Sanjiva misao koja se javi čoveku kad je umoran. Zašto Češka? Jer je dobra za svakog. Ona je usporena, nezainteresovana i neutralna.

Češka je negde u srcu Evrope. Ima Prag, univerzitete, arhitekturu. Ima još nekih stvari, ali i meni opis Češke stane u dve rečenice izgleda. Jednostavno mi se mnoge stvari čine nevažnim da ih spomenem.

Nije aktivno neutralna kao Švajcarska: pare, luksuz, mirna luka da Mihael Šumaher napravi dvorac.
Nije kao Slovačka, za koju niko ne zna, koji mešaju sa Slovenijom ili Slovenima. Nije Balkanska ratoborna, bezglava sirotinja.
Nije kao Kuba, gde svi beže od kapitalizma, reklama i bilborda, gde su prašina i sunce, i gabaritno siromaštvo. Kubanci imaju tepih prkosa i ponosa prema SAD - u, ispod koga guraju sve probleme. Češka nema tih problema.
Nije kao Australija, odsječena, nepoznata, previše daleka da se uzme za ozbiljno.
Nije kao bilo šta. Aktivna je, pasivna, stabilna i krhka, raskošna i oronula, sve istovremeno, i ništa od toga.

Šta trażi čovek u Češkoj?

Seljak je umoran od crnog ispod noktiju, znoja i tudje čizme. Hoće maslinasti jesenji kaput. Želi da stavi ruke iza ledja i da hoda trotoarom, nezainteresovano. Da svrati u kafanu da čorbu i pivo, pa kući na spavanje.

U Češkoj nema jakog sunca. Zaštićena je od vetrova. Kiše su sitne, uspavljujuće, neprimetne. Čovek tamo nema puno razloga da gleda u nebo. Eto takva je Češka. Bez jakih boja, bez ičega da ti skreće pažnju, utiče na misli i provocira mir.

Češka je tihi zapad. Češka je brzi istok. U njoj niko nije daleko od kuće. Raj za umoran svet.

Zvao sam se Tom i živeo u Bostonu. Eto me u Češkoj. Bio sam umoran. Od obale okeana. Od posla, od vozova, od gužve, od stalnog proveravanja bankovnog računa. Od cifara. Od kilometara predjenih u glavi. Od dolazaka na vreme. Sada nosim cipele za broj veće jer sam ja tako hteo.

Kada si u Češkoj, poslove ostavljaš do pola odradjene. Ne kao u komunizmu gde ti se čini da niko ništa ne radi i ne kao u kapitalizmu, gde dvojica rade četvorostruko. Ne kao u Rumuniji gde se plata sanja, niti kao u Luksemburgu gde te plate jer dišeš na poslu. U Češkoj odradiš pola posla, koliko stigneš, dobiješ pola plate, ne hvale te, ne grde te, ne zanimaš ih... Ne zanimaju ni oni tebe, poslodavci, klijenti, stranke...

Tamo nema statusnih simbola. Voziš staru Škodu, živiš u stanu na četvrtom spratu šestospratnice. Sredina sredine. Zlato. Smisao života. Sanjalačka sreća.

Pred krizu srednju godina, odu tamo matori mladići. Pa tamo su Čehinje. Ljudi su se umorili od udvaranja, od čekanja, statusa i nivoa veze. Umorni su od akrobacija, elokvencija, duhovitosti, šarenih koktela, dubokih razgovora, upoznavanja duše. Dosta! Lepe, ružne, pametne, duhovite, bogate, lepog lica ili dobrog dupeta... Ne, ovde nema tih kvaliteta, tih poredjenja, ovde caruje jednostavnost konstatacije: Čehinje daju. kad podvuku crtu, samo se to i računa.

Kada odeš u Češku, budi svesan da je od sada i tvoj Bog Čeh. Spor, lenj, poluzatvorenih očiju, navlažen bekerovkom, zaliven staropramenom. Dremljiv, ravnodušan. Tamo je sreća tuga, a pobeda i poraz se služe na istoj tacni. Oštrice su tupe. Sve je to stopljeno u jedan zev zadovoljstva, prihvatanja, pomirenja, lepote.

