U prevodu - Nemam ni ja al' skrpićemo nešto. Govori se drugarima koji zbog slabe trenutne finasijske situacije ne žele da iazađu u provod. Ako ni tada neće onda se ide još dublje u laž, izmišljajući dobitke na kladionici, rođendane i tako to.
R - Ae u grad večeras, ima dobra žurka u Pivnici.
V - Ne mogu, nisam nešto pri kešu.
R - Ma opušteno bre, imam ja.
V - A glupo mi da plaćaš ti sve, neću.
R - Ma 'ajde bre, sestra mi se udala pa častim
V - Ti nemaš sestru debilu.
R - Ma to se tako kaže kad dobiješ 5 soma na ruletu, al' dobro ako nećeš onda ću morati sam da popijem, e živote, što si suuurov?!
V - ajde dobro, stižem...
Ne baš narodna izreka, ali može se tako reći. Svaki početak je težak, rekli bi stari. Ali, kurac. Ima nekih ljudi kojima ne ide ništa od ruke. Uđe u kladionicu-padne tiket na kvotu 1.15, krene na fakultet-sedam godina je brucoš, zaposli se na građevini-preduzimač popali za pare i zapali u Njemačku, u'vati se za đoku da piša-ovaj se odma' osuši.
-'De je onaj gilipter, jebemtiženomaiku?
-Zlato majkino... legao je da spava. Danas je dobio otkaz na poslu, Jelena ga ostavila, izgubio kartice iz banke, neko našao, pa mu podigao onu ušteđevinu...
-Jaooooj, živote švedska krpo... pa, on i groblje da otvori, narod bi prestao da umire... kud ga ne izdrkah u lavabo, jeb'o me ćaćin ćaća!
Nevjerovatna stvar. U nama budi neko osjećanje ponosa, čini da se naša koža naježi, čak i ako je napolju 30 stepeni, tjera nas da se sjetimo naših predaka, i naše slavne srpske istorije. Čak i oni koji su potpuno apolitični, i na neki način egoistični, ne mogu da ostanu ravnodušni prilikom slušanja tih riječi koje su uvijene u neki plašt svetosti, hrabrosti i mučeništva. Mnoge unaprijed izgubljene bitke su dobijene zahvaljujući ovim govorima, mnogi je neprijatelj pao pred Srbinom koga vodi misao o Carstvu Nebeskom i o otadžbini, i mnogi je mladi život pao u odbranu te iste otadžbine, da bi se sačuvalo Srpstvo i rodna gruda.
Vojnici, tačno u 15 časova neprijatelja treba razbiti vašim silnim jurišem,
razneti vašim bombama i bajonetima.
Obraz Beograda, naše prestonice, mora da bude svetao.
Vojnici!
Junaci!
Vrhovna komanda izbrisala je naš puk iz brojnog stanja.
Naš puk je žrtvovan za čast Beograda i Otadžbine.
Vi nemate dakle, da se brinete za živote vaše, oni više ne postoje.
Zato napred, u slavu! Za kralja i Otadžbinu! Živeo kralj, živeo Beograd!Major Dragutin Gavrilović, 6. oktobar 1915. godine.
Manje-više svakodnevno zanimanje, obavijeno velom misticizma, značajnosti i dubokoumnosti. Iako je vlasnik ove titule diplomu video jedino na zidu uvaženog psihijatra čiji lik tumači Sandra Bulok, a sa čitanjem lektire nije odmakao dalje od Bele Grive, društvo je osetilo potrebu da ovog čoveka, čijim rukama su ovajani zidovi svakog doma, izvadi iz intelektualne bede i socijalne diskriminacije koja se uhvatila ruku pod ruku sa zidarskim pivom, crvenim vratom i nabreklim venama na bicepsu. Savršena jezička mimikrija. Laborant, sekundant, maturant, špatulant, Lazio, Clipsy sa ukusom sira... ne možete primetiti razliku, zar ne?
- Eto, tolike škole učila da bi na kraju prala malter sa farmerica! E živote šta nisam dočekala!
- Šta je Slavka, šta se brecaš? Nek' je dete živo i zdravo. Ne znam da l' si čula, više ih ne zovu fizički radnici, sad svako ima svoje mesto u nomenklaturi zanimanja. Taj Stefan, vidiš, on je kako to sad zovu - špatulant. Još malo pa direktor bokte!
