Bata Đora ili bata Đoro (može i el grande Milovan) je sarkastičan naziv za fudbalskog „stručnjaka” Milovana Đorića koji je poznat po formaciji 10-0-0 ili po tome što jede kikiriki za vreme utakmice.

Nedavno je pokušao da uništi možda jedino preostalo u našem fudbalu - mlađe kategorije.

U zemlji Srbiji, najsumanutiji naslov koji možete da natuknete svom lokalu. Inflacija će da vas jebe na taj način, da ćete više para morati da trošite na preimenovanja oglasne table, nego što ćete moći da zaradite.

Jedan od poslednjih stadijuma nezainteresovansti studenta za pripremu predstojećeg ispita.

Prasetina (lat. prassicium, gr. χοιρινό) se prvi put pominje negde u 25. veku pre no što je Mina Lazarević kupila Bonux, u kapitalnom delu Platona pod nazivom 'Gozba' (drugo Platonovo kapitalno delo napisao je Karl Marx i ono se zove 'Kapital', međutim, smatra se da je to potonje Platonovo delo slabije upravo zbog odsustva holesterola, dok su u prvi plan stavljeni proizvodni odnosi, svest, otuđenje i ostale stvari koje su daleko manje interesantne, manje istinite i manje ukusne od prasetine). Još tada, prase je postalo sveta životinja u Srba (st. sl. прасетина), i pomalo mazohistički, našlo je svoj put u crkvenim običajima, jer je u nebrojeno mnogo navrata pružilo zadovoljstvo u vidu 'obdžeravanja-dok-ne-crkneš' od pečenja, ćevapa i kobasica.
Ogroman društveno-korisni značaj svinje nalazi se u tome što nijedan njen deo nije za bacanje - apsolutno sve se može upotrebiti: zapečeni svinjski jezik i mozak, punjeno pečeno srce, odresci džigerice koji "nepca daruju finim, lakim ukusom blago parfemisanog urina" (Joyce), može to biti i "papak koji pluta u pihtiji" (Crnjanski), koriste se i creva, reklo bi se - i više nego uspešno. Čak se i od samlevenih kostiju mogu napraviti brojni značajni izumi koji su po tome dobili ime, kao što su razne paštete ("pa-šteta-da-se-bace"), viršle, parizeri. U nekim slučajevima se može čak koristiti kao nuklearno gorivo umesto standardnog izotopa uranijuma.

Izvor: Mala enciklopedija "Prosveta", tom I, str. 4704 (prvo izdanje).

Kolizija močuge i pičkine okoline. Dešava se u uzavrelim trenucima strasti, kad učesnici snoške precene longitudinalnost muškarčeve alatke, koja se u jednom trenutku nađe van otvora koji život znači i u trenutku pokušaja povratka u isti, strmoglavići se u barijeru. Analogno fudbalu, udarac u stativu dovodi do hvatanja za glavu i psovanja milosne majčice, uz urlik štrojenog vepra.

Posebna fela krkana koji voze passat 5. Svi uglavnom imaju preko 110 kila.
Omiljena hrana: prasetina. Prilikom konzumiranja iste se često pošteno isflekaju.

Modni stil: nose se uglavnom široke farmerke-pijačarke lewis or'ginal. Ne običavaju da nose novčanik, nego pare u buntu nose smotane u džepu od najmanje valute ka najvećoj. Ako šetaju havajsku XXL košulju pare su u džepu od košulje te je džep toliko nabrekao da su šavovi pred pucanjem. Najviše ipak vole da oblače majice XXL koje ipak nemogu da im prekriju stomak. Od obuće u opticaju su najke.Preko vrata često je nabačen peškir. Oko vrata je debel zlatni lanac koji leži na ljubavnoj tapiseriji. Taj lanac se nemože nazvati kajlom, jer su pasataši mahom pošten narod, domaćini, a ne krimosi. Na debelim prstima često su prisutni masivni zlatni prstenovi sa nekim pečatom i sl.

Anatomija: pasataši imaju krupne podlaktice na kojima se ističe sat od po' kile. Posjeduju izraženo krupan vrat sa par pruga sala i masnu glavu. Problemi sa krvnim pritiskom i holesterolom su česta pojava.

Obrazovanje i zanimanje: pasataši imaju dva razreda srednje škole te razvijen osjećaj za biznis (obično je dotični vlasnik nekog podruma pića ili kafića ili pečenjare, STR-a i sl)

Ostalo: prilikom sjedanja u passat, pasatašima se često otme neki težak uzdah dali od umora ili od krvnog pritiska ili je možda dan težak...neznam. Nakon što ubace desnu nogu i sjednu za volan passat uvjek primjetno legne na prednji lijevi amortizer.

