Penzionerski opis fizičkih kvalitete babe iz komšiluka.
-Znaš Soku, što je živi izaviše Miloja?
-Ne znam!
-Dobra, dobra...k'o pupoljak!
-Koliko godina ima?
-Sedamdesetak!
-Matora, nije valjda da se još drži?
-Ma k'o Vesna Zmijanac! Pustio bi' je u redu za penziju!
-Au...onda je dobra pička!
Dip slip. donji, najdublji, sloj. tanka skrama preko jezgra. potonuće u vizuelno nesvesno. beskrajni, plavi, krug ponavljanja ove sentence iskrzanih nebesa po krajevima. odškrinuta vrata detinjstva i prvog viđenog. podloga. zagrebano ogledalo. usporeno vreme. emisija o manastirima, žuti drugačije sunce među njihanim krošnjama starog drveća stare Metohije. stari ljudi pričaju, ljudi govore, sudbine, solunci, spomenici. godina je 1976. socijalne naočare potapanje sela izgradnjom jezera, kvrgave ruke, štap. nekadašnji crno beli beograd: umetnik saobraćajac jovan bulj na ulicama diriguje fićama, tristaćima. konfekcija kluz. pa prelaz u savremeno koje je nesavremeno: emisija bunt, garaža, kičma, muzika mladih koji nikad nisu postojali. art gruzijski film. ona plače i drka. drvo se suši vetar duva. njen otac u kupatilu kolje piliće. norvežani. metro, brzina, japanci ulaze u metro, japanci izlaze iz metroa. metropolis, otuđenja. topi se svet u ekološkoj katastrofi u inscenaciji branka milićevića. dete koje sad ima pedes godina gleda i ne veruje kako se plastelin topi. pa opet u prošlost, tri je sata noću, repriza trezora ali direktors kat. bojana andrić priča sa živojinom mišićem, u njegovoj kući. slatko na stolu pored vojvode. dlaka na filmskoj traci. trag od čaše. trag koji nestaje. o, c: otvaraju se osma vrata. raskovnik klija, pruža izdanke kruška nad kladencem. otvara se kovčežić pun blaga koje svetli. pobeda sunca i spokojnog života, sjaj mora, videli smo. odjavna špica, magnezijum, tišina, pucketanje između ničega.
:ništa, gustiš, ništa. gustiš, ništa, gustiš:
idemo dalje, vozi me, odvedi me u Kolorado, pusti na radiju koncert za violončelo, frutelu i kavijar. ekspreminetlano drečanje. pustinje Arizone. dalekovodi. dip slip. talasi, sve ređi talasi. upiši me u talase. vodi me kao talas. ja sam talas. alas. las. as. s.s s s.s.
trenutno na prgoramu:
Pančevački džez festival: Majamisti trio, r.
Kaže se za onoga ko planira nešto,a nije nimalo siguran da će se to desiti.
-Čim završim sa svim ispitima na faks,idem da radim na primorje,a kad zaradim dosta para spremam se za put u Ganu.Koji sam ja mene kralj...
Bezuspešno ponavljati određenu radnju.
Ovu pojavu prati vidno usporen rad psihofizičkih funkcija.
Bagovati. Zabosti.
"Skočko, duga, skočko, herc."
"Imate jedan pogođen znak, koji nije na svom mestu."
"Skočko, duga, skočko, herc."
"Gospodine, istu kombinaciju ste probali prethodni put!?"
"Skočko, duga, skočko, herc !"
"Gospodine, na taj način ne možete doći do tražene kombinacije."
"Neka, neka. Samo ti meni upiši šta sam reko!"
"U redu...Imate ponovo jedan pogođen znak, koji nije na svom mestu."
"Pu u pizdu materinu, kako sad to!?"
Kad dođeš da pazariš na crtu, staneš na kasu i pokušavaš da šapneš trgovcu da te (opet) upiše, a iza tebe red iz komšiluka čeka da plati.
- To je sve ukupno 1346 dinara. 'Oćeš još nešto?
