Fudbaler preambiciozno šutira sa X distance od gola, i naravno, durne loptu u publiku. Tada stičemo utisak da mu je neko nešto dobacio sa tribina, pa da je ovaj uzvratio silom.

Ono što sportisti rade tokom svojih mečeva.

Švajcarski sat, Albert Ajnštajn i izumitelj meditacije zarobljen u telu vašeg dobrog prijatelja. Svoje inženjerske metode i tehničku preciznost uglavnom koristi kroz davanje saveta, posle kojih imate želju da ga odnesete do zoo vrta i spustite u kavez sa izgladnelim lavovima, koje je Vuk Bojović smetnuo sa uma tih dana.

To je nešto što se ne uči u školama, ne rađaš se s tim, ali može da se stiče vremenom i iskustvom. Neki to popularno nazivaju "osećaj za filing". Dobra procena je ključ uspeha. Može spasiti dupe, glavu, pare, u nekim slučajevima i život. Može se nazivati i računicom.

Pojednostaviti stvar.

Na prvi pogled jako bezazlena stvar no, kad se malo bolje razmisli, jebenija situacija od bare pred kućom. Ili tesnih gaća. Toliko komplikovana da se lagano može uvesti kao Olimpijska disciplina zbog prevelikog uloga koji je u igri. K'o Ruski rulet, bre. Mnogo popijenih korpi i batina mora da bude iza tebe da bi iole znao nešto o ovome.

Naime, problem je u tome što se kod muvanja devojaka pod šatorom najmanje koriste reči, valjda zbog glasne muzike. Samo pantomima i kojekakvi gestovi kojima ćeš zarumeneloj seljančici dati do znaja šta oćeš. A 'oćeš da jebeš normalno. Dizanje obrva je level expert, ali je tanka nit između postizanja cilja i prosute Golf kole po glavi, jer će se zabagrela snajka istripovati da oćeš da je siluješ. Mada htela bi ona i to, al' se brine šta će selo da kaže ako neko vidi.

Očajnički pokušaj je da se uhvatiš u kolo do one koju si zameračio i da joj onako treseš ruku oštro dok igrate. To je, naravno, početak, opipavanje situacije da vidiš kako će da reaguje i da li je spremna da joj krneš srednjak u šaku. Ako prođe - završio si posao. Ostaje ti još da se ispustiš iz kola i izađeš u mrak, misliće da si otišao da pišaš ili da se umiješ na bunaru. Ona će da izađe kad se kolo završi i misliće da je otišla da popravi šminku u kući, tj. - u kupatilu. Ako 'oće kurca naći će te sigurno. Tvoje je da nađeš 'de je sadenuto seno u avliji ili da poneseš ključeve od Golfa koji je naravno od ortaka. Nisi debil da voziš Golfa.

Mora da se napomene da je rizik prevelik uvek, ali zbog pičke su se vodili ratovi, te šta je naspram toga jedan život. Pa, nek' je i tvoj.

Hemfri Bogart. Džek na kubni.

Bogart živi kraj klavira,
za klavirom, crnac svira.

Staloženi gospodin čovek. Verbalno teško nadjebiv, zaletati se na njega rečima je kao zaletati se punim sprintom na Zidana u cilju osvajanja lopte. To se jednostavno NE radi tako. Svi smo mi njegovi stereotipni crnci, i želimo da budemo kao on, javno ili potajno.

Marokanci, Afrikanci,
svi su stranci u Kazablanci,
al' samo jedan Hemfri Bogart,
al' samo jedan Hemfri Bogart.

Svoj na svome, gde god bio, šta god radio. Ceo svet mu je domaći teren.
Da bi ga pobedio, moraš minimum i ti biti Bogart. Ali da bi dostigao taj nivo, moraš ti još mnogo kvestovati dok ne nabiješ dovoljno iskustva da bi bio u mogućnosti da izvršiš takvu prezajebanu metamorfozu.

Uvek postoji šansa za neuspeh, jer još nije utvrdjeno da li se to može naučiti, ili se takav fenomen od čoveka jednostavno radja.

