Iako je to širok geografski pojam nekako deluje jadno. Zna se šta su takmičenja, nacionalni prvak, osvajač Lige šampiona, evropski prvak, svetski prvak, pobeda u glasanju mesne zajednice Kostajnica.

Šifrovani način na koji stari Vranjanci psuju Bugarima majku(tipična balkanska komšijska ljubav), a da ovi ne mogu da ukapiraju o čemu se radi. U stvari, to je deo jednog istinitog i krajnje komičnog "političko-ratnog" događaja, koji ide ovako:

Neki Cane Vranjanac koji je u doba "Tršćanske krize" 1947.(ono kad smo bili toliko jaki da smo i Italiju spopadali da joj uzmemo grad Trst) bio mobilisan u vojsku, pošto je tada imao 18 godina, pa se tako zatekao sa svojom jedinicom na opsadi Trsta.
Vojske k'o vojske(i Italijani i naši), po celu noć su se pičkarale preko grudobrana i rovova u kojima su bili, pošto pucnjava nije bila dozvoljena...dakle samo verbalno vređanje. :-)

On, taj Cane, dete iz unutrašnjosti, miran tih i povučen preko svake mere, nikada se nije drao na Italijane kao njegovi drugari iz čete. Verovatno zato što je tada po prvi put u životu i video Italiju i Italijane, pa i nije imao neko određeno mišljenje o njima.
Jedne večeri, to je dosadilo njegovim drugarima i počeše da ga nalivaju rakijom i da ga teraju da se i on razdere preko zaklona i nekom strašnom uvredom "pogodi" Italijane...
Ovaj je dugo razmišljao, smišljao koja je najgora koju zna i onda sastavio ruke u oblik trube na ustima i viknuo najjače moguće:

"Eeeeee!!! Italiano!!!"

Sa druge strane se začu:

"Que cosa?"

A Cane se tada razdra sa ogromnom mrznjom u glasu:

"A...Italijani...jebem li vam majku Bugarsku!!!"

Naravoučenije, svako ima nekog svog Bugarina ili Italijana, zar ne? :-)

Ovo je rečenica kojom svi razgovori sa ukućanima počinju i završavaju se, a tiču se tebe. Kada se okreneš u prošlost, cela tvoja familija 10 kolena u nazad su bolji od tebe. Kao novi Ajfon i Nokia 3210, s tim što si ti ta mala Nokia.

Krenimo od pradede. On se školovao do 4. osnovne. Jebiga, smetovi, vukovi, vile i drekavci ga omeli na tom putu. On je sve mogao da postigne. Pošto su mu oca zadavili Bugari u ratu, na njemu je ostalo sve. Morao je da se brine o majci, bratu, sestri Marici, sestri Ljubici i sestri Nadeždi (koja se udade za onog što mu se ime ne spominje u kući, ali to je duga priča). Namirivao je stoku, kosio, orao i kopao, ali je ipak bio čovek.

A sad, deda. Sa dedom je već druga priča. On se čovek školovao za mašinbravara, upoznao u Trstu tvoju babu, oženio se, dobio tvog ćaleta i strica, radio u državnoj firmi, dobio stan, fiću na čekove i dočekao penziju. Jednom reči, pravi porodičan čovek. Pa, ti vidi.

I na kraju, ćale. Gradski šalabajzer. Odrastao na kaldrmi, završio fakultet, koji je u to vreme bio duplo teži nego ovi vaši, jebiga, komunizam, radilo se i učilo. Jurio cice, radio noćnu i završio u roku. Na radnoj akciji upoznao tvoju kevu, naravno, seksa nije bilo dok se nisu uzeli, pljuge nije ni mirisao, trenirao rukomet čovek, nije bio jebivetar kao ti. I da, služio je vojni rok 2 godine, nema tu tih civilnih i koje pičke materine.
Ti. Ti si danas besan. Spavaš do kada hoćeš, izlaziš, vratiš se pitaj kurac kada. Ne juriš devojke, na produženoj godini studija si, ne šljakaš nigde, vojsku nisi ni služio (izvukla ti kevina koleginica sa VMA potvrdu da imaš deformitet cevanica i tabana. Prc, evo vam kurac da ja idem šest meseci po gudurima).

E, sad. Danas deda ima bolove u kostima, pije one kapi za vene i gleda Žikinu šarenicu. Ćale postao tehnološki višak, keva ga izdržava, puši tri pakle dnevno, juri Poljake iz iksa i dva plus drugo poluvreme. E, a kakvi ćemo mi biti...Da li će i nama naša deca biti besna i raditi sve pogrešno, ostaje pitanje na koje čekamo odgovor...

Verovatno najčešće opsovana država u srpskom govoru.