Enverov sin nastao iz afere sa Đeljaninom sestrom Bicom u koju je Enver bio oduvek potajno zaljubljen, još od školskih dana, kada su padali uvek zajedno rezrede.
Avatarov i Džedajev polubrat, koji je nastao jedne burne noći kada je Enver, vraćajući se iz sakupljanja sekundarnih sirovina prolazio pored Bicine favele i svratio da vidi da li Bici treba kartona da dovrši kuću.
Naravno Bicin muž Đango nije bio kući i duh stare ljubavi je proradio u njima. Par piva, par Šabanovih balada i spavanje je bilo neizbežno.
- Bico izbori se da se zove naše dete Đaba ili Spok. Da bude naučnofantastičan.
- Ne vredi bre Enver, zap'o Đango da bude Pejđer pa to ti je. A i možda ljudi provalu da je tvoj. Đango bi me ubio.
- Neka bude onda Pejđer al' ću ga voleti k'o svog. Čim mu poraste kosa vodim ga ja kod Đelferije da ga šatira, a i bicikl sa korpom ću da mu ukradem čim malo odraste da sa mnom ide na pos'o.
- Teško Enver, Đango već planira da ga vodi u Italiju da prosi.
- Joj sudbino kleta, joj živote moj prokleti. Puštaj Šemsu pa d'izginemo.
Vratiti istom merom. Odigrati ritern iz kategorije milo za drago i to isključivo na servis strane od prekoputa. Praktično rečeno - interpretirati onu biblijsku "Ko tebe kamenom, ti njega hlebom" do njene ultimativne neprepoznatljivosti.
Uglavnom, jedan od onih retkih izraza u kojima se govori o tome kako mi Srbi svoje dugove uredno vraćamo. Ili, barem, neke od njih, hehehe...
• Jelena Karleuša nije ostala dužna Ivanu Ivanoviću za prozivke koje je popularni voditelj izrekao na njen račun u svom prošlonedeljnom šou. Podsećanja radi, Ivanović je JK uporedio sa "olupinom plastične flaše" na šta je supruga Duška Tošića ovako reagovala: Šta? On još uvek ima onu emisiju?? Ah, nek' se mali debeli slobodno trpa u živote zvezdi kao što sam ja...Uostalom, sve je bolje od voženja taksija, zar ne? Do zaključenja ovog broja nismo uspeli da dobijemo repliku...
...
- 'De si, brate...
- E, mat...Uuu, brateee, ko ti tako izmenio profil, mamu mu jebem da mu jebem??
- Ma, opušteno, tebra, nisam ni ja njemu ostao dužan...Nego, 'ćeš mi pozajmiš onaj itison što ti bleji u podrumu, treba mi nešto?
Majka i ćerka savremenog marketinga. Jin&Jang jebene komercijalizacije, tj. ukoliko ista ima nameru da bude i najmanje efektivna. Reklamna tehnika koja, ukoliko je sudeći po njenom statističkom učešću u svakodnevnom reklamnom materijalu kojim smo zasipani, donosi zagarantovani prodajni uspeh svojim cenjenim korisnicima, uopšte da ne pominjem epsko i pomalo neslućeno zadovoljstvo nas zahtevnih kupaca rendom proizvoda po pristupačnoj ceni. Najčešće primenjiva na robu lične, da ne kažem, "spoljne" upotrebne funkcije, strategija iz naslova na najbolji način dokazuje tvrdnju da se uz malo strpljenja i mnooogo photoshopa potpuno može izmeniti slika života onakvog kakav jeste.
Elem i ne zalazeći previše u moralnu stranu sâme tematike, problem sa reklamiranjem praktično svakog proizvoda na plavoj planeti ležao je u jasnom, ubedljivom ali opet vremenski ili prostorno ograničenom DOKAZU FUNKCIONISANJA određenog kurca-palca ( koji će vam, razume se, "promeniti život" ) PRE nego što ga vi ludi za istim pazarite za XXXX, 99 dinara, u 12 mesečnih rata i uz "bonus materijal" jer ste nazvali jebeno "odmah". Lucidni marketinški stručnjaci eonima su pokušavali da nađu dobitnu kombinaciju slika, slova, brojeva i onog ćelavog Švabosa sa brkovima ne bi li mušterijama širom sveta uvalili nasumično sranje iz šarene ponude govana svojih poslodavaca, ali bez uspeha...a onda se neka jajara od njih dosetila genijalštine iz naslova i za vjek vjekova promenila naše živote. Dabogda te rak izjeo, ti galopirajuća metastazo od ljudskog izmeta!
