1. Vremenska odredba koja se odnosi na kraći vremenski period posle korišćenja u toku dana
2. Vešt pojedinac reč "Kasnije" koristi kao neodređenu vremensku odredbu pa stoga izrečena radnja postaje upitna.
3. Izuzetno vešt pojedinac koristi "Kasnije" kao sinonim za "nikad".

Сконтали се лик и риба, типа, ликуши врућа гуска, ортаку арно певац. Ма, шта певац, мочуга, бре! Нису дуго ривали индо, грање није могло са се ђена нигде, лерди из кблоа пао у мурију, све што су могли да груну била је једна пљага, а како су били на Калишу, због дурова су морали да је исцимају по војнички. Изделише тад прву пљугу, а једно о другом ништа нису контали. Цава је била Плазма девојка, а ортак обичан нолајфер. Цимају они тако пљагу, јер нису имали шкет за џиџу, а лерди одавно не дају на лер, само кажу : "Ај, паљба, не расмајте нас". И тако уз партизанску пљугу крене опуштена спика између двоје младих.

Uglavnom grubi ljudi koji pitaju 'jel ima kakvih narkotika',a sami se nikad se ne sete da počaste.

Beli sto iza koga se na zidu naziru sponzori,na astalu poređani mikrofoni, neki žuti sokovi i užegla vodurina koju niko ne pije već godinama.U sredini šef stručnog štaba, s leve strane portparol u fensi odelu sa kravatom,a do njega poluzombirni fudbaler zajapurenog lica (obučen u bojama voljenog kluba),kao s Marsa bačen, nasumice odabran da konferenciju za štampu uveliča svojim stereotipnim komentarima koji obično imaju sasvim drugačije značenje nego što se nama čini.

Batica koji uvek ostavi usranu WC šolju i nikad nije držo govnjivu četku u ruci. Izaziva gađenje svih ukućanja.

Uvek je sigurnije držati žensko za sisu nego za reč.

1. U nogometu označava nedoraslog protivnika kojeg protivnici išamaraju s visokom razlikom. Da predaju utakmicu, bilo bi bolje jer bi se utakmica registrirala sa samo 3:0.
Nogometni liliputanci.

2. Surovi izraz kojim se objašnjava za što je određena ženska jedino dobra za; a to je za ljuljanje njene dobre prdare, to jest, kante.

Stara narodna poslovica iz koje zaključujemo da čovek nema rogove.

Igra, koja nastaje neposredno posle, nekad cak i tokom rucka, kada se jede piletina. Dve osobe, lome jadac i pritom se klade u nesto. Predvidja se da ce dobiti osoba koja je polomila vecu stranu jadca. Gubitnik je onaj koji prvi uzme nesto od protivnika, a da pritom ne kaze "znam za jadac". Ako protivniku date nesto, a on ne kaze izraz iznad, smatra se da ste pobedili i vi ce te reci "e to ti je za jadac". Igra moze trajati veoma dugo, veoma je zanimljiva... Sam izraz moze da se izgovori i kad neko pokusava da vam podvali, da vas zezne, a vi vec tu foru znate...

Najcesce izgovorena recenica kada te roditelj cije je dete upisalo za bravara upita sta si upisao(pod uslovom da si upisao gimnaziju),to je kompleks koji izrazavaju oni koji su upisali,zavrsavaju i koji su zavrsili srednje strucne skole.

Svi smo se naslušali priča (uglavnom od roditelja) o divnim vremenima koja se nikad vratiti neće, ali kad se setimo devedesetih, sarkazam (tipa: svi smo bili milijarderi, nafta i benzin na sve strane, po ulicama, podrumima, terasama, cigarete se kupuju na box itd.) je neminovan! Ali ima i onih koji se toga prisećaju bez sarkazma i iskreno pate jer više nemaju pun podrum brašna, ulja, šećera...

Lako je okarakterisati nekoga da nije normalan. Dovoljno je samo za nijansu da odstupa od važećih protokola i normi ponašanja uštogljenih kreatura sa nabijenom drškom od metle u bulju. Šta se iza toga krije jednako je podnožju ledenog brega zaronjenog u okean.

Opis malog broja ljudi kog nekog na sahrani. Često zbog loše ćudi pokojnika za života i manjkom komunikacije sa ostatkom sredine.

Mušterija-komšija
Krastavci salatari(oni veliki)-devojačka radost
Krastavci kornišoni(mali)-dečiji kurčići
Jaja,obična,-od domaćih koka,salašarki,naši pevci na svaku naskaču,nijednu ne preskaču,na gazdu su vredni
Jaja,malo veća-"leva jaja".Gospođo,vidite al su velika,to su vam znate sve leva jaja,da vam ih spakujem?
Lubenice-slatka kao devojčica,šugar bejbi ko je ne bi
Dinje-ko sisice petice,samo za iskusne
Jabuke-slatke pionirke za početnike
Piletina-sveža,nevina,sve se za prste lepi
Sir-sjnički,nije slan,taman kako treba,može i bez 'leba,samog sira
Orasi i med-za gospodu radost,probaj odma dok ne prođe mladost.Iz mrtvije diže
Rakija-prepečenica sedam jezika govori,osmi zamuckuje....

