Mesto radnje: Evropa, Balkan, Srbija (i Kosovo(RSB) je Srbija)
Vreme: Kraj prve i tekuća druga decenija 21 veka
Likovi: Kazće vam se samo...
Reditelj i scenarista: o Bože jesi li to ti:( (zaslužili smo ovo ako si ti)

Pre jedno 15-20 godina...Puca nebo, zemlja podrhtava...akh akh aaaaaa ajde još malo izdržite gospođo...a ne mogu!!....boli....još jedan potisak ...aaaaa...i evo je!!! zovite tatu, zovite nacionalnog heroja...Šta je jel dečak ili devojčica doktore? Jedna preslatka devojčica gospođo! Sestro, sestro ipak vi javite gospodinu da je devojčica (eh da je dečak (jeli bre majmune što si me stavio u definiciju( bez mase??)) kakav bih muštuluk dobio , misli se doktor u sebi)...

Godine prolaze, ona obuzeta pažnjom...sve što poželi je dobila, sve što novac može kupiti...Armane i Versaće, posteljina, odelo ma sve..tu je i vozač(a ne nije on iz ovog filma ;)) da je vozi do naravno privatne školice u najnovijem mercedesu...

I tako negde posle dveiljadite nastade majspejs, a Bog posla i Marka Zakerberga i poče era društvenih mreža...Šta ćemo sad? Novac je tu , studije na prestižnim fakultetima (Megdentu, Singiduduku ili njihovim inostranim pandanima su tu), al fali tu nešto da bi bila savršena...a i pažnje nikad dosta...

Tu se stvoriše društvene mreže, al' kako ćeš kačiti slike jado ako nisi lepa na mamu? Ajde ti trk do plastičnog hirurga, platiće roditelji...avioni,silikoni,kamioni...transformacija u toku...i posle jedno 5-10-15 esteCkih zahvata evo je ona- ''Kraljica društvenih mreza''

...ona je savršena, reš pečen taman ten, naravno knjiga kao obavezan aksesoar da pokaze da nije glupa (čitaju se Grabljivica, Bludinica i slični naslovi od ''eminentnih autorki i autora'' ), naravno tu i poneki Alhemičar od Koelja zaluta...Tu su selfi i belfi, hiljade lajkova i komentara...

Da, da reći ću : Zvezda je rođena! Ona je vrh, lutka sa naslovne strane, al ima lovu i neće statirati u nekom bezveznom filmu...ceo svet (klubovi ,splavovi, Budva i možda Ibica) je njen..naravno za nju takvu savršenu naći će se i princ na belom konju (belom BMW-u) takodje sin poznatog seljebritija....i oni će tako živeti srećno sve do.....

fajronta.

Zelenaš u nastajanju. Još nije savladao osnove svoga posla, lakoveran, prisan s klijentima i mlak. Ne lomi noge, smanjuje kamate, grize ga savest...duša od čoveka. Al' opet, nikakav radnik.

Lovački termin koji označava selektivno i unapred brojčano određeno lokalno istrebljenje neke vrste vatrenim oružjem. Nije to bezrazložno hladnokrvno ubijanje. Neophodan čin kada se određena vrsta štetočina namnoži toliko da ugrozi određeni ekosistem ili zdravlje i imovinu ljudi.
Neprijatan posao, ali neko mora profesionalno da ga obavi.

Lik u okruženju koji će da ti sere šta nikako ne smeš da radiš, ali nikada i šta smeš.

Proces kojim iskusna đankoza zadovoljava svoje dnevne potrebe za kristal metom.

Vešto maskiran,domaćinski poziv iz najnižih pobuda,zagorelih i napaljenih mužijaka,upućen devojkama sa nešto nižim pragom tolerancije na muškarce.

