Osobe od čijih reči bukvalno ne možeš da pobegneš, nakon što si već na sve verbalne i fizičke načine pokušao da ih ućutkaš.
Oni koji te hladnokrvo prate po stanu/kući/faksu da ti završe svoju započetu bujicu misli i zbog kojih se osećaš kao u zatečen u horor filmu-srljaš, trčkaraš i saplićeš se o stvari sa prestravljenim izrazom lica uz poklike: "Prekini, Molim te!" i "Ne mogu više da slušam tvoj glas!", dok oni iza tebe hodaju sigurno i smireno, savim polako i ne prestaju da govore.
Neredak opis svađe sa suprotnim polom uz vrlo objektivan osećaj da rasprava traje satima.
U mojoj kući je savim uobičajna pojava da ti neko stoji ispred WC-a dok si ti unutra i drži govor, bilo da ti prepričava doživljaj ili izlaže svoj argument u raspravi.
Nikada nisam mogla mojima da objasnim zašto je to nenormalno.
Veoma mudro i duhovito sročen sinonim za određenu reč ili pojam. Nastao je tako što je u srpskom jeziku, kao posledica "ropstva" pod Kaizenovim carstvom, ostalo dosta reči i pojmova koji su se uvukli u svakodnevni govor. Iako je sleng njegov osnov nastanka, vukajlizam se razlikuje po lokacionoj identičnosti i sigurno vam prilikom korišćenja donosi beneficije, za razliku od npr. NEzemunskog slenga upotrebljenog u Zemunu, koji vam samo može doneti batine. Svi vukajlizmi se nalaze u "online" rečniku VUKAJLIJA i dostupni su svima.
U strahu od ugrožavanja bezbednosti srpskog književnog jezika, Vlada RS je u saradnji sa MUP Srbije organizovala akciju u kojoj su najbolji "undercover" agenti MUP-a, poznatiji kao moderatori, infiltrirani u sam centar Vukajlije, sa zadatkom povremenog brisanja vukajlizama i banovanjem autora. Ovim pokušavaju da zaustave rastući trend upotrebe vukajlizama, spreče razne rasprave o autorskim pravima, plagijatima itd i donesu mir Srbiji.
Al' što bi rekao Filip Višnjić, "SRBIJA SE UMIRITI NE MOŽE".
Ustaljen završetak govora većine direktora prilikom palamuđenja o boljem sutra, koje nikako da stigne, stavljanje tačke na i.
-Moramo koncepciju naše firme zasnivati na izvozu, bez obzira na krizu, jer interes naše firme je iznad svega...bla,bla,bla... Eto gospodo, ja sam svoje rek'o.
-Jesi kurac, ja sam ti govor napisao.
Izraz nastao na prostoru Republike Srpske, od strane bosanskih Srba usled nerešenog nacionalno-religijskog pitanja većinskog muslimanskog stanovništva. Naime, svaki pravi Srbin za Bošnjaka nikada neće reći da je Bosanac, jer se isti termin koristi za pripadnike svih nacionalnosti unutar BiH. Takođe, Bošnjak zvuči previše formalno, te još nije jasno zašto bi jedan narod koji se do početka '90-ih ponosno zvao Muslimanima sada odjednom menja ime.
Musliman označava religijsku pripadnost, Turčin je ipak prejaka reč, a Turska suverena država već postoji na prostorima Evrope i Azije, tako da se izraz ''Naši domaći Turci'' udomaćio. Pre se više koristio kroz govor mržnje, a danas i od milja, jer je dostigao nivo političke korektnosti. Možemo ga čuti u raznim situacijama, u zavisnosti od konteksta.
- E, Mile, koji je rezultat?
- Ma brate rešeno je sve u Istanbulu, Hrvatska prošla.
- Ama ne pitam te za njih, već za ove naše domaće Turke. Kako su oni prošli? Uplatio sam tiket, pa da ne padnem na njima.
- Aha, to. Pa, šta da ti kažem... Možda još ima nade. Trenutno je 6:2 za Portugal.
- Pu, Đeko, jebem ti mater, jeb'o te Manćini u po čmara dok se skidaš u svlačionici!------------
- Sine, da ti se pohvalim. Tada ide sutra u Istanbul.
