Vrhunska spikerka sa televizije Beograd i jedan od najvecih profesionalaca u svom poslu,koji je ikada radio na ovim prostorima.Ceo radni vek provešće u Informativnom programu, uporno odbijajući da se pojavljuje u drugim, naročito zabavnim programima. Jednom je pristala da otvori Opatijski festival 1958. godine, nekoliko puta Beogradsko proleće i to će biti njeni retki izleti van ozbiljnosti „Dnevnika“. Malo je poznato da se davne 1961. godine okušala i kao glumica u igranom filmu „Ne diraj u sreću“ Mila Đukanovića gde je igrala sa Pavlom Vuisićem, Irenom Kolesar i Slobodanom Perovićem.
Kasnije će objasniti kako je informativna redakcija bila veoma stroga, da je njenim novinarima bilo zabranjeno da se pojavljuju u drugim programima i da je ona to poštovala.
Svi oni koji su je poznavali i s njom radili u televiziji sećaju se kao vrhunskog profesionalca koji je svom poslu dao najviše što je mogao, postavljajući standarde koji su i danas za poštovanje.
Danasnje spikerke nisu joj ni do kolena,ni po ponasanju,ni po dikciji,a najmanje po integritetu,koji je u dusankinom slucaju,bio neprikosnoven.Pricalo se da voli i da popije,ali se sve uvek zavrsavalo na pricama....Svi koji je pamte ,slozice se da danas ne postoji nijedna voditeljka ,sa bilo koje televizije sa prostora bivse Jugoslavije,koja bi mogla da se svrsta u istu klasu sa njom,dok bi mnoge valjalo cak i streljati,zbog kolicine neprofesionalizma u radu.
Kusanje. Popiti ogromnu količinu batina od koje se na kratko ukazuje sveti Petar. Ili je to možda zbog kontuzije. Elem, u trenutku zobanja, iliti kusanja pojavljuje se vantjelesno iskustvo u kome može da se dogodi da vidiš svoje sklupčano tijelo isturenih rebara i sa rukama koje pokrivaju lice dok nad njim iks rmpalija igraju kolo ko da žene sina. Bol naglo utihne i počneš onda da se pitaš neke stvari, kako je sve dovelo do toga, kuda će stvari da idu dalje, da li će neko plakati za tobom, ili se smijati. Pitaš se i da li bi svijet bio bolje mjesto da te nema. Sjećaš se nekih lijepih trenutaka, pa onda nekih ružnih trenutaka. Nižeš stvari, događaje, sabireš nekom višom matematikom kako je sve vodilo do baš ovog trenutka. Oko tebe tišina, kao u centru Univerzuma. Nešto počinje lagano da zuji. Onda u fejd autu stvari počinju da isčezavaju. Osjetiš samo poslednji ćaos mućaćos upućen bubrezima i tu nastaju prekidi stvarnosti. Dok se ne probudiš u urgentnom, ili ako baš nemaš sreće, u kontejneru. U drugom slučaju se možda ni ne probudiš.
Zloupotrijebiti položaj u svrhu punjenja džepova materijalnim bogatstvom, koliko god je to moguće. Obično poslije toga slijedi zataškavanje traga i nestajanje sa javne scene.
-Je li bolan, đe onaj predsjednik DSS-a, ne viđam ga da se pojavljuje još otkad je prestao biti ministar.
-Svrn'o baja pištu i spičio za Francusku. Kažu da je iz budžeta uzeo sve što se moglo.
Lik koji u celom svom životu nije ništa radio niti je ikada podigao teži predmet od kašike. Živi od toga što je user. Njegovo čitavo bogatstvo se sastoji od materijalne podrške nekog vrednog rođaka, koji je svoj životni vek proveo crnčeći u inostranstvu. Glavni zadatak ovakvog čoveka je kako da protraći preostalo vreme svog protraćenog života. Uglavnom se dere na telefon tako da ga čuje bliža okolina baškareći se po svom ogromnom dvorišu u kojem ima ogromni bazen. Ostalo vreme provodi uhodeći svakoga u radijusu od 30 metara. A onaj koji se zadesi u njegovom govornom radijusu - jednostavno je najebao, moraće da trpi torturu smaranjem.
