Naizgled bezopasna obavezna stavka koju svaki učenik petog razreda mora da ima za kraj školske godine, ali nije baš tako.
Elem, osim što moraju da navedu vrstu i poreklo biljke kojima pripada, nastavnici očigledno nemaju predstavu da učenici zarad pozitivne ocene rizikuju i sopstveno zdravlje izbegavajući raznorazne prepreke poput stršljenova, šarki, poskoka, pa čak i vlasnika imanja koji misli da mu postavljate nagaznu minu u sred livade.
- Deco, došao je i taj dan. Anđelković! Pobogu, Anđelkoviću, pa na šta to ličiš?
- Pfeva, naftavnife, jedna fa ufnu, dvuga fa oko.
- Pa gde ih nađe?
- Dok fam bvao majfinu dufifu.
- Ju, užas! Idemo dalje. Pavlović nije tu, idemo dalj...
- Nastavnice, evo njegovog herbarijuma!
- A gde je on?
- U bolnici, upao u kljuse kod čika Todora dok je brao žalfiju. Tata mu je advokat, rekao je da će da ojadi školu za osiguranje.
Povukao se. Nestao, tiho, bez glasa, bez traga.
Da se i ne primijeti. Možda neko, nekad, stane, pogleda, vidi da ga nema, slijegne ramenima i produži dalje. A možda i ne. Sve rjeđe i manje, uostalom.
Ostaće slika na banderi do prve kiše. Broj u imeniku do prve promjene telefona. Samo par slova u nekom tamo arhivu i uspomena. Dok ne izblijede.
Univerzalni izgovor koji sprečava dalja potpitanja.
- Zašto je ortopedija na poslednjem spratu?
- Iz istorijskih razloga.- Ideš ove godine na more?
- Ne.
- Zbog kinte?
- Jock. Zbog istorijskih razloga.- Zašto ne okupaš?
- Iz istorijskih razloga.
Mrlja na platnu, krug radijusa 5 milimetara u kojoj je virtuoz sa četkicom u rukama naslikao neku tugu, sreću ili svrhu postojanja koju samo on može da vidi i shvati. Bela pozadina sa brabonjkom u sredini. K'o klot pasulj.
- Na drugom kraju nebeskog svoda, između dva paralelna univerzuma, protutnjala je neka čudna svetlost. Sa sobom je nosila izvesnu količinu žuto-narandžaste boje sve dok, konačno, nije nestala negde u daljini. Bila je to zvezda koja se sakrila u crnom plaštu noći a ja sam se pitao da li na njoj, možda, postoji nekakav reljef, nekakva reka koja prkosi vremenu. Vreme nije samo reka, koja se neprestano izliva iz korita, tako da čovek mora bežati dok ona plavi sve iza njegovih leđa. Ponekad savladamo strah od spoticanja i okrećemo se da pogledamo poslednji put, jer ne razumemo to nepoznato što nam ide u susret, i reči kojima ćemo ga nazvati, ipak će biti beznadežno neadekvatne. I tako bežimo od razaranja vremena, unazad, dok ne postanemo ništa drugo do priča koja govori o svemu što smo propustili. Ali ono što smo proživeli bilo je zaista lepo. To je poruka koju ova slika nosi.
- Šta kenjaš, bre?! To je jebena, obična TAČKA!
Period u životu svakog mladog ptića koga roditelji izbacuju iz gnezda, nalik na onom kad ti prvi put skinu pomoćne točkove sa bajsa, pa te baba vošti jer joj je žao što si pao i razbio se. Lova koju imaju roditelji je obrnuto srazmerna vremenu koje im treba da išutiraju čeljade (koje je sprcalo 20 i kusur u guzicu i naraslo jedno par metara, ali ipak čeljade). Trusno doba u kome samo najhrabriji opstaju, a oni koji to nisu pokleknu i ručaju i peru veš kod staramajke dok jadna ne krepa, ili dok ćale ne dobije nervni slom jer ni sa svojih sedam banki ne može da k'o sav kršten svet sedi u gaćama po čitav dan i čita Halo oglase.