- Ozbiljno, stari? Hajde super, baš sam gledao Šeherezadu pa sam video kako je to divan grad. Obavezno ponesi fotoaparat pa da slikaš.
- Je li ti, majmune? Jesi opet duvao, a?! More konjino, idem u Sarajevo kod naših domaćih Turaka, a ne u Istanbul, jebala te Šeherezada! I tebe i onu tvoju ludu majku što te nagovara da to gledaš!
Osoba koja se često može sresti u sredstvima javnog prevoza GSP Beograd. Najčešće muškarac srednjih godina, ređe žena. Vozi se od prve do poslednje stanice i drži glasan monolog koji mogu da čuju svi putnici, iako nije najjasnije kome je taj monolog upućen. Ovakvi ljudi su po pravilu jako retorički sposobni i bez greške ponavljaju svoj govor nekoliko puta u toku vožnje (iako nisu uvek pod uticajem alkohola). Obično govore o temama kao što su ekonomska kriza, dnevna politika, religijska i filozofska pitanja... Njihove reči kritike svega postojećeg proročki odzvanjaju, uz često pozivanje na božju kaznu, koja će pasti na ovaj svet i na nas grešne (tako mu ovi govornici dođu kao neka vrsta božjih glasnika). Uglavnom zbunjeni slušaoci, prave se da ih ignorišu. Nekima od njih, ovi govornici su smešni, nekima žalosni, ali niko u sebi ne ostaje ravnodušan. Jedino što do kraja ostaje nejasno je da li su ovi ljudi stvarno poremećeni (pod uticajem tranzicione krize), ili samo dobro glume.
Smrtna fraza.
Komšija Đole: Baba Đuko, nemoj da se sekiraš, ja ću da ti držim govor kad umreš!
Baba Đuka od stotinu ljeta: Bome Đole, nek si mi živ i zdrav, al nikad se ne zna ko će prije!
Uvek se dešava da se dve vremenski uzastopne turističke grupe- koje dovodi jedna agencija- susretnu u hotelu/pansionu. Tom prilikom, iz stare grupe se nađe jedna ekstrovertna osoba, posebna podvrsta u okviru sorte najeb-likova, koji momentalno uzima banku, nalazeći za shodno da novopridošlima daje savete u vezi sa smeštajem, cenama u mestu, agencijom, salinitetom mora i sl.
Mada i među takvima, sasvim izuzetno, ima dobronamernih, koji će reći i neku lepu reč o svemu, uglavnom se radi o isfrustriranim pesimistima kojima je i samim odmor propao (mahom sopstvenom krivicom), pa sada žele da bes iskale na pridošlice, verujući da se na taj način svete.
Govor obično otpočinju sami, plotunom na račun agencije, a potom sledi unakrsno ispitivanje novopridošlih- koji postupaju po filozofiji "došli smo sa agencijom samo zato što sami nismo mogli nikako da pronađemo smeštaj, a te lopove ionako nećemo da slušamo, pa hajde da nam sve lepo objasni jedan od nas".
Orator: Vi ste sigurno iz nove grupe? Dozvolite da vam dam jedan prijateljski savet- nemojte da idete ni na jedan izlet sa ovim našima! Odvešće vas da vidite tamo neko srušeno antičko proročište i za to uzeti po 50 evrića, a kao da mi ruševina nemamo u Srbiji.
(malo kasnije)
Pridošlica: Jel` mora da se kupuje voda ovde?
Orator: Oni nama rekli da mora i vama će reći da je kao hemijski nešto drugačija, a u stvari, može da se pije česmovača, samo je malo slankasta.
Pridošlica: A kakve su cene hrane?
Orator: Znači ljudi, ako niste poneli dosta hrane, ogladnećete...
Pridošlica: A kakvi su ljudi u ovom mestu?
Orator: Ma jaaako su ljubazni, ali stalno hoće da vam uzmu pare...
Pridošlica: Gde ste držali pare, kad smo kod njih?
Orator: U frižideru!
Pridošlica: Ali sef!
Orator: (za sebe) Čuj... Ma kakav sef, vi mislite da sobarice nemaju ključeve i da ne znaju šifru...
Pridošlica: Kakve su terase?
