Stara narodna. Ako se dođete u kontakt sa Medvjedom lezite na stomak i pravite se mrtvi.

Rečenica koju možeš čuti od ćaleta, kada u 2 poslije podne upadne u tvoju sobu a ti spavaš.

Poltron

Fatalit prepička na barskoj stolici za šankom, u potrazi za mužjakom ili DB-ovka na tajnom zadatku. Suknja i dekolte međusobno konvergiraju, cigareta i piće su tu samo da bi imala čime da zaposli prste da ne bi otkopčali haltere, "noge duge, oči pune tuge, uvek sama među devojkama"... Zbog ove zmije ćete i početi da gledate neki ŠNJ prodakšn film na Košavi ili Avali u 55-om minutu, i to samo zbog nastupajuće jedne jedine seks scene, u kojoj će dotična čaplja pokazati svoju levu bradavicu između prstiju slou-moušn jebača u jedva smaknutim svetlim farmericama. U realnosti, stereotip je potpuno drugačiji. U fensi klubovima je to više nafraknih 'tica koje dŽuskaju uz šank u cilju hipnotisanja mudonja da im plate piće, dok se u old-time kafanama na pojilicu obično prikači neka iskusna oronula Cana Fontana koja nije apdejtovana za internet seks potrage. Sve u svemu, kako god okreneš, barska 'tica neizbežno asocira na seks.

Uz ono standardno tipa znaš-da-je-mogla-cela-Afrika-da-se-navodnjavai-i-nahrani-za-pare-koje-se-troše-na-ratove, u nas je dosta prisutnije zatvaranje očiju pred sopstvenim glupostima, a držanje govora dugima za iste te gluposti, pa makar i naša uloga u njihovom postojanju bila prilično velika.

Ono što grupa ljudi priredi njima nepoželjnoj osobi, uz istovremeni podjebljivi pogled od strane svih pripadnika te grupe upućen istoj osobi, u cilju stvaranja nelagodnosti kod nje.

Namjestiš loptu na bijelu tačku, uzmeš zalet i zapucaš je onako muški, pa makar ti prečka odzvanjala čitavog života. Ili, ako si još veći mudonja, izvedeš panenku, pa - pukovnik il' pokojnik.

Je li to toliko teško, sunce mu jebem?

Al' 'oćeš... Uvijek se tu nađu neki Španciganci, Portuganci, ili neke njihove prekoatlantske pošpanice kojima je duša da dobro istrzaju golmana prije nego li upute svoj cijenjeni šut. Zastajkivanje se nekad sankcionisalo. Danas se svi drže pravila gdje stoji da se penal ponavlja samo u slučaju kad je igrač zastao pri samom šutu, dakle, u zadnjem koraku.

Ni ljudi, ni sela, žao mi golmana. Mogu misliti koliko je bijedan osjećaj kad te kretenčić koji sebe naziva zvijezdom, iscima k'o malog majmuna ne mareći što će zbog toga ispasti mindža. Ona najgora, neoprana. Živim za dan kad će jednom od njih da prekipi, pa da loptu izvadi iz mreže i nabije je fićfiriću u usta k'o prasetu na poslužavniku.

Plaćam pivu čitavoj kafani.

Ona čaša posle koje povratiš.

1.Izuzetno radosna vest!
2.Izuzetno šokantna vest!

Uvod u spust koji će ti upravo prirediti osoba sa kojom razgovaraš. Znaš, nisi ti loš, biće nešto od tebe, počneš ti dobro posao, ali da nije mene ništa od toga. Ja sam mudonja i zajeban, ja sam naduvenko i da nije bilo mene, i dalje bi po ceo dan blejao u zid, jeo travu, nemao struju, igrao igrice na kompu bez monitora. Ja sam taj koji je mnogo lud i jebe, ja sam taj koji je ovde gazda i kralj, a ti možeš samo da ćutiš i spremiš se za blam koji ćeš pred svima da doživiš.

Ovo je potpuno trivijalan komentar, potpuno beskoristan jer ćete u očima drugih ispasti sisa, a u očima onog kome daješ odjeb, lik sa egom većim od planine. Al ko bre njih jebe, da nije bilo tebe ni njih ne bi bilo. Još kao klinca te hrane ovakvim glupostima roditelji, koji doduše jedini mogu da te smaraju sa da nije mene, kasnije brat, pa šef, pa žena, pa ljubavnica, pa druga ljubavnica, ali najbolje je da se završi na tome da te i sin sutra ne zajebava.

