Moljac iz novčanika (Moskus Madeinkinus) je vrsta u razvoju koja se pojavila sa pojavom novčanika u čovečanstvu.
Smatra se da je on evoluirani moljac iz kese (Moskus Izgorekumus), koje su se koristile pre novčanika, i za razluku od svog pretka, koji se razmnožavao na mestima gde je metal (srebro i zlato) ostavilo tek neznatan miris, moljac iz novčanika preferira neznatan, skoro nepostojeći miris papirne valute i gvozdenih kovanica.
Tek kada utvrdi da je novčanik oslobođen monete na duži vremenski period moljac svija gnezdo i polaže jaja iz kojih se za 15-30 dana razvijaju odrasle jedinke.
Sam proces odrastanja ne sme da traje duže od toga, jer novi naraštaj mora da bude spreman da izleti iz novčanika na prvi znak otvaranja istog (da bi zarazio ostale novčanike i produžio vrstu), pre nego što se u njega uvuče njegov jedini prirodni neprijatelj- penzija (Penzitus Crkavitus), akontacija (Akontus Skoroništus) ili plata (Platus Crkohodsmehus).
Primećena je u poslednje vreme globalna infestacija ove vrste, usled vraćanja u ravnotežu ekosistema koji joj najviše odgovara. (Neću da ga imenujem makar crkla!Svi znate o čemu pričam.) Osim toga još se zna da ova vrsta preferira zemlje Balkana, Srednjeg Istoka i Afrike, jer se tu nalaze najveći i najdeblji primerci.
Akutni afektni fetišizam je psihološko stanje vrlo često primećeno kod stanovnika zapadnog Balkana, a naročito prostora nekadašnje SFRJ.
Ova pojava se ogleda u nezadrživoj želji da se u afektom stanju žestoko, jasno i vrlo glasno izrazi svoj fetiš. Praćenjem nosilaca ovog psihološkog stanja je utvrđeno da su Sunce i hleb dva najčešća fetiša u Srba. Svakako, u stopu ih prate svetac, slava, danak; a ponekad i neki ređi i arhaični kao što su crkven direk, sitno žito ili panaija.
Ova pojava ponekad evoluira u bizarnost. Pri tom su najčeći akteri bliska svojta i psi.
Široko je prihvaćeno verovanje da su najteži slučajevi ovog fenomena razvijeni kod kočijaša. Premda u današnje vreme nema puno kočijaša, moderna nauka ne može da potvrdi ovu tezu. Ipak, teški oblici su primećeni kod sportista, političara, vozača i u redovima ispred šaltera.
Ovakav fetišizam jošuvek nije prihvaćen u širokim društvenim krugovima. Neki ga se gnušaju javno, drugi ne smeju sebi priznati da su pogođeni sindromom. Nije poznato da li postoji neka organizacija koja se bavi ostvarivanjem prava ili organizacijama parada akutnih afektnih fetišista.
Postoji inicijativa u uskim naučnim krugovima da se naziv ovog poremećaja promeni u Vilićev sindrom, po izvesnom gospodinu za kog se smatra da ima sve klasične simptome AAF-a.
Nešto što bi moglo da stane apsolutno bile gde i popuni bilo šta, a opet potpuno je bezvredno zbog slinolikog sastava koji poseduje.
Najvećim delom se sastoji od slina, a pored slina u sastav toga ulazi i guma, žuč, lepak, zgažena žvaka, prašina, želatin i blato. Može sadržati i govno u tragovima.
Iako je u pitanju živo biće, nema znakova inteligencije, mada ume da iskazuje određeni instikt za preživljavanjem, tako što menja staništa, ali i to ne radi na inteigentan način, nego očigledno i vidljivo golim okom, mada svakako mu uspeva, zbog regiona u kom to radi i koji ne napušta.
Organizam je poznat po tome da isisava svakog domaćina do maksimuma, lagano mu se uvlačeći u bulju, koja je generalno njegovo prirodno stanište, a iz bulje svog domaćina osipa neku iritantnu mlaku bljuvotinu po onima za koje smatra da su rivali njegovoj domaćinskoj guzici.
Kada dođe momenat da promeni sredinu u kojoj obitava, vrlo brzo prelazi u bulju novog domaćina, onog na koga je bljuckao iz bulje prethodnog domaćina, pa nastavlja da se bavi isisavanjem svega vrednog, što mu je primarna funkcija.
Nauka i dalje nije utvrdila zbog čega izuzetno uživa u novogodišnjim rasvetama, mada pretpostavlja se da je kao mala mrlja sline često maltretiran baš uoći novogodišnjih i božićnih praznika, pa sada pokušava tako da se oslobodi trauma.