- (Šapat) Ništa više. Aj upiši me, platiću ti pred kraj meseca.
- (Dere se k'o prost) Zbog tebe svake nedelje svesku kupujem. Ajde još ovaj put, ali da mi vratiš i onih 7000 od prošlog meseca. I da platiš onih 1000 dinara što je tvoj mali prošle nedelje pazario.
Jedini predmet u kome se sipa rakija . Po mome dedi greh je rakiju sipati u plastičnu flašu .
Otud i izraz , ' Donesi mi jedno staklo rakije ' .
- Unuk završio faks , o to mora da se zalije , baba , baba . . . ej gluve žene , a , evo je : Donesi jedno staklo rakije iz podruma , al ' one moje .
Muski karakter kada ne razmislja glavom vec ' glavom'.
- Kako mozes da vacaris klinke, pa imas dvoje dece i divnu zenu, ja jos ni faks nisam zavrsio, zavidim ti!?
Sta's, to mi je kurakterna osobina b'ate..
Nezaobilazna institucija svake akademske ustanove u Srbiji, koja na hijerarhiji dotične stoji malo iznad dekana- pre svega jer ima više informacija od njega. Uglavnom je reč o čikici u šezdesetim ili sedamtesetim godinama, koji dane, ali i noći (da faks ne bi zasebno plaćao noćnog čuvara) provodi u portirnici pokraj ulaza. Nezaobilazna radna oprema su mu tranzistor star oko 30 godina ili crno-beli portabl TV, sveska za upisivanje pristiglih profesora i fascikla za lične karte i indekse. Neretko, uz saglasnost nastavnika, prodaje njihove skripte, a bez njihove saglasnosti- studentima teze i puškice.
Izuzetan je psiholog, zna sve bivše i sadašnje nastavnike i studente (ma koliko da ih ima; da ima Fejsbuk, imao bi ubedljivo najviše prijatelja), čitave delove gradiva iz nekih "zeznutih" predmeta, studenti ga neretko pitaju za savet kako da se postave kod kog nastavnika na ispitu. Sa profesorima je na "jebi si mater", i sa svima je na "ti", bilo da su asistenti ili dekani sa decenijskim stažom, neretko zajedno obitavaju po kafanama.
Student: Žikice, dobar dan!
Portir: O, zdravo, Nidžo, kako je?
Student: Da Vas pitam nešto, onako, među nama?
Portir: Reci!
Student: Imam ispit kod onog profesora Kneževića... Ne znam ga, ja sam tek ove godine prešao ovamo, pa mi recite... Kakav je on?
Portir: Auu... Pa sedeli smo mi jednom u kafani preko puta. Ovako je dobar čovek, troje dece, žena obrazovana i sve, ali... ovako da ti kažem, deluje malo kao davež. Hoće da postavi i deset potpitanja na jedno pitanje, misli student da neće živ da izađe. Ali uglavnom pita onu njegovu skriptu... Mislim, stari profesor Popović, kome je on bio asistent je bio tačan sa kriterijumom, mogao si sat po njemu da naviješ, napisao knjigu od 500 strana, a ovaj čekao da on ode u penziju, pa da mu ruši teorije svojim skriptama.
Student: Aha, hvala Žikice! Šesticu ste mi obezbedili!
Portir: Ništa, Nidžo. Nemoj da ti je upiše, ako znaš za više!
Jedan od pokušaja jeste prebacivanje kose preko ćele (od uva do uva). Oni misle verovatno da niko neće provaliti njihovu 'tajnu' iako se vidi iz aviona, a niko ne želi da im kaže koliko smešno izgledaju jer bi tako nastala vrlo neprijatna situacija (ipak je čovek godinama puštao tih nekoliko dlaka kojima bi pokrio 'sramotu').
Drugi pokušaj jeste farbanje kose. Zanimljivo je videti muškarca kome su brada i obrve sede a kosa crna kao ugalj. Neke muškarce je sramota da kupuju farbu, pa jednostavno pozajme od sopstvene žene. Babe vole neke crvenkaste nijanse, pa je to razlog što često viđamo riđe dede.
