Ustaljen završetak govora većine direktora prilikom palamuđenja o boljem sutra, koje nikako da stigne, stavljanje tačke na i.

Izraz nastao na prostoru Republike Srpske, od strane bosanskih Srba usled nerešenog nacionalno-religijskog pitanja većinskog muslimanskog stanovništva. Naime, svaki pravi Srbin za Bošnjaka nikada neće reći da je Bosanac, jer se isti termin koristi za pripadnike svih nacionalnosti unutar BiH. Takođe, Bošnjak zvuči previše formalno, te još nije jasno zašto bi jedan narod koji se do početka '90-ih ponosno zvao Muslimanima sada odjednom menja ime.

Musliman označava religijsku pripadnost, Turčin je ipak prejaka reč, a Turska suverena država već postoji na prostorima Evrope i Azije, tako da se izraz ''Naši domaći Turci'' udomaćio. Pre se više koristio kroz govor mržnje, a danas i od milja, jer je dostigao nivo političke korektnosti. Možemo ga čuti u raznim situacijama, u zavisnosti od konteksta.

Osoba koja se često može sresti u sredstvima javnog prevoza GSP Beograd. Najčešće muškarac srednjih godina, ređe žena. Vozi se od prve do poslednje stanice i drži glasan monolog koji mogu da čuju svi putnici, iako nije najjasnije kome je taj monolog upućen. Ovakvi ljudi su po pravilu jako retorički sposobni i bez greške ponavljaju svoj govor nekoliko puta u toku vožnje (iako nisu uvek pod uticajem alkohola). Obično govore o temama kao što su ekonomska kriza, dnevna politika, religijska i filozofska pitanja... Njihove reči kritike svega postojećeg proročki odzvanjaju, uz često pozivanje na božju kaznu, koja će pasti na ovaj svet i na nas grešne (tako mu ovi govornici dođu kao neka vrsta božjih glasnika). Uglavnom zbunjeni slušaoci, prave se da ih ignorišu. Nekima od njih, ovi govornici su smešni, nekima žalosni, ali niko u sebi ne ostaje ravnodušan. Jedino što do kraja ostaje nejasno je da li su ovi ljudi stvarno poremećeni (pod uticajem tranzicione krize), ili samo dobro glume.

Smrtna fraza.

Uvek se dešava da se dve vremenski uzastopne turističke grupe- koje dovodi jedna agencija- susretnu u hotelu/pansionu. Tom prilikom, iz stare grupe se nađe jedna ekstrovertna osoba, posebna podvrsta u okviru sorte najeb-likova, koji momentalno uzima banku, nalazeći za shodno da novopridošlima daje savete u vezi sa smeštajem, cenama u mestu, agencijom, salinitetom mora i sl.
Mada i među takvima, sasvim izuzetno, ima dobronamernih, koji će reći i neku lepu reč o svemu, uglavnom se radi o isfrustriranim pesimistima kojima je i samim odmor propao (mahom sopstvenom krivicom), pa sada žele da bes iskale na pridošlice, verujući da se na taj način svete.
Govor obično otpočinju sami, plotunom na račun agencije, a potom sledi unakrsno ispitivanje novopridošlih- koji postupaju po filozofiji "došli smo sa agencijom samo zato što sami nismo mogli nikako da pronađemo smeštaj, a te lopove ionako nećemo da slušamo, pa hajde da nam sve lepo objasni jedan od nas".

Sleng koji se koristi u situacijama kada se ne slažeš sa govorancijom kojom baron pokušava da te obasipa. Spust na zemlju liku koji ubija u pojam i čija priča preljeva ko patriotski govor Bogoljuba Karića. Način kojim daješ do znanja ortaku da mu je spika trula ko list u jesen, a da su šanse da se ostvari san koji ti prepričava toliko velike, da ih ni metuzalem neće doživeti. Malo morgen služi za gašenje radioaktivnih gluposti koje ni Gajgerov brojač ne može da izmeri, gluposti koje se šire kao tifus među našom vojskom u I svetskom ratu. Priloška odredba za nikad.