- E, kevo, divi što sam u novinama naš'o neki preparat za bubuljice, 'nači, pomog'o je ovoj nakazi, 'de neće men...
- Slušaj, bre, idiote jedan! Ako me još jednom prepadneš sa tako nekom slikom, ima lično da ti odafikarim glavu pa nećeš više uopšte morati da brineš o licu, ščuo?!?!?----------------------------------------------------------------------------------------------------
- I kažete da ova KSENON AMUN RA ANTIEJDŽ VODOOTPORNA AMAJLIJA zaista štiti od negativnih zračenja?
- O, kako da ne, nasumični lakoverni kupče! Pa, pogledajte samo slike "pre" i "posle" u našem ekskluzivnom katalogu...Vidite li razliku u boji i opštem raspoloženju lica maneken...pardon, "zadovoljnih korisnika"?
- Da, da, neverovatno...Ništa. Uzeću tri.
- Ako uzmete četiri, dobijate još jednu gratis...
- Što odmah niste rekli!
Pojava koja kaže da za slavlja često zaboravimo da zovemo one koji su nam vrlo bliski.
A: Jebem te živote, puče mi prenosnik na kosačici, šta sad da radim...
B: Idi kod Jove, on ima aparat za varenje, vi ste dobri.
A: Da čoveče, idem odmah. Ček... Auuu pa ja samo njega nisam zvao kad sam pravio punoletstvo... Zvao sam jebenog Miću slepca što mi je doneo tiganj i pojeo dva ovala ribe, a njega da zaboravim. Sad smo verovatno bivši prijatelji...
Najčešća laž koja se čuje odmah sa vrata prilikom ulaska u kladionicu...
Naš "iskusni" kladioničar pritom misli na to da je u teškom kanalu, da duguje pare i Bogu i narodu... već je lagano krenuo da prodaje kevino devojačko heklanje, garnišlu iz dnevne sobe, stari hard disk, a sve to zarad one dojave koju je slučajno čuo u troli od klinaca. Naravno da ti neće reći da je u debelom minusu, jer onda bi bio klošar, a pozitivna nula zvuči tako pametno, delovaće ti kao neko načitan, kao čovek koji se bavi klađenjem samo iz hobija i krajnje dokolice.
-Pu, jbm ti ove Rumune, ceo život ih jurim iz iksa, a sad stavim keca, a oni kurve, dođu iks. Jao živote, švedska krpo...
-Daj bre, Lemi, ne sekiraj se, biće para, samo nas neće biti...
-Ma, ne sekiram se ja, da puknem još dve 'iljade evra, ja sam i dalje u plusu, možda čak i na pozitivnoj nuli... opa prc, jes' čuo pozitivna nula, a?! Ipak je vredeo onaj moj kratki studijski program u Bangladešu...
Ono što je jednako kod svih, jer svi su jednaki pred "Bogom".
Za ovu "definiciju" daću kontra primer
Svačiji život ima različitu vrednost.
Neki vredi manje neki vredi više!Da li je život one kurve koja je prebijena na smrt iza striptiz bara vredeo manje?
Da li je ona beba koja je bačena u reku zaslužila da njen život manje vredi?
Da li je su dečak i njegov stric mogli da pretpostave da će njihovi životi malo vredeti?
Zašto neki imaju vrednije živote?Imam odgovor samo na poslednje pitanje...
Zato što su oni učinili nešto, nešto što je nekome tamo važno!meni nije...
