UPOZORENJE!!!
Usled nabreklosti kurca kao posledice čitanja ovog teksta naćićete se u zabludi zašto ste istukli kera.

Izgovara se brzo, moderno, bez akcenta i sa blagom dozom blama, onako kao blickrig gluposti, morate baš tu reč da upotrebite pa je ispaljujete antifa. Uf! Sad je lakše. Sad priča može da se nastavi:
Nema ni metar dana kako si se zagrcnuo sarmom kad ti se u udarnom terminu na 22 inča svetinje pojavio taj prodidži. Taj spoj nespojivog. Pedeset kila jada u kožnoj jaši sa nitnama, hipsetrskoj crvenoj ešarpi i ciklama čirokani, Čeova lobanja se kezi sa znojnice, fleke od danonea na visoko podignutoj levoj pesnici. Gutalj ladne pivčuge te vraća u život samo da izustiš: “Šta koji kurac!?”. Odgovor je stigao nedugo zatim ono je progovorilo, izustilo seven dejs bljuvotinu od koje ti se čak i tvoj srpski želudac okrenuo. Gasiš teve ali tebi u glavi odjekuje #anarhija #ateista #boškobuha #decaratnici. Milan iz penala vodi 1:0, ide tiket, do jaja #anti #fa. “Miči mi se iz glave pogani!”. Ne znaš? Pitaj brata gugla!
Anti – (lat.) protiv. Okej
Fa – dezedorans. A?!
Aj opet:
Antifa – Ideologija koja ujedinjuje modernu levicu u borbi protiv fašizma.
Protiv čega? Fašizma? Pa to ne postoji. Šta je pričalo još? Plee
Ako su na dnevniku znači da su se nakotili, a ako su se nakotili deliće ih na ulici za džabe. I zaista u kasnim večernjim časovima na trgu oni su tu sede u kutiji, neki matori komunista ih deli na usvajanje. Prilaziš, opušten rč na licu grč.

P(r)odati svoj um i obrazovanje za šaku dolara...ili dve. Preći preko ličnih, moralnih, klasnih i ostalih ubeđenja i staviti se u službu onih koji ista shvataju na neki svoj izopačeni način.

Na kraju krajeva: živi li čovek od ubeđenja ili od 'leba?

Reakcija na nečije nenormalno ponašanje ili neku krajnju boleščinu koju ta osoba ponekad ispoljava. Stvar koja ne izmili iz neke crne rupe njegovog mozga stalno, nego samo proviri s vremena na vreme, kada se otrgne kontroli i kada ne može da je zauzda.

U zavisnosti od toga u kom životnom dobu se nalazi pripadnica lepšeg pola, zavisiće i njen odnos kao i afinitet prema pomenutoj grupi ljudi. U primerima je navedeno na koji način različite starosne grupe žena doživljavaju studente. Data klasifikacija se, naravno ne odnosi na sve žene i sve studente, ali kao što neko reče ovih dana: ,,Život bi nam bio mnogo dosadan bez stereotipa".

Tup udar glave o glavu u nekoj paničnoj, užurbanoj situaciji ili u trenutku okupiranosti glave jednog ili oba stradalnika nečim jako opsesivnim što čini da ne registruju ni kuda idu.

Urbano, urbano i samo urbano. To je moto ovih reklama, jer cilj nije da se seksualne manjine približe prosečnom seoskom domaćinu. Pod jedan, seoska populacija nije velika, pod dva, sve to deluje kao uzaludan posao jer kakvu god reklamu napravio, homoseksualno nastrojena persona može samo da dobije batine u seoskoj kafani i pod tri, gejovi i ne idu na selo uopšte, jer šta će tamo koji kurac? Samo mogu da se uprljaju tamo.