Suptilan, ali sa druge strane krajnje direktan način za potcenjivanje i ponižavanje bilo čega što nije po volji pojedinca.

Samozvani ekonomski ekspert. Žena kojoj očigledno nikada nisu rekli da je za nešto stručna pa ima neverovatnu potrebu da to sama potencira svaki put kada joj se ukaže prilika.

Dok je bila radikalka bila je "ekonomski stručnjak" a sad kao napredna je evoluirala u "eksperta" - valjda je to više u duhu EU koju je godinama fanatično kritikovala a sada joj nezaustavljivo teži. Sledeći korak je verovatno da postane "ekonomska ekspertica" ili "ekspertesa" ali otom-potom, naprednjaci još uvek nisu otkrili da je pri EU integracijama poželjno obratiti pažnju na rodno osetljive jezičke pojmove.

Barata sa dvadesetak ekonomskih izraza koje neprestano vrti u krug - marža, profit, suficit, deficit, prihod, budžet, monetarna politika, fiskalna politika, devalvacija, revalvacija, devizni kurs itd. Non-stop mantra o ovim stvarima kao navijena, mada ni sama nema pojma šta tačno želi da kaže. Poenta je da uplaši i zbuni protivnika i da, pred onima koji nisu ekonomisti po struci, deluje jako pametno.

Iza brilijante karijere "ekonomskog eksperta" stoji višegodišnji rad u srednjoj ekonomskoj školi u nekoj vukojebini na Kosovu a potom ulazak u politiku. Naučnih radova ima 0, rezultata kao ekonomista takođe 0 - nema veze, bitno da je ona ekspert! Malo joj je skupštinska plata od 1500 evra pa radi za duplo više u Telekomu - ne zna se samo kako to radi kad je u Skupštini svaki dan. Verovatno ima i neke prihode od javnog reklamiranja blanša i farbe Keune 11/1 jer nema drugog logičnog objašnjenja zašto bi neko toliko silovao i izbeljivao rođenu kosu.

O ekonomiji zna onoliko koliko je naučila na fakultetu početkom osamdesetih. Tuga je što je i izgledom zarobljena u tom vremenu tako da komotno može da se prošvercuje kao prodavačica na buvljaku ili kasirka u nekom str od pre tridesetak godina.

Prokletstvo ljudskog roda.
Malo svega, daj još i još. Obično se razbije o glavu alavdžiji ukoliko mu u međuvremenu neko drugi ne razbije glavu. S pravom.

Zadnji pokušaj da odvratiš mandrila koji uporno gura kocku u krug od ko zna kojeg po redu zajeba.

Необјашњив друштвени феномен, присутан у свим сферама, од породице, преко фирме, до државе (па и шире).
Принцип: где год имаш два или више субјекта истог статуса (деца, потчињени, сарадници...) и исте функције, а различите поузданости, увек ће дебљи крај извући онај ревносни, док врдаламу једноставно прихвате таквог какав је, а његова непоузданост се урачуна у тајминг заједничких активности.
Штавише, кад се деси да онај поуздани омане (а дешава се и најпоузданијима), то се доживи као смак света, а на њега се сручи дрвље и камење. Његово логично питање: "А како онај други стално, па ником ништа?" до дана данашњег чека свој здраворазумски одговор.

Svakodnevna misao zalutale osobe u školi, na poslu, u autobusu slušajući današnje klince.

Tako je keva zvala igru koju smo brat, sestra i ja igrali dok smo nesto zajednicki radili da nam brze prodje vreme.
Pravila su jednostavna, pevamo pesmu (nametnutu od mame nam drage) i umesto 5 koristimo jedan samoglasnik. Jednostavno, barem dok ne probamo i ponekad R!
Evo ga orginal pesme:
" I mama i tata dace nama dukata, sta ce nama dukati kad cemo se voleti, curo moja ja i ti"

Već po običaju, izvor najveće strepnje i stida kod nemalog broja urbanog i progresivnog Srblja. Skupimo se tako nekim povodom, dodju svedoci iz sveta sa kamerama, zabeleže koliki smo ovde divljaci i imbecili i po tome nas koliko sutra znaju i cene u Čadu, Avganistanu, na Javi...Sedi ona domaćica iz Virdžinije i gleda na foksu prilog sa derbija izmedju zvezde i partizana, i prosto se krsti šta vidi. - Stoka - misli se, nismo joj se još oprali u očima za šikaniranje i tlačenje Gojka Djoga (gledala na historiju) a sad evo još i ovo, ne vredi, nikada od nas ljudi neće biti. Čobanin iz predgradja Agadira čita u nekakvom lokalnom kuriru ko nam ovde vodi poljoprivredu i na šta to sve liči, i misli se u sebi - ćuti bre, još je nama ovde i dobro. Mališani u Finskoj na času prirode i društva, gledaju u udžbenicima slike Košutnjaka posle prvog maja i zgražavaju se nad zagadjenom lepotom, ustaje mali Tuuli i pita, šokiran i kroz suze - učiteljice, kako mogu da žive u toj deponiji...A to je strašno samo po sebi, jer mali Tuuli koliko sutra možda izraste u fluidno i nonbinarno biće, i nikada neće pristati da svojom nogom kroči u srbski Mordor, u svetu čuven po kojekakvim mordorlucima...