****Ubistvo dečaka i njegovog strica - 10 godina****
****Ubistvo kurve - 3 godine****
****Ubistvo bebe - Dva aktera, ukupno 6 godina****
****Ubistvo Zorana Đinđića - Mnogo aktera,
ukupno preko 400 godina****
Ne radi se ovdje o velikim gradovima, gdje se zna kakav takav red tj. pješaci znaju da budu stoka neopjevana pa nit' vide, nit' hoće da vide. Jedan turio one džidže uuvo, drugi gleda kakvo je vrijeme, baba zinula u ceker, onaj drka ajfon...Svako fura svoj fazon. Tada i vozači malo više paze na crveno, osim tatinih i maminih žgadijaša. Bato, u malim gradićima, varošima, kasabicama, gdje imaš dvije, eventualno četiri zebre u tragovima, gdje semafor čeka odobrenje za urbanističku saglasnost od 1973., zna se red! Prednost ima baja u askoni, ili golfu. Zato i jeste baja, a ti sirotinja, jer pješačiš. U malim gradićima se uči pravilo gledanja lijevo-desno prije nego što pređeš ulicu dok se ne oženiš, a i onda te ćaća ponekad opomene, jer, tako je poginuo taj i taj. Ipak, diskaveri, nacionalna geografija, ponekad i domaće televizije, uče motorizovanu malograđanštinu da ponekad stanu na pješačkom prelazu, da puste pješake.... Nuspojava je tragikomična. Dok ljomber u askoni, lijevim laktom maltene izbačenim u drugu traku kroz pendžer, polako staje, uz škripu dotrajalih kočnica i smrad lože iz auspuha, on, skidajući kineske rejbanovke, lovi tvoj pogled, tražeći zahvalnost za to što je stao, što te nije zgazio. Ti, jadan, pogleda uhvaćenog buljavim očima krezavog vozača, cimaš glavom, staloženo, u znak poštovanja, respekta, užurbano prelaziš na drugu stranu uz "Jebem te živote"!
- Moraću da sebi nabavim jedan rejban za prelaske ulica, pa nek je i za pet evra.
Čitavog života te prate. Ne daj Bože, k'o četiri jahača Apokalipse! Stalno se nešto SABIRAŠ kako da skrpiš kraj s krajem pomoću bedne plate za koju radiš, kad shvatiš da rešenje ne postoji, sedneš, pa se ODUZMEŠ od alkohola, matori ti kenjaju da nađeš bračnog druga i UMNOŽIŠ porodicu, pojedeš govno i poslušaš ih, pa se posle nekoliko godina vucaraš po opštinskim sudovima DELEĆI decu i zajednički stečenu imovinu.
- Braćo moja! Iako ne vidim vaša lica prekrivena kapuljačama, znam da DELITE moju sreću, jer smo se SABRALI ovde, da bi ODUZELI živote ovom paru čamuga, i da na taj način sprečimo bilo kakvu mogućnost njihovog daljeg RAZMNOŽAVANJA. U doba ove ekonomske krize mi moramo biti štedljivi, a znate koliko je skupo kastriranje. Brate McDonald, založite!
Razglaba samo o jednom liku tri sata. Samo o njemu misli i njegovo ime izgovara češće nego što je Al Paćino u filmu Skarfejs izgovarao fuck. Ova se rečenica najviše prepisuje ženama, jer mnogo više vole da govore o ljubavi i osećanjima, pa im ide suza niz butinu pri samoj pomisli na osobu o kojoj tračare. Pored ljubavnih osećanja, ovaj izraz služi kao opis žene tračare, koja bi radije da ogovara Milenu Ćeranić, nego rođenom detetu da spremi da jede. Ovom rečenica je karakteristična za one koje svoj život nemaju, pa vole da stavljaju glavu u tuđa dupeta, ne bi li makar malo, na kašičicu nahranili svoj jadan ego.
Ne vadi ga iz usta, kao što to nije radila Elizabet Šu sa kitom Nikolasa Kejdža u Napuštajući Las Vegas. Kao Šeron Stoun u Kazinu, gde ogovara svog muža kod njegovog najboljeg drugara, tako visokomoralna srpska dama voli da trubi i spusti likove koje mrzi kod njihovih najgoljih drugara. Ponosna na sebe kad nečiji obraz ukalja notornim lažima, kao kad rođenog Beograđanina pitaš odakle je, a društvu i kulturi potrebna kao srednjoj školi moja diploma iz čevrtog osnovne. Besposlena kao Srbin sa tri fakulteta, na rečima oštra kao kosa Novaka Đokovića, a u srcu tvrda kao stolica. Dok ove bakutane koje žive tuđe živote treba biti kao Mel Gibson svoju bivšu curu, onim zaljubljenim koje ne vade iz usta ime lika u kog su zacopane, sve treba oprostiti.