Neki ptići, pak, jedva dočekaju da budu išutirani u novo gnezdo, među nove koke i guske, ali drugi... Drugi ljosnu ne preletevši ni par metara, među gladne lije koje ih raskupusaju.
A: Ohoo, mala, čujem da si se konačno odselila od svojih, skućila se, kako je?
B: Ništa me ne pitaj, izgorela su mi tri ručka, na žurku za useljenje mi je moja najbolja drugarica dovela dvojicu drugara iz Sirije, Abdula i Nizara, još ih nisam iz ostave isterala, eno Nizar nudi separatni mir. Električar mi je uzeo dve hiljade jer su prethodni stanari, njih 18, a znam po tome što su se svi potpisali u klonji, stavili ekser umesto licne, pa mi je televizor crk'o, zajedno sa frižiderom. Piškim u kadu jer mi je šolja začepljena, vodu imam al' tehničku, pa pijaću uzimam ruskom pumpom iz bunara od nekih komšija Ličana, nosim motku sa sobom jer me juri čopor krvožednih kerova HOĆU KUĆIIIIIIIIIIIIIIIIIII, kako su moji mogli ovo da mi urade, pa ni detetu se ne skidaju točkići sa bicikla tako naglo...
A: Stvarno ne znam kako su mogli da budu takvi, užasnuta sam.
Možda zato što imaš četeres' pet godina, jebem te usta izborana.
Superlativ imenice pustoš. Nema ničega, osim vode sa 30 grama soli po litru, ili možda neka ptica, koja te namerno pokaki pitajući: "Zašto bivaš ovuda, kad ima lepših mesta".
Nema nikoga i ničega. Idealno mesto za samce koji žele da napuste realan svet lažnih prijatelja, i umetnika koji bi dušu dali da onakav prizor imaju kod svoje kuće.
Ne mora da bude baš geografski, može opisati totalnu pustoš i u drugim krajevima sveta.
Može opisati i čovekovu tugu.
-Kako je prošao tvoj rođus?
-Ništa ne pitaj.
-Što, bruda?
-Mrtvo more. 30 njih sam zvao, niko nije došao.
Provodadžija. Treći član, ali ne prosti držač sveće, već aktivni posrednik, asistent koji sugeriše, vešto diže atmosferu, dozirano doliva ulje i ubrzava određenu reakciju, ostvarivanje veze.
Palivatra, trol zadužen za nemir i kontinuirano odvijanje. Iz cele priče na kraju izlazi nepromenjen, najčešće bez ikakvog benefita osim onog duševnog zadovoljstva proisteklog konzumiranjem spletki i intriga.
... random čekaonica, neka tetka iz komšiluka...
- Je l' znaš ti sine moju unuku Veru?
- Kako ne znam, pa išli smo zajedno u osnovnoj. (Auuu...)
- Eto moja Vera sama, ne udaje se, a godine prolaze... Ti isto lep momak, obrazovan...
- Izvinite tetka Smiljana, izgleda da su me upravo prozvali.
-----------------------------------------------------------------------------------------------
- Ha, gledaj ga! Opet će da zasere.
- Stvarno, već treću turu obrće a ništa ne pokušava.
- E idem da pomognem čoveku.
- Kako da mu pomogneš?
- Pa da provodadžišem malo.
- Čekaj, a ja?
- Pa izbleji tu okolo, brzo se vraćam!
...
- Pa je l' se onako provodadžiše?
- Brate morao sam da smaram malo drugaricu od ove, blokirala ih, taman da ostanu jedan na jedan... veruj mi to je najbolja pomoć.
- Ma šta mi reče!?
