Kada u stanju besa iz sve snage opičiš po tastaturi i sjebeš tipku F1
Rečnik / autori
CO
compfreak
na Vukajliji od jun 2010.viđen 10. avg 2010.
4 definicije0 odabranih142 poena
Napred iza pilota Pantelić i Žigić. Iza njih Jovanović i Krasić pored prozora,a pored staze Kuzmanović i Stanković! U trećem redu Obradović i Ivanović pored prozora a u sredini Vidić i Luković! Stojković tu negde oko krila sa Antićem se zeza sa stjuardesama a rezerve u repu aviona piju pivo i boli ih k***c jer ionako nisu učestvovali u celom cirkusu!
A mogu i sa Slovencima da podele pare za prevoz.
Gomila morbidnih priča u kojima je bilo bitno samo da se srećno završavaju.
Crvenkapa - Priča o Vuku mutantu koji je inače psihopata i voli da jede ljude, a da ih pritom ne sažvaće tj. guta ih cele. Glavni lik priče je Crvenkapa, devojčica na LSD-u koja je u šumi srela vuka i nije joj uopšte bilo čudno što on govori, pa je još i razgovarala sa njim. Ipak, glavni lik priče je lovac, još veći psihopada i rođeni sadista. On ne samo da je na spavanju rasporio vuka i izvadio babu i Crvenkapu, već ga je i nafilovao kamenjem da se jadnik sjebe u bunar kad ode da pije vodu.
Ivica i Marica - Bajka o nenormalnoj maćehi psihopati koja je naterala muža da decu pošalje u šumu na milost i nemilost krvožednih vukova. Najveći kreten u priči je njihov ćale koji je još i pristao da odvede jadnu decu u šumu da se pogube. Jebeni papučar je papučarizam doveo do ekstrema.
Snežana - Još jedna priča o nenormalnoj maćehi koja je bez ikakvog razloga uporno pokušavala da otruje jadnu Sležanu.
Pepeljuga - Priča o devojci koju su svi šikanirali i iživljavali se na njoj, pa je ona na kraju počela da se drogira. Priviđale su joj se razne stvari kao što su kočije i staklene cipele.
Aladin i čarobna lampa - Priča o ljubavi dva muslimana, priča sa srećnim krajem. Aladin trenutno živi pod imenom Muhamed AlDžaber, priča se da je odgovoran za nekoliko bombaških napada na bliskom istoku.
Cesta rasa u vecini strateskih igara.
Transparent koji Egipcani pokazuju strancima i koji u stvari znaci:
-Dok ti ovo desifrujes, moji ortaci ti zdipise tasnu sa pasosem i lovom, pa se ti posle jebi po ambasadi.
Prva srpska obaveštajna agencija.
Prvo se bira između Zlatibora (gde đaci poznaju svaki kamen) i Vrnjačke Banje (zna se svaki most koji je svaki učenih prešao zilion puta). Potom se startuje sa umoljavanjem roditelja (''Popraviću sve ocene do izleta!'', ''Kako Miloš može da ide, a ja ne?''). I treća faza u pripremama je kupovina slatkiša i slaniša, kao i pravljenje sednviča od pršute koji ćeš pojesti u busu čim odmakneš od rodnog mesta, da bi se negde na šestom kilometru od mučnina od puta i jela tako lepo ispovraćao da i to baš dok te neka simpatija gledala (''Koji bedak čoveče!''). Kada autobus krene, trudićeš se da što manje mašeš roditeljima da ne bi pomislili da si mamina maza koja ni jedan dan ne može sama. Obavezno ponesi jednu flašu sa velikim otvorom, jer šofer je uvek baksuz pa je piš-pauza jako retka. Čepići za uši su obavezni, osim ako već nisi oguglao na ''Glavobolja od vina, a nigde aspirina'' tip pesama.
Kad se dođe na odredište, odma' spucaš pare kod Cigiša na raznorazne gluposti (laser, pištolj, ljigavac, ono govno što je napunjeno brašnom). Dok kupuješ drvoreze ''Za najbolju mamu'', ''Za najbolju drugaricu'' kroz glavu ti prolazi ćaletova rečenica ''E, konjoslave jedan, ovo sam sve ja mog'o da ti napravim!'' Nakupuj dovoljno municije, neprijatelj je opak! Ne cinkari neprijatelja svog, jer razredna će biti vrlo nemilosrdna prema svima, pa ćeš i ti ostati bez voljene svoje ''duge devetke'' ili ''pumparice''. Ne, to što ih gađaš zlatiborskim kamenjem ili guraš u Banjsku reku neće protumačiti kao ''Sviđaš mi se!'' Ne prilazi jezeru, jedan prob'o pa se usr'o!
