reč o obimnoj količini mokraće ili je pak lovac hedšotovao nekog vuka, ostaće nepoznanica, ali hteo sam da ukažem na još jednu teoriju. Svima je jasno na šta prosečni Srbin misli pod ''vukojebinom'', ali nije isključeno da su lokalci nabasali na lokaciju koja se vukojebinom može nazvati bukvalno. Kako vukovi žive u čoporima, tu bi se, po nekoj logici mogla zateći poveća količina vučje semene tečnosti.
Naselje u opštini Ub, na prvi pogled ne toliko neobično, ali druga reč u imenu me strašno asocira na ''jebarnik'', pa sam odlučio da više posvetim pažnje Tovarniku. Naziv se nije mogao stvoriti sam od sebe, a kao jedinu realnu teoriju o poreklu imena vidim činjenicu da svuda postoji ljudska potreba za pražnjenjem, te da je od davnina moralo biti određeno mesto specijalno za te stvari. Jer, jelte, u malim sredinama svako svakog zna, a sa druge strane privatnost je osnovno ljudsko pravo.
Veoma duhovit naziv za ovo ljiško naselje. Gotovo sam siguran da su osnivači naselja umirali od smeha kada su doneli odluku o njegovom budućem imenu kojim će biti upisivan u opštinske i državne registre. Jedna od definitivno mnogobrojnih priča o imenovanju Jajčića možda bi bila: neko je imao zaista omaleno spolovilo za koje bi i reč ''kurčić'' bio augmentativ, pa je smišljen ''jajčić'' kao opis kite koja ne izranja mnogo iznad muda. To se proširilo po selu, pa tako ostade sadašnji naziv.
Igra nalik fudbalu. Ili bolje rečeno jedna vrsta viktorija sa dodatkom rotirajućeg golmana.
Za igru je potrebno minimum troje igrača, mada je poželjnijlje nešto više, pet-šes', jedan improvizovani gol i neka lopta. Kao prva stvar bira se golman sistemom eci peci pec, ili en den dore, a može i pimpovanjem, ko ispimpuje najmanje brani. Svi igrači, uključujući i golmana, na početku igre imaju po 11 poena, mada može i po 21, da bi igra bila duža. Fora je da se šutira na gol, svaki gol koji golman primi oduzima mu po jedan poen od onih početnih 11, ali kada golman odbrani i uhvati loptu onaj koji je poslednji igrao ga menja, i tako u krug. Prilikom dodaje igrač ne sme da takne loptu više od određenog broja puta, ali to je stvar dogovora, obično bude limit jedan ili dva dodira. Što se tiče branjenja, golman ima svoj ograničeni prostor u kome sme da hvata loptu rukama, a da, igra započinje tako što se goša okrene licem prema golu i baci ili deganžira loptu preko glave.
Postoji još i pravilo bonus golova, to jest ako golman primi gol kroz noge skidaju mu se dva poena, ako primi petom pet poena, ili ako u najgorem slučaju primi gol petom kroz noge skidaju mu se čak sedam poena. Poraženi je onaj koji prvi ostane bez poena.
I na kraju igre, kao šlag na tortu, dolazi ono najzanimljivije, a to su TRTE.
Poraženi igrač se namesti na gol liniji, okrenut leđima prema drugim igračima, tako što ispući zadljicu i savije gorlji deo tela ka napred. Sa razdaljine od nekoliko metara ostali igrači šutiraju loptu s ciljem da ga pogode, i tako natrte. Šutira svako po tri puta, nezavisno od toga da li pogodi ili ne.
-Pera: Lazo imaš još dva poJena, još malo pa te trtimo haha!
(Laza uhvatio loptu i Pera ide na gol)
-Laza: Sad ću da te naguzim, imaš još samo 4... još 3... još 2... Tooo... primio si kroz noge (Lazinoj sreći nema kraja).
Pera: E pa neću da se igram, vi lažete! Kme...
Mnogo sranje igra. Kad se uloguješ dobiješ klasu - muško il' žensko. Obe imaju mane al' žena definitivno najveću jer ako muškarac baci spel na nju bez odgovarajućeg armora, dobije stan 9 meseci. U svakom slučaju, ovo je neophodno jer ovako Admin dovlači više igrača u igru.
U prvim levelima ne možeš da igraš igricu kako treba bez druga dva predodređena haj-level igrača. Ako ti se loše zalomi, padnu ti totalni nubovi koji su mnogo manji level nego što treba da budu. Ove prve levele provodiš u dandžnu tih istih igrača. Neki se ne maknu odavde do triestog levela, provodeći vreme na tzv. internet forumima. Zašto, samo Admin zna.