Orator: Ma lepe su terase, ali od prvog dana mi ih nismo otvarali, a to savetujemo i vama- ući će vam zmije, ima ih svuda pod kamenjem... A o lopovima i da ne pričamo...
...
Sleng koji se koristi u situacijama kada se ne slažeš sa govorancijom kojom baron pokušava da te obasipa. Spust na zemlju liku koji ubija u pojam i čija priča preljeva ko patriotski govor Bogoljuba Karića. Način kojim daješ do znanja ortaku da mu je spika trula ko list u jesen, a da su šanse da se ostvari san koji ti prepričava toliko velike, da ih ni metuzalem neće doživeti. Malo morgen služi za gašenje radioaktivnih gluposti koje ni Gajgerov brojač ne može da izmeri, gluposti koje se šire kao tifus među našom vojskom u I svetskom ratu. Priloška odredba za nikad.
Malo morgen će američko zlo doveka da hara svetom, malo morgen će Ana Ivanović da se vrati u formu od onomad, malo morgen Tom Kruz nije sektaš, malo morgen je Merlin Monro ubijena, posle 7000 tableta za spavanje koje je popila u svom životu. Morgen Pižon sam sastavlja reprezentaciju, morgen Džon Malkovič nije najluđi glumac ikada, a Norton najharizmatičniji. Morgen će Bred Pit I Di Caprio da dobiju Oskara nekada, kao i Dule Vujošević da izgubi meč, a da na konferenciji ne krivi korumpirane sudije. Morgen Čeda forsira jednakost iz ubeđenja.
-Da l će meni Mira da da?
-Malo morgen.
-------Video sam sinoć Miru kako puši onom tvom komšiji.
-Jesi morgen.
-------Oće li naši da se plasiraju na to prvenstvo u fudbalu?
-Oće morgen.
-------Ova Angela Merhel je baš lepuškasta.
-Jeste morgen.
Windows Explorer i Internet Explorer. Ovi programi se razvijaju od ranih devedesetih, postojali još kod Win 3.11. I pored toga prosto je neshvatljiva njihova tendencija ka padanju, posle čega se dobija poruka Program not responding. Ima i ono da se šalje obaveštenje, i toplo preporučujem opciju send - spamujmo ih kad za bolje nisu!
Ima teorija da je to baš zbog dugotrajnog razvitka ovih programa, što nije netačno, jer naravno da ih mrzi da rešavaju stare bagove i način razmišljanja. Uostalom, nije li stara američka demokratija funkcionisala u robovlasničkom sistemu, a Srbija je 30 godina ranije formalno ukinula ropstvo, iako i dalje deo neevropske Turske. Da ne idemo u te sfere, možda hoću reći kako je bolje koristiti i neki eksperimantalni besplatan programčić u svrhe pretraživanja interneta ili sopsvenog sokoćala.
A i ja tu serem, umesto da korisitm nešto pametnije, što bi rekli u reklamama za bonux.
p.s. ovakvi superlativi me podsećaju na šešeljev govor kad mu je svako bio "najveći izdajnik". pa lepo, reći za svaki majkrosoftov proizvod da je najveće sranje, baš najveće, i nije ogrešenje o logiku.
Kada na ulici vidiš klinku koja ide ruku pod ruku sa nekim matorcem i pitaš se da li joj je tata ili dečko.
- Vidi ovu kurvu sa onim starkeljom!
- Nemoj tako, možda joj je tata. A i ne kaže se kurva, već devojka slobodnih shvatanja, ako me razumeš.
Brzo i nadahnuto otkucati neki tekst, bilo na kompu, bilo na telefonu. Nije zabeleženo da se misli na pisaće mašine.
- Krle, skucaj mi govor za konferenciju.
- Ok, šefe, kad počinje?
- Počela je.
--------------------------------------------------
- Smiljka, skucaj mi izveštaj sa sastanka.
- Kako da skucam na pisaćoj mašini?
- Jao, ne znam jbt.
- Ništa, otkucaću.
- Nemoj, nemoj, to mi je presporo, hića mi je.
- A da stipkam?
- To zvuči brže, hajde.