E sad, tu se dolazi do prvog problema. Ono što je pod dva u selu, u principu važi i u gradu, pa je prvo potrebno naći najmanje četiri geja, slično onima iz reklama za pivo, čips i tako to, ali opet pomalo različita. Dakle, moraju izgledati kao muškarci koliko god je to moguće, makar dvojica od njih, a to se postiže sa nekoliko detalja kao što su, brada od četiri dana, uredno-neuredna frizura i muževna, ali opet moderna garderoba. Neka čudnjikava fuzija militari i bling-bling fazona koja sama po sebi govori da bi oni u slučaju rata mogli da se bore ukoliko su uslovi prihvatljivi za jednog modernog čoveka, ali da u slučaju mira, umeju da uživaju u stvarima koje ih ispunjavaju. Ne bih se zadržavao na tom ispunjavanju puno. Druga dvojica moraju izgledati potpuno feminizirano, a cilj toga je da se kroz reklamu steknu simpatije ženskog auditorijuma, koji nakon serija tipa Seks i Grad, smatra da je imati druga geja, postalo bitnije i od asesoara. Tačnije taj drug je postao asesoar. (to što znam za izraz asesoar, samo je dokaz da smo bombardovani svakakvim glupostima kroz medije svaki jebeni dan, prim. aut.)

Nakon toga se dolazi se i do najbitnijeg segmenta reklame, a to je stavljanje ova četiri lika u neku situaciju koja je potpuno prirodna za heteroseksualng muškaraca i time se pokazuje da to što gejevi vole vole neke druge, malo više ženske stvari, ne znači da ne mogu da uživaju u nekoj tipično muškoj radnji. Naravno, nema bolje i popularnije muške stvari od fudbala. E sad, bitno je izbeći moguće tenzije, pa se nikako ne smeju koristiti bilo kakva obeležja naša dva najpopularnija kluba, pa se stoga pribegava obeležijima nekog stranog kluba, koji mora biti veoma popularan, a opet mora imati neki blago homoseksualni oreol, tipa Arsenal ili Barselona. Dvojica navijaju za jedan klub, druga dvojica za drugi klub.

Na kraju reklame mora da usledi hepiend. Znači, rezultat je nerešen i tu pod moranje ide i scena poljupca makar jednog para, što je mač sa dve oštrice, jer ako je prosečan heteroseksualac i nekako uspeo da pogleda celu reklamu, a to je moguće jer zbog perfidnog, goreopisanog načina kako je snimljena, muškarac koji ne ume da primeti sve te suptilne znake o čemu se tu zapravo radi, lako bude prevaren, onda postoji velika verovatnoća da će sa gađenjem da okrene glavu ili gađa televizor, ali opet, oni idu logikom da ako milijardu puta pokažeš na televiziji dva muškarca kako se ljube, to će na kraju postati potpuno normalno.