Nema tu zajebancije, kakav jablonja kakav mudonja, kakav čardak na nebu kakav Beograd na vodi. Pripovijetka koja je i najkrvoločnijem ratnom zločincu probudila u djetinjstvu kap sjete, gorke patetike zbog koje bi na kraju srameći se samoga sebe ili počeo da kolje ili ušao u politiku.Kako god, priča navodno inspirisana istinitim događajem, a sama činjenica da piše da je nešto potencijalno istinito u Srbina budi objeručko prihvatanje... Dječak i otac su išli po ogromnoj mećavi, dječak je vodio kravu za konopac, ocu je bilo žao da sin trpi jake udare vjetra i bidrio ga riječima da se ne okreće,da gleda naprijed, i tako dječak na kraju puta se tek okrene i skonta napušeni debilčić da u ruci ima samo kanap, a da su ćale i krava negdje zameteni....
Toliko je to ušlo u naš narod da su počeli da razmišljaju đe turaju glavu, određena su i pravila, kada se spava glava ne valja da je prema vratima, kada se iznosi čovjek kroz vrata mora prvo glava, osim ako se preselio, tada je suprotno.To je činjenica koja je pomirila alternativce i medicinu, i svugdje je poštuju pa čak i u ratu.

Nešto kulturniji način opisivanja policijkog ponašanja prema narodu.

Naime, svi smo upoznati sa pandurskim poslovima, kako u ovoj, tako i u ostalim državama sveta. Što otimačina para, što prebijanje nedužnog građana, to je samo jedan od treninga strogoće koji ljudi u plavom moraju da sprovedu kroz narod.

Previše smo se opustili? Previše dozvoljavamo sebi? Aj da nam organi reda pokažu šta su ljudi za primer.

Voziš kola, sve po propisima; dozvola, pojas, svetla. Odjednom gledaš kako ti drot maše sa onim STOP sranjem. Zašto? Šta si učinio? Nemoj da mariš za to, naćiće ti čika Milicajac nešto. Gde je aparat za gašenje požara? Daj čoveku crvenu, da popije pivce večeras, on najbolje zna šta je neophodno. Šta ako se sudariš u drvo, krene da ti curi benzin i zapalite se i ti i auto? U pravu je! Jes' on strog, al' u pravu je, isto kao onomad kad te je tukao jer si pokušao da pomogneš baki da pređe ulicu. U izveštaju je naveo da si krenuo da joj otmeš torbicu, možda i jesi? Ne znaš. On čovek samo radi svoj posao: Trenira strogoću i pokazuje ti koliki je mudonja ustvari.

Fens je nastao spajanjem raznih urbanih kultura,za primer da uzmemo cirokane koje nose pankeri,ecko jakne sa krznom koje nose reperi,iscepkane pantalone koje nose rokeri...I sad sto je najgore od svega oni pluju po tim muzickim pravcima i misle da su narodnjaci i house najbolji muzicki pravci sto je u stvari cista seljanija...Muskarac fenser je jedan tipican fudbaler(i ne mora da bude ali je vecina takva) koji zeli da postane Kristijano Ronaldo(Bekam mu je ispao iz fazona).Obicno se hvali kako je karo 50 riba na zurci i kako je popio mnogo alkohola iako ga nikad nije probao.Obicno se pravi da je neki mudonja i misli da je primecen od strane zenskog roda zato sto je fudbaler.A onda krece sa pricama kako mu je cale neki zajeban lik i itd...Devojka fenser je tipicna glupaca koja ima plavu boju kose ili tamno crnu i siske im se spajaju pod uglom od 90 stepeni sa ostalim delom kose.Odeca im je obicno zlatne,roze ili bronzane boje.Loze se na pedere fudbalere i manekene koji su 88 godiste pa nadalje negde do 71-og dok su im urbani likovi skroz ne zreli i prljavi...Naravno da se loze na kola i ne bitno im je ko ih vozi...Uglavnom ta sva seljanija i kvari mlade ljude jer dolazi do velike diskriminacije tipa da jedan reper moze da navata ribu samo ako je u njegovom fazonu...itd...

Nekada davno, u dalekoj, dalekoj galaksiji...

Besneo je rat između Imperijalnih Kontrolora i Švercerskih Pobunjenika. Imperija je poslala horde Fluoroscentno Zelenih u sve krajeve svemira u nameri da suzbije otpor Švercera. Šverceri su pronalazili nove metode u borbi i razvili nekoliko vrsta boraca....