- Gospodine Đilas, najzad ste na izborima pobedili "Onoga čije prezime ne smemo spominjati ukoliko spominjemo i reč peder u narednih 7 minuta". Kakav je osećaj?
- Osećaj je predivan. Iako smo ustvari mi svi drugari, tako da neće biti revanšizma, želim samo da istaknem......PLOK......AU! OP OP!......KHM....
- Gospodine Đilas da li ste dobro?
- Da, da jesam. Samo sam osetio nešto kao....kao da mi je nešto....ušlo u dupe da prostite...da, da....sećam se.....Vesić....Goran Vesić.
- Gospodine Đilas, da li ste dobro?
- Odlično sam. Ne mogu više ja da pričam umesto mene će pričati moja guzica.
- Gospodine Đilas!?
- PLJUC PLJUC....prethodna vlast....BLJUV PLJUC....
Mnogi ljudi gaje ljubav prema knjigama i znanju koje one mogu da prenesu, te se penju ka intelektualnom vrhuncu kao ka kakvom orgazmičnom cilju. U Srbiji takvi su u fazi izumiranja. Nečitanje se epidemično širi brzinom i brzinama van granica poimanja. Svesno se javlja u srednjoj školi (mnogi bi rekli i u osnovnoj, al šta zna dete šta je knjiga), kada učenik odbija da pročita lektiru jer
1. se sveti profesoru iz razloga koji samo on poznaje;
2. smatra da samo štreberi šitaju, a ako se pokaže kao štreber, devojčice neće hteti na hopa-cupa sa njim;
3. doživljava je kao beskrajno dosadnu i nezanimljivu.
And before you know it, Gradska biblioteka javi da samo dva procenta populacije grada su članovi biblioteke (od kojih ko zna kojiko je neaktivno).
Neretko se sa nečitanjem susrećemo kao sa statusnim simbolom, kojim se osoba koja ga poseduje diči. Mnogi od naših estradnih ličnosti podležu nečitanju (pr. Džej: "Ja sam pročitao samo jednu knjigu u životu!" plus samozadovoljni smešak) dajući primer svim svojim obožavaocima i obožavateljkama.
U Srbiji je ovo samo jedan od uzroka. Čitanje je i "gej", a svi znamo da je Srbija kruna na glavi homofobije. Uostalom, skupo! "Šta, jedna knjiga 500 dinara. Pa je l' ti znaš šta može sve da se kupi i uradi za 500 dinara?!"
Ma, nisam lud da čitam!
Novi pravac u Srpskoj politici čiji je osnivač jedan pacijent zdravstvene ustanove "dr Laza Lazarević". Njegovo ime se ne sme saopštiti iz razumljivih razloga fizičkog od strane prve, a verbalnog linčovanja od strane druge populacije ekstremno pozitivnog mišljenja u odnosu na jednu od ove dve opcije. Naime, ovaj čovek je završio tu gde jeste jer je prešao granicu na kojoj je Tesla stao. Svima je poznato da genijalnost ima granicu posle koje se prelazi na teritoriju ponekad nepravedno osporavane ludosti. Dotični gospodin je uvideo istorijski princip duboko ukorenjen u naš i još neke narode(nisu sa našeg kontinenta te ih nije potrebno imenovati).
Shvatio je 2 principa "govor-delo", kao i "istorijski trenutak-delo":
Prvi princip(govor-delo) je primenio na prvi deo njegove maksime(ni kosovo), jer je primetio obrnutu srazmernost verbalno izražene želje za nečim i njenog realnog ostvarivanja. Jedan od dokaza njegove teoreme koju izlaže je da otkada se počelo vikati "Srbija do Tokija", ta ista Srbija je počela rapidno da se uvlači u sebe, te je on predložio, za početak, radi provere hipoteze da se krene sa izražavanjem želje za NEposedovanjem nečega te je tako nastalo NE kosovu, naravno posle toga sledi Metohija(čije ime uzgred budi rečeno je isčezlo iz usta ekstremista željnih smanjivanja Srbije izražavanjem one separatističke rečenice: "Kosovo je Srbija") i ostali deo sveta(mada on to ne savetuje zbog drugog principa).