Sudeći po reklami, jedini način da većina Srba vidi zelenu travu alpskih pašnjaka, cvetna polja Holandije, Južno kinesko more, kolumbijske plantaže kok..afe, londonsku kanalizaciju i pariske kurve. Naime, čim oseti miris svojih taze opranih gaća, naš Srbin dobija krila i nasmejan odleće na mesta gde i čarape posle trodnevnog marša mirišu.

Или телефонски С.О.С. за превенцију самоубистава.
Постоји у већени држава света (има га 'де има телефона) служи за то да се потенцијалне самоубице, људи на самој граници одлуке да прекрате муке, телефонским путем, техником нежне и топле речи пуне разумевања убеде да наставе да гурају и да се муче.
Стручност, стрпљење и пре свега хуманост главне су одлике људи запослених.

Imao sam nekih 6 godina, pikao zabavište i boleo me smoki, samo sam se sprdao u dvorištu sa ostalim mini djilkošima i vukao klinke za kosu. Bio zanimljiv život tada, moram priznati. Verovatno jer to sada ne mogu da radim. Jedno letnje popodne me keva pustila iz kućnog obora da vidim kako ulica izgleda i sa te druge strane kapije, da malo proširim vidike, jedno 20 metara fore do ćoška, uz pretnju da će da me odere kao banka neiskusnog žiranta ako joj nestanem iz vidika.
Naravno da sam nestao u roku od par minuta. Otišao Bojan malo do pruge, iako nije znao šta je pruga, ali bilo je novo, jebiga.
Razgledam ti tako ja okolinu, nigde žive duše, smetlište sa obe strane pruge koja ide preko tog mosta ispod kojeg je nabacano samo smeće i ostala sranja koje ljudi tu kulturno ostave u noćnoj smeni, jer im je mrsko da budu ljudi.
Nakon par minuta razgledanja i divljenja nepoznatom pejzažu, kvrcnulo mi je u tintari da sam ga ugasio k'o Švabo četr'es' pete, jer sam prvi put uključio kurcobolja mod na kevinu naredbu. Al' tad je još uvek mogla da me premlati, tako da je ona bila gazda. Krenuo sam godinu dana ranije u zabavište, pa sam zato imao dve godine fore tamo da levelujem.

Lepo beše bogme, sram me bilo ako ikad budem kenjao za taj period, stvarno je lepo bilo. Štaviše, odatle život dobija jedna od najlepših priča koje imam da ispričam.

Vraćao sam se te druge godine iz zabavišta, možda koji mesec tek išao, i provalim da me prati ker.
Hm, nije ker. To je džukac. Ker je malo prefinjeniji. Ovo je džukac klasik verzija, crni, kusastog repa, sa žutim deonicama iznad očiju, okolo njuške i šapa.
Al' imala je najtužnije oči koje sam ikada video do dan danas, koliko god to pičkoplačljivo zvučalo. Jes' da sam bio klinac i to baš klinčuga koja tek treba da provali šta su lična mišljenja i predrasude, ali to je ono.. Po difoltu, urodjena emocija. Počela je da me prati. Dodjoh ja sa njom do kapije, gde me je čekala keva i, ne streljala, nego, gadjala hidrogenkom. Ja se napravim Šejn i pitam što je ljuta. Sreća pa sam bio sa druge strane kapije kad sam skontao koliko je to glupo. Al' smirila se majka brzo kad je skontala da sam još ipak živ, da me nisu odneli cigani čergari ili haremski čuvari.

- Vidi mama, kuca! Pratila me je do ovde!
- Jaoj bože, samo mi još jedan džukac fali. Oteraj ga i ajde ulazi dok te nisam polomila za ovo.
- A mamaaaa.. Pa pogledaj je! Vidi kako gleda!
- Ma neć.. Jooooj, Bojane. Ajde, ajde, uvedi je, samo nemoj posle da mi kukaš kad ti kažem da joj daš da jede.
- Hvala mama! Ajde kuco!

Par dana je tu živela kao anonimus, bez imena. Onda ćale jedan dan dodje na ideju da joj da ime Lujza, jer je voleo Telmu i Luiz, pa mu bio neki ćeif da ošine tako. I tako i ostade do kraja. Taman što joj dade ime, razvod braka, šta je bilo, bilo je i ostalo, nebitno.

Par godina prodje tu, odraste ona bogme u prepucanu životinju, fizički besprekornu, nikad ne bi rekao odakle je došla. Mada je bilo još bitnije ono psihičko.

Nigde ništa nije učena, trenirana, ništa od toga. Bila je jednostavno inteligentno biće.