Istina je medjutim ta da, još od vremena Turaka, mnogi Srbin gleda sa čežnjom put civilizovanog, produhovljenog i liberalno ustrojenog Zapada, vazdižući njegovu slobodu i čovekoljublje i zgražavajući se nad zaostalošću sopstvenog plemena u kom je, eto, bio prinudjen da se rodi. I ne klonu duhom, nego ima evo već dva veka kako se bori, zauzima, i zastupa naš narod u duhu najboljeg mogućeg ambasadora, gde god se pojavi. Nebitno što to nikoga ne zanima (i što neretko nisu ni čuli za nas), no čim se otisne put Švedske, Holandije, Kanade...I dodje u kontakt sa tamošnjim življem, kreće agitovanje i objašnjavajnje kako mi ovde imamo kanalizaciju i ne pišamo po liftovima, ne jedemo malu decu i ne ubijamo strance mačetama po ulici kad nam dodju, nisu Srbija samo šešelj i Djoković već i antifa i žene u crnom, imali smo mi i nobelovca, a i Tesla je naš jelte, čuli ste za Teslu, da nije bilo Tesle sad ne biste imali smartfon i internet hehe, a i toliko toga lepog ima da se vidi, a hrana tek što je dobra, mi smo ljubazan i pristojan narod, ne verujte medijskoj kampanji, to je dva posto desničara i popova koji prave haos znate, mi ostali smo pitomi i dobri, dodjite, jebite nam i žene ako treba - ma jebite i nas i orlove krstaše, samo dodjite...

Kod kuće medjutim, štiti obespravljene i ugnjetene i zastupa njihova prava i slobode, i daje lekcije iz tolerancije i pristojnog ponašanja nižim i neukim bićima, oplemenjujući ih samom svojom blizinom i postojanjem. Jer nije u redu da se neko zbog tebe pred svetom stidi.

I dalje isti ortaci iz kraja sjede na istoj klupi bacajući istu šuplju čupri o tome kako dugo nisu rivali indžo, al' kako da se radi vuspra kada repa nema ni za lijeka. Štek za crne dane davno je puko na žabarsku Seriu B a i tatini sinovi su nam davno okrenuli đale. Ma ko jebe monotoniju proljetne večeri, daće lerdi na ler. Nije on takva cavulja ko što kruži spika. Brzinsko konsolidovanje redova i pravac botaničke bašte STR Kizo - Prva ruka.

:Kuc-kuc:

- Ooo sinovi, dugo vas nije bilo.
- Siđe tebra Kizo, dugo se nismo vidjeli.
- Prošlo je ko za čas, baš ste stigli... ništa Balašević. Dobro. Šta trebate?
- Ovaj put skank al' ako može na odloženo. Sutra kintu donosimo, svega mi.
- Jeste vidjeli na ulazu natpis Crveni krst. Normala da niste. Ništa na ler, samo ške.
- Daj mojne da si Roben. Još samo ovaj put, majke mi. Loša nam je keš memorija.
- Opet kladža, a? Ako, ako. Zipa sad mova. Trasu hoću dvidim sve što mi dugujete, plus kamate. Znači mojne da vas čika Kizo sanja. Je l' to jasno?
- Mojne tako napeto, matori. Znaš da smo uvijek ostajali čisti.
- Student ti opet sereš van rupe. Ćuti da ne bi poljubili dorse. Pitao sam je li jasno?
- Jasno, šta se tripuješ koji kurac.
- U dure ako je jasno. Evo ket. Aj' sada paljba, čekam vezu.

... Vraćamo se u hud. Vraćamo se na početak koordinatnog sistema konfuzije.
Kit-ket se otvara da se utvrdi brojno stanje. Nije loše, matori nas opet nije ispalio. Masna gudra, dobra gudra kaže stara, dozvoli ćomanska, narodna poslovica. Vadi se OCB, kida se kutija Limabora lajt, pravi se flop.