U drugom principu(istorijski trenutak-delo) on nalazi nepotrebnu i podsvesno mazohističku tendenciju našeg naroda da se uvek priključuje ili ulazi u projekte koji su očigledno pri izdisaju i u trenutku kada se diljem sveta stvaraju nove i bolje konstrukcije. Dokazi koji, smatra on, potkrepljuju njegovu tezu jesu nepotrebno uključivanje našeg naroda u razne akcije velikih sila protiv još većih(uvek u pogrešnom trenutku), sa objektivno(globalno) neprimetnim učešćem(koliko god nama izgledalo veliko), a ogromnim gubicima koje nismo znali da unovčimo(opet zbog prvog principa) u vidu poštovanja prema žrtvama pre svega a onda i materijalno. On predlaže da Evropsku Uniju sagledamo očima čoveka iz bliske budućnosti i da se ne držimo ad hoc onoga što svi u okruženju rade, jurišaju ka njoj neznajući da je ona samo još jedan projekat koji se približava kraju. Smatra da treba da uradimo suprotno, da poštujući prvi princip, otćutimo Evropskoj Uniji, sagledamo situaciju, stisnemo zube, očistimo i sredimo ovo malo zemlje što nam je ostalo i na sva zvona vičemo(opet lukavo koristeći prvi princip): NE Kosovo, NE Vojvodina, NE boljem životu, NE platama, NE dobrim odnosima sa komšijama, i na kraju krajeva NE jako glupom, jugonostalgičarskom koraku u ovom trenutku - Balkanskoj Uniji.
Srpski Odbrambeni Pas
Skraćenica / fazon, datira iz devedesetih i vezuje se za kriminalne krugove koji su svoju moć nastojali da demonstriraju i nabavkom što većih i zajebanijih pasa. Te pse su često vukli sa sobom ili držali u dvorištu svojih napucanih vila. Oni su tu vršili "odbrambenu" funkciju sa sve natpisima tipa:
"Ovde ja čuvam"
"Opasan pas / Ulazite na sopstvenu odgovornost"
"Čuvaj se psa!" i sl.
Ipak to je sve samo folklor. Pravu odbrambenu funkciju su obavljale neke druge "životinje" - gorile, kao i oprema: od tetejca, duge devetke, preko kalašnjikova, zolja i drugog lakog i teškog naoružanja.
***
Moram da napomenem da postoji i istinska rasa pasa - SOP - Srpski odbrambeni pas, koja se počela razvijati 1981. i formirana je 1991. Uzor po kome je ova rasa formirana je srednjovjekovni srpski mastif. U njegovoj genetici učestvuju tornjak, rotvajler, napuljski mastif i američki staford terijer, kao i vuk, koji nosi oko 30% genetskog materijala.
Smatra se da je Srpski odbrambeni pas nenadmašan čuvar lica i imovine ali i dobar porodični pas. Izuzetno je snažan i veoma inteligentan. Narav mu je stabilna. Rasa još uvijek nije priznata, jer je relativno mlada, ali radi se na tome da se prizna. Više informacija o rasi SOP možete naći na: www.carski-cuvar.in.rs
To vam je vrlo često prisutno u muško ženskim odnosima. Nekad ide na štetu muškaraca, ali nekad i na štetu žena:
NA ŠTETU ŽENA
1. Muškarac koji je izmijenio mnogo seksualnih partnerki okarakterisan je kao frajer, mačo, faca itd, a žena koja je imala mnogo seksualnih partnera dobije etiketu kurve, drolje i sl.
2. U braku ako i muškarac i žena rade puno radno vrijeme, kad dođu kući s posla smatra se sasvim normalnim da muškarac malo odmori uz novine, TV ili pivo dok žena nastavlja da radi: spremanje kuće, priprema jela, deveranje s djecom itd.
NA ŠTETU MUŠKARACA:
1. Žene iako žive u prosjeku pet do sedam godina duže od muškaraca imaju pet godina kraći puni radni staž, tako da mogu u prosjeku 10 do 12 godina duže biti u penziji.
2. Kad se dese razne katastrofe, prvo se spasavaju ŽENE i djeca.
3. Očekuje se da muškaraci curama plate piće čak i ako niko od njih ne zarađuje.
4. Ženama je lakše da doguraju daleko u politici jer je mnogo manje žena zainteresovano da se politikom uopšte bavi, pa onda one koje jesu, dobijaju razne povlastice samo zato što su žene, jer nijedna stranka ne želi biti okarakterisana kao seksistička ili muško-šovinistička.
Veliki broj osoba (velika vecina), na pitanje sta su njihove mane ili neke lose osobine, odgovaraju kao da pricaju o svojim vrlinama...
Vrline su mi sto sam veliki laf u drustvu, drustvena sam osoba, na mene prijatelji uvek mogu da racunaju i blabla jos pun kurac toga.....a mane...pa mane su mi sto sam iskren, sto uvek pomognem svima...kod sebe ne volim to sto sam toliko inteligentan pa uvek vidim i drugu stranu medalje, nikad nikog ne bih izdao, rec je za mene svetinja...i tako nabrajanje negativnih osobina brzo predje u nabrajanje nekih najboljih ljudskih odlika....