Malo morgen će američko zlo doveka da hara svetom, malo morgen će Ana Ivanović da se vrati u formu od onomad, malo morgen Tom Kruz nije sektaš, malo morgen je Merlin Monro ubijena, posle 7000 tableta za spavanje koje je popila u svom životu. Morgen Pižon sam sastavlja reprezentaciju, morgen Džon Malkovič nije najluđi glumac ikada, a Norton najharizmatičniji. Morgen će Bred Pit I Di Caprio da dobiju Oskara nekada, kao i Dule Vujošević da izgubi meč, a da na konferenciji ne krivi korumpirane sudije. Morgen Čeda forsira jednakost iz ubeđenja.

Windows Explorer i Internet Explorer. Ovi programi se razvijaju od ranih devedesetih, postojali još kod Win 3.11. I pored toga prosto je neshvatljiva njihova tendencija ka padanju, posle čega se dobija poruka Program not responding. Ima i ono da se šalje obaveštenje, i toplo preporučujem opciju send - spamujmo ih kad za bolje nisu!
Ima teorija da je to baš zbog dugotrajnog razvitka ovih programa, što nije netačno, jer naravno da ih mrzi da rešavaju stare bagove i način razmišljanja. Uostalom, nije li stara američka demokratija funkcionisala u robovlasničkom sistemu, a Srbija je 30 godina ranije formalno ukinula ropstvo, iako i dalje deo neevropske Turske. Da ne idemo u te sfere, možda hoću reći kako je bolje koristiti i neki eksperimantalni besplatan programčić u svrhe pretraživanja interneta ili sopsvenog sokoćala.

Kada na ulici vidiš klinku koja ide ruku pod ruku sa nekim matorcem i pitaš se da li joj je tata ili dečko.

Brzo i nadahnuto otkucati neki tekst, bilo na kompu, bilo na telefonu. Nije zabeleženo da se misli na pisaće mašine.

Ovaj malo čudnovati izraz koristi se kada neko žvalavi, baljezga i lupeta o koječemu, bez naknadnog uzimanja vazduha ili zastajkivanja.

Američki superstar Paćino se uzima kao jedinica mere za laprdanje, zbog svojih dugih i upečatljivih monologa u zadanjih 10 min. njegovih ostvarenja

Najčešća transformacija male seljančice sa okolne planine u urbanu gradsku fenserku. Proces se vrši u par jednostavnih koraka: Skinu se opanci, marama, i narodna nošnja njenog sela, i sve se to zameni za dopičnjak, dokolenice, i štikle duže od njenog školovanja. Zatim se oprosti od svog rodnog kraja i društva sa kojim je provela ceo svoj farmerski život, i zaklinje se da se nikad neće vratiti svojim korenima. Ah, Fejsbuk. Pa koja mačkica koja imalo drži do sebe nema barem 3 profila na ovoj toliko poznatoj socijalnoj mreži? Sada, mora da nauči da bude arogantnija od Gadafija pred završetak mandata. Diže glavu u nebesa i ne planira skoro da je spušta. I na kraju, govor. Pa ko će da je sponzoriše ako krešti k'o svinja pred klanje? Naglasak nestaje(u retkim slučajevima se zadržava), više joj nije potrebno da bude grlata da bi pozvala komšiju sa okolnog brda na kafu i jednu domaću. Transformacija kompletirana. Čestitam, sada može da živi u uverenju da je riba i da je svako hoće pogledom. Mada je niko od njih ne bi dodirnuo ni bacačem grabulja.

Kaže se za onoga koji misli da je pobrao svu pamet sveta, a još mu mleko niz obraz curi.

Ako je o starijem reprezentativnom predstavniku reč, obično se radi o nekom mudroseru koji nikad nije podigao ništa teže od kašike, ali zato će vam kenjati o radničikm pravima kad god ga vidite.

Ili da se najjednostavnije izrazim: prepotentni, arogantni, iritirajući, neargumentovani serator. Onaj zbog koga se i Majka Priroda udari po čelu i kaže: "Koji moj ovaj troši dragoceni kiseonik na Zemlji?!"