Ortak kog neizmerno voliš, ali izbegavaš da sa njim izađeš iz kraja zato što ne postoji šansa da izađete, a da ne izbije opšte nabadanje.

U principu ortak koji je dobar prema svojim drugarima i dao bi ruku za sve njih, ali ljudima koji nisu njegova ekipa ne oprašta ni najmanju grešku. Baremo ono što on misli da je greška, a često pogreši u proceni i za neku potpunu glupost napravi hejsel.

Uglavnom je malo nižeg rasta, nabijen, stabilan i jako brz iako izgleda kao kocka, a nadimak Konan Varvarin je dobio, ne samo zato što lomi sve oko sebe, već zato što voli da koristi i razna priručna sredstva u tom rušilačkom pohodu. Omiljena sredstva su mu baklja i močuga.

Voli da se zaleće na brojnije protivnike jer mu je najslađe da se posle hvali kako je sa par drugara izrazbijao dvadeset ljudi i razjurio ih k'o mačke s' jebišta. Ako pak dobije batine, ne uzima im za zlo, a drugarima se ceo dan izvinjava, mada ne mora jer oni ga ipak vole takvog kakav je.

Komanda koja je dovedena do savrsenja u Srbiji.

Obaviti tuširanje na brzinu, saprati nečast sa telesine.
Cilj je uz minimalno uloženi trud dovesti higijensko stanje organizma da pređe đuturativno ošacovani najniži društveno prihvatljiv nivo tolerancije. Nisi flafičasto čist, koža ti nije baršunasta posle temeljnog pilinga Dove kupkom, a opet si kudikamo više upicanjen od dlakavog pazuha brkate babe, uparenog pod vunenim džemperom o ilindanskoj žezi u vozilu GSP-a.
Na pijaci, posle pentaestominutnog cenkanja sa Kinezom pazaruješ tri turska sapunčića za 150 dinži, posle pretnje prstom gratis dobijaš konzervu rumunske tunjevine, i popust na CD Zoke Bosanca, prilično fer dil.
Vremena nemaš, ili te još verovatnije boli kurac za teranje mak na konac higijene, ionako znaš da je šansa da ćeš noćas jebati jako mala, a društvo te i onako videlo još i u gorem izdanju.
Fokusiraš se na pazuh, bulju i šiju, lice si jutros sapunjao, nema potrebe da ga pereš opet, a i nećeš da rizikuješ da postaneš metroseksualac. Noge su svejedno daleko od nosnih receptora, menjaš samo čarape.
Ako nekim slučajem smuvaš neku cavulju sa preferencama za 69-ku, jebi mater čitavom upravnom odboru Adidasa što su proizvodnju patika izmestili u Tajland, kako da ti noge mirišu kad ti patike trandže iz Bangkoka spajaju Oho lepkom.

Mogu biti dva ili vise prijatelja cije su zene u rodbinskoj vezi,tacnije sestre. Takodje, se odnosi na momke koju su nenadjebivi, nepobedivi, neodoljivi u svom stasu i glasu ! Obicno su to dva do tri, cetri drugara,naravno zavisi i od broja sestara iz familije. Svoje ideje i planove stvaraju u kafani,ako je jedan od badza veoma daleko,oni ce pronaci "put" da i dalje jacaju svoju neraskidivu vezu !

Ne, ovde ne govorimo o fizičkoj težini žena, ili tako nešto. Ne govorimo ni o tome da su žene teške osobe, da imaju tešku priču, nikako.

Govorimo o težini argumenta.
Naime, kolko god Vaš argument ili mišljenje bili validni, postoji realna šansa da budu potpuno nezapaženi i preskočeni u društvu. To ako ste muško. Ako ste žena, nema teorije, posebno ako ste barem granično privlačni.
Žena/devojka iznese mišljenje: određeni procenat muške publike se automatski glasno slaže. Žena iznese polu-pametan ili pametan argument ili mišljenje, svi odma u debelu priču o tome, to mišljenje postaje okosnica rasprave, postaje najveći autoritet. Ko je išao u školu, na fakultet ili se na bilo koji način kretao u polno mešovitim krugovima, zna o čemu se radi.