Uglavnom ljudi koji nisu potpuno zadovoljni sobom, daju ovakav sud o samom sebi, dok ih okolina ne smatra za takve osobe.
Da postoji legenda da je i on nekada bio normalan covek, ali posle mnogo godina rada, usled prekomernog izlaganja **radijaciji, dobija virus po imenu ***"Hepatitis - Ciji si? ". Takodje cesto regresira u malo i zamajano dete koje misli da je u zivotu najbitnije nauciti
da pitanja sa testa za pismeni, uvek prepises u vezbanku a ne da samo pises u nju odgovore (i slicne stvari...), jer zaboga svakog casa moze se pojaviti inspekcija, koja pretstavlja glavni izvor paranoje koja vlada kod prosvetnih radnika.
Stariji prosvetni radnici zenskog pola pretvaraju se u snajper babe, dok muski zapadaju u paranoju mnogo dubljeg stadijuma.
***Hepatitis Ciji si? - glavni simptom ovog oboljenja je da bolesnik ljude deli na one cije roditelje poznaje i na one cije roditelje ne poznaje.
U tezim oblicima (posle 30 godina rada u prosveti) javlja se i simptom da bolesnik ljude koje svrstava u drugu grupu(cije roditelje ne poznaje), uopste i ne smatra za ljude.
Daleko vecem riziku (cak i do 100 puta) za ovu bolest izlozeni su prosvetari koji rade u manjim sredinama(provincijama).**radijacija - kontakt samo i iskljucivo sa ljudima mladjih od sebe 20 i vise godina. Posle odredjenog vremena osoba poprima stavove istih.
Preterivanje u alkoholu sa najboljom ortakinjom, gde iz obesti i dosade počnete da se krljate...
Sutra je zlo i bedak, naročito što se nijedno ne seća dokle se otišlo...
-Šta je tebi i Taci bilo juče da se onako unakazite? Ona je bre oličenje čednosti, i devojka koju pola ekipe smatra najboljom ortakinjom, a Vi u tonsilingus...
-Brate, muka mi je i jako loše se osećam između ostalog i zbog toga. Ne treba mi i od tebe skakanje po sinapsama... Desilo se... Ne znam ni ja šta...
-Pa ti se i ne sećaš svega??? Sutra kad Vas budu prepričavali, nećeš ni moći da kažeš da nečeg nije bilo. Drugarski ste se poljubili, je li?
-Zli jezici, jebi ga...
Ličanin je osoba koja se prepoznaje po sledećim osobinama:
1. Odaziva se na ime Neđo, Mlađo ili Boro.
2. Iako je poznat kao neustrašivi ratnik i junak, plaši se lekara.
3. Njegova žena nosi brkove.
4. Prezime mu se završava na slovo A (Prica, Desnica, Jelača, Drljača, Travica...)
5. Na ličkom jeziku se "ovde" kaže "vooođ'ka".
6. Smatra da su kompjuteri i internet "najveća glupost koju je ljudski rod izmislio".
7. Nosi sako i kad spava.
8. Kad nije na gradilištu, dane provodi sedeći sa zemljacima na klupi u parku, sa prekrštenim nogama, sa cigarom između dva prsta, ispravljenih leđa kao da je progutao armaturu, posmatrajući prolaznike.
9. Kune se da lično poznaje predsednika opštine, slikao se sa skoro svim političarima i estradnim ličnostima.
10. Veruje da je najveća opasnost za ljudsko zdravlje PROMAJA, a lek za sve bolesti je BELI LUK I RAKIJA.
11. Pristalica je svih mogućih teorija zavere, veruje da je Elvis Presley još živ. Plaši se štetnog zračenja koje mu preti sa komšijine antene.
12. Prezire latinicu, mada ćirilicu još uvek nije sasvim savladao. Izostavlja slovo H na kraju reči. Ne koristi znake interpunkcije.
13. Voli da nosi uniformu. Ima bar jednog člana porodice koji je vojno lice, policajac, portir ili bar otpravnik vozova.
Jedan od retkih Crnogorskih vojvoda koji je u ratu uradio, za promenu, nešto uradio. Verovatno jedini Crnogorac koji je postigao nešto u tom žanru. Ako ne znate o čemu se radi, pa evo kratke pričice:
Naime Ruska carevina je početkom dvadesetog veka smatrala za svog jedinog pravog prijatelja i zemlju saveznicu ... Crnu Goru. Polaskani Crnogorci su bili tako ponosni da kada je Rusija objavila rat Japanu, Crna gora, da ne bi okaljala obraz, učini isto. Za svog vrhovnog komandanta, Crnogorci su poslali svog najboljeg, upravo Aleksu Leksu Saičića (ko bi rek'o da su davali takve nadimke pre sto godina?).