Najčešća transformacija male seljančice sa okolne planine u urbanu gradsku fenserku. Proces se vrši u par jednostavnih koraka: Skinu se opanci, marama, i narodna nošnja njenog sela, i sve se to zameni za dopičnjak, dokolenice, i štikle duže od njenog školovanja. Zatim se oprosti od svog rodnog kraja i društva sa kojim je provela ceo svoj farmerski život, i zaklinje se da se nikad neće vratiti svojim korenima. Ah, Fejsbuk. Pa koja mačkica koja imalo drži do sebe nema barem 3 profila na ovoj toliko poznatoj socijalnoj mreži? Sada, mora da nauči da bude arogantnija od Gadafija pred završetak mandata. Diže glavu u nebesa i ne planira skoro da je spušta. I na kraju, govor. Pa ko će da je sponzoriše ako krešti k'o svinja pred klanje? Naglasak nestaje(u retkim slučajevima se zadržava), više joj nije potrebno da bude grlata da bi pozvala komšiju sa okolnog brda na kafu i jednu domaću. Transformacija kompletirana. Čestitam, sada može da živi u uverenju da je riba i da je svako hoće pogledom. Mada je niko od njih ne bi dodirnuo ni bacačem grabulja.
-Tebra, izvali onu malu u uglu.
-Au, koja dojkara. Ajmo da je startujemo.
-Aj, tebra.
:prilaz:
-Ćao, mala. Šta piješ?
-Ne tiče te se to, seljaku.
-Kako? Ja seljak?
-Vidim, barem dobro čuješ, što ne mogu da kažem za tvoju garderobu.
-To čak ni nema smisla! Jesi ti maloumna ili šta?
-Ajde briši, džiberu, čeka me sponzo..ovaj dečko.
-Šupičku materinu bre, kuravo mala!
:odlaze:
-Au, šta ono bi.
-Ma beži bre, klasika ''iz opanka u štiklu''.
Ovaj malo čudnovati izraz koristi se kada neko žvalavi, baljezga i lupeta o koječemu, bez naknadnog uzimanja vazduha ili zastajkivanja.
Američki superstar Paćino se uzima kao jedinica mere za laprdanje, zbog svojih dugih i upečatljivih monologa u zadanjih 10 min. njegovih ostvarenja
-Brate šta više priča ovaj naš ludi profesor, vidi ga kako je zapenio...
-Ma mani budalu, raskenjao se kao Al Paćino na kraju filma...sluške na uši, muzika i samo klimaj glavom...
------------------------------------------------------
NAPOMENA !!! ( Al Paćino mi je omiljeni gumac, i nemo slučajno da ste pomislili da imam nešto protiv njega , čak sam jedan njegov govor turio na profil)
Kaže se za onoga koji misli da je pobrao svu pamet sveta, a još mu mleko niz obraz curi.
Ako je o starijem reprezentativnom predstavniku reč, obično se radi o nekom mudroseru koji nikad nije podigao ništa teže od kašike, ali zato će vam kenjati o radničikm pravima kad god ga vidite.
Ili da se najjednostavnije izrazim: prepotentni, arogantni, iritirajući, neargumentovani serator. Onaj zbog koga se i Majka Priroda udari po čelu i kaže: "Koji moj ovaj troši dragoceni kiseonik na Zemlji?!"
1: "Ali tako ne treba da to radite, ja ću vam reći kako treba!"
2: "Mali da li si ti kad betonirao?"
1: "Nisam, ali..."
2: "ALI! ALI ŠTA! Ne kenjaj seratoru, pročitao svu lektiru pa misli da je najpametniji, ajd sad trči po pivo da ti ne bih aplaudirao za govor!"
"Dobro došli u muzej starih stvari."
Govor automata posle skeniranja čela da bi naplatili ulaz.
"Predmet koji upravo gledate je kućište pentijuma IV. Nekada je tako izgledao kompjuter..."
- Vaaaauuuuuu! Stvarno su imali ovo čudovište od kompa! Verovatno nisi mogao lepo da prođeš kroz sobu!
- Ma daaj! Verovatno si morao da ga preskačeš! Haha!
"Ovako je izgledala matična ploča i hard disk." Kroz vazduh preleću gomila nekih protona i neutrona u boji stvarajući slike.
- Uuuuu, jebote! Koliki hard disk! Čoveče!
"Jedan dinar manje na računu zbog psovanja."
- A tek matična ploča! Verovatno je bilo teško za održavanje. Ha, koliko su ljudi tad bili primitivni.