Plavi kamion sa prikolicom, natovaren, parkiran, spreman za pokret. Gazda nervozno šetka, očekuje da se pojavi vozač, koji stiže u tačno dogovoreno vreme. Na prvi pogled i ne liči na kamiondžiju, izbledele farmerke, teksas jakna, crna majica, duboke plave starke, nešto duža kosa koja vijori na tihom vetriću, fazonirana brada, avijatičarske naočare na očima. Hod i pokreti odaju čvrstinu i samopuzdanje, a ponašanje manire čoveka za kojeg bi se pre reklo da je doktor ili inženjer, a ne vozač.
Skida naočare i uz blag, ali iskren osmeh iz kojeg zrači poštovanje i ljubav pozdravlja gazdu. Dok se, predhodno upaljena mašina, uz blagu huk zagreva, gazda mu daje putni nalog, novac za putarinu i hranu. Način oblačenja, ponašanja, a i dubok, prodoran pogled tamnih očiju koji je u isto vreme oštar i blag, veseo i tužan govori da ovo nije jedan od onih masnih kamiondžija koji su postali kamiondžije po principu „loš đak - dobar vozač“. Ne, reč je čoveku kojeg život nije milova, o čoveku koji i u ovim teškim vremenima u svom rečniku ima termine kao što su čast, dostojanstvo, poštenje i koji zna šta oni znače. Završio je studije i to sa visokim prosekom, a morao je da radi teške poslove, da bi u tome uspeo. Kada je pomislio da je konačno svoj čovek, da je stigao do dugo očekivanog cilja, ispostavilo se da je tek na startu. Svi oni koji su mu obećavali posao, sad su se razbežali, svi oni „tatini i mamini sinovi“ koje je tokom studija nosio na svojim leđima i koji mu nisu bili ni do kolena, od kojih je bio inteligentniji i sposobniji, dobili su poslove po partijskim i rodbinskim linijama. Mogao je i on da se učlani u neku od stranaka i da posle nekoliko meseci ili godina poltronisanja dobije neko radno mesto, ali nije hteo. To je za njega bilo preveliko poniženje, koje nije hteo da trpi. U stranku nije hteo, vezu i pare nije imao, i eto ga kod jednog od retkih prijatelja koji je uvek bio uz njega kada mu je u životu bilo teško, koji mu je i ovog puta pomogao, vozi kamion. Kamiondžija sa diplomom fakulteta.
Ulazi u kabinu, i polako kreće, grdosija od dvadesetak metara, polako, kao zmija, vijuga se kroz uzane gradske ulice. Posle petnaestak minuta vožnje izlazi iz gradske gužve na otvoren put, koji za njega simbolizuje slobodu. Slobodu, kojoj je celog života težio i o kojoj je maštao, mada, ni u najluđim snovima nije zamišljao da će tu slobodu naći za volanom kamiona. Pred njim sunce koje polako zalazi, u ušima odjekuje zvonjava jakog motora, nižu se kilometri, a sa radija čuje se pesma: „Ja cijeli život sanjam kako odlazim uz rijeku starim parobrodom koji vozi skitnice na zapad i da nosim jednu davnu nikad prežaljenu ljubav, tanku, dugačku cigaru i par mamuza od zlata...“.

Punkt kontrapunkt. U nekom momentu, između napada dokonosti, neko u Ministarstvu Prosvete imao je iluminutak i rekao glasno u zbornici Ministarstva (primi ga autoru jer ne znaš da Ministarstvo Prosvete nije nužno zbornica iz srednje škole): "Pa oni se drogiradu. Moramo nešto da poduzmemo po tom pitanju!", na šta je jedan od saučesnika u brejnstormingu (?!!) dodao, ništa manje posustajući u kolektivnom entuzijazmu: "To je posao za Bananamena", te su svi međusobno pogledali i kolektivno odobravali glavama. Ono što je usledilo bila je realizacija da je Bananamen jebeni lik iz crtaća, što je dočekano sa privremenim osećajem beznadežnosti, dok se konačno neko nije dosetio da ulogu karaktera sa kojim se tinejdžeri mogu lako poistovetiti ipak treba proslediti lokalnim nosiocima zakona i reda, odnosno prašinskom drotosaurusu. Pošto je opšte poznato da je preduslov za nošenje policajske značke bar tri godine pedagoškog obrazovanja sa fokusom na Pijažeovu teoriju kognitivnog razvoja, onda ovaj potez Ministarstva prosvete uopšte nije iznenađujući, te je, štaviše, sasvim logičan.

Realizacija

Naravno, policajski tabor je ovo dočekao otvorenih ruku te je pohrlio u realizaciju programa. Zavisno od geografske lokacije, program koji se sprovodio varirao je od upoznavanja sa opasnostima koje nude droge, alkohol, cigarete, ili, iz nekog razloga koji je jasan samo Brahmaputri i Šivi, ulaska u minsko polje (više relevantno za Bosnu i Kosovo). Ovi poslednji su u principu bili prilično kul i edukativni iz dva razloga - 1) lako se moglo steći praktično znanje kako modifikovati neaktiviranu eksplozivnu napravu zarad rešavanja međukomšijskih (ne)sporazuma, te 2) obično bi na kraju prezentacije panduri delili svetleće stikere. U ranim instancama, pre američke kampanje na Irak i Afganistan, dok je SFOR imao snažno uporište na ovim prostorima, štampan je čak i strip o Supermenu koji izvlači dva dečaka iz minskog polja, Adnana i Miroslava, sa premisom da Miroslav na prevaru zovne Adnana u minsko polje da mu nešto kaže na šta obrezanko stane na paštetu i izgubi nogu. Neke stvari čak ni supermen nije u stanju da spreči...