Ovakvog komšiju odlikuju neke posebne sposobnosti:
1. Windwalk - Potpuno ga je nemoguće čuti dok se prikrada iza ćoška. Kada se približi, isključuje stealth ability i moguće je čuti škripu njegovih papuča kako se vuku po betonu, pre toga nikako.
2. Seek and destroy - Ponekad ga je moguće primetiti kako se mota po prednjem delu dvorišta praveći se da radi nešto. Ustvari, on vreba potencijalne prolaznike pred kojima se obično kurči sa nekim novinama koje su mu se desile.
3. Invasion - Ako se u komšiluku slučajno radi nešto (betonira, gradi, ruši...) pojaviće se na licu mesta za čitavu milisekundu. Tada počinje da glumi nekog iskusnog čoveka koje se razume u baš sve, nadgleda radove i iritira svojim prisustvom. Jedino u ovom slučaju ne pokušava da davi ljude smaranjem pošto ne želi da otkrije svoje neznanje, stoga ćuti i pravi se mudrac.
1. -Bleja u ulici, neko malo društvo, mali razgovori...
-Sve što se čuje jeste priča
-Čuje se škripa papuča i već sledećeg trenutka se pojavljuje polu gola prikaza Dokonog komšije:
-Zdravo momci! Šta mi radite?
-Evo zabavljamo se malo.
-Zamisli molim te, popravio sam štampač!
-Kako to? Šta mu je bilo?
-Ma ja sam pročitao ono uputstvo na engleskom i ono kaže da treba da okrenem papir na lice. Ja okrenem papir naopačke - kad ono radi jebo te!2. -Random prolaznik na biciklu se javlja Dokonom komšiji:
-De si komšija! Šta ima?
-Ma evo radim nešto...
-(Random prolaznik je već odmakao)
-Imam ove moje specijalne makaze za fine radove...3. -Komšija Dokonog komšije betonira prostor ispred svoje kuće.
-Pojavljuje se Dokoni komšija i pola sata nadgleda radnike da li valjano izvršavaju svoj posao.
Kada hemičar priča djeci kako je upoznao njihovu mamu.
D: Eh djeco, da vam pričam. Radim ti ja elektrolizu natrijuma u dihidrogenoj sredini, pogriješim, dodam hidroksilnu grupu i bum. Ode zadatak u kurac. Ali se onda pojavljuje vaša mama, koja mi otkriva gdje sam pogriješio i opet BUM! Bila je to ljubav na prvi ogled!
Pojava koja se pojavljuje skoro svakodnevno u svakakvim sitaucijama u normalnom životu.
Naime, pričanje priče koja nije toliko uzbidljiva kao finale Zvezda Granda i iščekivanje imena izbačenog od strane Saše Popovića, ali je ta priča isto toliko zanimljiva kao popednevna emisija na RTS2, možeš da je gledaš ako se zagledaš - možeš da je slušaš ako se udubiš u priču.
Recimo. Bleja. Sediš sa ortacima. Pričate. Odjednom bane smor i u vaše društvo. Dominacija smora. Setio si neke interesantne pričice koju bi mogao da ispričaš drugarima da bi ubio novonastali smor. E, sad. Koliko god dugo da pričaš, kad - tad, svi će se udubiti u priču i pažljivo početi da je slušaju. Nemaš srca da iskreno završiš priču sa istinitim krajem da ne bi razočarao auditorijum, već ćeš početi da ubacuješ nebulozne i neistinite priče da bi cela bajka bila što više zanimljivija i zaintrigirajuća.
Nikad Mi Nije Smor Lik: Jaoj, ljudi, kako vi smarate. Što ćutite celo veče? Ajde bacite neku priču. Dajte neke bahanalije da pravimo.
