Obavezna radnja posle krečenja stana.
Osoba koja je bezbrižna, neodgovorna i vesela, za sve ima vremena i život prolazi sa lakoćom, ne pravi probleme ni sebi ni drugima, malo radi ali svi mu se raduju.
Šef: Frka nam je danas, treba do sutra da isporučimo taj knjigovodstveni softver, ali mora sve da funkcioniše, pogotovo u mrežnom radu.
Radnik: Pa evo Joca i ja ćemo da to završimo, nema brige.
Šef: Ma Joca je haj huj, zovi bolje Lazu.
Radnik: A što onda Jocu ne prebacite da bude vođa tima, pa da nas sve uveseljava i time nam održava visok nivo radne sposobnosti?
Šef: Vidiš, to ti je baš odlična ideja. Možda usput nauči da bude i odgovorniji.
Preusmeravanje sa rada na ratovanje.
Sloba: Ako ne znamo da radimo, znamo da se bijemo.
Uredba kojom je otvorena sezona lova na štakore.
Pravni fazon gde država potpiše sporazum (slikanje, rukovanje, sve ful), ali posle kaže: „Ajde da ne žurimo sad s tim obavezama.“
Znači, država ga je potpisala sporazum, ali ga nije ratifikovala, što mu dođe kao legalizovano izvlačenje čim je pao potpis.
Potpis = „može, važi, dogovoreno“
Ratifikacija = „e sad stvarno mora“
Ako nije nastupila ratifikacija sporazuma… Pa, bio je lep događaj, šta ćeš.
Moraš sam izgraditi identitet, sam pronaći smisao, sam regulirati emocije, sam planirati karijeru, sam riješiti stambeno pitanje, sam održavati odnose, sam “raditi na sebi” i sam se nositi s krizama.
Istodobno se zanemaruje pripadnost, priznanje, zajednički rituali, međusobna pomoć i osjećaj da netko “nosi dio težine” s tobom. Potpuna samoodrživost vodi izolaciji, emocionalnom umoru, površnim odnosima, strahu od ranjivosti i osjećaju zamjenjivosti.
Ništa ne vredi sad ta priča, jer je imao priliku, a ništa nije konkretno nije uradio.
Ona: E, ove me popreko gledaju i ogovaraju sa tribina. Gde je tu timski duh, da se navija i tako to?
Trener: Ma mogu one da sviraju trubu - ti si barem osvojila medalju, a one nijednu.
~~~~~
Jocko: Ej, vidi Ivketa sa Kaćom, jesu li oni zajedno?
Drug mu najbolji: E, Jocko...sad fino možeš da sviraš tamburu, to ti je gotova stvar.
Imitacija tuđeg ponašanja, govora, gestova i slično kako bi se osoba negde uklopila ili ličila na nešto što zapravo i nije.
- E, gde nam je Šomi? Nema ga neko vreme...
- Ma, pusti budalu! Dosadila mu nejebica, pa isprodavao silnu imovinu i još se preko zadužio da bi kupio Audija, nabacio kajle i skupe patike i trenerice. I to mu bilo malo, pa se i na ćelavo ošišao i priča stalno "brate, ovo, ono"...
- Aha... I, kako mu ide?
- Pa, ono... Sad nema ni za leba, ali zato i dalje ne jebe...
1) situacija nestanka jedne vrste prehrambene namirnice iz kuće
2) atribut prehrambene namirnice visokog kvaliteta
3) misteriozna osoba koja obožava da krišom konzumira jednu vrstu prehrambene namirnice i pojede sve, a ne ostavi ukućanima ništa.
1)
Dete: Mama, šta sad da jedem za doručak, kad nema onog što najviše volim uz mleko?
Majka (promrmlja za sebe da dete ne čuje): AAA, ovo je izgleda smaz situacija.
Majka: Dobro, umesto toga uzmi onda leba i pekmeza za doručak.
~~~~~~~~~~~~~~
2)
Majka: Kako ti se svidja?
Dete: Pa ovo je smaz ukusno, uvek to kupuj.
~~~~~~~~~~~~~~
3)
Dete: Mama, šta sad da jedem za doručak?
Majka: Pa uzmi ono što voliš, ima i mleka u frižideru.
Dete: Nemaaa, neko je sve pojeo.
Majka: AAA, izgleda da nas je noćas, dok smo spavali, posetio čika Smaz. Dobro, uzmi onda leba i pekmeza za doručak.
Fraza koja zvuči kao da je u pitanju nekvalitetni vojni PR letak, ali (još) neobjavljen.
Bliski rođak pojma jeftina radna snaga, sa kojim deli skoro sve - isti nivo eksploatacije, isti osećaj da te neko uzima "zdravo za gotovo" i istu platu koja se završava pre nego što počne mesec. Razlika? Samo jedno slovo - to slovo koje menja “rad” u “rat,” što je, u globalnoj politici, otprilike kao da si prešao put na relaciji ketering-artiljerija.