-----------------------------------------------------------------------------------------------
popio batine: E momci, eno ih ona dvojica što sam vam pričao.
pufer: Daj brate, mani se više toga, bilo šta bilo i kraj. A i znaš da si na uslovnoj.
katalizator: Šta da se mane bre? Idemo da im se najebemo keve!Definicija pisana za takmičenje: ''Ja u školu idem i dobar sam đak''
Vezivanje pola litra čistog baltika i pola atlantika za jedno veče.
Majka: Šta ti je konjino, opet si prepio sinoć?
Sin: Ma pusti me, kevo, radio sam seminarski iz hemije do pet jutros kod Pere Mornara.
Majka: A setilo se oko moje pametno da uči za fakultet, ide mama da pristavi kafu, odma dođe.
Znak da vladate situacijom i poznajete materiju o kojoj se govori. Uvek je moguće nešto objasniti na ovaj ili onaj način, ali, stručan naziv, upotrebljen u pravom trenutku ipak pokazuje da niste amater.
A nepoznavanje stručnog naziva? Ne, to nikako ne znači da ste neznalica. To samo znači da ste željni znanja.
- Ne znam baš kako se to stručno kaže ali ako te sad dohvatim pesnicom po uvetu prestaćeš da prisluškuješ šta mi pričamo ovde!
- Opstrukcija sluhovoda, tako se stručno kaže.
- E to, opstrukcija ta.
Sve veći fenomen modernog vremena. Poslednji bastion odbrane ortodoksnih pijandura, štipača mesnatih guzova sredovečnih konobarica, samotnjaka i boema.
Mesto koje je u širokom luku izbegavano od strane hipster momčadije koja se češlja na urbano, tretira bradu preparatima za negu kose, pravi lajt-šou blicem mobilnog aparata dok klabinguje i daje Jovana Cvijića za pivo od 0,3.
Ženska čeljad je pak zgrožena masnim stoljnjacima, zagovnjanim veceima, lascivnim komentarima na račun svog izgleda od strane zadriglih gostiju ali prevashodno činjenicom da su tagovanje i ostali oblici fejsbukovanja otežani usled nedostatka vajrlesa.
A i okle vajrles u kafani u čiji je jedini komad tehnologije 21-og veka televizor u boji sa dodatkom teleteksta? Svakako i više nego dovoljno složićete se, razmažena klinčadija slobodno nek se pederiše po klabanama.
-Mali, deder jedan roze-špricer za mojega kumašina a men' zaječarca! I pojačaj taj tranzistor, čuješ li da ide: Bio sam pijanac?!?!
-Odma' dođe... E'o izvolite, imate i ciganski lebac pride, još nešto?
-Ništa, samo odma' daj račun, mi ćemo ovo na iskap i ćao. Koliko?
-190 dinara.
-Evo ti 200, počasti se, bio je i čika Zoća mlad, heh.
Svako je zamenljiv. Morbidan narodni izraz koji se obično koristi u vezi s pokojnikom. Svakako će neko drugi popuniti njegovo mesto.
- Ti jutros raskide veridbu, a večeras izlaziš s drugim?
- Jedan se otego, drugi se protego, muškaraca bar ima kolko oćeš.- Štrajkovali ste da smenite direktora, kakav vam je sad ovaj drugi?
- Jedan se otego, drugi se protego, isti kurac.
Poštujem, prosvetlio si me, možeš sada lepo da odjebeš u skokovima.
- E, da viš juče kako smo se pocepali, zveknuli tri buksnetine, popio sam jedno litru džeka sigurno, evo još isparavam, a tek ravee! Same se nabijaju, samo što ti ga ne popuše, jedna se skinula u grudnjak, a dojkare joj kao dva globusa, e, nači sodoma!
- Verujem.
Nešto se dešava. Nešto što mi ne možemo kontrolisati, ali ipak daje smisao životu. Nešto čime ljudi opisuju sudbinu, kada se nešto loše desi, ali ćute.
-Đe si kume, svatovi te viđeli! Š'a ima?
-Ma sviranje klincu.
-Kako je u životu?