I treći pokušaj: kada počnu da kupuju odeću koja je namenjena mladima. Tada izgledaju kao da su garderobu maznuli od unuka (a možda i jesu).
- Jao Miljojka, videh tvoga Slavoljuba juče! Podmladio se čovek, nisam ga prepoznala! Porasla mu kosa, potamnela, samo su mu pantalone kanda pocepane a košulja raspasana.
- Ma pusti ga, pošandrco skroz... Matora budala!
Biti jednom nogom u grobu.
-Pogledaj onog Stanoju, udvara se svim ženama koje vidi, ne gleda jel' mlada ili stara. Matora drtina, jednom nogom u grobu, samo što ne umre.
-Ma kakvo umiranje, balansiraće on još dvadeset godina.
On je obesio kosu o klin. Martinke dao ćaletu da mu se nađu kad krene u štalu a majicu Blek Sabata keva koristi za pranje prozora. Pogazio je reč a onda se dodatno iskenjao po njoj, čak se nije ni okrenuo da vidi remek delo.
Klupicu u parku zamenio je splavom. Dia sa Markom Bulatom a umesto printa Motorheda nosi print fejk Dolče i Gabane iz Kuala Lumpura. Ne bi to ni bilo strašno, odrastanje jebiga, da ovaj specimen ljombera sada ne pljuje po svojim nekadašnjim saborcima u rokenrolu. Hoće da napravi distancu između sebe sada i nekada, ipak je važno šta će selo da kaže.
Nadam se da će satara Osmog putnika 2 da ga stigne.
Nekada.
- Da mi je biti morski pas
Bar jedan dan, jedan sat, jedan tren
Biti morski pas.Arčibald - Koje njesra ovaj Osmi putnik a?
Čombe - Krš.
--------------------------------------------------------
Sada.
- U libar svojih dugova
Upiši mene
Jer odavno te kupujem
S onim što si htjela čut'Arčibald - Ipak onaj Osmi putnik nije bio toliko loš kao ovo?
Čombe - Krš.
Rešenje gotovo svih problema ružnjikavih, nezgodnih, plitkoumnih udavača. Novi život. Ej! Novi život! Nema viže orlušine, nema više daskanja i lopatarenja. Ne! Savremeno doba i savremena medicina je proizvela vrhunsko rešenje za sve slučajne i manje slučajne greške prirode, ta-da - estetsku hirurgiju. Ali. Hej, pa da, naravno, ima ono ''ali'', da-da, svakako. Ali je isto tako uslovno-posledično proizvela da to sve mora i koštati. Truć. A ške?! Nema! Ali hej, hej, hejj ne očajavajte dame, zapravo buduće dame, ima rešenja i za vas!
Plastičar!
Najčešće bivši student medicine, neshvaćen, ugnjetavan i marginalizovan zbog svoje neshvaćenosti ili neshvaćanja gradiva, jebem li ga.Odbačen od školstva odlučan da i on odbaci isto i krene svojim putem. Bateljesku faks kaljan u kojekakvim klanicama i prčvarnicama dok jednog dana jednostavno nije shvatio da je on tu zbog višeg cilja i tako prestaje traćiti svoj život i odlučuje odlučno krenuti u ostvarenje svog sna: lepota za sve! Polako započinje prvo sa laganim krpenjima naravno na svoj način, pa onda polako dolaze nosine, sisurdače, dupeta, transformacije i vojla estetski hirurg je rođen! Dobro nije baš estetski. Hm. Dobro nije baš ni hirurg, ali ono jebem li ga odradi pos'o.
-I gospođo Milena konačno možete pogledati vaše nove grudi.
-Jao divne su! Sa-vr-še-ne!
-Samo da napomenem trebali bi da izbegavate sedenje na čvrstim površinama i ne bi bilo poželjno nositi tange bar prvih par meseci dok silikon ne legne i naravno umal da zaboravim trebali bi da jedete lakšu hranu, ne znam kako će se vaše nove grudi nositi sa :khm, khm: stolicom.
