Bilo je to jednog sumornog, jesenjeg jutra. Sunce se tek provuklo kroz mutne, kišne oblake. Krenuo sam na posao. Jako sam žurio. Na brzinu sam prebacio šal preko ramena i navukao kaput. Potrčao sam ka stanici jer sam video da se autobus približava. Tada sam je ugledao. Dah mi je zastao na tren. Bila je poput cveta među običnim travkama. Crna, duga kosa joj se vijorila na vetru, a crne krupne oči su blistale kao biseri. Delovala je kao san. Ne znam zašto, ali taj žuti kišobran koji je nosila ne mogu da zaboravim. Prošla je pored mene, a ja sam ostao ukupan u mestu. Više je nikada nisam video. A sinoć sam sanjao žuti kišobran...

Ono što pomisle ljudi u malim gradovima kada vide one srećnike kako uživaju gledajući najbolji fudbal na svijetu, kako se provode po Ibici i sličnim mjestima i da više ne nabrajam...

Drugarski savet nemaču pojma da se mane aktivnosti koju obavlja kvalitetno poput marmuna, kontraritmično i u duhu narodne ''nećeš se ti najesti leba''... đebilu!
Pritom, da ne bude brutalno i ljakse stajl, eto i osvrta na ono u čemu je navodno dobar, makar to bilo značaja reda veličine od jednog lanjskog snega ili na nivou potrebnog znanja kol'ko za kuvanje šrafova.

Rečenica kojom nekome dajemo do znanja koliko je loš covjek, ili kako ja to volim da kažem , mjerna jedinica za "lošoću" čovjeka.

to ti je onaj zon kad izadješ iz basa i neki lik krene bez razloga da te prati, a još je samo u ulici kroz koju trebaš da prodješ nestalo struje.
Ti staješ da bi prešao ulicu, i dok čekaš da se upali zeleno, taj lik staje tik iza tebe, na ulicama nigde nikog, samo vas dvojica.
Odjednom on počinje s nekim egzibicijama pozadi, ti pokušavaš da diskretno baciš pogled iza sebe, da ne ispadne da buljiš k'o neka pajvančina, samo vidiš neke nedefinisane pokrete, tenzija raste, krećeš da se znojiš, počinju svakakve gluposti da ti padaju na pamet, kao ,,Šta ako sad izvadi neko hladno oružije pa ga najebem u stilu device u slešeru iz '80?!'', i sl.
Već počinje da te nervira, al' ti i dalje kulijana, i gledaš u semafor...
AL' ODJEDNOM SKAČE, TI U NANOSEKUNDI DONOSIŠ ODLUKU KOJA ĆE TI MOŽDA SAČUVATI ŽIVU GLAVU, OKREĆEŠ SE, I DOK SE PRIDIŽE, ZABADAŠ GA U GLAVU, MOMENTALNO GA VRAĆAJUĆI NA PATOS (ovog puta na dupe), I DOK JE DOLE KORISTIŠ PRILIKU I KREĆEŠ DA GA ŠUTIRAŠ!
On zbunjen, dezorijentisan uspeva da promuca:

Gratis slog slova srpske azbuke za sve one koji nemaju srpsku tastaturu te provociraju debele višestruke minuse zbog upotrebe kombinacija zh(ž), ch1(č), ch2(ć) i sh(š).

svaka aktivnost koja se ikad dešavala u Agostina Neta 52. podrazumeva neograničene resurse u vidu pića i hrane, ponekad i lakših droga. legenda kaže da jednom bleja bila prekinuta od strane domaćinovog brata, ali se to uglavnom pripisuje mašti zlurade komšinice.

Kad smo mi bili mali,mi smo se igrali na ulici,ne ONLINE !!!
Trule-kobile, care care koliko ima sati, klise, izmadju dve vatre ,skolice, indijanska vatra, zmurke, klikeri, frizbi, lastis, jurke , ćorave bake, badminton, kauboji i indijanci, arjackinje-barjackinje, partizani i nemci mada niko nije hteo u to vreme da bude nemac.
Zimi, sankanje od jutra do mraka i skijanje sa skijicama koje smo sami pravili od držača kolondeza za kiselu vodu i pivo.
Jedva smo cekali da dođe prolece i sa njim krenemo u tudje baste.
Brali smo tek zarumenele kajsije, tresnje, jagode i svo ostalo voce !
Fudbal i basket ne racunam, jer smo za loptom jurili po ceo dan !!!
Jedino vreme naseg celodnevnog odmora,znalo se - 7:15 uz crtani film

Fraza kojom se pravi osvrt na ponovni bljesak već zaboravljenog asa.