Kvalitet vremena provedeno u ovoj starting zoni zavisi od njihove profesije. Ako imaš sreće i ćale ti je imao haj level profesiju, možeš da očekuješ dosta ajtema, hrane, golda i slično. Međutim, ako se desi da je izašo iz igre prevremeno, il' ako je bio neka propalica, onda si najebao. Ako ima baf Pijandura, onda si stvarno najebao -- često može da se desi frendli fajr, i možeš da očekuješ loše ajteme, hranu, golde nikako. Ako si u ovoj situaciji, jedini način da ''pobediš'' je da nabudžiš stat Inteligencija i da naučiš neku dobru profesiju, mada možeš i da otimaš od drugih igrača, Admin ti ne preporučuje. Svejedno, nađeš ženu, dovedete drugog igrača, i sve tako u krug.
Veliki problem u igri je velika populacija -- sve je veća borba i konkurecija. Kao odgovor na ovo Admin je obećao pre jedno 2000 pečeva da će da napravi nov server -- gde imaš beskonačno helta, a ajtemi, hrana i ostalo nisu potrebni.
Ali evo, još čekamo.
Postoje knjige u igri koje tvrde da kada igrač izgubi sve helte, ide do glavnog bosa. Međutim, njega je nemoguće pobediti, jer se niko nije vratio. Druga verzija knjige kaže da je bio jedan koji je zaista obrnuo igricu i vratio se natrag, ali ja ne verujem. Mislim da je haker.
Uobičajna fraza za podjebavanje debelih persona po pravilu muškog pola. Ukoliko ste džentlmen pod znacima navoda, tipa Cane Partibrejkers, moguća je upotreba i kod ženskih osoba ali nije preporučljivo.
- Što smo lijepi večeras hihihi. Upratih te kraičkom oka samu u zadimljenoj birtiji pa rekoh da ti priđem. Sam sam večeras, pa sam mislio...
- Žao mi je. Ne zanima me šta si mislio. Sevaj od mene.
- Čekaj, još ti nisam rekao. Želim da...
- Ne kapiraš me, ne zanima me šta želiš!
- Ama, djevojko, 's' ti normalna!? Pogledaj me bolje malo.
- Dechko ne budi naporan. Nisi moj tip. Ščuo!
- Ko'i je tvoj tip? Vi'š da sam k'o premija.
- Dobro ako isnsistiraš na konverzaciji, ovako. Ne znam koji je moj tip muškarca ali sigurna sam da omaleni Dačić u srednjim godinama to nije. Kod mene bi imao šansu isključivo da si jedini muškarac na zemlji i to u slučaju da mi nestane masti, pa da mi nakapaš u tavu. Kad si ti zaplakao, zaplakala je i majka. Ajde sada Mišelinko mršći od mene jer ne'š jebat!
- Znao sam da si lezbejka.
Nije duhovit. Nema smisla za humor. Samo se bruka i govori gluposti koje uopšte nisu smešne. Ako vidi da se ne smeješ krenuće da priča glasnije jer misli da će tako postati zanimljiv.
-Zdravo, Mišo, šta ima, kako je?
-Dobro-dobro, kod tebe Miki-mazim ti kevu po levoj siki HAHAHAHAHA (iritirajući glasni smeh). Šta ima, otkud ti ovde?
-Ma evo, idem kod ribe a nikako ne mogu da nađem broj u ovoj jebenoj ulici.
-Pa koji ti broj treba, ja živim ovde ceo život, znam ovaj kraj kao svoj dlan AHAHHAHAHA (nekad dolazi do smeha i ako nešto nije trebalo da bude smešno).
-8...
-8...si siguran da je baš-8?
-Da, što?
-Pa u tom slučaju...na-mom pitonu-te nosam HAHAHHAHAHAHAHHAH!
-Dobro, je l' znaš gde je?
-Pa ono, baki, možda znam-možda ne znam... Kako ti se zove riba?
-Leposava...
-Uuuuu onda znam gde je, kod nje idem svaku noć AAHAHAHAHAHAH!
-Se nosiš bre u tri pičke materine, lepo te pitam a ti me ovde smaraš... A inače si duhovit kao Marko Živić.
-...
Izgovoreno ironično-podjebavačkim tonom stavlja do znanja sagovorniku da te zab*lje kurac za njegovu priču, ili da nemaš pojma o čemu dotični priča.
On: "Staraaaa, znaš'i kako je bilo dobro proš'i petak. Nas trojica kumara, uzeli sApare u lokal. Prvo se naručuje brod, sa Smirnofom, bestebe. To nas ne odradi. Morali smo da pređemo na nešto jače, te mi ovaj kumara naruči bocu Džeka. Popismo je tu za po' sata u vr' glave, i tače nas tu malo, sreće mi. Onda, da zasladimo, naručim ja bocu Jegera, a znaš'i kako nas ribe gledaju za to vrijeme staraaaa, pucaju. I kad sam ti se tu patosira', uzmem da muvam ja onu jedinu što nas nije gledala, kunem ti se. I poslije 15 minuta priče neke teške, zbarim ti ja nju stara. Svi vele da je predobra, eto ne moraš meni vjerovat."
Ja: "Da, da, da..."