-Ma ne brinite dokore! Sve za mog Slavišu! Rekao mi je da ne voli dupe i da obožava sise a ja volem da ispunjavam sve želje mojoj mici. :trrrt:
-Paz... Odoše.
------------------------------------------------------------------------------------------------
:ding-dong:
-Nećemo ništa da kupimo! Bež bre!
-Ali.
-Nemojte vi meni ali gospođo! Znam ja sve te vaše Kirbije, Ceptere, tandara-mandara. Mante me se, nemam ja para za to.
-Ali samo...
-Ma okan' me se ženo božija!
-Ta-ta! To sam ja!
-Milane, sine?!
-Da! Tata upoznaj mog novog oca dr Rudolpfa.
Dodatak uz pitanje kako je, a može i u potpunosti da zamijeni dotično.
.....
-Inače?
-A dobro je, ganjam pripremnu za faks, dobro je.
.....
Kreneš tako da razmišljaš. Razmišlja ti se. Iz čista mira. Nemaš pametnija posla. Jutro, ti besposlen, majka opet gunđa kako si čarape razbacao po podu i ništa nisi uspremio. Odmahuješ rukom, dok po frižideru tražiš sendvič od juče. Našao si ga, izlaziš iz stana, odmotavaš celofan dok krećeš preko ulice. Dok prelaziš ulicu, auto te zamalo pregazi. Vozač u odijelu kreće da viče na tebe. Ti samo odmahneš i nastavljaš dalje.
Kreneš tako da razmišljaš o današnjoj nadnici. Dobra dana u zla gospodara. Ko će još crnčiti 10 sati danas? Tako ti i treba, kad nisi upisao faks. Ne, žurke su bile bitnije i upravo sada shvataš zašto je sve tako loše ispalo. Nema veze, dobro si se proveo, biće valjda nekad bolje. Pa da, nećeš valjda čitav život da crnčiš na mješalici, zar ne? Dok šetaš ulicom, ugledaš jedan par, srećan par kako šeta.
Kreneš tako da ramišljaš o njoj, i o svemu što nisi rekao. O svemu što si joj rekao. I o njenom šamaru one večeri kad si se pijan ispovraćao na njenu crvenu haljinicu. Put te navede kraj njenog stana, sjetiš se nekih lijepih trenutaka iz srednje. Kreneš da joj pokucaš na vrata i staneš. Eeej, pa ona je udata žena. Ima dvoje djece, muža inžinjera, a i sama je diplomirani ekonomista. Šta ona ima da priča sa glupim fizikalcem. Nastavljaš dalje. Vidiš par beskućnika.
Kreneš tako da misliš o nekim bezveze stvarima i shvatiš da živiš dobro. Moglo je biti i gore. Mogao si da završiš na ulici, ali nisi. Ma... Iz ove perspektive, ulica i nije loša. Ma ko zna. Ko zna kako je sve trebalo da se desi. Ko zna... Staješ.
Kreneš tako i nestane ti zemlja pod nogama dok te u naručje dočeka ledena voda.
RTS 1:
- Dobro veče, ovo je drugi dnevnik Radio Televizije Srbije, moje ime je Petra Cvijić. Trenutno imamo situaciju na Pančevačkom mostu, gde se nalazi naš reporter Mile Novaković. Mile, da li se čujemo?
- Da, Petra, evo, upravo stojimo nedaleko od mesta zbivanja. Naime, jedan mladić je danas došao na most, prema očevicima, stajao tu još od pre podne. Jedan od njih je pozvao policiju, oni su došli, međutim, mladić i dalje stoji nepomičan. Trenutno mu prilazi jedan od policajaca iz pregovaračkog tima i... O Bože... Upravo je skočio u Dunav. Spasioci su već krenuli po njega, ali... Vraćamo se sa najnovijim informacijama uskoro. Sa Pančevačkog mosta, Mile Novaković.