Izaziva sudbinu.

За оне који уопште знају који је ово спорт, нешто најдосадније што је људски мозак измислио. Играју га 4 играча са оба тима, са каменим куглама којима се гађају по леду. Називају га ''игром за интелектуалце'', јер само ''интелектуалци'' могу да буду довољно јаки да се гађају камењем у слободно време и за то је потребно икључити мозак.

U lokal ulaze dva čo'eka srednjih godina. Obojica nose duge kapute s tim što je jedan u crnom i prašnjavom a drugi u bež i ispeglanom.
Ako su nas američki filmovi naučili ičemu, onda je to da je prvi desperados koji ispod kaputa krije pola arsenala JNA a drugi detektiv koji je tu da okonča njegovu seriju ubistava, koja u većini slučajeva čini iz osvete.
Elem, kako filmovi holivudske produkcije obično idu predaleko sa generalizovanjem i šabloniziranjem, analiziranje ličnosti na osnovu njene odjeće a naročito boje iste se ne bi trebalo primjenjivati u stvarnom životu, jer jelte, svi filmovi su pomalo nerealni.

Ipak, neke generalizacije, postoje i u stvarnom životu, bilo da nam ih je servirao holivud ili da smo ih stvorili sami. Poznavanje ovih drugih vam u nekim situacijama može značajno olakšati život.

Srbi. Šta god da se jebeno desi - mi šetamo.

Prcamo se u guzu - daj da šetamo.

Ne volimo ove što se prcaju u guzu - daj da šetamo.

Roknu nam premijera - Daj opet da šetamo.

Male plate - Šetamo bre!

Navijačko ubijanje - Šetamo.

Oteto Kosovo - Šetamo (a malo i trčimo, msm kad pokrademo izloge)

Al zato smo i dobri u svim sportovima. Od svih tih šetnji smo nabili kondiciju

Bezizlazna pozicija uz konstantan pritisak. Vrhunac stresa.
Opkoljen sa svih strana i nema izlaza. Neprijatelj čuči ispred i čeka jer zna da nema dovoljno snage da jurne i reši sve ekspresno, a boji se i gubitaka. Sa druge strane, izolovan si i nemaš gde. Počinje igra mačke i miša, ko će duže da izdrži; neprijatelj koji čuči ispred utvrđenja i čeka da dovoljno oslabiš od iznemoglosti i sam digneš ruke od svega, ili branilac koji planira proboj i/ili očekuje pomoć spolja.
Napetost je na svom vrhuncu. Pritisak iz trena u tren raste, svi su na ivici živaca. Na kraju svi samo žele da se nekako okonča uz neobaziranje na posledice. Dobro, onaj pod opsadom sigurno se više obraduje kraju, naročito ako je uspeo da izdrži.

Mitsko biće koje nikada niko nije ni čuo ni video, ali je definitivno od njega nešto pročitao. Fantomsko stvorenje veoma slično Jetiju, Čupakabri ili, pak, Deda Mrazu; iako, naime, nema i najmanjeg dokaza da postoji, svi u njega veruju.

Elem, nastanjena na područjima oko Četa i Foruma, ova endemska vrsta ( koja to ustvari i nije ) se već godinama svojski trudi da ostavi kakav - doduše, virtuelni - trag o svom postojanju i slavnim trsiteljskim poduhvatima ali živog primerka koji diše i pije pivo do dana današnjeg NIKO ( pa čak ni jebeni Ber Grils; prim.prev.) nije ni upoznao a kamoli proverio njegov navodni pastuvski CV, a sumnjam da će se to promeniti i do onog dalekog trenutka u budućnosti kada za sto i kusur godina našeg dragog i voljenog Kaizena poput Volta Diznija budu zamrzli u jebeni kriogen, u nadi da će se kad-tad pronaći lek za smrtonosnu boljku koja ga je zadesila. Ipak, na ovom mestu bi valjalo - i to najviše iz razloga optimalnog trajanja ovog teksta - nabrojati par stidljivih primeraka koji se onako muški trude da ponesu tu laskavu titulu Jebača sa Vukajlije...ali me u tome sprečavaju pravila auto-cenzure koja sam nametnuo samom sebi ( koja mi, između ostalog, ne dozvoljavaju da govorim i o izvesnom autoru šarmantne pojave i štekarske fudbalske prirode i njegovoj "energetskoj" avanturi ). A i mogu nekako BEZ tih osam 'iljada minusa. Ne računajući duple naloge, razume se.