"Dobro došli u muzej starih stvari."
Govor automata posle skeniranja čela da bi naplatili ulaz.
"Predmet koji upravo gledate je kućište pentijuma IV. Nekada je tako izgledao kompjuter..."
- Vaaaauuuuuu! Stvarno su imali ovo čudovište od kompa! Verovatno nisi mogao lepo da prođeš kroz sobu!
- Ma daaj! Verovatno si morao da ga preskačeš! Haha!
"Ovako je izgledala matična ploča i hard disk." Kroz vazduh preleću gomila nekih protona i neutrona u boji stvarajući slike.
- Uuuuu, jebote! Koliki hard disk! Čoveče!
"Jedan dinar manje na računu zbog psovanja."
- A tek matična ploča! Verovatno je bilo teško za održavanje. Ha, koliko su ljudi tad bili primitivni.
"Dva dinara više zbog pristojnog izražavanja."
- Hajmo dalje.
"Trenutno se nalazite u prostoriji u kojoj su izložena vozila XX-og i XXI veka."
- Šta je ovo? Kako se ovim upravljalo?
"Yugo, nekadašnja hit marka automobila u Srbiji, često ismevan u vicevima. Vozilom se upravljalo tako što su, prvo, vrata morala da se ručno otvaraju, nekada i ključem (demonstracija starim video klipom u vazduhu), zatim se moralo pažljivo ulaziti u vozilo zbog mogućih povreda glave i prepona. Ubacivanjem ključa u mesto namenjenim za to, jednim okretom pali se motor, zatim se povuče ručica na dole da se auto otkoči, onda se pritisne kvačilo do kraja, pa se popušta i daje gas. Tako se nekada vozilo."
- Brate, pa ja to nikada ne bih vozio. Suviše je komplikovano. Ne bih ja to mogao da popamtim. Više volim današnju tehnologiju, sve kompjuterizovano, ne moraš da se mučiš.
"Pet dinara više zbog pametnog izlaganja."
"Ovo što upravo gledate je frižider, u njemu su se čuvale namirnice životinjskog i biljnog porekla, prethodno termički obradjene na šporetu izloženim iza vas."
- (neki starac od 150 godina) Eeeeh, to su bili dani.

Jedan od poznatih i priznatih citata sa ovih prostora,moze se meriti sa latinskim,asteskim,japanskim i mnogim drugim filozofskim mislima. Niko jos nije provalio njeno znacenje i funkciju ali u tome i jeste njena m i m (mudrost i misticnost).Cesto se cuje u narodnim predanjima: "Idi kuci obuci se,lele dunje ranke..." ili "Ja tarzan a ti Dzejn,lele dunje ranke!"Ne moguce je naci tvorca ovog bisera ali se pouzdano zna da je u trenutku kad je ovo smosljeno Metuzalem bio mala beba.Vremenom se prenosila sa kolena na koleno sve do danas.

Iskoristivši šansu nastalu usled preokupacije pravoslavnih purista Srpskog jezika lovom na islamske turcizme i protestantske anglicizme, (koji bivaju labelovani kao strani i nepotrebni i kao nešto što uništava mili nam maternji jezik), u svakodnevni govor su se neprimetno uvukli najpre germanizmi, a zatim i italijanizmi - ovi poslednji - pozajmljenice koje svojom provaljenom, umiljatom melodičnošću i evropsko-mediteranskim apelom nikome ne staju na žulj.
Tiho su se ušunjali i pustili duboko korenje u svakodnevnom govoru i nemaju nameru da odu. Niko ne diže hajku na njih, niko ne pravi pitanje.

Ne može da bude da je to zato što dolaze sa katoličkog govornog područja. Ne može da bude ni zato što Italijane posmatramo kao neke dominantne, latinske ljubavnike, (mi smo zdravo samouvereni, da citiram Indeksovce, veliki ćirilski ljubavnici). Nije ni zbog njihovog pro-aktivnog fašizma u Drugom svetskom ratu, ni zbog njihove dobro reklamirane, jeftine "testenina i sos od paradajza" kuhinje, koja je, brat bratu, smešna u poređenju sa našom.
Istini za volju, koriste se italijanizmi i u mnogim drugim zemljama. Ali kako to da su stekli imunitet na progonjenje kod nas, ostaje pomalo nerazjašnjeno.

Mesto koje je dobilo ime po priči o Caru Trojanu i njegovim ušima i frizeru koji je morao negde reći ono sta je video dok je šišao Cara.