-Šta je bre sa onom Mirom, samo priča o Marku po ceo dan? Loži se na njega, a?
-I ja primetila. Ne vadi ga iz usta.
------Onaj Mile sa trećeg sprata je sinoć doveo kurvu da se jebu. Al ona je brzo otišla. Mislila sam i ranije da ne može kurac da mu se digne, al sad sam se i uverila da impotentan. Ne može, a oće...
-Mmm, da...
-Znaš šta je još uradio, reče mi Jana iz tvoje zgrade da se pre 2 dana napio i dobio batine.
-Ona je na moru...
-Jaojj, daaaa. Sad sam se setila, to sam sama videla. Mile je jeda...
-E, odo ja. Ne vadiš Mila iz usta, nije on kurac.
Društveni sloj do koga je naše društvo transparentno.
Odakle god kreneš, naletiš na njih. Svi putevi u ovoj zemlji vode do navijača, malo do policije i likova od ranije poznatih policiji-a međ njima, opet najviše navijača. Kad se zagrebe malo dublje- posle njih sve se vidi, a kao da se ne vidi. Sve same fatamorgane. Ne znam da li živimo u bajci ili u pustinji zbog tih navijača.
Svi smo mi neki navijači i uvek smo više živeli tuđe živote i navijali za nekog drugog...
Obrazloženje poraza, pada ili jednostavno usporavanja. Lijeno vrijeme oko kog smo nekad hvatali krugove i uvijek uspijevali da budemo brži od njega, počelo je da produžava korak, podiže koljena i laktove... I dok ono neštedimice smajnjuje razliku, mi postajemo spori i umorni. Preforsirani. Neiskusno uhvaćeni u koštac sa jačim od sebe. Već mu osjećamo prste na petama. Došlo nam je vrijeme..
"Vidi Mikija čoveče, gura kolica, pustio stomačić, voda ženicu... Koja promjena, bogte..."
"E, brate, koji je to šmeker bio... Sjećaš se piknika na selo kod njega, dvije noći niko nije spavao... Svašta je tu bilo..."
"Ili kad je tip ladno krenuo stopom za Holandiju, dig'o mu se da vidi Amsterdam...Hahaha stigao je do Mađarske...Al' jebiga, i za to treba petlja.. Nego vidi ga sad, zauzdan.. E živote.."
"Tako ti je to, došlo mu vrijeme, dugo se migoljio... I mi ćemo tako, nemaš frke. Aj živio."
"Živio i ti meni.."
Logičan tok dogadjaja bi bio: 1. zgotiviš neki klub
2. kupiš njihov dres
Ali ne, ovde evolucija ide unazad, ovi ljudi od čoveka postaju pavijani, odnosno još više razgolite pavijana u sebi.
Oni prvo dobiju dres pa ubede druge i sebe da su fanovi tog tima. Ljudi čiji obraz košta manje od pola gajbe meraka. Ljudi čiji politički ideali vrede koliko dve olovke i kalendar sa logom stranke. Bića koja konstanto siluju svoj mozak ubedjujući sebe u kvazi ideje koje nipodaštavaju njihovu promašenost.
-Opaa, Miki, došla tetka iz Belg'je, donela dresić.
-Brate, znaš i sam koliki sam fan Vanderbrukea i uopšte flandrijskog fudbala.
-Koga, bre, lažeš prošle nedelje si psovao decu Zulte Varegemu, kad' su te prodali za 2 soma, a sad si im fan?!
-Hah, kaže mi čovek u dresu Pakoš Fereire zbog koje je ostao bez overe semestra?
-U pravi si, brate, dodji da te zagrlim. Eee živote, jebem te usta, kad nemamo rodbinu u Dortmundu kao normalan svet.
Pokušavaš reći svijetu ko si na milon različitih načina. Neki su suptilni, drugi opet ne. Ali je svejedno: ovaj svijet te je već svezao. Kada si rođen stavili su te u malu kutiju,i stavili su naljepnicu, etiketu, na nju. Tako su mogli držati stvari organizovanim, a da ne moraju razmišljati o tome šta je unutra. S vremenom naučiš kako da se uklopiš, kako da upakuješ svoj identitet u raznim kombinacijama sve dok se ne osjećatiš kao da negdje pripadaš, da pripadaš negdje gdje možeš nositi svoju etiketu s ponosom.