Kada su stigli na bojno polje, obe strane su poslale po jednog svog najbooljeg vojnika. Rusi Leksu, japanci nekog svog samuraja (kakav god da je, samuraj je samuraj). Sama bitka nije poznata, ali se zna da je Leksa samuraju odsekao glavu. Za to je, nećete verovati, dobio orden.
Rat se završio sledeće godine (nakon pobede Japanaca), nakon što je Rusija potpisala poraz, a naša Crna gora, zbog ulaska u kraljevinu SHC preskočila te papire. I dan danas se smatra da je Crna Gora u ratu sa japanom već 100 godina. (ovo nije sprdačina, tu me preseci ako nije tako)
Joza:... i kažem ja njoj : "Mala, kad se čika Joza iz Rusije vrati, okrenuće te jedno pe-šes puta ako o'š, al sad obraz moram da branim Crne nam Gore. Da branim braću Rus...
Marko: Evo ga Leksa. U oca ti jebem, sav krvav.
Joza: Jel jaše?
Marko: Jaše
Joza: ' El crna ata su četir'..
Marko: Jebem te usta man' se tih njegoških izraza, pun mi te kurac.
Leksa: Braćo bježmo!
Joza: Šta ti bi Lekso kućo? Ubi li ga?
Leksa: Ubi, al' ne viđoh ni šta bi on već pade mrtav.
Joza: Pa što da bježimo onda kukavče?
Leksa: Ma stao ja ispred njega, on ko balvane da je jeo. Izvuče on naku mačetinu i reče nake slogove nepovezane. Ja se, braćo moja, usro. Izvučem i ja jataganac. On uzme kost, baci je, presiječe na pola u vazduhu i sage se dole ki da čupa travu. Nešto se moli reko, sastavio ruke. Prije se sag'o no što je ona koščurina pala na dva dijela. Ja reko, bolje ja ovo da iskoristim, i dok se nije dig'o, ja brže bolje svoj jatakanc i odsečem mu glavu. E. A ovi njegovi samuraji zamnom, ja na konja ki soko pa brže, bolje niz brdo. A oni za mnom, njih trijes'! I evo me čoče, ovdje pred vama. No bježmo mi dok ovi nisu došli.
Alternativna metoda liječenja mentalnih bolesti i čudnih oblika ponašanja i propasti, koje omladina sve više koristi da se oporavi od pornografije, anksioznosti, depresije, shizofrenije, bipolarnog, treme, osjetljivosti, povučenosti, umora...
Prevod: ne drkati
Baš kao i sve druge ovisnosti (o internetu, o tv-u, o hrani, o drogi, o alkoholu, o duhanu...) drkanje tj pornjava utiče na mehanizam nagrađivanja i serotonin, dopamin, endorfine itd te uzrokuje niz nuspojava.
Iako nije još zvanično priznata ovisnost o pornjavi u psihijatrijskim dijagnostičkim kriterijama, dobiva znatnu popularnost na Ted Talk, na Redditu, i raznim forumima i YouTube videima.
Dok neki kao razlog obolijevanja navode nedostatak cinka koji izlazi mnogo u drkotini, drugi pak smatraju da se ne razlikuje od ostalih ovisnosti koje na potpuno isti način utiču na fizičke promjene mozga.
Glavni krivac se smatra brzi internet što dopušta masivni pristup pornografiji, nešto za šta prirodno nismo stvoreni da podnesemo. Pojavljuju se razne posljedice, opterećenja, curenja, fleke, sindromi, promjene ponašanja.
Oni koji eksperimentišu ovom metodom se zovu fapstronauti, a koji se pridržavaju metode nofaperi.
Dakle izgleda da je bivša teorija da drkanje izaziva ludilo ponovo dobila smisla samo na neki jasniji način.
Alternativne metode su: Linden Metoda, SelfTherapy i MC2 metoda, saljevanje strave, egzorcizam tj izbacivanje đavola iz tijela ili duše, metoda higijene, trave, post, dijeta...
Citat nofapera sa Reddita ili iz Ted Talk:
Propao sam školu, posao ne mogu naći, bojim se ljudi, mršav sam i kao žensko osjetljiv, ranjiv, ne ide mi ništa, nemam ideja, bijeda sam, imam niz mentalnih poremećaja od anksioznosti do depresije. Osjećam se izgubljen, ranjiv, i lahko zaplačem. Život nema smisla, gubim kontrolu i razum, nešto nije uredu. Propadam polako ali sigurno. Drhtim. Loša mi je stolica, fata me konstipacija i dijareja. Pitaju me ljudi: "što si povučen" i "gdje gori".