-Ide.
Jedno od poslednjih zadovoljstava gmaza što po zemljici dragoj mili a čovjekom se zove. Ono što, na kraju, u stadiju vegetacije nalik fotosintezi, ostaje; na putu naniže od toplokrvne zveri ka hladnokrvnom memljivcu običnome, rod starac, potklasa starkelja, familija kupusa: nikom potreban. Pa onda, šta će, u jesen, kad su dani sve kraći i približava se ono hladno, a što nije zima, u inače hladovitom dvorištu naći ugao gde još sunce dopire. Tu klimavu klupicu, tu hromi stočić, tu grku kaficu i sladak ratluk, i da se ogreje na sunašcu još jednom dok zlatni lijepi pauk na rame se spušta s mreže vedrih oblaka. A dal će tamo da bude svetlo ili mrak, tko to zna, daj da štrpne grešna duša od ovoga još malo kad se već ovako besplatno deli, dok još ima. Dok svijetla lopta ne zađe iza ružnih, novih, zgrada, samo si kamen koji skuplja toplotu i ništa više, utrnule svesti, i dosta je i dovoljno je, jer davno su grozni vinogradi života digli slatko grojze, tebi, više, van dohvata, ruke. Život prođe kao kratak san, reče Dučić il Hanka Paldum jebem li ga, il beše ljubav, a to mu isto, pa ostade samo privid ovaj slatki, sunčan, slab, kao zlaćana rakija što ugreje i zgusne na čas raštrkanu dušu, pa se brzo sve rasprši u oblake il otkorlja niz donju ulicu sa ostalim jesenjim listovima i prljavštinom prošlih leta. Malo li je na ovu skupoću, jeftinoću života? Šta te sad boli kurac za sve ono što je bilo, što te jelo, što te boli i bolelo, Sunce, ionako, sve, izmiri.
- De si komšija greješ muda malo na toj klupi?
- Hah ma eto izašo malo da uvatim ovo sunce dok je lepo...
- Ma šta on ima da greje nema tu ništa!
- Ahah e nemoj Javorka da ti dođem!
- Kolko beše ti dotera ima sedamdes?
- Sedamdes i treća moj ti.
- Uuu bre pa tu smo mi negde ooo evo ti ga i unuk, de si ti?
- Ma evo me čika Ljubo odo da se drogiram.
- Ako sine, nemoj samo da se drogiraš... Nego el završi tu školu, te fakultete više?
- Pa jesam bre este pili onomad za čast izlapotine jedne... a šta vas dvojica radite grejete muda na tom suncu? Zabole vas, uživate...
- Ma šta ste svi zapeli od jutros za ta muda koj moj više... Javorka!
- Oće te ženimo više da ti zaigramo kolce ja i deda još jednom pa na onaj svet?
- A jes nismo mi te sreće još vi imate piva da poločete i rakije da poližete!
- Eeee meni i tvom dedi ostaje još samo da se grejemo na suncu i da na saranama pričamo bolje on nego ja...(uzdah) Nego ajde bre Mikane de sipaj onu tvoju po jednu, sad ne pijem lekove, šta si se stiso tu...
Klasični app ubac za bubac. Nije legla na čupri, nije joj strujica prošla niz kičmu na draškanje uvceta, nije pišnula firnajz na zlatnu rajfajzen karticu - cura ima bag. Iz iksa u iks ribe padaju na te i samo te teške stvari. Moraš matori da se saviješ štiklu da joj ližeš. Sve se to sad strujom jebe, tečin kurac joj se ogadio još sa 14 dina. Nema se tu šta razmišljati, klizeći sa dve noge ili direktan crveni ili joj pete masiraš morskom zvezdom. Posle brt vodiš je na sutlijaš i dok šapućeš šta bi voleo da joj radiš svećom, gutaš ponos, tradiciju i vaspitanje sa lošim izgovorom za limunadu. Jbg tako stvari stoje, ne može ceo život da se jebu studentkinje iz Podrinja.