Ali, postoji dio tebe koji nikada nije pronašao dom, dio koji je odskakao od svih kategorija koje su se činile ispravne. Baciš pogled na druge ljude, pokušavajući procijeniti koliko labavo se oni uklapaju u svoje vlastite živote, osjećajući čvor zbunjenosti skriven ispod oznake sa imenom. I shvatiš da smo svi samo stranci, stranci koji pretpostavljaju već znaju ono šta drugi će reći, kao da jedino preostalo da se priča o jeste ko pripada u koju kategoriju, a koje etikete su uvredljive i neprikladne.
Ponkad se zapitaš da li se te "kutije" raspadaju. Pomisliš da bi trebali pisati naše identitete jednostavno rukom, da govorimo za sebe našim vlastitim riječima,
uzimajući naše šanse u otvorenom svijetu i upoznati se s drugima takvi kavi jesmo,
pitajući ih: "Kako je to biti ti?"
-i biti dovoljno hrabari da priznamo da mi već ne znam odgovor na to pitanje.
Možda će značiti da smo napokon stigli, samo "raspakovali kutije" i konačno se osjećali kao kod kuće. A možda se i osvrneomo onda i zapitamo kako smo uspjeli živjeti u toj istoj kući tako dugo, a da nikad nismo zastali da se stvarno predstavimo.
Vapaj nad svojom kletom sudbinom kojim iskazujemo duboki prezir što niko nije imao sluha za naš umetnički šmek.
Uostalom, parola svih ljudi koji ponekad pomisle da ih je sudbina zajebala, i da su promašili nešto u životu.
Znači, ponekad parola svakog čoveka.
Šurda: E, sa ovakvim prstima Šopenhauer svira na klaviru, a ja tebe potežem za nos!
------------------------------------------------------
- Ja sam bre mogla glumica da budem, da se nisam udala za tebe.
------------------------------------------------------
Princ iz Monti Pajtona: Ja želim da budem pesnik, ne kralj.
------------------------------------------------------
- Eh, ja sam do sad mogo i čorbadžija da postanem, da sam slušo uja Peru i otišo u Nemačku kad i on.
------------------------------------------------------
Rimski car Neron Klaudije Cezar Avgust Germanik: Qualis artifex, pereo*! (original)
------------------------------------------------------
Balvan i primitivac: Ej, živote, lutalico!*kakav sam ja umetnik, a umirem...
Sastavni dio rečenice kojom se iskazuje različitost upravo pomenutog pojma u razgovoru. Od naziva stvari, preko načina vršenja različitih radnji, pa čak i do načina života.
- Pa dobro brate, otkud tolike masnice?
- Idi bre begaj, išao sam kod šure u Bosnu na svadbu, kupovao mladu.
- Pa?
- Pa trebalo se probiti do mlade. Kod njih u selu se tako radi.
- Dobro, al to i dalje ne objašnjava masnice.
- Probiti se kroz krdo međeda bosanskih! Je l' sad razumeš?
- Hah, a ti nežna duša vojvođanska. E živote, lutalico...
---------------------------------------------------------------------------------------------------
- Ajde bolan, stavi to na korpu pa da idemo.
- Kod nas u selu se kaže paktreger.
- Kad si u svom selu, govori kao u svom selu!
Prema zakonima termodinamike, toplota prelazi sa toplije u hladnije sredine. Idealno je onda da tako funkcionišu i dva tijela u krevetu, da bi se održala taman temperatura. Dobro, toplo-toplo je povoljnije zimi, a hladno-hladno ljeti, no ipak dobra ravnoteža je najbitnija u svemu, pa tako i ovdje.
- Hmrmljrmrmmmm...
- Šta je dragi? Je l' bilo sve ok sinoć?
- Ma jeste, al' neće ovo ići među nama.
- Molim? Zašto?
- Pa oboje smo pećnice! I ti vrela uveče, i ja vreo uveče.
- Dobro, pa to je dobro valjda? Hihihihi
- Ma ne valja ničemu, meni treba neka da me hladi i da je grijem.
- O jebem te živote, kud meni da zapadne cjepidlaka k'o ti. Jebe mi se za to toplo-hladno, odo' ja da tražim nekog da me trsi.