Uvek Mi Je Smor Lik: Ma puši kurac. Izađi napolje.
Uvek Sam Za Akciju Lik: Imam ideju! Ajmo do grada i plašimo babe i da pevamo pesme, A? Uraaa! Mogli bi.
Nikad Mi Nije Smor Lik: Može, može. Aj da ponesemo i kokice i vops, a?
Uvek Mi Je Smor Lik: Odjebite. Smarate.
Uvek Imam Neku Priču Lik: Ma ne lupajte. Sedimo ovde i to je to. Ne bacamo đir večeras. Znate šta mi se sinoć desilo? Dolazim kući, beše pola tri, gladan kao vuk. Ulazim i kujnu. Otvaram frižider. Uzimam neki has, čisto da zavaram glad. Kad samo čujem BUM, BUM, BUM!
Svi u glas: Iiiiii?
Uvek Imam Neku Priču Lik: I komšija sa sedmog kuca na vrata. Ja otvaram. Fazon traži neke alate za mašinu, sjebala mu se. Ja mu dam i zatvorim vrata. (To je to što se u stvari desilo, ništa više).
Svi u glas: I šta se onda desilo?
Uvek Imam Neku Priču Lik: I, brate, opet neko zazvoni. Ja pomislio komšija nešto zaboravio. Kad ono, imam šta da vidim. MARIO BALOTELI!
Svi u glas: Ne seriiiii!? Šta će Baloteli kod tebe, leba ti?
Uvek Imam Neku Priču Lik: Slušaj! Ja bacim italijanski. Dobar dan - dobar dan. Šta ćete vi ovde? Tako i tako. Ostavi mi neku kesu, seo u mečku i ćaola, brate.
Svi u glas: Nemoj da pričaš! Lažeš nas?
Uvek Imam Neku Priču Lik: Da, bre. A slušaj tek ovo. Otvaram kesu. Kad ono imam šta da vidim. Dres od Mančester Sitija. Nove Merkurijal kopačke i tucu od po sto evra.
Svi u glas: Jesteeee?
Uvek Imam Neku Priču Lik: Ma daaaa! I ja ništa. Zapalio pljugu, obukao dres i kopačke, izašao napolje i svi ovacije. Moldavke samo naviru. Ne biste mi verovali! Pojebao sam to veče njih deset!
Svi u glas: Au, brate. Pa ti nisi normalan.
Filmovi kojim amerikanci pokusavaju da nadoknade nedostatak istorije, nemaju nikakva narodna verovanja i mitologije pa su ratoni filmovi jedan od nacina na koji to nadoknadjuju (drugi je kradja tudjih mitologija, npr grcke, troja itd...). U ovim filmovima se barem jednom mora pomenuti delta force. Protivnicki vojnicim za razliku od americkih smekera najcesce imaju samo zeleno odelo, ne mogu da prezive rane od metkova i ne uspeju da izbegnu metkove a panciri im ne sluze svrsi, osim ako je u pitanju neki bos pa je opremljen kao obicni americki vojnik. Svi filmovi imaju iste uloge, koje u zavisnosti od filmove mogu biti penzionisani vojnik koji jedini moze obaviti zadatak koji se u stvari ne desava ili grupa ljudi u kojem se pojavljuje barem jedan crnac, dezurni saljivdzija, alfa muzjak, siledzija i ponekad osoba kojoj rat nije u krvi. Takav film je osvojio 7 oskara ove godine.
Izraz opisuje osobu koja ni posle 10 godina ne može da pronađe posao, usled čega ga je ostavila žena, a stari otac izbacio na ulicu. Uzroci su različiti:
1. Nije partijski član
2. Nema uticajnu rodbinu
3. Nije Crnogorac
4. Završio je Pravni, Ekonomski, Menadžment...
5. Sabotiraju ga CIA, FBI, BIA, Ljudi u crnom, Žene u belom.., itd.
Zbog svega navedenog, postao je predmet sažaljenja u društvu.