- Hvala Mile. Nadajmo se da je mladić dobro. U ostalim vestima, gledaćete...
Nikad nije bilo lako, razume se. Zašto bi neko uspeo da te ubedi da kreneš na neki faks, čitaš neke nezgrapne knjige i daješ gomilu ispita kad to nije bit, to nije suština. Suština je ulica, jedan veliki univerzitet. Sve veći broj ljudi se opredeljuje za teži put, ulični put. Nikad nije ni bilo sve u knjizi, niti će. Ova vrsta obrazovanja na prvi pogled ti deluje smešno, i setiš se svih onih taksista i skarfejs mangupa koji se diče svojim obrazovanjem, ulicom. Varaš se, to nikako ne sme biti potcenjivački smeh. Mistika i nagomilano iskustvo koje proizilazi iz ovakvih osoba je upravo zbog uličnog fakulteta. Naravno, koliko god delovao imaginarno, tu je. Lebdi svuda oko nas, mahom na ulici. Mesto na kome nije bitno da li ćeš overiti semestar, dati Matematiku 2, ili uhvatiti budžet za narednu godinu. Jok. Skupi oči kao Inspektor Kluzo i daj klincu savet kakav ni na jednom fakultetu neće čuti - "Ulični fakultet, najteža škola mali, najteža."
Pored naskakivanja na kokoške jedini radni zadatak svakog strejt petla.
Iako su petlovi danas zamenjeni budilnicima ili mobilnim telefonima neki nostalgični pojedinci naseljeni u gradovima imaju kukurikanje kao alarm ton na svojim mobilnim telefonima.
Mobilni - Kukurikuuuuuuuuuuuuuuuuuuuuuuuu.
Nostalgičar - E beše nekad lepo ženo kada nas je budio pravi petao, pa sam te ja onako sanjivu naskakao kao on koke.
Žena nostalgičara - Ćuti budalo matora i pusti me da još malo spavam.
1) Sinonim za nikad
2) Izraz koji se izgovara prilikom donosenja neke odluke i koji se obavezno ponavlja bar 10ak puta, sa vremenskim intervalom od bar nekoliko dana izmedju svaka dva ponavljanja, pre nego sto se odluka zaista sprovede u delo.
1) Lik koji je polagao svake godine od petog razreda i preko veze upisao faks: Od sutra pocinjem da ucim.
2) Od sutra prestajem da pusim.
Kao što sportske kladionice dopuštaju klađenje na događaje čiji ishod nije unapred poznat, tako i u životu postoje kvote za događaje koji će se eventualno desiti u budućnosti odnosno do kraja naših života. Neke su male, neke malo veće ali sve u svemu obično "dođe" ona kojoj se baš i ne raduješ.
Kvota da ćeš da dobiješ 7 na LOTO-u 15 000 000
Kvota da će da te udari grom 1 000 000
Kvota da ćeš da naslediš milion dolara 800 000
Kvota da ćeš dobiti Greb-greb auto 60 000
Kvota da ćeš smuvati miss/mister univerzum 50 000
Kvota da ćeš postati doktor nauka 5 000
Kvota da ćeš postati direktor 1 000
Kvota da ćeš voziti novi BMW 900
Kvota da ćeš postati profesionalni fudbaler 800
Kvota da ćeš postati poznat 500
Kvota da ćeš imati 6-oro dece 400
Kvota da ćeš promeniti pol 250 (manja je ako živiš na Tajlandu)
Kvota da ćeš živeti u inostranstvu 100
Kvota da ćeš upoznati Lepu Brenu 99
Kvota da ćeš se čuknuti kolima 50
Kvota da ćeš imati odnose sa seksi komšinicom/komšijom 22
Kvota da će tašta/svekrva da te gotivi (ali stvarno) 10
Kvota da ćeš završiti faks u roku 5
Kvota da ćeš smuvati najbolju drugaricu/druga 3
Kvota da ćeš završiti faks 2
Kvota da ćeš se oženiti/udati 1,50
Kvota da ćeš se razvesti 2,30
Kvota da ćeš umreti 1 (jedina sigurica)
Kvota da ćeš dobiti na kladionici... (jebi ga, zavisi koje si parove stavio)
Gomila se, čuva se, slaže se, trebaće. Za šta koj kurac, ne znam, valjda kad moj praunuk postane direktor u kancelariji za ujednačavanje oblika šahti u NSRJ, pa da ima da zapiše kad ide u spa-centar a kad na tenis sa Radetom Markovićem.