Ovo je posebna vrsta ljudi koji znaju na koji tim se treba kladiti. Šta će sigurno doći, a šta neće. Ustvari, mada ni oni nisu toga svesni oni zastupaju princip nepotpune indukcije.(Jako zastupljen u savremenoj nauci. Otprilike, svako pravilo važi dok se ne pojavi izuzetak, tako će jednom i on dobiti na tiketu sa nekom nenormalnom kvotom, iako je pravilo da je do tad gubio). Kladionicu uglavnom uređuje kreativna muška ruka, tako da sve do jedne izgledaju kao pacovski brlozi. Jedan jedini radnik, zarastao u kosu i bradu začitao se u neki Kurir, Scandal ili Sport. Dva do tri televizora imaju na ekranima neke tabele sa šarenim brojevima. Likovi gledaju te brojeve i zapisuju, i sa mukom se sećaju kako se pišu pojedina slova i brojevi.Postoji više tipovi ovih teoretičara:

1. tip zovu ga i Znajiša:- Ima oko pedeset godina i ostao je bez posla. Ispred sebe uvek ima i flašu piva. Razume se u politiku, sve teorije zavere i sport, naročito fudbal. Nekad je studirao ali je batalio jer je otkrio da je previše pametan da bi se zamlaćivao sa školom.Žena i odrasla deca ga izdržavaju, a on se nada da će dobiti par soma evra na foru. Zahvaljući svom velikom znanju koga nema u školi.(zato je i batalio studije)

2.tip propali sportista(ili čovek koji je mogao):-On na sav glas proziva Znajišu i govori sve suprotno od njega. Onda, uhvati ga nostalgični momenat, i počne svoju dirljivu priču o tome kako je kao mlad(a to može biti i do pre par godina) trenirao fudbal ili basket. Nudili su mu velike ugovore, veliku lovu i slavu, ali on to nije hteo. Nije to radio za pare, nego za dušu...Ili se jednostavno povredio i stavio tačku na karijeru sportiste. Kakogod, nije sve tako crno, od dana stare slave ostale su mu lepe uspomene, i sportska, kladioničarska mudrost.

3.Šaban, Batica, Zeldi, Zemunac, Momak iz bloka. Ovi likovi su po pravilu rasli na filmovima kao što su Rane, Skarfejs, Kum, Do Koske... Za razliku od ova dva prva tipa, ovi mogu biti i agresivni, jer ih neko nije ispoštovao. Ili ih je pogledao popreko.E sad većina njih nisu nikakvi gangsteri već paraziti, koji smrde na gajbi svojih roditelja i sanjare o lakoj lovi.Njima sa telefona iz sve snage može da trešti Baja Mali Knindža, Prti
BE GE, ili Jašar Ahmedovski..Podjebavaće ova dva prva tipa i ponekad i poslušati njihov savet. Kako se nikog ne boje jer vise u lokalnoj teretani i piju hemikalije koliko i Azotara Pančevo izbaci godišnje, zavrću uši svima i podjebavaju sve. Dok se ne pojavi najjači momak u kraju.
4.Najjači momak u kraju. Trenira džudo ili karate, ili tako neku veštinu. Dogurao je do crnog pojasa i osvojio neke prestižne turnire. Ali ne zato što je puno trenirao već zato što ima prirodni dar. On je manijak, razbijač i on odigra jednom mesečno poneki tiket čisto da se pojavi da šabanima pokaže ko je najstariji.
Nosi bodi majcu bez rukava da se vide prenapregnuti tricepsi.Trening i mudrost sa istoka, jači su od steroida i teretane(njegov moto) .Za razliku od ostalih šabana, ovaj momak je rastao na Američkom Nindži i on ne toleriše da mu neko kaže kako nije u pravu. Gotivi Znajišu i Propalog sportistu, a i oni vole njega. On zna da izvede specifičnu grimasu jednom obrvom, i tada se šabani razbeže kao džukci od šintera.

5.Dovitljivi klinci. Uglavnom, jedan od njih radi u kladži i naplaćuje tikete. Našao je neku rupu u softveru, i rešio je da uzme laku lovu sa svojim ortakom iz razreda. Uglavnom fora je bila da vrati sat unazad, pa znajući rezultat da popuni tiket. Tako bi šišao gazdu metar dana pa kad postane lakom i njegov jaran dobije jedno petsto evra, gazda se zapita ko je tu lud. Posle jednog zavrtanja ušiju klinac sve prizna, i sad mora da šest meseci radi za dž, pošto je gazda pravi gangster, sa svim lokalnim ovlašćenjima..