Ostalo je još par sati do povratka kući, ali svi su potrošili pare - smor! Jedva čekaš kad će doći jebeni bus! Ali šofer je sa nastavnicima već poduže vremena zabo u kafani, pa će vožnja do kuće biti luda i nezaboravna! Bljuuuu, bljaaaa... Već je pao mrak, lagano se klackamo u busu, neki spavaju, drugi povraćaju, treći (oni kojima okupator još nije uzeo oružje) ne ispuštaju štoljpi iz ruke.
Pospan, na stanici tražiš ćala da te vodi kući...
Devojčica, mala tinejdžerkica fufica što obožava da pred fotoaparatom i u diskotekama pući usne jer je ubeđena da to izgleda tako jebozovno.
Ovo Ć često ume da evoluira u Š.
Ono što bi Hitler pomislio kad bi video da za njegovu fudbalsku reprezentaciju igraju Turčin, Bosanac, Poljak i crnac.
Klima u cijim blagodetima mozemo uzivati za mnogo male pare
-Majstore, jel' ima u ovom autobusu neka klima?
-Ima. Mediteranska!
Kategorija specifičnosti.
Džimi uvek živi na jednom spratu iznad, ili ispod tebe (osim kada si Džimi). Kuće nisu Džimijevo prirodno stanište. Još dok si odrastao, shvatao si da je Džimi po nečemu različit, divio si se njemu, i njegovoj kolekciji olovnih vojnika. Voleo si njegovog gumenog skočka i poštovao njegov kasetofon. Ali iznad svega, Džimi je svoju misteriju emitovao svirajući gitaru. Kada se oženio, ostavio je gitaru u stanu svojih roditelja, da bi je ti pozajmio kada napuniš četrnaest, i za dve nedelje vratio, odustajući od ideje da ćeš ikada biti talentovan kao Džimi.
Kada si napunio 16, upoznao si nekog drugog lika koji se zove Džimi. Ovaj je živeo sprat ispod tvog drugara iz razreda. Svirao je gitaru. Nekako nisi bio ubeđen da je svira dobro, ali si iz konteksta iscrpeo da postoji i jebač mame Džimi Hendriks po kom je ovaj dobio ime, tako da njegov talenat više nisi dovodio u pitanje. Štaviše, odjednom je "Život je nekad siv nekad žut" počela da zvuči veoma profi. Na "Stairway to heaven" otapala se Tunguzija, Džimi je posedovao tron.
Do svoje osamnaeste, znao si četiri Džimija. Igrom slučaja, svaki je svirao gitaru. Do velike mature, primetio si da svako koga poznaješ poznaje po jednog Džimija (i to sa susednog sprata), lorda plamene trzalice. Jedini lik za koga znaš da je gitarom odneo 1. nagradu na takmičenju u Madridu, zove se Marko. Nema jedinstveno dugu kosu, nije samotni, tragični jahač ka zapadu, ima devojku. Ide u Havanu na studije, i nosi nekarirane košulje. Vrlo je neposeban, takoreći.
Uz mali podstrek samopouzdanja, latiš se ti ipak gitare, i naučiš po koju da odtandrljaš, pošto na mikro-biologiji niko ne ume da svira, a brucoška ekskurzija se bliži. Jednog dana, primetivši da ti je kosa duža nego što si to poslednjom prilikom zamišljao, u spoznaji stepena kariranosti svoje košulje, zaključuješ i da živiš i iznad (a bogami i ispod) nekoga. Pozeri sa faksa koje ne poznaješ ti se obraćaju sa Džimi, i pozivaju te da im se nekad pridružiš na Dunavu, "da sviramo malo".
Nije strašno to što si sam postao razuđenjem objekta svog detinjeg poštovanja. To je cena posebnosti, i sada možeš da živiš sa svojima dok si živ, jer nema te na svetu. Ako ipak skontaš da se ženiš - ostavi gitaru kod kuće, neka živi štafeta.
Skontali se lik i riba, tipa, likuši vruća guska, ortaku arno pevac. Ma, šta pevac, močuga, bre! Nisu dugo rivali indo, granje nije moglo sa se đena nigde, lerdi iz kbloa pao u muriju, sve što su mogli da grunu bila je jedna pljaga, a kako su bili na Kališu, zbog durova su morali da je iscimaju po vojnički. Izdeliše tad prvu pljugu, a jedno o drugom ništa nisu kontali. Cava je bila Plazma devojka, a ortak običan nolajfer. Cimaju oni tako pljagu, jer nisu imali šket za džidžu, a lerdi odavno ne daju na ler, samo kažu : "Aj, paljba, ne rasmajte nas". I tako uz partizansku pljugu krene opuštena spika između dvoje mladih.