Pera: Eeee, jadan Mika. Ne može da nađe posao, žena otišla sa sve decom, otac mu rekao da se pojavljuje dok se ne sredi. Jadan.
Žika: Stvarno, jadan. Njega ni Biro više neće.
Objasniti nekome koliko nam 'odgovara':
1. Njegovo društvo
2. Njegova ideja
Društvo razrađuje detalje za izlazak, kad se na vidiku pojavljuje nepoželjna osoba.
- E, baš nam sad ovaj treba, k’o kamen u cipeli!___
- ...a onda uzmi onaj kredit za vraćanje svih tih kredita i boli te uvo. Rešiš stvar.
- Ma da, to bi mi leglo k’o kamen u cipeli.
Proleće stiže i kao i svake godine proleće služi da prirodnom selekcijom odvoji žito od kukolja. Stiže da odvoji jake ljude od slabih.
Kako?
Pa nisu proleće samo ptičice na grani, listanje drveća i sunce koje sve jače greje. Na proleće se pojavljuje polen.
Polen. Tako jednostavna reč a toliko značajna, jer svi mi kojima polen ne smeta smo prirodno predodređeni da nastavimo vrstu, za razliku od onih slabih ljudskih bića, kojima čim se malo pojavi odmah kijaju, suze im oči i padaju u krevet. To je jedan od načina kojim priroda pokušava da njima kaže da su slabi. Da ne treba da produžavaju vrstu. Da je njihov genetski materijal faličan. I da puste nas otporna, savršenija ljudska bića, da produžavamo ljudsku vrstu i da je ojačamo.
- Matori što kijaš, šta ti je?
- šmrc, polen brate, šmrc.
- Au brate koliko si ti slab.
- Znam ali šta ću, šmrc....apćiha....
- Konopac.
Totalni zaluđenici filmovima. Ljudi koji su u stanju da tri sata raspravljaju o filmu koji traje sat i po. Ne podnose većinu holivudskih ostvarenja (pogotovo novijih) i znaju tačno da ih razlikuju od njujorške škole. Bez greške u akcentu nabrajaju sve režisere azijske alternativne kinematografije. Ne priznaju listu od 250 najboljih filmova svih vremena na imdb-u, jer plebs koji glasa nema blage veze o filmovima. Ali zato oni znaju. Razumeju svaku simboliku i skrivenu poruku. Čak i ono što je režiseru promaklo- oni vide. Nakon prvih pet minuta filma mogu da predvide kraj. Kada gledaju film u društvu, zaustavljaju ga na svakih dvadeset minuta da bi se raspravljali. Umesto kokica i grickalica, jedu čips od kelerabe.
Ovi nesuđeni režiseri su naši budući ekonomisti, menadžeri, pravnici, itd.
- Recimo, meni je mnogo bolja verzija Solarisa od Tarkovskog, nego od Soderberga. Ima mnogo više dubine i misaonosti.
- Slažem se. Mislim i da je više nalik Lemovoj knjizi. Ali, ta simbolika Tarkovskog je genijalna! Ono kad pada kiša u zatvorenom prostoru! Jasan znak da je iluzija.
- Tako je! I detalji. Npr, ona slika što se pojavljuje u tri kadra, "Lovci na snegu" jasno ukazuje na otuđenost i hladnoću svemira...
Neko ko se slučajno našao u društvu: A je l' gledao neko Foresta Gampa? Super film! On je kao retard, al' mu sve ide od ruk (prekinut mrkim pogledom od strane ostalih)
Najveća čizma na svetu. Ako je verovati pričama ratnih paljevina, u tu čizmu je stalo barem pola JNA, ako ne i više. Na svako pominjanje rata i raspada Jugoslavije, paljevina se trudi da izgleda važno dok izgovara čuvenu rečenicu "znaš li da je moja čizma druga ušla u Vukovar, prvi je bio taj i taj, a ja odmah posle njega". Gde je "taj i taj" uvek neka poznata zverka čije se ime pojavljuje i novinama, a nekad i u sudskim optužnicama. Ako se u istoj prostoriji nađu dvojica koji tvrde da su vlasnici te čuvene druge čizme u Vukovaru, počinje takmičenje u ribolovačkim ratnim pričama koje traje dok ih neko ne ućutka kad stvarno preteraju.