6. Gazda kladionice. Dolazi retko. Nezgrapan, uglavnom proćelav. Često ima salce na potiljku. Jako često je u pitanju Crnogorac ili Bosanac. Onih beogradskih je sve manje. Od škole ima kako tako završenu osnovnu i dva cela razreda Mašinske škole iz Železnika(ili slične). Uđe u lokal, ne jebe nikog pet posto, nešto izdeklamuje blagajniku i odveze se u svom džipu. Pošto ga pucaju kompleksi jer je ružan, glup i pokvaren, kriminalom je sebi u društvu obezbedio status. U kraju u kom je ustoličen, radi i sa gudrom i kamatari, a gore navedeni šabani uvek od njega zajme ili vraćaju neke pare. Iako je smradina sa manirima Tonija Montane, njega ipak zovu gospodine. I tako on šeta devojčicu trideset godina mlađu, u kraju je proglašen za lokalno božanstvo(van svoje teritorije ne sme da prismrdi, jer će ga sjebati jači i veći) i on samozadovoljan, iako zna da je jedan debeli kurton, on svršava sam na sebe, jer je uspeo u životu....(A neki lepši i plemenitiji i sa više škole nisu, pa šta im to sada vredi...)Nažalost, ovo jedini tip kladioničarskih teoretičara koji su uspeli, a od ostalih tipova on živi i vlada....

....Inače kladionica kao institucija, ima i poseban manir odevanja, pa prema tome trenerka u kombinaciji sa klompama i ofucanom kožnom jaknom je jedan fashion yes(Vidi stvar na ju tjubu Sajsi-Mama).Šabani najviše vole takozvanu trešu u kombinaciji sa amortizer patikama. Gazda kladionice, zna da nosi odelo u kome je graciozan poput nasukanog kita.I dok se gega uz tri stepenika da bi ušao u svoj lokal, kapljice znoja mu izlaze na čelu...To je to otprilike. Ako se setim još nečega dopisaću. Lupači minusa odjebite! Ko pročita nek i lupa minus ali nek pročita!

Kad se para vrti bez obzira na sve!

Srpski trgovci su vazda bili pošten i vredan narod koji je i na kamenu zaradjivao. Jednog dana, jedan od njih osmisli veresiju, čisto da ugodi raji, a raja se oduševi idejom. Jedno vreme svi bili zadovoljni, i raja i trgovci, ali avaj, ne može se u zemlji u kojoj važi pravilo što je džabe, i Bogu je drago tako doveka. Osladi se raji da uzima i ne plaća, te mnogi trgovci propadoše. Oni preostali stadoše smišljati kako da odviknu narod, sve dok se jedan ne seti gesla koje ne vredja mušteriju, ne tera je, pokazuje joj da je još uvek dobrodošla u dućanu, ali joj istovremen poručuje da je sa starim načinima gotovo. Nastade izreka čast svakome, veresija nikome.