-"Ej, ribo, mogli smo na jedan kviki do moje gajbe, ali ono, fazon stara mi je ćeri, pa znam ne kako ćemo da se izakcijamo. Maš li ti neku kombinaciju?"
-"Divi, batana, kako da ti žemka... nije to toliko ni tnobi, mis'im, malo sam dobila, imam goste, kapiraš? Ne nosim tangu, furam danas zlatne gaće. Smor, znam, ali šta da radimo. Đaš mi se jako, u fulu. Možda smisliš neku drugu kciju, za neki drugi dan, taj rad?"
-"Ma... šajslu sad. Đaš se i ti meni, želim da ovo bude više od oplodnje ili blajva, tiću samo, hoću da te vodim, tipa na neku žuraju, tipa platimo ufur, izvršimo upad, ne budemo padobranci, a ako idemo na psidžu pašće i neka zgutancija, ono kao.... Žemo?
-"Eh...šta me piruetišeš sad, fazon nećeš samo moje telo, ti bi i ono tipa neku vezu? Mis'im...ako je to taj zon, to je skroz okej, ali da mi ipak potpišemo neku ćagu?"
-"Taj rad, može, poliva! Potpisujem, zato što vidim da si kul cava i nisi pasuljara sa štajge. Kulja si od svih cica koje sam zbario."
-"Ta priča, macane. I za tebe bi se reklo da kad uđeš u klub ženama gaće same spadaju. Nisi tulav, kul si, furaš bušmanke, imaš đuntu, faca si, ako ne tripujem. Aj' se zavetujemo, opušteno."
Okrenuše se oko sebe, videše parče smrdljivog Papirusa, na kom sa jedne strane pisaše nešto glupo. Toliko Glupo da je bio potreban Talenat da se to napiše. Srećom, druga strana beše prazna i napisaše na njoj nepoznate reči svoga zaveta.
Međutim, cimanju nikad kraja. Manta su se izložili kad par šištavaca počeše spiku sa njima. Neki pajdomani, tek pušteni sa mardelja.
-"Alooo, mačko! Šta trašiš na Kališu sa tim dukatlijom? Divi Gavajo, kakav je, raspad. Đido čavko da ti pokažem svoj Veliki Mali Prst! Đido, uzi ga, loma ga uzi, mojne da si cava!"
Plazma devojka se prepade, ypita lika : "Ko su ti ovi pajseri?"
-"Ma, gde znam, neki raspadi, stipu idiJote, najobičniji pinđiviši, nisu mi ni do kolena, palimo nazad do grada, inače ću da ih pobacam kao Dankan Ferguson Pola Insa u šesn'esterac!"
-"Ti si divan, moj si heroj, tipa, gotiva si i limvo što smo se skontali. Bajdvej, kako se zoveš, uopšte?"
-"Džimi".
-"Merci".
-"Blagodarim".
...i odoše u noć...
Snimi ih u mraku jedan čilager, što je tuda često garao đuntu, znali su ga od ranije, tipa Nostradamus iz kladže, ali kul matorac. Buđavi stade i tipa, krene sa zajebancijom : "Alo, klinci, pa gde ste fazon vas dvoje, lipate gajbi, a? Da vas ovaj vaš Čiča što nije u vaservagu baci ćeri? Ajte, ajte, ima mesta, jedan se digo,aaa hahahahaha,hahaha!"
Nasmejaše se i oni sa Nostradamusom, čilager odvrnu do daske na plejeru "Def Lepard" i iz đunte se čuo veliki hit :
"SLANG with me, I don't wanna get my hands dirty
SLANG with me, I just wanna get soakin' wet
SLANG with me, I don't wanna get my hands dirty
All I ever wanna get is SLANG"
Baci Čiča njih ćeri, usput dobaci malom da je on dečko lampa, ako ispusti ovakvu cavu, nije ljadro, fino dete, ima torima oko za takve stvari. Rastaše se...
Pesma "Def Leparda" probudi u njima želju za slengom, za žargonom svetim, poželeše da odu na Rečnik slenga, da vide ima li tamo nešto za njih, ali jebeš ga...Tamo im jave da je ta pojava odavno endemska, ali nije zaštićena, na tom mestu nađoše sve sem presvetog žargona, razočarani nastaviše da pevuše refren "Def Lepardove" pesme, oboje se nađoše na stihu "I just wanna get soakin' wet", pogledaše se, videvši da je sleng mrtav, jer ga oni koji su trebali nisu sačuvali, misli im skrenuše ka krevetu... A šta je tamo bilo dalje, da li mu je dala plinaru ili samo blajv, nikada niko neće saznati, iako će svakog na Rečniku Slenga to interesovati više nego zašto smo dozvolili da ubijemo sleng.