Verovatno nikad nećemo da saznamo čija su prva dva para čizama ušla u grad oslobođen od ljudi i zgrada jer onaj ko je stvarno video tu pustoš i uništenje neće da ide naokolo i priča o pobedi.
Sleng, najčešće sportski, za izraz počistiti iako se metla ne spominje. Situacija u kojoj se sportski jebač mame iz kraja pojavljuje na terenčetu za fudbal ili basket i posle pola sata gledanja kako se muče njegovi ortaci ogrezli u alkohol i dimčugu vutre odlučuje da im objasni principe igre, a često i pravila.
Da se ne razumemo pogrešno, nije ni on ništa bolji od njih kada su poroci u pitanju. Flašu ne vadi iz usta, a ponekad se zalomi i neka sprava, ali za razliku od specijalnog odeljenja koje posmatra na terenčetu, on makar zna.
Doduše, valjda zato što je dobrog srca i poznaje sve igrače na terenu od malih nogu, nikad ne želi da ponizi neuke sopstvenim znanjem već ih samo nekoliko puta baci po burek i iskrivi im kičmu. Mada ga možda samo i mrzi da se toliko cima.
- Dobro bre Kure, što ne dođe na fudbal? Skupismo se na terenčetu posle ko zna koliko godina, znatno deblji, a neki i sa manje kose na glavi nego prošli put.
- Jebiga Gonzales, nisam mogao zbog posla. Jebu me ovi moji kao da smo rod. Kakva je fuca bila?
- Da ne veruješ, nije bila loša. Uspeli smo u visokom tempu da istrčimo čitavih 10 minuta, a onda smo pocrkali. Posle toga smo igrali na naše nepresušno iskustvo, jer su bili tu i klinci iz kraja, pa da sačuvamo snagu jer trče kao drogirani majke im ga nabijem.
- Značio ništa specijalno?
- Pa tako nešto, sve dok Sile nije došao na terenče.
- Sile došao?!
- Nego šta i to u svom fazonu, sa pljugom u ustima i pivkanom u rukama.
- Da, to je Sile.
- Gledao nas je kako se mučimo jedno dva'es minuta, a onda mu se valjda smučilo.
- Ajoj.
- To je bilo prvo što sam rekao, kada sam zamalo poleteo na tribinicu pošto mi je iskrivio kičmu. Ni ostali nisu bolje prošli, neko burek, neko išijas. Znaš da Sile uvek ravnopravno deli. Pomeo nas je kao atomska bomba Hirošimu i tako dve partije. Posle toga se kulturno parkirao ponovo na tribinicu i poslao nekog klinca da mu uzme pivo, pošto je čovek ožedneo od jebanja nas volova.
- U jebote i bolje što nisam bio na fudbalu, i mene bi na vola napravio.
- Da znaš da je bolje.
Veoma opasna stvar. Pojavljuje se u najneobičnijim situacijama, i srazmerna je stepenu neobičnosti. Do sada najviši primećeni stepen se manifestuje na uglavnom seoskim (ni gradska nisu isključena) veseljima,najčešće slavama. Ako želite da izbegnete političku stigmatizaciju najveći stepen opreznosti je neophodan kada je u pitanju izbor sokova, po principu crni ili žuti? (pod uslovom da ste trezvenjak,uticaj alkoholnih pića na političku opredeljenost nećemo izučavati u ovoj definiciji). Dakle, ako vas upitaju koji sok želite, ako niste dete, nikako nemojte izabrati žuti jer rizikujete da vam prilepe etiketu "demokrate" do kraja života što ume da bude veoma opasno u sredinama naklonjenim suprotnoj struji (što južnije to tužnije tj. opasnije). Najbolji izbor pada na crni mada u tom slučaju možete biti označeni kao kapitalista ili još gore strani plaćenik,ako je crni sok Koka - kola naravno. Tako da, pamet u glavu i Vrnjci u ruke.