Netom po zavrsenoj Akademiji,lutao je Marko ulicama glavnog grada. I negdje u sumrak u nekom uglu sretne neku Ciganku kako prosi,sazali se i dade joj neku sitnu lovu. Ciganka ga odmjeri,dopade joj se naocito momce i odluci da ga nagradi. Zovnu ga,tutnu mu neku flasicu u ruke i nasavjetova da je popije veceras prije spavanja ako zeli sebi dobra u buducnosti. Marko mlad,zelen poslusa je i popi onu tekucinu pred spavanje po savjetu.
Od iduceg jutra njegov zivot vise nije bio isti. Poce da se mijenja. Probudi se kad lezi pored krasne zene. Prvi put je vidi al'zna joj ime. Cimnu on nju stidljivo i sapnu : "Ema,Emice"a ona se cimnu i samo rece :"Gospode Boze,Dragisa radim u drugoj smeni,ne budi me".
"Da,da" promrlja i shvati da je on Dragisa...da,da misli on dok se krece prema toaletu nepoznatog stana koji mu je totalno poznat. Na vratima se susretne sa plavim golobradim deckom spremnim za skolu koji mu zatrazi neki dinar."More majke ti ga sasave i nevaspitane"vrisnu Dragisa dok je decko trcao prema izlaznim vratima.
U hodniku se srete sa podbulim covjekom,crvenih ociju,ocigledno nenaspavan sa alkohlonim oreolom..."More evo i njega nakon cele noci ko zna gde je bio.Kad uzmem motku ima da vam je slomim na ledjima majke vam ga sasave i bezobrazne".Podbuli covjek mu samo dade svezanj novcanica i odgega do svoje sobe.Halapljivo brojeci novcanice,cuo je zenski glas iza sebe. Neka djevojka crne uvijene kose sa carapama "Udarnik"na nogama je govorila : "Svako jutro u kuci je galama,gungula,svadja a ja umorna dodjem sa proba,pa dokle vise"?
Marko zbunjen i neodlucan se spremi i krenu na posao ali ne prema Akademiji ili pozoristu vec prema trgovackom preduzecu gdje je saznao da mu se direktor zove Biberovic,da ga mrzi Kurcubic,da mu je sekretarica Zivadinka,da je na sudu sa Pasalicem i da mu je nadimak Giga.
Nakon radnog vremena dodje Giga kuci. Tisina,nigdje nikoga. Prilegnu malo covjek da odmori,zbunjen je i usni. Kad se probudio nadje se na ladji na Dunavu. Al'je to bio momenat iznenadjenja. Oko njega gorstaci,utuceni,pokunjeni,izmoreni. Ladja se krece prema Zemunu a on gleda u Beograd. No to nije onaj Beograd koji on zna vec neki mali,stari,prljav..gleda on desno kad Turci!!!! Koje iznenadjenje.Svi psuju,cuju se puske,topovi,veliki i silan narod se otisnuo ka rijeci da predje obalu a njega nazivaju gospodarom. Shvati da je..Karadjordje..uh Bog te...sjede Marko od iznenadjenja,shvati da je 19 vijek,da Srbija pada,da je on Veliki vozd,gospodar srpski. Na njemu crna stara nosnja i sablja..gleda u Mladena sto se skvrcio na dnu camca,gleda u onaj narod sto pokusava pobjeci turskom zulumu i pomisli da nesto kaze. Ucuta,prokunu ciganku i shvati da je do vjecnosti zarobljen u Giginom i Karadjordjevom tijelu. Dignu se,dize sablju i ugleda usamljenog konjanika na obali. Nije bio siguran da li je to Milos Obrenovic ili Aleksandar Bercek...

Žanr dugometražnih (h)umor serija.

Najstariji problem u istoriji covjecanstva. Takodjer problem koji nikada nece biti rijesen. Na svakoj tacki zemaljske kugle penzioneri kukaju da su penzije premale i da se tesko zivi,da je vlast nehumana.

Vrlina koja krasi najveće budale i nemače pojma. Odsustvo zdravog razuma i osećaja za logiku čak i na primarnim nivoima poput dva plus dva jednako je četri. Sinapsa vrišti u agoniji jer ne može da nađe ni jednu drugu sinapsu i ostvari konekciju, obično za posledicu ima fejspalm svedoka ovakve primene logike. Ponekad mi se čini da bi jedna kvalitetna vaspitna mogla da dovede u red ovakvog krelca ali onda shvatim da takvim ljudima nema pomoći. Nastaviće da guraju kocku u rupu za loptu ceo život.

Katatonija.

Trenutak razočarenja onog koji se vraća, reakcija u afektu, ali promišljena, krajnje neprijatna situacija za sve, svo troje, ili četvoro. Ako si dobar jebač.

Pogrešan korak. Tvoje kajanje. Uhvaćen si na delu.

Fin način da svojim naglim dolaskom 'iznenadite' ukućane, i otkrijete upravo ono što vas je zanimalo, jer snage, da o istom popričate sa istima, niste imali.
Upad na foru 'trebali vam nešto?', što naravno neće imati dobar ishod nakon situacije koju ste zatekli.
No, nije li to scena koju ste zaista i želeli da vidite?

Nekom teškom i mučnom pričom ubiti sagovornika u pojam. Preopteretiti mu psihu i preneti lošu karmu.

Rečenica koja ni malo ne uliva poverenje. Za to su uglavnom krive američke policijske serije.