Ne mislite da mi ovo smeta. Tako stvari stoje otkad znam za sebe, to je "prirodno".

Jedna strana ovoga je da MOŽDA tako od devojaka pravimo nesposobne debile, usađujući im kompleks više vrednosti i neopravdani osećaj važnosti u bilo kojoj raspravi. To ostavljam psiholozima.

Druga strana je što se ovo može eksploatisati do beskonačnosti. I treba eksploatisati. Simbiotski.

Tantal je osudjen na glad, zedj i kamen koji preti obrusavanjem na njega. Pa da resavamo postepeno.
*Kamen: Posto je osudjen na vecne muke, logicno je da sam kamen nikada nece pasti. Pa cak i da padne on je vec u podzemnom svetu, tako da ga boli patka.
*Zedj: Legenda kaze da je Tantal do ramena u hladnoj vodi i kada se sagne da pije, voda se povuce. Jednostavno moze da skupi dlanove i da mu u tom povlacenju ostane sasvim dovoljno vode za pice.
*Glad: Ako vec ne moze da dohvati jabuke, pa ko ih jebe. Kada se sagne da pije vodu, ona ce se povuci, pa ce mu na samom dnu ostati sigurno dosta skoljki i algi da se prehrani. A mozda nadje i neki kamen, pa uspe da skine i koju jabuku.

Sizif je bio osudjen da gura onu veliku kamencinu. I to ima nekoliko resenja.
-Filozof iz Lajanja na zvezde je objasnio po meni najefektnije, da izravna brdo, ali imaju i drugi nacini. Verovatno je da ce se posle odredjenog vremena i sam kamen isrositi usled svakodnvnog trenja, a i samog protoka vremena. Postoji cak i sansa da Sizif toliko ojaca i jednom uspe da izdigne kamen, pa gabaci u tri lepe.

Fudbalski termin koji je ušao u svakodnevni govor. Označava go kurac od utakmice gde se ništa ne dešava, smor živi koji gledaš pod kaznu. Do taktičkog odmeravanja dolazi iz dva razloga i to:

1) Obe ekipe ne znaju da igraju (npr. susret naše i neke druge reprezentacije istog ranga, što je, Bogu hvala, redak slučaj) ili iz nekog razloga ne žele, već samo metiljavo gurkaju loptu po terenu jedva čekajući da otaljaju i tih 90 minuta. Pomoći u podizanju tempa ovde nema. I

2) Jedna ekipa drugoj jednostavno ne da da zaigra punim kapacitetom. Daju sve od sebe da umrtve i opstruiraju igru; jalova dodavanja, laganeze šetnje sa loptom samo da bi je vratili golmanu, glumatanje teških povreda svaki put kad neko pored njih protrči... Majstori ovakve "igre" su gotovo sve reprezentacije romanskih (da ne kažem nekorektno romulanskih) naroda i tu ne očekujte više od 1-2 gola. Jedina šansa da bar privremeno dignete tempo ovde jeste da ipak date go ekipi koja igru guši k'o anakonda tapira.

Proslava sa jednim do dva početka (u opštini ili opština+crkva) i često bez jasno definisanog kraja. Prilika da konačno vidite svu rodbinu iz dalekih krajeva i teču domara iz Njemačke koji je došao novim polovnim Mercedesom, ali ne možete da se ispričate sa njima zato što muzičari odrape razglas do jaja, misleći, valjda, da su važniji i od mladenaca i od gostiju. Tada vam ostaje samo da: a) pijete dok se ne obeznanite sa nadom da će vas neka dobra duša odvesti kući i staviti u krevet, ili b) da se uvatite za neku snajku i igrate čuveno srpsko univerzalno kolo (jedan levo, dva desno) sa nadom da će snajka biti dobra za pod ruku. Sve vreme vas snima kamerman (snimamo svadbe, rođenja, krštenja, ispraćaje i sahrane) a trenutak kada se osećate kao kreten je kada kod kuće gledate ubrzani snimak srpskog univerzalnog kola, i tada shvatate da se jedan prosti korak (jedan levo, dva desno) ponavlja do imbecilnosti.