Skupila se familija da seosku slavu slavi. Gosti sede i razgovaraju, posebno se ističe pijani gost, inače predsednik seoskog fudbalskog kluba. Počinje razgovor o politici.
Pijani gost: I tako ti ja Velji poklonim dres, hik, sa sve njegovim imenom ištampanim na poleđini, hik, i brojem 1 da se zna da je prvi među jednakima, hik, i on meni obeća da će da dovede sponzore i velike pare bre, ejjj! To je Srbin, bre, a ne ove demokrateee!
Domaćin (prilazi i nudi trezvenog gosta sokom) : Koji beše crni lil žuti?
Trezvenjak: Žuti, crni ne smem zbog sećera.
Pijani gost: Eto, vidiš, a ne kao ovaj, hik, (prstom pokazuje na trezvenjaka) i sok pije žut, hik, ni rakiju neće da proba da ispoštuje domaćina. I to mi Srbin? Pu bre!
Trezvenjak: Ma, ko si ti da određuješ ko je Srbin a ko ne, aaa ? Ima da pijem šta ja 'oću je l' to jasno, bre?!
Dolazi do opšte tuče.
Zaključak: Zvonjava u ušima, fraktura čeljusti, tri napukla rebra, četiri slomljena, dijafragma krvari.
Telesni oporavak: Šest nedelja
Potpuni psihološki oporavak: Nemoguć,pogotovu za domaćicu koja sve to treba da očisti.Agonija se nastavlja. Potražiti na najskorijoj slavi.
Bauštelski izraz za zavežljaj sa doručkom koji majstori i radnici nose na građevinu od kuće jer je gazda pička koja ni vodu ne nudi.
- Gde je ovaj peder, da nam donese nešto da jedemo?
- Ko vas jebe kad zavisite od njega, ja nosim moju strunjicu i miran sam, gazda mi i ne treba da se pojavljuje na gradilištu...
- Oćel strunjica i da ti plati ova tri meseca na mešalici?
(toxic positivity)
Toksična pozitivnost je oblik društvenog ponašanja koje se sve češće pojavljuje prvenstveno u medijima, jer se tu može pratiti. Naučna istraživanja se po tom pitanju još intenzivnije ne bave iako ta fraza postaje sve popularnija. Osnovno je pitanje da li forsiranje pozitivističkog stava u životu može imati negativne konotacije. Mnogi psiholozi smatraju da pojedinac treba da se suoči sa svojim negativnim mislima i da se sam s njima izbori a ne da ih odbacuje čime će se steći utisak da one ne postoje. Psihički život osobe se sastoji od dvojnosti dobra i zla i na toj relaciji on postoji. Svako preterivanje na bilo koju stranu ukazuje na prirodnu neravnotežu.
Gornja definicija je moja i nije kopirana bilo odakle. Međutim razlog zašto sam je ovde postavio je u tome što ona ne važi samo u jednom slučaju. U seksu. Ako nema pozitivističkog stava onda od seksa nema ništa.
Ovaj izraz se može dvostruko tumačiti u zavisnosti od duha tumača:
1. Teško uhvatljivi, gotovo metafizički entitet mnoštva koje je drugačije od nas, mnogo lošije od nas i zbog čega smo mi uvek u pravu i nikad krivi. Taj entitet se volšebno pojavljuje u javnim nastupima predstavnika svakog autoritarnog režima, jer dušmani hoće da nas unište.
2. Sintagma kojom se barem trenutni režim (2017.) koristi kako bi tobože imao mnogo da kaže, i kako bi sebe opravdao po pitanju bukvalno svega potencijalno lošeg što uradi, bilo za ekonomiju Srbije, prava građana, pljuvanju po političkom protivniku ili nešto treće.