Psovanje je prirodni i svakodnevni način izražavanja svakog "normalnog" srbina. Ako ne upotrebiš bar 20-tak psovki tokom dana onda nisi pravi srbin. To je veština koja se uči od malih nogu. Osnova svake dobre psovke u Srbiji vezana je za seksualne radnje i određene životinjske vrste, npr. : jebem ti..., puši..., sisaj..., liži tj. ti si jedna... pa onda ime životinje. Srbi se ponose velikim spektrom svojih psovki koje koriste čak i drugi narodi, npr: slovenci, hrvati, bošnjaci, bugari idr. (s obzirom da kod njih ta vrsta sporta nije razvijena u punoj meri). Jedna od prvih stvari koje stranac nauči na srpskom jesu: jebem ti mater i puši kurac. Svakom srbinu se srce ispuni u tom trenutku. To je naše nacionalno blago koje ljubomorno čuvamo i kojim se ponosimo do neba.

Stajati uvek na stranu jačeg

Eufemizam za isprdjivanje i blentavljenje uvodjenjem novog realiti šoua bez dva grama mozga i ič koncepciju.

Vuci/Guraj-natpis na vratima radnje
(Bulgarian version)

Poslednje u procesu prenosa informacija.

U grčkom se isto tako cesto koristi bre kada je objekat muškog roda i mori u ženskom rodu i more u srednjem rodu ili u neodređenom obliku. I u Vranju razlikujemo ženski (mori) od muškog roda (bre). Čak zvuci smešno kada ženskoj osobi kažete bre.

Koliko znam i albanci i bugari koriste bre (iako nisam potpuno siguran).

Grčki etimološki rečnik (Fitrakis, Tegopulos) navodi da je rec vokativ epiteta moros (μορός) sto znaci ludo, nerazumno (otuda i vezivanje za tursku rec budala) rec je ista i u starogrčkom i u novogrčkom jeziku. Iz nje potiče i imenica srednjeg roda moro sa značenjem beba ili mil-i/a/o.

I u srpskom postoji korišćenje reci ludo kao poštapalice.

"Hajde ludo jedna, ne pričaj gluposti!"

U ženskom i srednjem rodu su vokativi normalni dok je u muškom rodu vokativ izobličen more (koji se retko koristi, ali ipak se koristi) => mre (μρε) => mpre(μπρε) (mp se cita kao b u grckom, b kao posebno slovo ne postoji) a koriste se i oblici vre (βρε) i skraćeno 're ('ρε).

Je u bukvalnom smislu fabrika za preradu i livenje celika.Ali celicana je takodje izvorni naziv za prve teretane istocne Evrope.U celicani se radi masa,snaga velike tezine sa tegovima.Tu se liju suze,znoj i krv.To je izvorno znacenje teretane.Veliko uvecanja mase i snage.Zato su generalno najjaci narodi na svetu oni iz istocne Evrope Rusi,Ukrajinci,Belorusi,Litvanci,Bugari,Poljaci pa ajde da kazem i Srbi.Tu mogu da se ubroje i neki drugi narodi Svedjani,Finci,Turci.
Danasnje teretanu uglavnom vise lice na neke fitnes centre gde se vise racuna vodi o tome da se smrsa i da se zategne guza i slicno.Taj trend je dosao sa zapada zato sto njihove zene,domacice,koje nemaju sta da rade po ceo dan osim da se goje,resile da malo vezbaju kako bi se dovele u formu.A onda su i njihovi muskarci poceli to da praktikuju.

E sad kako se kome svidi......

Do devedesetih godina prošlog veka, naše komšije Bugari su svetu podarili samo dve stvari: zabijanje noža u leđa Srbima i Hristoa Stoičkova. Dakle, po jedna dobra i jedna loša stvar (iz ugla bečkog dvora, dve dobre stvari, ali ko te habzburške fišćifiriće pita šta). Stoga se može reći da im je srednja vrednost izvoznih proizvoda na malo višem nivou od rumunske sperme.

E, onda dolazi do pada komunizma i do naglog, vrtoglavog i neverovatno konfuznog novog tržišnog početka. Kapitalizam ulazi u sve pore društva, te svaki stanovnik Bugarske pokušava da se snađe u novim okolnostima, te da tako postane "Del Boj od Sofije". Svako muva sa svim i svačim - od prodaje sirup-sokova i goriva švercerima iz Srbije, pa sve do preprodaje turskih slatkiša i oriđiđi "Fa" kozmetike.

No, ono što se izdvojilo po prepoznatljivosti su bugarski piratski nosači zvuka - audio diskovi i kasete. Da li su Bugari bili toliko zaludni, pa su gledali da krajnji proizvod iz nekog svog gušta (samo njima znanog) maksimalno nabudže ili su mnogo pre drugih naroda iz regiona shvatili da ambalaža prodaje proizvod.

Omot je bio od debelog papira, a slika i prateće informacije kvalitetno odštampane, dok je sam CD imao pravu štampu na sebi, ne nalepnicu. Dešavalo se da su pojedina izdanja na kasetama imala pravi mali booklet, kao pravi original i sve to u vreme kada je Pentijum 386 bila aždaja od kompa.