Epilog

Krajnji ishod je obično bio krajnje predvidiv. Deca bi bila razbacana u dva tabora - oni kojima je prvi susret sa drogama/alkoholom došao iz šapke poručnika Borislava zvanog Popara, zbog čega im je u kosti usađen takav strah od droga koji se jedino mogao držati pod kontrolom upotrebom ksalola, zolofta i bromazepama (poslednja dva samo ako su imali tetku u Njemačkoj). Drugu kategoriju su sačinjavali oni koji su imali nešto praktičnijeg iskustva sa tematikom (popušili prvu pljugu, popili prvo pivo, skupljali prve puževe u minskom polju), na koje se dramatični govor našeg protagoniste nije mnogo primio. Postoji i treća kategorija, doduše daleko malobrojnija ali nimalo zanemariva po uticaju, razredni komedijaš Perica koji obavezno na kraju prezentacije mora da upita "koliko to košta"/"a gde ima da se kupi".

Naravnoučenije

A jes Peca lud, jebo ga ćaćin ćaća.

Nekada - stara turska mera za težinu/masu, iz doba pre kilograma, grama...

Danas - mera za "težinu" predsednikovog obraćanja, odnosno govora. Preciznije, koliko taj govor sadrži drame.
U dram se računa svaki primer drame i dramoseranja koji u toku govora iskoči po principu jedan dram po primeru. Tako da dram obuhvata: samu temu govora, teme koje nemaju veze sa naslovnim obraćanjem, ali ih on ubaci, ispadanje jezika u toku govora, nameštanje naočara, dramske pauze, lupanje u čelo, čupanje kose, hvatanje za glavu, gestikulacija na nivou Adolfa, samohvaljenje pričama na nivou lovačkih i ribolovačkih itd.Na kraju se samo sabere broj dramova i to je težina obraćanja. Međutim, sami dramovi različito deluju na individualnom nivou kod gledalaca, pa se mogu ti gledaoci svrstati u tri kategorije.

I kategorija - iskreno oduševljeni, jedva čekaju novo obraćanje. Oni posmatraju sam govor gotovo bez treptanja i otvorenih usta, a fizički se manifestuje uzbuđenjem u gaćama i ispuštanjem sluzave tečnosti u iste (tip tečnosti zavisi od pola) često i bez da im je ruka u gaćama radi bludnih samoradnji. Nije iznenađujuće, jer i on odaje utisak osobe koja drka na svoj odraz u ogledalu, a sumnja se da i on sam naknadno gleda snimak svojih govora iz tog razloga.
II kategorija - najteža za definisanje, a jedino im je zajedničko da ne podnose njegove govore i dramove. Uglavnom to smatraju jebanjem u mozak, pa se osećaju mentalno trudnim od njega i zato dobijaju fizički osećaj mučnine. Iz navedenog se jasno vidi da dijapazon negativnih reakcija ide od nagona za povraćanjem do želje da se razbije TV jer je on stalno tamo.
III kategorija - U suštini ista kao i prva kategorija, s tim da su ovde u pitanju osobe starije od 65 i koje su Slobinu sliku u dnevnoj zamenile Njegovom. A pre toga Titovu Slobinom. Ovde nema seksualne manifestacije jer su mahom izgubili polne karakteristike i može se reći da su svi istog pola. Oni to fanatično gledaju, glasno komentarišu i svađaju se sa TV-om, psuju koje im on kaže da mrze itd. Često bi se i vlastite dece i unuka odrekli ako pokažu manjak ljubavi prema Njemu.
Iz svega navedenog se vidi da dramovi izazivaju različita osećanja, te je nemoguće reći da li je veliki broj dramova dobar ili loš, već ćemo ih samo konstatovati. Ali bi bilo lepo kad bi uveli bar upozorenje na broj istih, kao i starosnu granicu što su za određene programe.