To je, po autorovom sudu, samo ublažena verzija sintagme-spina iz devedesetih koje se sastojalo iz "a šta su oni nama radili".
Na svu sreću, nema se para za rat, pa ni "a šta su oni nama radili" nije aktuelno. Još.
/parafraza/
Lončar, kriminalac, fotografisao se sa nekim iz Zemunskog klana? A šta je sa onim nekim koje vi podržavate, koji prodaju drogu našoj deci i vode kampanje, zašto vi one neke koje podržavate ne pitate takva pitanja?
Najnoviji dizel reper koji se proslavio po hitu "Gledaj kako rolam sad" gde se kao gost pojavljuje Sladja cekam te kod kolima Delibasic. Doticni u spotu se sve vreme trudi da vrati kriminal devetesetih igrajuci u kostimu kojime bi i mocni rendzeri pozavideli. Igranje je posebna prica mlataranje nogama i rukama, skakanje i imitiranje pokreta prosecne trbusne plesacice. S obzizrom da snimali u podrumu ili tunelu moguce je da se Shvarz plasi bubasvaba pa ih gazi dok igra. Pored dobrih riba imamo i u spotu bildere na steroidima koji dizu tegove gledajuci jednog drugog tako znojave, jedva cekajuci da se posle povataju kao topla braca pod tusom. I za kraj Shwarz nam lepo stoji pored nekih nabudzenih kola koja driftuju i i pritom mlati rukama na njih dok pokazuje svoje zute zube i bulji nam se u facu praveci ovaj spot a i sebe jos ogavnijim.
Zumbalica je jako karakteristična stara srpska pesma, i ne znam da li postoji još nešto slično negde sem u Srbiji...Zove se zumbalica jer se u pesmi koriste vokali koji u pozadini hipnotički ponavljaju preko glavnog teksta pesme "Zumbaj, zumbaj, zumbaj, zumbaj..." kao što i vrstu plesa koji je nastao početkom 90-ih pod imenom Zumba, karakterišu ponavljajući pokreti. Do sad sam naišao na nekoliko interpretacija jedne pesme "Reče ČiČa Da Me Ženi", ne znam da li postoji još u nekoj. Imate par primera ovde i ovde.
Nisam 100% siguran da ima veze (99% jesam :), ali u pesmi "The Cult Of Snap" od Snap, pojavljuje se ista stvar. Za sad je misterija kako je nastao izraz, i šta mu je značenje ako ga ima.
Nauka bi ga svakako definisala ovim (ne)latinskim terminom. Glavna karakterna osobina-lenjost. Cimer koji se može sresti u svakom stanu, ortak koji se na fax ne pojavljuje, a društvo sa godine viđa samo na brucošijadama i tako nekim većim žurkama. Iz stana izlazi samo do najbliže kladionice pa se brže-bolje vraća u stan kako bi na eurosport2 nahvatao kriket ili snooker. Ruča samo kada su i ostalu u stanu kako bi imao ko da postavi i da skloni, a kada je svo posuđe prljavo, onda jede rukama ili nabode nešto na čačkalicu, uglavnom, snađe se. Za higijenu je čuo, ali je redovno izbegava. Dalljinac mu je zarastao u ruku od silnog prebacivanja kanala sa sport klub-a preko dm-a do pinka i raznoraznih rijalitija, a on je pustio korenje na krevet jer se non-stop izležava, čak i kada nema šta da se gleda, može da se odspava koja tura.
A: 'Ajde Mare, diži dupe sa kreveta, pustio si korenje.
M: Što, još mi se ne kenja.
A: Ma čoveče, dolaze nam gosti, daj da se malo uredi stan...
M: Ma opusti se, samo da se završi hokej, igrao sam keca, branim tiket.
A: Dobro, ja ću u međuvremenu da operem posuđe.
M: E, super, baš sam se pitao da l' će se neko setiti, nešto sam ogladneo, sa'ću da opustošim frižider.