Piče godine kad se zabavljaš, zar ne, Lu?
Pitao sam je to par puta dok smo sedeli na obali kanala, gde sam ja pecao a ona čekala potencijalnu klopu. Jebote, morao sam da se ubijam na biciklu da bih držao brzinu sa njom, koliko je samo mogla da trči, to je bilo nerealno. Sećam se jednom da je komšijski pas režao na mene nešto kao jer je valjda mislio da je prejak. Došla Lujza do njega, za vrat pa tri put' o zemlju i putuj igumane. Od tad se prešaltao samo na rekreativno mahanje repom kad me vidi.

Celu osnovnu školu sam je vodio na pecanja, vožnje i slično, uvek bih našao vremena, ipak je to bilo neko bezbrižno doba, što mentalno, što fizički. A onda je došla srednja škola i neka pravila su se promenila.

Lažem.. Sve što se promenilo je bilo to što sam ja više vremena posvećivao tome da budem neki tuki u školi, kao i svi drugi, to je valjda difolt tog uzrasta. Samo to se promenilo. Lopov vremena sam postao sam sebi, ne videći to.

Ona bi me uvek čekala na ivici terase kad dolazim, i potrčala ka meni čim bih otvorio kapiju. Kad razmislim, to je uvek bila ista, čista, iskrena radost u njenim očima, iako je samo jedan, za nas, ljude, uobičajeni akt koji se samo ponavlja.

Ono što razara moje srce su finalne godine njenog života. Šta je gore, znati vreme nečijeg kraja, ili ga ne znati? Loše pitanje, valjda.

Bilo je leto 2010. godine, znam da sam tako nasumično dobio želju da odem do mesta gde sam kao klinac dane provodio sa kanticom i pecaljkom. Seo sam na biciklo, došao do kapije, i zaledio se. Iza sebe sam čuo poznato, umilno cviljenje koje me moli da je povedem. Bilo me je sramota što sam na prvom mestu i zaboravio da je zovnem da krene sa mnom u oldskul avanturu.

Krenuli smo polako. Nismo se vozili, ima par godina sigurno. Al' primetio sam nešto što me je poprilično ruiniralo. Nisam više ja bio taj koji se trudio da drži korak. Još tužnije je bilo to što sam video da se ona opet i dalje ne predaje, hoće volja, ali te, sad već, stare šape ne slušaju kao pre 6-7 godina. Nema veze, Lu, šetaću i ja, imamo svo vreme ovog sveta.. Makar danas.

To je bilo poslednje putovanje nje i mene, nisam želeo da joj priredjujem to ponovo jer sam video sa kolikom mukom ide, iako uvek želi. Tužne moje oči, umorne i iscrpljene, a opet tako vedre i srećne kad god bi me videle.

Sve to mi je razaralo srce, ali poslednja stvar, koja ga je i razorila, je bio njen kraj. Ne zbog toga što je bio samo kraj, već zbog toga što nije bilo fer. Nije bilo fer. Nikad neće biti fer. Nije fer da se, na jedan moj veliki i značajan dan, samo tako ugasi i nestane nešto što volim van svakog rečnika, razuma i objašnjenja. Takvo nešto ne bi smelo da postoji. Takvo nešto je mene, krajnje apatičnog i mentalno neverovatno izdržljivog, polomilo kao graničicu. Direktno u srce, kroz svaki štit i gard koji sam ikada imao.

Koja god da je vrsta i za koga god da je, ljubav je kada nekome daš svo oružje i snagu da te uništi, i nadaš se da neće.

Ona nikada i nije. Zato toliko razara..

Ništa drugo nego svojevrsne pripreme za život.

Roditelji tada, u stvari, uče svoje potomke da glume, pretvaraju se i lažu, da ne odbijaju ponuđeno ali ne uzimaju sve što bi i koliko bi im srce iskalo, da suzbijaju svoje nagone i zapostavljaju svoje želje, a da pritom neprestano strepe od svevidećeg pogleda i od kazne ukoliko se ogluše o ova ustaljena pravila.

Синоним за изгубљеност особе у времену и простору.

Epitaf u Srbiji.

Uz takav tekst, obicno ide slika unesrecenog koji je ponosit, nadrkan, ili kombinacija oba, najcesca, nadrkano-ponosit.

Pored brojnih spomenika oko doticnog sa tim natpisom gde ga zale najblizi (pa tu upisu svoja imena), onaj gde pise "sebi za zivota" kao da zraci.

Naime, kad vidite spomenike bracnog para kojima to pise, pretpostavlja se da u domacinstvu nesto nije bilo kako valja i kako selo nalaze (snaha se posvadjala sa svekrvom, kolektivna svadja, itd.). Naravno, moze se desiti da ljudi jednostavno nisu imali rodjake, pa su bili primorani na taj tekst, ali to je redak slucaj.

Oni koji imaju pare, a to urade pre vremena su jednostavno uplaseni da im mladji ne spiskaju kes, pa, za svaki slucaj, dok su pri cistoj svesti i zdravoj pameti- osiguravaju svoje mesto upokojenja.