- Lijepo napravi taj flop. Mojne da povučem hed kroz njega. Znači S ili N, kapiraš.
- Njah, ti mi kaži kako se pravi flop. Zipa da ti ta mustra bude šarena, al' da bude više granja nego vandua. Mojne da te ja učim.
- Tišina. Ja sam vario dok si ti još slušao Bebeka i Bijelo dugme.

:Kdžo je uvijen kao sarmica i tu počinje naša pacifistička borba za sleng. Počinje borba za jezik ulice!:

Tako reče jedan poljak.Kuda idemo? Još jedno pivo, don? Jesam li ti pričao? Jesam li, don? Kako trku ne pobedjuju najbrži, ni najjači, kako trku ne završavaju ni najsrećniji, ni najizdržljiviji , ni oni koji umeju - ni oni koji ne umeju?

Jesi li osetio kad nečujni vihor nedaća pokuca na vrata i ukrade poslednje nade u koje si založio čast? Je l zabranjen plod sladji netaknut il kad ga ugrizeš? Jesi li osetio kako je dovoljan da jedan sapleten jezik toliko toga otkrije, ali srce pretvora u neprobojnu, ledenu komoru? Jesi kada osetio bes koji te mami da uradiš stvari koje nisi želeo, kad inat postane oružje koje te tera na uspeh, a istovremeno izgara dušu. I posleko toliko godina staneš pred ogledalo i zapitaš se, ko sam ja, jesam li onaj stari koga su ljudi voleli?

-Moguće pepito. Samo, bio sam ovde i onde, tu i tamo, video sam sve i svašta, video sam sveta. Radio sam sve moguće, ti si nakon mog povratka i dalje na onoj staroj klupi našeg poslednjeg rastanka... Još jedno pivo?

I opet si ovde, don? Šta si video? Koliko si naučio, don? Je l ima nešto novo pod kapom nebeskom? Je l reka teče u more, i vraća se na svoj početak? Sve je zamorno, oko se do sita nagledalo.

Nerazuman strah obuzima ljudsko srce, i tu i tamo... Pitaju me čega se plašim? Čega, ne znam don, svega... Strah me je da ću se izblamirati, strah da neću znati, strah od istih ljudi, strah od neuspeha, strah da ću ostariti, strah da ništa u životu neću stići. Je l uhvatiš sebe da lažeš za godine? Ja jesam, don. Bi li šta ispravio? Ništa, ne kajem se. Ali zastanem, zastanem kad me to pitaju. Je l to inat? -Ne znam.

Da dospem pepito?

Jelt udari čežnja za onim snopom sunca, za vlažnim usnama, za napadnim smehom, za dodirom i letom koje se ne može vratiti? Za onim peskom za nim lepim kišnim ili snežnim danom? Je l te strah vremena koje prolazi i koje nstaje ko izmaglica? Amam sve što sam oduvek želeo a praznina u duši bezdan tatarski ne? Sve sam imo i sve sam izgubio. naš kad sam se najbolje osećo?

-Kada pepito, kada? Sipam pepito, a? Polako sa pićem.

Pr toga toga. Kad nizašta od toga nisam znao. Živti u neznanju je blagoslov. Majka mi je umrla pr par godina. slego sam rmaenima, rkli su mi tao treba biti... tako život. Jedna gnercija dode, proje sledeća nastavlja. sam t rko d je sve zmrono?

-Jesi pepito.

Drago mi je... str priča. Malo se zapik vodiš me stari druže?
-Aj, drži me oko vrata. Gde ćeš večeras da spavaš pepito?

Pustiti u pokret točkiće koji pokreću mašineriju. Dodati trešnjicu na vrh šlaga koji je na vrh torte. Dati Žirinovskom dozvolu za lansiranje rakete sa nuklearnom bojevom glavom.

Izraz koji označava pokretanje unapred isplanirane akcije, čiji su svi elementi dovedeni do tog stadijuma, da se samo čeka OK, kako bi se krenulo u ostvarivanje iste.

Sredstvo koje će ministar prosvete upotrebiti kroz udžbenike u motivaciji osnovaca za sticanje esencijalnih znanja iz engleskog jezika.

Leđendarna izjava Save iz Kikinde, koja se ustoličila vremenom kao zajebantska poštapalica. Propao, smršao, oženio se, neće Zetor da upali, puk'o na kladionici, nije se krmača oprasila - nema čoveka, đe čo'ek.

Nije zlato sve što sija. Ovo baš važi za sjajne ganc nove podmazane testere na pilani.
Jebeno je zarađivati 'ljeba na pilani. Ima kora k'o godova. Ipak, nisu svi isti što rade, nije svačija muka ista, nit' je isti karakter.