Ludak sa rendom oštrom alatkom (mesarskom ili poljoprivrednom) koji ide okolo i kolje nedužan narod (plavuše u grupi tinejdžera su im preferencijalna meta) bez nekog razloga.
Ako u ovo verujete, Holivud vas je previše zatupaveo, detoksikacija hitno!
Realno, i zdrav prav i normalan čovek može da kvrcne i krene u ubilački pohod, samo je bitno šta će da ga na to natera (za nekoga je dovoljan razlog što mu je mleko pokipelo, a nekome, bogami, mora brdo najgorih crnjaka da se desi, pa onda da mu mleko pokipi da bi i njemu prekipelo).
Psihopata ne mora biti fizički nasilan, najčešće i nije. To je osoba koja nema saosećanja za druge, a ni ikakve prave emocije. Ali razume emocije odlično i koristi ih da bi druge manipulisao. Manipulacija im je glavna osobina. Spuštanjem drugih sebe uzdiže i time se hrani. Najčešće je to neko ko je veoma šarmantan, privlačan, a bogme ga/je krasi i impulsivnost i promiskuitet. Oni nikad i ni za šta nisu krivi, neko drugi je za to odgovoran, šta god bilo. Često ih poznate po tome što stalno pominju svoje bivše, a svi bivši su mu/joj poremećeni i bio/la je večita žrtva njihova. Tako ih mrzi, a stalno ih pominje i jednog dana saznate da vas vara upravo sa nekim od tih poremećenih i omraženih bivših. Ali, i za to ste vi krivi, naravno. I ne sekirajte se; i za vas isto priča da ste poremećeni vama iza leđa.
Uzdizaće vas u nebesa i idealizovati samo da bi vrlo brzo saznali da ste pali na nivo govneta na kiši. Optuživaće vas stalno i često za stvari koje on/a radi. Ipak, to je nešto drugo kad su oni u pitanju.
Sa takvim se osećate stalno u grču, napeti i nesigurni. Uvek će se truditi da vas spusti, ponizi, potceni. Posebna poslastica im je napad na vas kad ste potrešeni i pokažete emocije jer se toga gade i smatraju to slabošću. Impulsivno reaguju i nisu u stanju da predvide posledice niti da iz iskustva uče. Nešto nalik emocijama ćete od njih videti jedino kad ih uhvatite u nedelu gde ne mogu da se izvuku. Kukaće, sliniti, moliti i ako popustite, neko vreme će biti kao u bajci, a onda se jako brzo vraćaju na staro i još gore. Jer, to je poremećaj ličnosti, ne bolest i zato se ne leči.
Teško ih je odmah provaliti jer deluju tako kul i savršeno. Previše lepo da bi bilo istina, kažu Englezi.
Zli jezici bi rekli da je ovde opisano oko 70% savremene muške i više od 90% savremene ženske populacije i da u školama po ovom principu sistemski odgajamo cele generacije psihopata koji nikad nisu krivi i sve što urade je dobro, ali Bože moj...

Ono kada znaš koje su ti realne mogućnosti u životu. Prošao si već dosta toga, pa ne želiš da gubiš vreme na besmislene maštarije i planove koji se neće ostvariti, no se fokisiraš na ono što možeš realno da izvedeš. Ponekad ljudi odu u krajnost, i neće ni pokušati baš ništa, za šta smatraju da nije u njihovim okvirima mogućnosti.

1. Pokajnik

Plačipička. Prevario pa se kaje. Šalje neke drljave ruže, još drljavije sms-ove, zove noću otkinut od alkohola i priča kako mu je još uvek stalo. Možda i jeste ali do toga da te opali još koji put pošto mu sa radodajkama u međuvremenu i nije bilo nešto.

Omiljeni pevač: Sergej Ćetković

2. Osvetnik

Menja status veze na fejsu bar tri put' nedeljno. Glumi frajera, kurči se kako ima koju poželi. Radi sve moguće i nemoguće samo da bi ti stavio do znanja da si se grdno zajebala jer si ga šutnula, sve u želji da ti se na neki način osveti. Uopšte ne kapira da tebe zabole nokat za to. Ako mu se nekim slučajem i vratiš, prevariće te brže nego što prosečan tinejdžer kači statuse o svom životu.