Stvari u Češkoj ne traju predugo. Panenka se smorio te noći, jer fudbal traje devedeset minuta. Kakvi produžeci, kakvi penali... O zar je bitan pobednik, evo šutnuću loptu ako baš želite, nek se otkotrlja. Pobedili smo? Pa sjajno, zaista, hajdemo dalje sad...

Slogovi koji celog života tuku po glavi kao pesnice. U samo par tonova stane tolika moć da potkreše krila i gravitacijom prizemlji zanesenjaka koji je sebi dao puno za pravo. Uz ove reči se raste, zri, i stari. Nauče nas strahu, strepnji, strasti... Kao droga, pojačavaju intenzitet svega što nas zaposeda u trenutku pre. Istovremeno, sprečavaju eksploziju.

Дакле, улетео си к'о лего коцка у празан слот, уметрен си тако да све дихтује. Упао у машину. Џаба ти сво оно младалачко куробецање да те жрвањ свакодненвог живота не поткачи и немилосрдно самеље. Трзао си се и кобељао док си имао снаге, али матица је толико јака да само изабрани победе њен ток и иду у контра смеру. Док и њих не поједе нека већа риба из супротног правца, јер, тако то бива...

Не једем хлеб од јуче, једем прженице. Од две полупразне чаше правим једну пуну. Немам за аутобус, стопирам, немам за нет, крадем га од комшије, немам за месо, постао сам вегетаријанац. Слабији сам, варам. Ледена киша ме удара по лицу, идем унатрашке.

Дискредитујући пар екселанс. Господски начин да неког наружите. Најчешће наслеђен од старије популације.

Док си млађи можеш да упијаш знање, лако се прилагођаваш, лако памтиш, учиш. Спорт, страни језик, култура, сфере су шаренолике. Кад остариш заборавиш и оно што си знао, а камоли да научиш нешто ново. Оћеш курац.

Pokupiti kajmak na najlaksi mogući način. Biti na pravom mestu u pravo vreme,taman da kazes da si bio tu,jest da nisi nista uradio al zasluge idu svima. Ući na teren u 92. minutu kad tvoj klub vodi 2:0. Nisi bas prisao lopti blize od 10 metara ali I ti dižeš trofej.

Савршена комбинација среће, искуства и прорачунатости. Лик коме све полази од руке. Оно што ти не можеш ни да замислиш, он одради као из пичке. Све може да уради. Поцепао би Каракашевића и Грујића на диск наслоном од столице, Џордана би победио један на један у шангајкама, а распалим кенгурима би показао како се сурфује на дасци за пеглање. Ти можеш само да му се дивиш или да му завидиш. Ово друго ако си пичка.

Реченица којом почиње ћалетово очитавање буквице, односно јасно указивање на хијерархиjски поредак куће.
Елем, наши маторци својевремено, када су били у нашим годинама, били су примјер узорног и примјерног понашања. Моралне вертикале. Радили су по два посла како би издржавали оца, мајку и малољетног брата. Нису се устручавали да чисте говна за другима како би успјели у животу. Обавезно, велики јебачи који су карали по 5 различитих риба седмично, могли су и више али викендом су ладили муда од силног трсења.
Ипак жену коју су оженили је била поштена, паметна и надасве невина дјевојка из поштене породице, иако ташту и оног шишмиша од пунца очима не могу.
Изузев што и данас раде тешке, прљаве послове и што су им синови обични млатимудани и џабалебароши, они су успјели у животу.