Kad sam prestao drkati 30 puta dnevno i gledati porn i fetiš, odjednom sam završio školu, našao posao, oženio se, počeo putovati po svijetu. Ljudi su me počeli primjećivati, poštovati, i sve mi ide. Mozak radi punom parom, samo pametne ideje nadolaze, razumijem mnoge stvari... Pouzdan sam, zdrav, raspoložen, normalan. Ranije sam pio lijekove i išao kod psihologa i psihijatara, egzorcista, probao razne onlajn metode, knjige, i ništa nije pomoglo. Sad me cure primjećuju i kače se za me kao magnet. Osjećam neku novu snagu, koncentraciju, volju, kreativnost, i sve mi je sad jasno. Život ima smisla. I životinje me vole. Igram za reprezentaciju omiljenog fudbalskog kluba.
U jednoj zemlji seljaka na brdovitom Balkanu ziveo je jedan narad koji su svi od reda jebali i kad god se branio prolazio je jos gore- od svake vlasti- duhovne ili svetovne, od svakog sistema, od svakog ko se izdigao bar toliko iznad da ga cukne u glavu, vremenom je narod shvatio da je najbolje da se jednostavno sagne i "Dole na kolena" postade himna. Tako se stvorio jedan novi mentalitet sa parolom "jezik za zubima i gnusaj se svega, inace ce i oni mrtvi o kojima kazes koju losu da se povampire i skinu ti glavu." Tako jedni te isti ljudi skacu na vas kada im dirate Tita, s podjednakom zestinom kao sto skacu kad pomenete srpsku pravoslavnu crkvu, i ni na sekund im vise i ne pada na pamet koliko su te stvari kontradiktorne. Gnusno, gnusno je svako vredjanje bilo cega i sve mora da se postuje. Komunisticki i pravoslavni praznici su u istom rangu, na jednom zidu stoji ikona, na drugom cika Broki, i sve to zarad nekakvog isforsiranog osecaja (ne)sigurnosti. Dalje, gnusno, gnusno je pricati o bilo cemu- cak i o seksu, koji davno ne da nije tabu tema, nego je tema razgovora sa mamom uz prvu jutarnju kafu koliko je postala isforsirana; sve se to, naravno, radi, ali u strogoj tajnosti i mraku- ta nema Bog vremena, zivaca i vida da nas toliko detaljno posmatra.
Mantra "gnusno, gnusno" smatra se direktnom kartom za raj.
"Gnusno, gnusno" je ovo gnusno pranje ruku od svega!
Ne brinite drugovi, i drugarice, i dame, i gospodo, niko nikad nece smeti da vas bije, osim vase milicije!
Biće upitnog porekla, u bilo kom obliku. Živi na Ilinčici, pretpostavlja se da je tačnije u ukletom WC-u, pere kosu vinom ili "Džek Danijelsom", hrani se svinjskim nudlama ili sendvičima sa mljevenim mesom, a ponekad i prasetnom, za desert tamani puding, omiljeno voće mu je mandžarina, a vrlo rado svoj obed završi ispijanjem narandžaje ili pivosketa. Nakon toga, spušta se flašom niz rodnu mu ulicu. Večito prodaje starine za 5500€ ili romobil za 300 kerma, ali ih nikad ne proda. Malo je sebičan, jer neće sa tobom da deli sve što ima, jer smatra da imaš para i da možeš sebi da priuštiš. Ima dečka koji mu malo zvečka, a koji je po pravilu Švaba. Tog Švabu niko nikad nije video, a pretpostavlja se da ima do 25 godina. Ovaj ga zove "Ljubaviške beba šaci". Kada Švaba nije tu, vrlo rado švrlja širom planete, a pogotovo po Aziji, gde po njemu žive najlepši Bobijovi. Voli da se slika sa ljudima koji ga vole, ali se ljuti ako staviš njegovu sliku bez njegove pozadine. Na prvi pogled se stiče utisak da mu život kroje šale i zajebancije, ali zapravo sve što se događa shvata ooozbiljno.
Nesrecnik koji je jedva i osnovnu zavrsio, mozda se desi da dogura i do srednje.
Ne zaklapa o srBstvu a sam ne zna gramatiku sopstvenog maternjeg jezika (pise zajedno neznam, nemoze, jer umesto jel... itd).
Jedino sto je procitao u zivotu je naslovna strana neke Seseljeve knjige, koga srbenda smatra za alfu i omegu genijalaca ovog sveta.