Omiljeni pevač: Aca Lukas

3. 'ladovinac

Raskinuli ste pa šta. J'be se njemu. Ako 'oćeš s njim-može, ako nećeš-i ne moraš. On je u nekom svom svetu, na pamet mu ne pada da se sekira oko toga, živi po principu "ode jedna dođu dve" i mnogo mu lepo.

Omiljeni pevač: Marija Šerifović

4. Patetičar

Njemu u stvari nisi bitna ti ali ne voli da je sam. Voli da ga sažaljevaju pa javno kuka svima naglas kako si ga šutnula k'o poslednji dronjak. Ne bi ti se vratio niti te smarao da se pomirite ali uživa u tome da u očima drugih bude žrtva pa se tako i ponaša.

Omiljeni pevač: Vlado Georgiev

5. Seljober

To je onaj koji je istetovirao tvoje ime na levoj podlaktici, nosi te u privesku zlatne kajle i glasno pušta vaše zajedničke pesme u autu, s otvorenim prozorom, naravno. Nije mu toliko zinulo dupe da se miri s tobom, al' voli tako da se kurči kako je imao mnogo riba (gde si ti jedna od njih) i voli da se to zna. Čovek je mudonja, može mu se. Ali juče.

Omiljeni pevač: Mile Kitić

6. Smorko Dosadnjaković

To je onaj koji neće prestati da te zove dok ga ne prijaviš dežurnom operateru mobilne telefonije da mu isključe broj. Na glavi će ti sedeti 24/7 i nećeš znati šta ćeš od njega. Možda uopšte nisi bitna ti kao ti, verovatno bi tako radio sa svakom jer mu je život mnogo veliko sranje, dosadno mu je i nema šta drugo da radi.

Omiljeni pevač: In Vivo

7. Intelektualac

Taj te j'be iz prikrajka na finjaka. Govori po kuloarima šta ste radili iza zatvorenih vrata, svi ti se živi podsmehuju al' to do tebe ne dopire direktno. Samo jednog dana čuješ neku opasku a pojma nemaš odakle je to ispalo. On je svestan da si ti na gubitku, ali neće da ostane glup i da ćuti o tome kako si ga izradila. S druge strane, neće biti ni previše prost da o tome trubi na sva usta.

Omiljeni pevač: Željko Samardžić

Mistični sistem odjebavanja stresnih situacija koji fascinira nurologe, psihologe, psihijatre i sve one koji se tako osećaju.
Ultimativni, poslednji stadijum odbrane organizma od kurca koji ti nudi život.
Tako visoko na evolutivnoj lestvici da je njegova kompleksnost nejasna isto koliko i sam mozak. Dva povezana neurona uz desetine hiljada interneurona oko njih rade zajedno samo da bi tebi omogućili da možeš da se zavališ u stolicu i da te boli kurac. Nastupa nakon pomoći psihijatara, prijatelja, guru vodiča, Blic žena i na kraju njihovog veličanstva bensendina i drugih, kod nas manje popularnih anksiolitika.
Koja je poenta ove neverovatne mogućnosti mozga? Kažu da se onaj ko postigne ovu nirvanu neurologije i psihijatrije lakše nosi sa životom i manja je šansa da se kobejnuje, ali da li je stvarno tako?
I stafilokoke se same kobejnuju iako im je sasvim lepo na hranjivoj podlozi, jer nisu inficirale neko ljudsko biće i izazvale haos, što bi rekli, jeste, imam sve, ali nije to to.

Izgleda da je poenta bola u kurcu je da omogući osobi da gleda u život i da mu se ruga. I da možda izgleda jebački dok to radi.

Nedefinicija je definicija koja ne samo da ne definiše, već uopšte nema nikakve veze sa pojmom koji je u njenom naslovu, i koji bi trebala definisati. Mnoge od ovih definicija su odlične i veoma duhovite, često postaju i definicije dana, ali malo narušavaju koncepciju vukajlije kao rječnika slenga. Na primjer, ako neka nedefinicija postane najpopularnija definicija za neki pojam, time se narušava rejting zaista najbolje definicije određenog pojma koja ga zaista duhovito i slikovito opisuje.