- Lepa ti je kosica. Mogu da te ispeglam?
- Ti mene da šta?
- Da ti ispravim kosu, da ličiš na Milana Stankovića.
- Da li istinita devojko ti si?
- Možeš posle da mi mikserom umutiš puslicu.
- Dodaj mi tu vodu da zgutam čavlić, ne mogu da te češljam na suvo krsta mi.
- Pođi za mnom, takva sam i gotovo, još se niko nije otrov'o hehe
Izraz kojim se sagovorniku predočava stepen izuzetnog međusobnog poznavanja, bilo u pozitivnoj ili negativnoj konotaciji, te sugestira da je ostatak planiranog izlaganja sasvim suvišan. :Burazeru, znamo se!:
- Pala je brate, konačno.
- Hahahaha!
- Ozbiljno ti kažem!
- Daj Goksi molim te, pa nismo od juče.
...............................................................................................
- Slušaj ja stvarno nisam znao da te čekaju ispred. Ona mala mi legla na zicer i zato sam zapalio sa njom.
- Ma opušteno, šta mi se pravdaš, nismo od juče.
Diskretni Sizif životinjskog carstva. Negde pri dnu lanca ishrane, ovaj skromni insekt mukotrpno radi za ''parče leba''. Pred spavanje se predano pomoli balegarskom bogu samo da sutra ne naleti na proliv.
Da se razumemo, nekome i govna imaju vrednost.
- Ej, bgate, šta se radi.
- Evo, bgate, kotrljam. Ide zima.
- E, jesi domaćin.
- Znaš kako je, sitna deca, golema žena. Dok sam bio momak, jedan brabonjak mi trajao 3 dana. Nemoj nikad da se ženiš!
Pripremiti povodac za ciljanu glavu. Pripremanje terena za nekoga ko će vas nositi na leđima.
- E mladoženja! Jel' ima išta od miraza?
- Ćuti, ne smem ni da pitam. Tašta mi plete kragnu, mislim da sam najeb'o.
Vršiti konačne pripreme za neizbežan odlazak ili put.
- Šta to bi, sestro slatka, između tebe i onog tvog?!
- Kako šta bi?! Nema dalje, pritežem opanke!
- Nije valjda dotle došlo?
- Jeste! Ne mogu da ostanem! Kako posle svega onoga što mi je rekao?!
- Uh! Pa, šta ti je rekao?
- Rekao je, citiram, "Odlazi, neću više da te vidim, kurvo raspala, kako si mogla sa trojicom da se pojebeš iako si sa mnom u vezi"!
- Auuuu, zamisli primitivca!
- E, ali ima još! Sačekam ja par dana da se on smiri, lepo ga i kulturno pozovem da mi se izvini, a on... Prvo se histerično smejao, pa se krstio i na kraju mi samo zalupio vrata ispred nosa toliko jako da bi mi obrve otpale da ih ne crtam!
- Kuku, kakav progresivni balkanoid zaostali!
- Ma, nema, bre. Stoka šovinistička, zaostalo to! I još se pitamo kad ćemo u EU! Bože me sačuvaj više ludaka, kakav sam ja magnet za budale!
Neko ljubi baku dragu, nekog mami guza meka,
Neko belu ljubi jagu, neko voli red da čeka.
Čik pokušaj da se setiš? To se, deco, zove _______.
a) letiš; b) pretiš; v) fetiš!
Neobučen, mučen-tučen, nepokretan, sputan, sretan,
Taj kad voli da ga voli onaj ko kad voli - boli:
Što bi čika doktor kazo, to se zove __________.
a) bezobrazno; b) kamikazo; v) sado-mazo!
Od toga se kičma suši, slepe oči, trune mozak,
Ali prija telu, duši više nego ksalol, prozak.
To ne voli ko je lud! Ime mu je, deco _______.
a) sud; b) trud; v) BLUD!