Bilo da se radi o pločama, kasetama ili CD-ovima, radi se praksi koja je kod Srba imala bar nekog smisla samo dok je još bila živa urbana legenda da je kvalitet zvučnog zapisa na originalu bolji, sa umiranjem te legende, umrla je i praksa kupovanja original muzike.

Naravno, tome je najviše doprineo internet, tačnije sajtovi za dijeljenje (tj. šerovanje - dotle došlo da domaći izraz moram pojašnjavati stranim) fajlova među korisnicima.

Izrečena reč kad navru uspomene.

Izraz do nerazumljive mere zapetljanih familijarnih i drugih socijalnih odnosa.

Da, život je kurva i to ona najjeftinija, što bi ti prenijela kakvu bolešćinu za 2 dima Niške Drine. Kad gledaš i razmišljaš šta si postigao sa svoje 24, još malo 25 godina, sve ti se svede na jednu riječ - sranje.
Voziš se busom i naletiš na curu, koja ti je na prvi mah poznata, ali mozak ti i dalje buferuje njen lik. Javlja ti se, ljubi se sa tobom, tek tada ti dolazi da je to tvoja drugarica iz razreda iz jebene srednje. U momentu ti naviru sjećanja na to koliko si balio za njom ali nikad nisi skupio dovoljno muda da kreneš u akciju. Sada je još ljepša nego prije, i dalje ima bujnu crnu kosu i pune modre usne, plave oči, plave kao glečeri jezera Mičigen. Sve u svemu - san snova.
Iz priče saznaješ da je završila fax, da radi neki pristojan posao, i najgora vijest po tebe - da je udata, čak da ima đecu. Sranje, bio si u tripu da bi mogao da je smuvaš, jer sad ti imaš kahones (što bi Homer SImpson rado rekao).
Ona izlazi na sledećoj stanici i opet te ljubi, samo ovaj put držeći te za ruku. Izlazi, a ti već po mozgu preturaš po folderima.
Opet razmišljaš šta si postigao do sada od srednje. Ništa bitno. Ispratio si par drugova u vojsku, bio si na nekoliko njihovih vjenčanja i napio se ko stoka na istim. U vojsku nisi išao ne zato što si nesposoban, nego zato što te bolio kurac za takve stvari.
Upisao si neki lijevi fax, sa velikim nadama da ćeš ga trsiti u roku i početi da zgrćeš brdo para. Sve je to lijepo, samo što se raspršilo u prvoj godini, kada si zbog silnih pijanki ostao na saldu - 2 mi fale da očistim godinu.
Pijanke, mamurluci, veze za jednu noć, veze od 3 mjeseca najviše. Sranje.
Tada se sjetiš svih gluposti koje si radio u pjanom stanju, sjetiš se i onda kada si napio mladu asistentkinju i vatao je za sise u uličici iza faxa. Eh, to su bila vremena. Ali to je prošlo, prošlo brzinom svjetlosti. Pa si pokušao da budeš normalan (po tim nekim standardima) pa si se u trećoj godini počeo zabavljati sa koleginicama, mlađim 5-6 godina i taslačio ih u amfiteatru ko jebeni gnu.
Saldo: najduža veza 3 mjeseca, top.
I umjesto da si stekao neko iskustvo iz svega tog, nastavljaš po starom. Povremeno se sretneš sa starim ortacima, koji ti nude poslove kod njih, jer oni su odavno počeli da zgrću lovu. Ajde, prihvatiš se, ali i to vrlo kratko, po mjesec dana, pravdaš se, da moraš da učiš jer su ti ostala samo 3 ispita do diplome. Ispadaš i iz te epizode, ko zadnji klošar.
Voziš se u busu do faxa, tješiš se, još samo 3 ispita do kraja.
Saldo: 25 god. ti je, na faxu si već prozvan dekan (koliko si godinama na istom), vratio si se kod roditelja na gajbu, živiš od njihove milostinje.
Al najgore od svega, ti ništa ne činiš da to promijeniš, nego sve radiš po nekom difoltu, i još gore od svega, na neki bolesan način si zadovoljan sa tim stanjem.
To brate mađijo!!!