Novi pravac u Srpskoj politici čiji je osnivač jedan pacijent zdravstvene ustanove "dr Laza Lazarević". Njegovo ime se ne sme saopštiti iz razumljivih razloga fizičkog od strane prve, a verbalnog linčovanja od strane druge populacije ekstremno pozitivnog mišljenja u odnosu na jednu od ove dve opcije. Naime, ovaj čovek je završio tu gde jeste jer je prešao granicu na kojoj je Tesla stao. Svima je poznato da genijalnost ima granicu posle koje se prelazi na teritoriju ponekad nepravedno osporavane ludosti. Dotični gospodin je uvideo istorijski princip duboko ukorenjen u naš i još neke narode(nisu sa našeg kontinenta te ih nije potrebno imenovati).
Shvatio je 2 principa "govor-delo", kao i "istorijski trenutak-delo":

Prvi princip(govor-delo) je primenio na prvi deo njegove maksime(ni kosovo), jer je primetio obrnutu srazmernost verbalno izražene želje za nečim i njenog realnog ostvarivanja. Jedan od dokaza njegove teoreme koju izlaže je da otkada se počelo vikati "Srbija do Tokija", ta ista Srbija je počela rapidno da se uvlači u sebe, te je on predložio, za početak, radi provere hipoteze da se krene sa izražavanjem želje za NEposedovanjem nečega te je tako nastalo NE kosovu, naravno posle toga sledi Metohija(čije ime uzgred budi rečeno je isčezlo iz usta ekstremista željnih smanjivanja Srbije izražavanjem one separatističke rečenice: "Kosovo je Srbija") i ostali deo sveta(mada on to ne savetuje zbog drugog principa).

U drugom principu(istorijski trenutak-delo) on nalazi nepotrebnu i podsvesno mazohističku tendenciju našeg naroda da se uvek priključuje ili ulazi u projekte koji su očigledno pri izdisaju i u trenutku kada se diljem sveta stvaraju nove i bolje konstrukcije. Dokazi koji, smatra on, potkrepljuju njegovu tezu jesu nepotrebno uključivanje našeg naroda u razne akcije velikih sila protiv još većih(uvek u pogrešnom trenutku), sa objektivno(globalno) neprimetnim učešćem(koliko god nama izgledalo veliko), a ogromnim gubicima koje nismo znali da unovčimo(opet zbog prvog principa) u vidu poštovanja prema žrtvama pre svega a onda i materijalno. On predlaže da Evropsku Uniju sagledamo očima čoveka iz bliske budućnosti i da se ne držimo ad hoc onoga što svi u okruženju rade, jurišaju ka njoj neznajući da je ona samo još jedan projekat koji se približava kraju. Smatra da treba da uradimo suprotno, da poštujući prvi princip, otćutimo Evropskoj Uniji, sagledamo situaciju, stisnemo zube, očistimo i sredimo ovo malo zemlje što nam je ostalo i na sva zvona vičemo(opet lukavo koristeći prvi princip): NE Kosovo, NE Vojvodina, NE boljem životu, NE platama, NE dobrim odnosima sa komšijama, i na kraju krajeva NE jako glupom, jugonostalgičarskom koraku u ovom trenutku - Balkanskoj Uniji.

Bubuljica. Ali ne tek sinonim. U opšte obrazovanje dakako valja uvrstiti i kategorizaciju akni po obimu, učestalosti i preferiranim mestima nicanja, jer malo li je što je 70% ljudske komunikacije nesporazum (prema temeljno izrađenoj statistici), nego treba još i to kakav nas je prišt zadesio pantomimom da objašnjavamo?

Klisei tj.gomila gluposti kojima nas dave sa svih strana.Oni se nalaze svuda oko nas,na bilbordima,u medijima,u knjigama...Obicno ih izgovaraju poznata lica koja zele da nas zivot bude srecan kao njihov.