Striptizeta

Ne odvaja se od šipke sa aparatom. Po ulasku u autobus hvata pol-poziciju uz šipku za koju se drži jednom dok drugom rukom drži kartu spremnu da uleti u aparat u deliću sekunde ako se "Zeleni" pojave. Ponekad će da sedne ako je slobodno mesto pored aparata iako je to često rizik koji ne može da priušti. Osmatra, spreman da repetira trudeći se da ne izgubi razum.

Portir

Prepoznaje se po tome što se ne odvaja od vrata kako bi izleteo u slučaju opasnosti. Pogled mu je usmeren u pravcu sledeće stanice a radar uključen na "zeleno". Ako spazi Fluoroscentne izlazi i čeka sledeći autobus. Nekad ga preseče lažna uzbuna pa u sebi jebe majku klincu u drečavo zelenoj jakni.

Kratkoprugaš

Ne beži od "Zelenih" već im u lice sasuje ono čega se ovi najviše boje: "Idem jednu stanicu". Zeleni će da kenja neko vreme ali Kratkoprugaš mirno izlazi na sledećoj stanici praveći se da mu je ona odredište.

Nemanja

Mudonja. Ratnik koji nema ništa kod sebe.

Антипод, тј, потпуна супротност интелектуалним и моралним громадама. Талк и гипс против дијаманта. За разлику од интелектуалних и моралних громада који су у данашње време права реткост и који представљају скривене дијаманте којима ни удари најјачих олуја, ни највеће поплаве, нити вулканске ерупције не могу ништа и који остају постојани, насупрот њима стоји интелектуална и морална прашина којом су често затрпани или на било који начин заклоњени.

Та прашина су људи који поносно истичу да имају своје ЈА које уствари и немају јер су обични бескичмењаци, људски дронови, страначки ботови, јаки само у групи. То је сва она аморфна материја коју неколико капи воде претворе у блато и муљ, које и најмањи дашак ветра помера и разноси ко зна где претварајући их у смог или пешчану олују, односно које и најмања искра сагори правећи од њих пепео.

У коороднатном систему којим се дефинише положај нашег просторно-временског континуума оваква прашина је расута у свим октантима, али је највише сконцентрисана у близини координатног почетка или чак у њему самом, али њена заступљеност је толика да и даље несметано одржава и повећава дугогодишњи висок степен ентропије у нашем микрокосмосу званом Србија.

Srednjovekovna zajebancija, i to mnogo dobra čim se zadržala do danas. Podrazumeva rad na privremenom robovskom režimu. Naime, kad bi se neki plemić dosetio neke genijalne božanske ideje kako bi unapredio državu (čitaj: svojoj guzici još bolje ugodio), angažovao bi umetnike, arhitekte, majstore i dobro ih platio (jebiga, da ne baksuzira). Problem je bio kod fizikalaca. Kako bi ostvario uštede za opšte (čitaj: svoje) dobro, tu se štedelo. Tu stupa na scenu naredba o kuluku...
Kad proglas prođe, svi obični smrtnici bi bili dužni da zabatale sve što rade, svoje obaveze i živote i rmbače dok se to ne završi. A plata? Ista u bilo kojoj valuti, dakle 0. Ono, mislim, mogao si da odbiješ ali uz gadne posledice po sebe i svoju familiju, jer bi nadrkani vlastelin poslao svoje ljubazno osoblje da ti objasni grešku, čisto i za primer drugima. A i ako ne odbiješ, to što si tamo danonoćno te sprečava da radiš posao od kojeg živiš, samim tim nemaš ni zaradu tom istom mudonji da platiš porez, pa opet imaš posla sa njegovim ljubaznim osobljem. Tako da, iz nekog razloga, narod se nije radovao velikim poduhvatima božanskih nam vladara i ježio se kad god bi ti isti dobili neku svetačku ideju.

Nagrada nad nagradama koju naša zemlja dodeljuje svojim sportistima koji osvoje medalju na nekom velikom takmičenju, u nekom minornom sportu koji niko do tada nije gledao.

Već u trenutku osvajanja medalje, pa maltene pred uručenje iste, na televiziji se pojavljuje otac osvajača ili osvajačice i odmah spominje kako njegovo čedo živi sa njim, majkom, babom, tetkom, tečom, bratom i sestrom, ali to deluje tako kao da su se na brzaka pred polufinalni okršaj svi prijavili tamo, zlu ne trebalo, ako pobedi da ih bude što više u jednom stanu, pa da priča izgleda upečatljivije.