"Dva dinara više zbog pristojnog izražavanja."
- Hajmo dalje.
"Trenutno se nalazite u prostoriji u kojoj su izložena vozila XX-og i XXI veka."
- Šta je ovo? Kako se ovim upravljalo?
"Yugo, nekadašnja hit marka automobila u Srbiji, često ismevan u vicevima. Vozilom se upravljalo tako što su, prvo, vrata morala da se ručno otvaraju, nekada i ključem (demonstracija starim video klipom u vazduhu), zatim se moralo pažljivo ulaziti u vozilo zbog mogućih povreda glave i prepona. Ubacivanjem ključa u mesto namenjenim za to, jednim okretom pali se motor, zatim se povuče ručica na dole da se auto otkoči, onda se pritisne kvačilo do kraja, pa se popušta i daje gas. Tako se nekada vozilo."
- Brate, pa ja to nikada ne bih vozio. Suviše je komplikovano. Ne bih ja to mogao da popamtim. Više volim današnju tehnologiju, sve kompjuterizovano, ne moraš da se mučiš.
"Pet dinara više zbog pametnog izlaganja."
"Ovo što upravo gledate je frižider, u njemu su se čuvale namirnice životinjskog i biljnog porekla, prethodno termički obradjene na šporetu izloženim iza vas."
- (neki starac od 150 godina) Eeeeh, to su bili dani.
Jedan od poznatih i priznatih citata sa ovih prostora,moze se meriti sa latinskim,asteskim,japanskim i mnogim drugim filozofskim mislima. Niko jos nije provalio njeno znacenje i funkciju ali u tome i jeste njena m i m (mudrost i misticnost).Cesto se cuje u narodnim predanjima: "Idi kuci obuci se,lele dunje ranke..." ili "Ja tarzan a ti Dzejn,lele dunje ranke!"Ne moguce je naci tvorca ovog bisera ali se pouzdano zna da je u trenutku kad je ovo smosljeno Metuzalem bio mala beba.Vremenom se prenosila sa kolena na koleno sve do danas.
evo primera kako ce ova misao "lele dunje ranke" obogatiti vas svakodnevni govor umesto "bre","brate" i ruznih psovki:
br.1:sta ima lele dunje ranke?
br.2:pao sam ispit lele dunje ranke...
br.1:e lele dunje rankeee!!!
br.2:lele dunje ranke,lele dunje rankee!!!
Iskoristivši šansu nastalu usled preokupacije pravoslavnih purista Srpskog jezika lovom na islamske turcizme i protestantske anglicizme, (koji bivaju labelovani kao strani i nepotrebni i kao nešto što uništava mili nam maternji jezik), u svakodnevni govor su se neprimetno uvukli najpre germanizmi, a zatim i italijanizmi - ovi poslednji - pozajmljenice koje svojom provaljenom, umiljatom melodičnošću i evropsko-mediteranskim apelom nikome ne staju na žulj.
Tiho su se ušunjali i pustili duboko korenje u svakodnevnom govoru i nemaju nameru da odu. Niko ne diže hajku na njih, niko ne pravi pitanje.
Ne može da bude da je to zato što dolaze sa katoličkog govornog područja. Ne može da bude ni zato što Italijane posmatramo kao neke dominantne, latinske ljubavnike, (mi smo zdravo samouvereni, da citiram Indeksovce, veliki ćirilski ljubavnici). Nije ni zbog njihovog pro-aktivnog fašizma u Drugom svetskom ratu, ni zbog njihove dobro reklamirane, jeftine "testenina i sos od paradajza" kuhinje, koja je, brat bratu, smešna u poređenju sa našom.
Istini za volju, koriste se italijanizmi i u mnogim drugim zemljama. Ali kako to da su stekli imunitet na progonjenje kod nas, ostaje pomalo nerazjašnjeno.
-Ćao, bela! 'Oćeš sa mnom jedan đir? Treba da vratim nešto u video klub, pronto. Mafija, deru po ušima ako zakasniš...
-Kakve đane... Ma trankuilo, sedim ovde solo, uživam u đelatu. Dilivimo se!
-Ćao-ćao!
Mesto koje je dobilo ime po priči o Caru Trojanu i njegovim ušima i frizeru koji je morao negde reći ono sta je video dok je šišao Cara.