Na ovom mestu se oslobadjamo stvari koje ne bismo rekli ljudima u bližoj ili daljoj okolini ali ipak kao društvena bića moramo podeliti svoja iskustva sa drugim, to nije ništa loše, jednostavno, takve nas je priroda stvorila. Da li je neko prevario suprugu, uhvatio učiteljicu za sisu, napisao ocenu u dnevnik, izbrisao minus na poslu, uzeo zvučnike sa posla, kupio male pantalone a na njih bacio pola plate...i sl.

Ali kao i u priči obično sve izadje na videlo.

Film za koji su nam pričali da neizostavno moramo pogledati. Ruski klasik u domenu filma, čiji kvalitet je nesporan ali teško objašnjiv običnom smrtniku. Film koji jebe na toliko nivoa i u toliko pravaca da više uopšte ne jebe nego je postao izrazito kulturan. Odlična tema za razgovor u društvu u kojem ga niko nije gledao pa ne može da uzvikne čuvenu repliku "Car je go" u srpskoj verziji - "To je golo govno od filma".

Fudbalski termin koji je ušao u svakodnevni govor. Označava go kurac od utakmice gde se ništa ne dešava, smor živi koji gledaš pod kaznu. Do taktičkog odmeravanja dolazi iz dva razloga i to:

1) Obe ekipe ne znaju da igraju (npr. susret naše i neke druge reprezentacije istog ranga, što je, Bogu hvala, redak slučaj) ili iz nekog razloga ne žele, već samo metiljavo gurkaju loptu po terenu jedva čekajući da otaljaju i tih 90 minuta. Pomoći u podizanju tempa ovde nema. I

2) Jedna ekipa drugoj jednostavno ne da da zaigra punim kapacitetom. Daju sve od sebe da umrtve i opstruiraju igru; jalova dodavanja, laganeze šetnje sa loptom samo da bi je vratili golmanu, glumatanje teških povreda svaki put kad neko pored njih protrči... Majstori ovakve "igre" su gotovo sve reprezentacije romanskih (da ne kažem nekorektno romulanskih) naroda i tu ne očekujte više od 1-2 gola. Jedina šansa da bar privremeno dignete tempo ovde jeste da ipak date go ekipi koja igru guši k'o anakonda tapira.

Tekst koji bi svaki moderan čovjek trebalo da ima kod sebe. U dobu depresija, razočarenja, nervoza, neuroza, stresova i tako dalje, čovjeku često prilazi, u prvi slučajevima stidljivo, a kasnije sve smjelije, misao o tome kako bi sve bilo bolje kada njega ne bi bilo. Međutim, otići tako naprasno, nestati sa lica zemlje, bez poslednje riječi, bez završnog čina, malko je neukusno. Zato treba imati, za takve slučajeve, unaprijed pripremljen govor poslednjeg časa. Sročite tako, u jednom takvom inspirativnom trenutku, par rečenica, opišite razlog, kažite svojima da ne tuguju, pozdravite tu i tamo po nekog, poručite NJOJ da ona nije kriva; onda sve to uentostručite, pa pohranite u onaj maleni džep na farmerkama koji se nalazi unutar klasičnog džepa. Pošto ne znam koja mu je druga funkcija, kapiram da je baš tome namijenjen. Mislim, taj džep ni majka ne provjerava prije nego ubaci odjeću u mašinu za veš. I eto, pismo je u džepu, život je opet kučka, dobavio si revolver/cijanid/konopac, uvjerio sebe da ovako dalje ne može, i učinio svijetu uslugu.

Kažemo nekome ko se otvorio k'o vrata od poljskog zahoda, tj. ko previše priča.
Frizerke su poznate po tome da vole da ispituju svoje mušterije dok obavljaju svoj posao, te često i od onoga ko je povučen naprave pričalicu.
Već pri samom ulasku u radnju dočeka te jedna od radnica. Obično ima neku da-Bog-sačuva frizuru, šiške k'o da su tupim nožem isječene, boja iznijansirana, pravi kolorit na glavi. Em što se prepustiš takvoj osobi da te šiša, em iz tebe izvlači informacije k'o dobitnu kombinaciju na lotu. Sazna sve o tebi, počev od mjesta prebivališta pa sve do vremena kad si zadnji put podrign'o. Ne preostaje ti ništa drugo nego da se opustiš i pokreneš konverzaciju s dotičnom. Ko zna, možda ćeš je nekada povaliti, a možda i dobiješ neki popust.