Jeftina ratna snaga je termin koji bi, da postoji u stvarnosti, opisivao situaciju u kojoj se geopolitički interesi velikih igrača rešavaju tako što se pronađe neko “lokalno stanovništvo” koje ima dovoljno mladosti, patriotizma i kreditnih rata da bude motivisano da brani tuđe strateške ciljeve, dok se u pozadini vrti narativ o slobodi i demokratiji, kao i neizbežne američke "žvake" o tome kako je sve to za tvoje dobro.
U propagandnoj verziji, to je “savezničko partnerstvo i odbrana zajedničkih vrednosti”. U realnosti, to je kao jeftina radna snaga, samo što umesto "radi za minimalac i klimaj glavom," dobiješ “trči, viči i klimaj zastavom, a plata je simbolična."
Zanimljivo je da oba pojma funkcionišu po istom principu:
1. jeftina radna snaga - nije bitno koliko znaš, bitno je da radiš za malo
2. jeftina ratna snaga - nije bitno koliko razumeš, bitno je da veruješ mnogo
I u oba slučaja, negde daleko sedi neko ko objašnjava kako je to sve “prirodno stanje tržišta", istorije ili slobodarskog duha - zavisi da li je u pitanju Excel tabela ili vojni budžet. U suštini, jedina prava razlika je što te kod jednog pojma bole leđa, a kod drugog - istorijski narativi.
Kad lupiš nogom o nameštaj, pa tek onda uključiš svetlo.
Nema odgovornosti, osim deklarativne.
- Izgradnja sustava za hlađenje za potrebe podatkovnih centara nije adekvatno u mjestima s problemom vodne opskrbe, naročito u manjim mjestima poput Topuskog.
- Odgovorno tvrdim da su takvi navodi deplasirani. Uostalom, napaja se iz sustava obnovljivih izvora.
- Poštovana, to su dva odvojena problema. Također, gdje se ispušta voda i gdje je studija o utjecaju na okoliš? Je li vaša odgovornost samo deklarativna?
Ponuda koja se odbija. U filmu, kad te uhvate, postoje lakši i teži način. Koliko god da si slab lik, ne biraš lakši način, makar kasnije propevao. Onda nije zanimljivo.
- Ovo može na lakši način - da nam sve kažeš ili na teži način!
- Idi do đavola!
- Sam si izabrao!
Kada radiš za najmanje tri čovjeka, a tvrtka ne želi priznati da ima manjak osoblja.
Stanje teškog pijanstva, kada intoksicirani nije u stanju da da hoda i samim tim treba pomoć prijatelja da ode kući.. Asocijacija je na praksu hajduka, četnika partizana i gerilskih jedinica koji su u nedostatku sanitetskih pomagala pravili improvizovana nosila i slično od grana drveća.
Kako je bilo sinoć na svadbi? Dobro. Jesi li se napio? Onako pomalo.A mladoženja? Ma odnijeli ga na granama...
Beskonačni potencijal ničega
Kad pojma ne znaš ni o čemu.
(Il'.. ti od rođenja taka ranfla.)
- Konobar!
- Si, Mile!
- Kol'ko za ova sabrana dela?
- Dve milje i trista!
- Štaaaa?! Tri pivdžana, rakijola i espreso -
dve milje i trista?!!!
- Dve milje i trista.
- Jes' kad bi plaćao ratnu reparaciju.
Tebi, brate, matematika zdravo p-r-o-k-i-š-nj-a-v-a!
Retka pojava koju izaziva žensko biće koje je u tolikoj meri ružno i gadno, da kada prođe pored gradilišta, radnici na istom se prave da rade i ne žele ni da je pogledaju ili nešto dobace iz očiglednih razloga...
Slična situacija se zna dogoditi i kada ta osoba kaže broj 8, pa niko ne želi da doda i foru koja obično sledi...
- Brate znaš li ti koja je to gadura bila u srednjoj, mene je zvala da idemo na maturu zajedno...
- Toliko je bila ružna da kad bi prošla pored gradilišta, majstori bi se pravili da rade, a gledaj je sad...Prolepšala se, nema šta...
Široka gradska ulica koja je toliko velika da gradski oci odluče da je nazovu francuskom rečju kako bi zvučala ozbiljnije i urbanije nego obično „ulica." Po pravilu ima više traka, drvorede, semafore koji nikad nisu zeleni kad ti treba i bar jednu legendarnu radnju koja tu stoji od pamtiveka.
Reprezentativna gradska saobraćajnica u teoriji. U praksi, mesto gde shvatiš da pešak ima kondiciju maratonca dok pokušava da pređe na drugu stranu.
- Nađimo se kod cvećare na Šestoj aveniji.
- Važi, samo reci kod koje. Ima ih jedno dvadeset između dva semafora.
Žensko dijete začeto nakon rehabilitacije.