Na ovom mestu se oslobadjamo stvari koje ne bismo rekli ljudima u bližoj ili daljoj okolini ali ipak kao društvena bića moramo podeliti svoja iskustva sa drugim, to nije ništa loše, jednostavno, takve nas je priroda stvorila. Da li je neko prevario suprugu, uhvatio učiteljicu za sisu, napisao ocenu u dnevnik, izbrisao minus na poslu, uzeo zvučnike sa posla, kupio male pantalone a na njih bacio pola plate...i sl.
Ali kao i u priči obično sve izadje na videlo.
"Za mene je Trojanova rupa ovaj čet na Vukajliji, dodjem istrabunjam se i nastavim dalje svež i oran, moj ortak kaže da on obožava preglasne klubove, onda ispriča sve sta je uradio, kako je prevario ribu, kako je sjebao nešto, niko ga ne čuje, ali svi su tu i kao da je govor držao, pa mu bude lakše."
Fudbalski termin koji je ušao u svakodnevni govor. Označava go kurac od utakmice gde se ništa ne dešava, smor živi koji gledaš pod kaznu. Do taktičkog odmeravanja dolazi iz dva razloga i to:
1) Obe ekipe ne znaju da igraju (npr. susret naše i neke druge reprezentacije istog ranga, što je, Bogu hvala, redak slučaj) ili iz nekog razloga ne žele, već samo metiljavo gurkaju loptu po terenu jedva čekajući da otaljaju i tih 90 minuta. Pomoći u podizanju tempa ovde nema. I
2) Jedna ekipa drugoj jednostavno ne da da zaigra punim kapacitetom. Daju sve od sebe da umrtve i opstruiraju igru; jalova dodavanja, laganeze šetnje sa loptom samo da bi je vratili golmanu, glumatanje teških povreda svaki put kad neko pored njih protrči... Majstori ovakve "igre" su gotovo sve reprezentacije romanskih (da ne kažem nekorektno romulanskih) naroda i tu ne očekujte više od 1-2 gola. Jedina šansa da bar privremeno dignete tempo ovde jeste da ipak date go ekipi koja igru guši k'o anakonda tapira.
- Aman, čoveče, 'oće li nešto više da se desi?! 'Oće li više ova dvojica da se pošibaju? Da vidim i to, pa da idem više kući!
- Misliš, Šone i onaj lik?
- Ne, mislim Miki Maus i Super Miš! Pa, naravno na Šoneta i onoga!
- Ne znam, prvo se obojica onako koškali, sad seli svako za svoj sto, cirkaju piće, škrguću zubima i to je to. Samo se taktički odmeravaju.
- Hmmm... Koliko znam Šonetovu taktiku, sačekaće prvo da se ovaj još napije, a zatim i da ode u onu mračnu uličicu da šora. Onda će da mu priđe s leđa, nabode ga jednom i krene da beži koliko ga noge nose.
- Misliš?
- Eh, pa ne zovu ga džabe Šone Talijan. Osim toga, naučio lekciju sa Boletom Bikom, kad je na, khm, "teži način" ukapirao da se ovaj nije dovoljno napio, a još i da brže trči od Šoneta. Jbg, imao tri dana u bolnici da analizira događaj...
Film za koji su nam pričali da neizostavno moramo pogledati. Ruski klasik u domenu filma, čiji kvalitet je nesporan ali teško objašnjiv običnom smrtniku. Film koji jebe na toliko nivoa i u toliko pravaca da više uopšte ne jebe nego je postao izrazito kulturan. Odlična tema za razgovor u društvu u kojem ga niko nije gledao pa ne može da uzvikne čuvenu repliku "Car je go" u srpskoj verziji - "To je golo govno od filma".
- Sine, "Rat za vatru" ti je kultni film, to mora da se gleda. Govori o razvoju socijalne misli kod pračoveka i počecima društvenih raslojavanja i pri tome koristi odličnu ideju autora da glumci ne govore tokom celog filma kao metaforu potrebe neverbalnog izražavanja i postizanja ciljeva bez nesavršenih sredstava kao što je govor...
- Je l` to onaj kad Helboj kreše stjuardesu iz Komandosa zguza, a oboje štrokavi od pepela?