Ipak, najbitnije od svega je bio kvalitet zvuka, koji je bio perfektan. Dakle, nije bilo šuštanja, zujanja ili pucketanja na kasetama, diskovi su imali onoliko pesama koliko je bilo naznačeno, ako ne i više, pošto su umeli da ubacuju bonus numere, čisto da popune prazan prostor. Iskusni prodavci znaju da od viška glava ne boli.

Stoga je jedan prosečan šoping vikend srpskog švercera tokom sankcija izgledao ovako: rezervoar napunjen do vrha bugarskom (ili pak rumunskom) čorbom za sve demone, umesto kusura 3 pakovanja "Kentovih" turbo žvaka i dve nove kasete za muzički štimung prilikom povratka.

Najveći graditeljski poduhvat srpske radničke klase na prostoru planete zemlje.

U našoj državi koja je više puta menjala ime, od Kraljevine Srbije, preko Kraljevstva Srba Hrvata i Slovenaca, Kraljevine Srba Hrvata i Slovenaca, Kraljevine Jugoslavije, Demokratske Federativne Jugoslavije, Federativne Narodne Republike Jugoslavije, Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije, Savezne Republike Jugoslavije,pa sve do one usrane Državne Zajednice Srbija i Crna Gora, negovano je nešto što se zvalo dug otadžbini. Srpski narod je silom prilika, ratnički narod koji je uvek bio svestan svog identiteta i važnosti borbe za slobodu. Zato Srbija nikada nije imala problem sa odzivom na mobilizaciju, već kako i čime te ljude naoružati, obući i nahraniti. Srpski ratnik se bori i u uniformi i u svom gunju i sa čizmama i u opancima i bos. Takvog ratnika su dobro zapamtili i Turci i Austro-Ugari, i Nemci i Bugari. Ne zna se ko se od njih više plašio Srbina sa puškom.
U vojsci su mnogi stekli najboljeg prijatelja, bili u gradovima u kojima nikada ne bi bili, očvrsnuli fizički i psihički. Postali ljudi, na pravi način.

Живуљка која се често налази у најлепшем воћу.

Iznervirao se toliko da može pogledom da ubije.

Čoveka najviše iznerviraju stvari koje se obavljaju lako, ali se one nekim čudom toliko zakomplikuju da ni Bog otac ne može da ih reši.

Iznervira se jer je pogrešio.
Onda se nervira jer još više greši oko tog posla koji obavlja, pa se nervira jer mu sunčevi zraci padaju u oči, nervira se jer misli da nije isključio ringlu u kuću, nervira se jer je pao tiket pre meseca dana za jedan gol, nervira se jer ga nešto golica po mudima, nervira se jer je svet otišao u kurac, nervira se jer i danas za ručak ima smrdljiva boranija, nervira se jer su nas Bugari napali sa leđa, nervira se jer je Miloš izdao kuma, nervira se jer onaj debilko prodaje Kosovo, nervira se jer je Lazar poginuo na Kosovu.
Seti se onda da je propustio šansu da jebe onu Tanju na ekskurziju u četvrtoj godini srednje i da se razrednoj ispovraćao u dekolte na maturi i tu se iznervira još više.

A najviše se nervira jer se NERVIRA!!!

I onda ode sve u kurac.

Izraz kojim objašnjavas potpuno odsustvo privatnog života.

Најлепше доба српског народа - не само због тога шта смо тада постигли...

Zurka koja je na našim prostorima doživela ogromnu popularnost krajem osamdesetih i početkom devedesetih godina prošlog veka, kada je potisnula do tada mega popularnu jesen-zima kombinaciju jašarka i kombinezonka. Veoma je slična jašarki, koja je do njene pojave bila najpopularnija frizura na prostorima ex Yu, šta više, neki laici bi rekli da je sinanka u stvari samo neupadljiva jašarka ali postoji mnogo više razlika između ovih zurki. Sinanka je znatno kraća, kosa je usmerena u nazad, a ne u vis kao što je slučaj kod jašarke i krajevi su zalizani preko ušiju tako da uši dobijaju i funkciju rajfa.

Ovaj modni hit na javnu scenu je izbacio veliki gospodin i muzičar Sinan Sakić, po kom je i dobila ime. Elem, kao što je sinanka nekada davno preuzela primat jašarki, a vinjak putničkom špriceru tako je i sinanka morala da ustukne i ustupi mesto novoj zurki, takozvanoj bojanićki ali to je ipak neka druga priča. Danas sinanku furaju još jedino pripadnici romske nacionalne manjine i Bugari.

Neočekivane stvari koje se dese s vremena na vreme a koje niko ne očekuje,poput padanja garnišne od zavese na metar od vas,pucanja točkića na stolici,kidanja cevi sa vrućom vodom na bojleru.Slične pojave su glavne u zapletu gore pomenutog horora gde vas faktički može ubiti i gumena loptica.