Cirilicu koristi gde god moze. Krst u kolima, na vratu, na tetovazi.
Turbo folk je za njega sofisticirana muzicka genijalnost.
Lozi se na Cecu i Arkana- za srbendu sinonim za uspesnost (e neka su krali i klali, kad ja nisam.)
Idoli su mu Legija, Arkan, Giska, Knele i svi sumnjivi tipovi 90-ih.
Mrzi sve zapadno, al kad se vrati sa Baustela odmah kupi polovnog Mercedesa ili BMW-a da se pokaze kako je baja.
Ameriku poznaje samo po Klintonu i po bombardovanju.
Za srbendu je SVE teorija zavere.
Lozi se na HAARP, kemtrejlse i na laziranje sletanja na Mesec.
I kada mu pokazes dokaz crno na belo, on ce opet po svom- glavom kroz zid.
Ko se ne ponasa kao on, taj je izdajnik, peder, drogos ili vanzemaljac.
Misli da je Srbija centar sveta i da se sve desava zbog nje.
Vrlo bahat, nepristojan i sirov. Ukratko- glupson na kvadrat.
Osobe dosadne kao vječiti derbi. Naspram njih, provod sa gimnazijalcima djeluje kao kuliranje sa pravo dobrom ekipom, jer dok u gimnazijama humor ne postoji, na medicinskim fakultetima se smatra antimaterijom a svaki pokušaj da se uvede, revolucionarnom idejom.
Generalno su jako ograničeni ali ne u smislu da su im intelektualne sposobnosti slabije razvijene nego kod studenata ostalih fakulteta, već da su usresređeni isključivo na to da svoje studije privedu kraju u što kraćem roku, a to nerijetko uzima svoj danak na planu duševnog zdravlja.
Muški ne jebu, za žemske se ne zna.
Uglavnom su mirni kao uškopljen retriver i kultura im je na nivou, međutim to važi samo u formalnim situacijama. Na ulici i javnim mjestima se uglavnom ponašaju kao da ih je tek u'vatio kurac za uši i ukoliko se nalaziš u njihovoj blizini, moj savjet ti je da se skloniš sa strane kako ljudi ne bi pomislili da si dio te krajnje nezrele grupe.
Rijetki koji se ne uklapaju u gore naveden opis, u većini slučajeva, vremenom poprime još gore osobine jer postepeno njihova različitost kombinovana sa ponosom prelazi u hipsteraj.
Pitate se postoji li ko normalan tamo? Eh... Ko god je položio anatomiju taj nije normalan... ako gledamo po JUS-u.
A: I šta ka'š zvao te Šone d'izađete?
B: Jeste bre. Ja iznevjerovala.
A: Haos! Pa šta mu ti reče kad te pitao?
B: Ma ništa bre, gledala ga malo onako, pa mu rekla: "Izaćiću sa tobom kad se lijeva i desna medioklavikularna linija presjeku."
A: Haha, carice! I šta on na to?
B: Poplavio i pogubio se ka' da je u anafilaksu upa'.
A: Koja si zla kučka. Mogla si mu bar žuto dati. Hahaha.
Dosta toga se promijenilo. Znam da je to po milijunti put ispričana priča, ali je tako. Svako razdoblje ima svoje specifičnosti, ali neke elementarne stvari su ostale nepromijenjene. Tako je bar trebalo biti.
Uslijed modernizacije tehnologije, došlo je do modernizacije ljudi. Paradoksalno, ljudi ne da nisu napredovali, nego su izgubili i osnove.
Sjećam se kako smo kao djeca po cijele dane igrali. Igrali smo samo da ostanemo duže na terenu. Svađe su bile konstantne, ali se nije pridavalo puno značaja. Sve bi si rekli u lice, bez uvijanja. Ako bi se i potukli, nakon toga bi bili još i bolji prijatelji. Nije se nikad tuklo do kraja na podu.
Traume su bile mnogobrojne, kvartovi opasni, teško se živjelo, ali se nije osjećalo jer nam je život bio igra.
Danas, igrališta su vrhunski opremljena, a djece nigdje. Svi biraju svoju zabavu, ni filmovi se skupa ne gledaju. Svi se razonode individualno. Sve što ne zadovolji u potpunosti očekivanja, smatra se izgubljenim potrošenim vremenom.
Bolje se živi, a ponašamo se kao ništa ne valja ako nemamo sad i odmah. Ljudi se ne gledaju dok pričaju, draža im je virtualna stvarnost gdje su svi kraljice i kraljevi. Živimo u vremenima gdje se internetski nasilnici smatraju problemom. Mi smo imali prave nasilnike i nije se pričalo o tome ako baš nije bilo kritično.