Naravno, obavezno je spomenuti da i pored gužve u kući i svakodnevnog treniranja u kadi pošto nema gde drugde, pomenuta nova sportska ikona Srbije je i uspešan student Megatrenda ili Singiduduka, a uči tako što sedi na WC šolji, dok je knjiga ili u krilu ili na lavabou.

Usput, nekoliko bivših "zvezda" tog sporta se pojavljuje takođe da pomogne u žickanju stana, a njima se odmah pridružuju i sportski novinari, koji zatim pritiskaju političare i onda se najveći mudonja u tom trenutku pojavi zveckajući ključevima dvosobne vile na mondenskoj Bežanijskoj Kosi ili na ekskluzivnom Banovom Brdu, u još jednom mizernom pokušaju da ukrade neki politički poenčić.

Nakon toga, sportska ikona uglavnom prestaje da daje rezultate, ušuškana u udobnost svoga stana i sa pekarom otvorenom od nekoliko reklama za Telenor i Akva Vivu i sprema se za ulogu stručnog konsultanta pored večnog Predraga Strajnića kada za dvadeset godina neko nov zasija u tom sportu.

Pitanje svih pitanja. Kreacionizam ili Teorija velikog praska su ništa u poređenju sa odgovorom na pitanje "da li dete ima 51% sličnosti sa očevom ili majčinom familijom"? Da su se kojim slučajem Romeo i Julija pojebali i napravili dete, svejedno bi se ponovo roknuli jer bi porodice Montegi i Kapuleti jebali oca očinskoga jedni drugima ne bi li preuzeli monopol u ličenju deteta.
Idealne situacije za utrđivanje na koga još nedefinisano ljudsko biće liči su razne svetkovine: krštenja, babine i ostale trivijalnosti koje se obave do prvog rođendana. Tada se okupe protivne strane iz uz mezetluk i kuvanu rakiju izvode dubokoumne zaključke i teraju na svoju vodenicu. Jadna beba, da ima moć govora, bi verovatno rekla: Boli me kurac na koga ličim, idite kući već jednom. Tata, pričaj priču za laku noć, a ti mama daj sisu".

Trenutak, izmedju dva puškaranja na proslavi, kad i budući domaćini (čitaj: deca uzrasti 3-10 godina) dobijaju čast da ispale par hitaca iz vatrenog oružja.

Po slovenskoj mitologiji, tačnije mitologiji Baltičkih Slovena, Triglav je bio troglavo božanstvo i veruje se da je bio bog rata ili vegetacije. Što će reći, ozbiljan mudonja koji kad reši da je vreme za prolivanje krvi, onda ona teče u potocima. Međutim, ono što se manje zna jeste činjenica da je Triglav očigledno bio bulja od božanstva, odnosno tek druga liga i da je bio teška pičkica. Tačnije više bog vegetacije nego rata, očigledno se više ložio na okopavanje bašte, a ne na oštrenje mača.
Ispostavilo se da su nam ga uvalili Stari Grci pošto su već imali Aresa. A pored takvog boga rata kome je uopšte potreban rezervni igrač, pa je Zevs od Triglava napravio glavnu zvezdu prelaznog roka koja je mogla da ide bez obeštećenja. Stari Grci su iskoristili Stare Slovene i uvalili im Triglava, pošto im je taman trebao bog rata. Sigurno se sad pitate odakle Sloveni u vreme antičkih Grka. Nemam ja pojma, moraćete da pitate Jovana Deretića, on kaže da su bili tamo.
U svakom slučaju, Triglav nije zadovoljio ni nove poslodavce koji su ga brže bolje prosledili na pozajmicu sa pravom otkupa i to kod svojih rođaka Baltičkih Slovena. Za divno čudo, pičkasti bog rata koji se loži na hortikulturu konačno je bio svoj na svome, pa je najzad mogao da bude glavni u selu kad je već popušio u gradu.
Na ovim prostorima ostao je samo planinski vrh koji nosi njegovo ime i to zbog toga što su ga preko tog vrha oni Deretićevi Sloveni iz vremena antičkih Grčka oterali u tri pičke materine i zahvaljivali se Svarogu na činjenici da je Triglav došao kao slobodan igrač, pa ih ništa nije koštao. Među Grcima, nema nikakvih tragova Triglava. Eto kolika je bulja bio na Olimpu.