Tipologija:

Alfa mužjak: U svakoj teretani postoji bar jedan takav. Dečko koji je visok oko dva metra, savršeno gradjen i ''izrezbaren'', diže gazilion kila iz benča i niko nije jači od njega. Često jako umišljen. Hodajuća enciklopedija nutricionizma. Njegova pojava u teretani izaziva zavidne poglede mužjaka i... teranje kod ženki.

Instruktor: Zaposlen je u teretani da bi navodno pomagao vežbačima i davao savete, ali uglavnom svoje ''radno'' vreme provodi sedeći u nekom ćošku i čitajući novine. Povremeno ''baci kosku'' nekom svom poznaniku i razmeni sa njim par rečenica tipa ''Deeee si, matori, gruvamo se, a?''.

Patuljasti kompleksaš: E, oni su čudna sorta. To su oniski muškarci koji svoj kompleks pokušavaju da leče vrednim radom i trudom u teretani. Ta marljivost jeste za svaku pohvalu, ali problem je u tome što jednostavno ne znaju kada je dosta. Na kraju se toliko nagruvaju da više liče na panj nego na čoveka i lakše ih je preskočiti nego zaobići.

Bucko: Najviše vremena provode na spravama za kardio. Znoje se kao goveda i već posle par minuta na traci jako porumene. Neki studenti koji pripadaju ovoj kategoriji imaju običaj da skriptu za fax stave na kontrolnu tablu trake ili bajsa i tako uče. U principu su jako simpatični.

Kriza srednjih godina: Matoran od 45 do 55 godina, koji je poludeo ''po stare dane''. Sasvim je izvesno da ima mladju ljubavnicu. Nije više vitalan kao nekada, ali se prilično trudi. ''Uniforma'' ovog tipa je atletska majica koja je tako razvučena, da se vidi ''ljubavni tepih'' prošaran sedima i neki šorc jarkih boja iz 90ih.

Stalak za infuziju: To su dečkići od oko 16-17 godina. Mršavi su, bledi, bubuljičavi. Bojažljivo ulaze u teretanu i biraju kilažu od koje im slabašne ruke neće drhturati. Boje se podsmeha iskusnih teretandžija.

Pozerčina: Najrasprostranjeniji tip ''vezbača''. Oni u teretani provode minumum dva sata dnevno. Obučeni su kao lutke u izlogu Nike-ovih prodavnica. Obavezan deo opreme su rukavice za dizanje tegova... zato što su taaaako kul. Više vremena provedu merkajući svoj odraz u ogledalu i odmeravajući se sa ostalim mužjacima nego dižući tegove. Pravi paunovi medju teretandžijama.

Miss fitnesa: Nerealno zgodna devojka koja izaziva zavist devojaka tipa ''Ružne Beti''. Ima duge noge, zategnutu oblu guzu, ravan stomak na kom se ocrtavaju bočni trbušnjaci (''uobičajen'' je i pirsing na pupku). Kosa joj je uvek isfenirana. Ne pusti ni kap znoja za vreme treninga, niti se zamara. Često nosi ''Gajić'' trenerke.

Ružna Beti: To su buckaste devojke koje opsedaju kardio sprave, naročito u kasno proleće i početkom leta, kako bi se malo ''sredile pred more''. Treniraju u debelim pamučnim trenerkama i širokim neuglednim majicama, kako bi se osećale ''komotnije''. Povremeno imaju nesvestice zbog besomučnog izgladjivanja. Kolutaju očima kada ugledaju Miss Fitnesa uz komentar ''Sta će ova ovde, kao da njoj treba teretana!''.

Klimaks: Tetkaste ženice. Često treniraju sa (mladjim) ličnim instruktorom... sa kojim bi rado otišle u krevet. To su uglavnom sveže razvedene žene, koje smatraju da uz novi život- ide i ''novo'' telo ( Krang fazon haha).

Poludeti.
Ali ne potpuno i nepovratno poludeti do kraja života, nego doživeti situaciju zbog koje odjednom proključaš, tako da ti treba žestoka lomljava i prilično velika količina lekova za smirenje da bi se makar malo primirio.

Čuvena rečenica iz filma. Kad neko malo pretera sa pričom.