- Imaš li mi šta reći u lice?
- ( pognuta glava) Ne, zašto?
- Frajer si preko wapa u grupi. Gledaj me u oči i ponovi. Neću te ni tući niti ću otvoriti usta.
- (pognuta glava, muči)
- Radia san s ljudima s PTSP-om sam, radia na intenzivnoj, nesreće na poslu, ima prometne, i svaki put sam gleda smrti u oči, a ti ne možeš gledati čovjeka u oči, sramotno jedna. Budeš li pizdia ponovo u grupi, nabit ću ti taj mobitel u grlo.
Najveca sveznalica.Stalno se pojavljuje u novinama i na televiziji,a poznat je u celom svetu.
"Cica i njen decko Mikica imaju problema u vezi.Ona ga je pre mesec dana uhvatila kako jede puding od vanilije iz frizidera u gluvo doba noci iako mu je to izricito zabranila.Tu je izbila strasna svadja,ona mu je prebacila da ce mu sav taj puding otici u butine,a ona to ne moze podneti.Takodje je besna na njega zato sto ne dize dasku kad pisa,dok on ne moze da podnese cinjenica sto Cica gleda Seherezadu i nosi carape razlicitih boja.Zbog svega ovoga njihova veza je na tankom ledu",tvrdi neimenovani izvor blizak pevackom paru.
"Situacija u ministarstvu za agrokulturu Dzibutija je alarmantna,upaljena su sva zvona za uzbunu.Naime,od trenutka kad su zaposleni u nadleznom ministarstvu otkrili srpski sajt Vukajlija efikasnost je naglo opala.Zaposleni u ministarstvu celi dan kuckaju neke definicije,a pogotovo je teska situacija otkada je Hasan Gela Harmi imao neku definiciju dana sto je navodno velika cast.Sada se svi bore da stignu Hasana,a zaboravljaju svoje duznosti.Resorni ministar je uznemiren i odlucio je da preduzme vanredne mere",tvrdi neimenovani izvor blizak ministarstvu.
"Leo Mesi,jedan od najboljih fudbalera danasnjice,blizu je prelaska u Slobodu iz Donje Krakovace,clana 3.medjuseoske lige Srbije.On je nezadovoljan uslovima u Barseloni i smatra da je jedino resenje prelazak u Slobodu.Leo smatra da ce u Slobodi napredovati i ostvariti puni igracki potencijal.Najvise ga privlaci svezi seoski vazduh od koga ocekuje da ce mu pomoci da naraste.Zadovoljan je uslovima koje mu je Sloboda ponudila,a to su smestaj kod seoskog popa i posao cobanina gazda Zivkovog stada.Klubovi su otpoceli pregovore,a ocekuje se da cena bude 100 litara svezeg domaceg mleka, pet kilograma sira i pet kilograma crvenog luka.Leo je cuo puno dobrih stvari o klubu i zaista se raduje saradnji sa buducim saigracima",kaze neimenovani izvor blizak klubu.
Onaj koji majicu oblači tek na -20, jer ga i više nego dovoljno greje grudno-leđni tepih koji se nadovezuje na bradu i brkove, pa zatim vertikalno-kružno na obrvu. On ne korača, nego gazi, a od rukovanja sa njim puknu tri koščice i ako odate bol, grimasom uz jedno desetodecibelno: "Šta je, šta si se popišmanio?", odgurnuće vas rukopružajem tako da ćete se zateturati bar dva-tri koraka.
Sline briše zglobnim dlakama prstiju, a najveći neprijatelj mu je čaj. Namirisaće ga u radijusu od 2,5 kilometra i pritom će otpočeti monodramu "Lečenje kmovicom kroz vekove" i objasniti vam kako je čaj evropska progej propaganda da vas oslabi i poženstveni, kao i lekovi, uostalom.
Veruje da se zdravlje održava belim lukom, čeličenjem kupanjem u ledenoj vodi, nekonzumiranjem jakne i zimskim pratećih objekata; i konzumiranjem širokog spektra alkoholnih pića i kuvanih jela. Ne kupa se, nego pere na česmi u dvorištu, i leti i zimi, ledenom vodom i sapunom za veš.
Ubeđen je da se u bolnicu ide samo po smrt , a doktore smatra pomodarskim neznalicama koje izmišljaju svašta, kao da se pre 500 godina nije živelo.
Ne voli posebno decu, jer slabo podnose udarce i intenzitet njegovog glasa, a na žene retko troši reči, osim u obliku kulinarskih zapovesti.
I tako živi, smrdi i radi, gadeći se onih koji podriguju tiho i uživajući u objašnjavanju.