------------------------------------------------------------------
Profesorica: "...Rekombinantnim ili postreplikacionim mehanizmom nadoknađuje se segment koji je greškom izgubljen ili preskočen u procesu replikacije. SOS sistem indukuje približno 15 gena koji u slučaju opsežnijih oštećenja imaju zadatak da uklone oštećeni dio, poput endonukleaze-DNaze, i zamijene ga lancem DNK. Je li jasno?"
Auditorijum: "Da, da, da..."
Tradicionalnih načina imate milion, a neki su: gledanje u iznutrice, u pasulj, u dlan, u ikone (!!!), u šoljicu kafe, u kuglu, u visak, u karte.... Ima ih milion, bukvalno sve što smislite da biste zamaskirali svoju prevaru. Ali tehnika je manje – više ista: Hladno čitanje.
Hladno čitanje se svodi na to što krenete od jedne opšte činjenice i polako je razrađujete očitavajući reakcije klijenta, dok ne dođete do specifičnog problema.
Na primer, dođe vam starija gospođa, lepo doterana, miriše na skupocen parfem. Odmah dolazite do zaključka da je ne muče pare i da je sujeverna. Priča ide ovako:
«Vidim da si pravi vernik, da si zato došla kod mene što veruješ u Boga. Ali, malo si se odaljila, što ne valja. Tebe nešto muči, nećeš nikome da kažeš, ali ja vidim. Imaš probleme u porodici. Sekira te neko mnogo!»
Tu već napravite malu pauzu da zakuvate kafu ili nešto slično. Ona, već sluđena koliko vi dobro vidite, kreće da priča, na primer o deci koja joj kidaju živce ili o mužu koji je vara.
Vi joj onda date kafu, malo je smirite, kažete joj da ode u manastir taj i taj da joj očitaju molitvu (ili bilo šta što vam padne na pamet da treba da uradi) i da će posle perioda od nekih pola godine sve da se sredi. Ili da će da se sredi u decembru (ne vidite baš koje godine, naravno). Ne brinite se, nije ona došla da biste joj vi pomogli, nego da nađe neku utehu, s obzirom na to da neće da se hvata u koštac sa životnim problemima.
Zašto je ovo malo veći stupanj prevare? Prosto zbog toga što morate mnogo više da radite na sebi, jer morate malo da uđete u ljudsku psihologiju i da naučite kako da je zloupotrebite. Dok se još ne izučite, gledajte u nešto, da biste imali dovoljnu potporu, a i alibi u slučaju neuspeha („Nisu se lepo otvorile karte!“, „Neće kugla da ti se otvori!“, „Ne da mi se da ti lepo vidim!“). Kada ste već sve to savladali, onda možete da budete i «vidoviti». Ponekada nije loše ni da nekoga prekorite zbog života koji vodi, čisto da ga malo zaplašite, da bi gutao svaku glupost koju izvalite.
Ono nedostojno pripadanja bilo kom već formiranom skupu. Poseduje karakteristike neke ustanovljene grupe, ali jednostvano se ne može tu smestiti. Bilo neka osoba ili stvar, ono je to što je preostalo u opštoj kvalifikaciji i kvantifikaciji, jer niko ga ne želi, a ni on ne želi njih.
Čovek iz pomenute kategorije je večiti prolaznik, statista u svom životu, a tuđih ionako nije deo. Nit' sreće nit' dara nije imao da se bolje pozicionira u životu svom i životu ljudi oko sebe. Njega jednostavno ne ide. Kao dete niko ga nije primećivao, kao starijeg niko ga voli, a kako stari - ni on sam nikoga ne voli. On koji je u kategoriji ostalih, ne postoji niti u jednoj socijalnoj skupini, nigde nije zabeležen, nigde nije gradivni činilac. On je samo režijski materijal, a i pored toga, nema želju da se promeni i izvuče iz sivila.
- Dobar dan, Vi ste došli zbog posla?
- Da...
- U redu, samo moramo uzeti neke Vaše podatke, to je deo standardnog protokola...
- Starost?
- 35...
- Bračno stanje?
- Neoženjen...
- Deca?
- Bez...
- Mesto prebilavišta?
- Stoji Vam u ličnoj karti...
- Stanujete sami?
- Ne, s roditeljima...
- Da li ste do sada radili u struci?
- Ne.
- Ovde vidim da ste fakultetski obrazovani?
- Da...
- Ako želite, pošto nam baš treba neko s Vašim obrazovanjem, možemo ovu prijavu proslediti kadrovskom, tako da možete raditi na ozbiljnijem i bolje plaćenom mestu?
- Ne želim.
- U redu, dakle ostajete pri tome da želite raditi kao najniži referent u preduzeću?
- Da...
- Konkretno, šta želite od ovog posla?
- Najnižu moguću odgovornost za koju će mene plaćati.
- Aha, onda da li da stavim prijavu među one koji su ozbiljno zainteresovani za posao, ili na "stend baj", pa kada budete potpuno sigurni oko posla?
- Kako želite...
- U redu onda, staviću prijavu u kategoriju "ostalo". Zvaćemo Vas u slučaju da ste baš Vi dobili posao. Doviđenja!