Šansa da vidite mnoge zgodne noge i pokoju sisu. Nakon svadbe se šetate gradom i pitate se gde su nestale sve te zgodne noge i sise.

Lik koji ima običaj da prepričava sve svađe i sukobe u kojima je učestvovao, pritom je naravno on bio oštećena strana, i on je bio u pravu, i sa ljutnjom pravednika je dotičnima jebao majku, odnosno skresao sve u brk. Kada te svađe prepričava, u najnormalnijem, običnom, opuštenom razgovoru, on se toliko uživi, da citira samog sebe i sve šta je ovima rekao, i tada počinje da galami, da se dernja, kao da se upravo tad, tog momenta obračunava sa tim nekim kretenima koji su htjeli da ga zajebu, ali im on, naravno, nije dao.

Velika je šansa da je dotični lik mnogo žešći i oštriji kada te svađe prepričava, nego što je zaista bio kada su se one dešavale. Čak zli jezici kažu, da u većini situacija, dotičnima ništa nije ni skresao u brk, tad kad je trebalo to da uradi, što ga ne spriječava da im se sada, kad vama to priča, najebe milosne majčice. Pritom vi, ni krivi ni dužni, ni luk jeli, ni luk mirisali, trpite izlive njegove ljutnje i galame, i osjećate se kao da se maltene sa vama svađa i na vas dere.

Siguran znak da su pre vremena počeli da nas lažu. Obično se uz polaganje kamena temeljca najavljuje i otvaranje neizgrađenog objekta.

Postoje dve vrste komsinica i to su :
1.Mlada komsinica,koja bez obzira na izgled,gotovo ,uvek budi mastu kod bubuljicavih pubertetlija
2.Matora komsinica,koja iz poznatih razloga dobija nadimak sismis,sovuljaga,akrep....
U centru grada,sve je manje omladine,tako i mladih komsinica ima sve manje,a lepe su retke kao grcke lepotice,tako da omladina je osudjena da skida drk materijal sa neta.
Matori sismisi imaju ,takodje ,svoju funkciju.Njihov zadatak je da vas proganjaju,da vrebaju ko vam dolazi od drustva,dok vam roditelji nisu tu,da vode evidenciju ,kojim ste danima pustali glasnu muziku ,za vreme popodnevnog odmora.... i jedini nacin da joj napakostite je da joj zavrnete vodu,ako imate srece da se njen glavni ventil,nalazi u vasem kupatilu(sto je cest slucaj u starim zgradama).
Ako imate srece da imate u blizini maldu i lepu komsinicu,tesko da cete moci da cete postici nesto vise od parenja ociju,posto se one po pravilu loze na starije tipove i jedina sansa da nesto pojebete u zgradi je da opalite kevu nekod vaseg drugara.......koja se lozi na klince!

Ići pravo u susret nekome/nečemu. Može se tumačiti na 2 načina:
1. Prilika da se neko nekome osveti;
2. Prilika koja može označiti promenu toka života.

Jedna od najbitnijih karakteristika našeg naroda (a vjerovatno i velikog broja drugih). Geslo kojim se služe apsolutno svi, u svim životnim situacijama.
Nema veze deklarišu li se kao ateiste, agnostici, deisti, vjernici, kad nešto u njihovom životu pođe po zlu, a ne znaju zašto je tako, obično je samo jedan krivac, a to je Bog i niko više.
Ne, ne postoji šansa da su oni nešto loše uradili, da su se previše uzdali u sreću koju nemaju, da su nešto loše uradili. Bog je kriv! On je htio da se tako desi, tako je i bilo.
Prilično apsurdno zvuči kad se čuje od neke osobe koja je zagriženi ateista, al' uopšte nije rijetkost. Jednostavno, sama činjenica da nismo mi krivi za nešto loše što se desilo, nego neka viša sila, pruža ogromnu količinu utjehe i oslobađa ljude iz kandži lošeg raspoloženja u kom se nađu. Upravo zbog ovog svaljivanja svega na nekog drugog, entuzijazam u ljudima ne jenjava i, uprkos neuspijesima, spremni su da se opet okušaju u nekim situacijama čiji im je ishod nepoznat.