Jebeni hrčkov mentalitet.
Zato sam rešio da razbucam to rokovničko gnezdo sa sve blokčićima mladuncima u dnu regala:
Uzmi ženo slobodno za recepte baš ovaj ovde, evo, tapacirani, najskuplji, E-LEK-TRO-ŠU-MA-DI-JA ima kartu Evrope i registarske tablice od Triglava do Gevgelije, nȁ, uzmi piši o urmašicama, mada ništa ne spremaš jebali te recepti s interneta.
Sine, evo ti ovaj iz Magnohroma sa kalendarom iz osamdesdevete, nȁ, žvrljaj žirafe i paralelopipede. I da naučiš razdaljinu između Boljevca i Trogira, i dubinu mora, Palagruža gde je! ispitivaću te!
Deda, evo i tebi ovaj Šumska gazdinstva, nacionalni park Stranputica da crtaš gole žene i mape Velike Srbije. Malo je ubuđan, al i ti si, šalim se, de.
A osto negde, da ćuti, za mene, rokovnik Crvene Zastave, sa požutelim danima i listovima prošlim, neispisanim, a završenih priča.
Porodica – Pali bre idiote, imamo svi kompjutere!
Deda – Sine, raznežio sam se.
...
- Šta si to nacrtao, budalo matora, što Bihać ustašama, ispravljaj to!!! Uuu al si joj džbun nažvrljao, ko da se mazala puterom od kikirikija... A ne, to su ti četnici, igraju oko Zagreba, pardon!
Iritantniji od trejlera. Najnepotrebnija stvar na svetu. Prilika da vidite ključne scene u filmu, zaplet, rasplet, specijalne efekte, najsmešnije delove...po nekoliko puta. Posle ovoga gledanje filma je suvišno. I sve to uz neizostavno dupeuvlačenje. Svi hvale sve. Stari glumci mlade nade, mladi glumci hvale iskustvo starijih, svi glumci hvale scenaristu, scenarista hvali 'momke' iz ekipe za specijalne efekte, momci hvale svoje kompjutere...a reditelj hvali sve njih.I svi zovu jedno drugo po imenu. Svi su oni jedna velika porodica, a prezimenima nije mesto u porodici. I što je ključno super su se zabavili za vreme snimanja. Koliko god film bio dobar...film o filmu će ubiti i najmanju želju da ga pogledate.
Matora filmska zvezda: Mislim da će Džesika biti velika zvezda. Pazite, glumio sam sa najvećim imenima ali niko nije tako inovativan.Nežna je, a opet čvrsta. Duhovita je! A reditelj....Ron! Ron i ja se znamo 50 godina ali sada prvi put radimo zajedno. Kakvo iskustvo, kako je samo strog i pravičan, kako koristi kameru.
Džesika: Puno sam naučila!!!
Kaskader: Ja sam stvarno imao malo posla. Džek je insistirao da sve sam radi. Pokušao sam da ga odvratim ali on je jednostavno bio uporan
Džek: Moja nagnječena rebra to i dokazuju. ahahahh!
Kaskader: ahahhahah!
Džek: Ja sam pristalica telesne glume. Mora se biti telesan. U scenama sa Markom smo bili jako telesni i mislim da se to primećuje.
Reditelj: Kada sam prvi put pročitao Herijev scenario, znao sam! Ja moram da radim ovaj film! Još kad imate ovakvu postavu...zadovoljstvo je raditi! I moram naglasiti da je Džek bio jako telesan.