Treba, doduše, razumeti te hrabre ljude. Verovatno inspirisani ličnim seksualnim avanturicama ostvarenim širom virtuelnih društvenih mreža, ova gospoda su, prirodno, očekivali da svoj nepobitni dečački šarm iskoriste i na sajtu vrste Vukajlija gde bi do izražaja svakako došao i njihov isto tako dečački humor. E sad, da li zbog toga što to Bog nije dozvolio ili je, pak, Đavo navratio do Žargonauta i rešio da tamo i ostane, tek, pomenuti pristup je kod ponosnih, tvrdoglavih i izuzetno zajebanih Vukajlijašica naišao ( i dalje nailazi ) na neprobojan zid sačinjen od fora, fazona i igrica koje se obično završavaju sa sada već paradoskalnom rečenicom "Ne, nećeš jebati." Jer, u tome možda i leži glavni razlog nemogućnosti postojanja kreauture iz naslova - mi muški smo na Vukajliji konačno naišli na sebi ravne. A to je čudovište koje smo sami stvorili...idioti...

Odličan primer toga koliko je nesmisleno bukvalno prevoditi sa engleskog na srpski. Ova rečenica se nalazi na reklamama za Tursku avio agenciju.

Tijelom nabildanim od višednevnog iznošenja ćutuka iz šume sa jedne, te znanjem biranja riječi sa druge strane, ovaj muškarac uzdrma mlađana srca rasnih i spremnih ženki olako k'o krava Šarulja kad uleti u komšijine ku'ruze. Za njega se može reći da pripada grupi velikih seoskih jebača, muškarca koji kad se pojavi na prelima uz kazan izazove kod obdarenih seljančica poremećaj u glavi i enormnu želju za koitusom koju žele da utale beskrupulozno lomeći njegovu nabreklu stožinu.

On je mačo muškarac kojeg svaka žena, vidjevši ga na prvi pogled, želi za sebe. Nikada nije bio ženskobara, niti se vodio idealima društva zapadnih zemalja koji furaju stil feminiziranih, bledunjavih muškaraca, nego je kao pravi domaćinski čo'jek žario i palio ženskim srcima i neumorno ih uzgonio k'o beduin svoje kamile uz pustinjske dine. Za njega postoje tri glavna cilja: dobro pojesti, dobro popiti i dobro otrsiti. Ne koristi kabanicu, jer se nikada neće prevariti, pa napuniti neku razuzdanu provincijalku koja vapi za krutim sredstvom. Ne, on se ne pali previše, svejedno mu je ko leži ispod njega, bitno je samo da je mesnata i da se može uhvatiti za bolju dojku, te iz tog razloga često mijenja žene k'o svjećice na protrulom Stojadinu.

... je proces koji od čoveka pravi (u stvarnom životu) neprimetnu ljusku od čoveka, koja postoji samo kao petnaest hiljada naloga u raznim igrama i sajtovima. Neki su više zaluđeni za video igre- znaju svaku malo poznatiju igru ili su internet ovisnici- na svakom malo poznatijem sajtu imaju nalog i na puno njih su radovno aktivni. Kod nekih je na žalost slučaj sa oba. Preko dana igre, preko noći net (i obrnuto). Uglavnom digimoni,tinejđeri i adolescenti na raspustu i nezapošljeni samci. Za njih se svet ograničava na jednu sobu i kupatilo, a sa "spoljašnjim svetom" su u kontaktu samo online. Naravno ova faza sve prođe kad tad i oni tad shvate šta su radili i propustili.

Pogrdan (kako i sama zvučnost ukazuje) naziv za osobu ženskog pola, uglavnom ružnog lika/velike glave i svakako ružne krupne glomazne 'narodske' građe, popularne među duhovno i socijalno niskim staležom tipično otelotvorenim u vidu kamiondžija i ostalih ljudi ruralno-naturalističkog senzibiliteta. Grudi moraju biti velike, ali uglavnom 'vimastog' visećeg oblika, dok su pozadine masivne i smeštene u širokim kukovima. Noge su debele sa izrazito krupnim i širokim butinama i bokovima. Da bi kompenzovale svoju krupnoću, često nose visoke štikle koje pod njihovom masivnošću dovode do stradanja podnih obloga.

Krljendžura svoju besprizornost neretko želi nadoknađivati promiskuitetnim oblačenjem i stilom života, ne bi li se osetila privlačnom i u svojim (ženskim) očima vrednom. Sama aluzija na 'krljanje' u nazivu ukazuje na drugi nivo značenja pojma.

Kisa pada trava raste,mi je susimo pa je pusimo
karoserija
Oluk
besomucno spemovanje