To vam je, dragi moji, kad se upustite u nešto za šta ste sigurni da nema šanse da izmakne kontroli, zato što vi, pobogu, mislite svojom glavom i znate šta želite u životu. Lupate se u prsa i glasno govorite kao neku mantru "Ja sam homo sapiens, svesno sam biće, emocije su za slabiće! Uuuaaa osećanja i slična sranja!” Naravno, želite da sve konce držite u svojim rukama, zar ne? E pa, u ovom slučaju pravila igre se menjaju…

Pojavi se tako neko u vašem životu bez ikakvog smisla. Neko ko vam, sasvim neprimetno uđe u svakodnevnicu krajnje nepristojno, bez pozivnice! Kakva drskost! ALI! Vreme čini svoje… Od ponekog osmeha, bezazlene šale, nenamernih uvreda (naravno ne primamo to previše k srcu, jer ipak smo mi, da vas podsetim, odrasle zdravorazumne jedinke). Polako shvatate da vam prija što ste napokon našli dostojnog sagovornika, nekog ko razume vaš taaako avangardan pogled na svet. Neko ko voli slične stvari kao vi, ili još bolje, mrzi iste stvari kao i vi pa do sitnih sati raspravljate o nekim, zapravo zaista nebitnim stvarima.

Ali vama su te stvari bitne, ili bolje reći, bitan je taj osmeh koji izmami neka izvaljena glupost, neka izrečena sitnica. Čavrljanje postaje sve češće i duže, smisao je sve dublji i značajniji. Bitan je taj sjaj iz oka koji nekako prija, baš prokleto prija! Počinjete da zapažate svaku sitnicu na licu te osobe. Pamtite kako blago razvuče usne u poluosmeh kada ste srećni, kako upitno izvije obrve kada ste tužni i kako upija svaki vaš pogled i osmeh kao sunđer. Počinjete da prepoznajete i najsitniju mimiku na njenom licu tako da vas ne može slagati sve i da poželi! Ali to primećuje svaki dobar prijatelj, zar ne?!

I tup! Lupi vas nešto po glavi, ne znate šta, ali se osećate pomalo ošamućeno. Uhvatite sebe kako, ceo dan sa osmehom na licu u glavi vrtite film od sinoć kada ste, kao i obično raspravljali o nekim nebulozama. Ili to već beše jutro?!

Млађи и перспективнији брат врата. Луксузна мрежица селективне природе, која не дозвољава комарцима да нарушавају пријатне тренутке излежавања у топлини троседа дома свога, чему и дугује своје име.
У пренесеном значењу - суптилна брана против насртљивих крвопија, у којој каткад остају заробљени неискусни вонаби освајачи.

Poznato je da su narodi Balkana, a ponajviše Srbi, što silom, što milom ( a bogami mnogo više silom ) migrirali sa jednog mjesta na drugo u potrazi dal za boljim životom, ili za nekom sigurnošću koju nisu mogli naći na trenutnoj lokaciji, ili iz nekih trećih njima znanih razloga. Srpski narod rijetko da je na jednom poručju stagnirao, pogledamo li retrospektivno preko Kosova, pa rat u Bosni, pa prije toga kolonizacija Vojvodine iz Banije i Korduna četrdesetih i pedesetih prošlog vijeka, pa dalje u prošlost tu su odlazak preko albanskih planina, bježanje pod Turcima, seoba sa Čarnojevićem, i sve dalje u istoriju do velike seobe Slovena, a i prije toga pitanje je odakle smo došli tu odakle smo odselili. Samim tim vidimo da su Srbi proveli vijekove u kolonama i zbjegovima, te nam se u genetski kod ušilo da sve radimo brzo i pohotno, da uvjek budemo spremni i spavamo sa bar jednim okom otvorenim. Nismo mi imali vremena za Jevropsko gospodstvo i manire, iako smo mnogo prije njih viljuškom pa boc, jer teško je baviti se takvim stvarima kada te povuče centrifugalna sila konstantnog pokreta.
Da ne dužim, jer je sve to mnogo bolje opisao Crnjanski u Seobama, samo sam htio da kažem da je sve nas neka naša kolona oblikovala.

I Mojsije je lutao četrdeset godina, ali je ipak na kraju došao u obećanu zemlju.

Назив за праву домаћу ракију стару најмање десет година, која је лежала у дрвеном бурету, те је притом добила златну боју.

Toliko gadno da bi svakom prosečnom Kinezu ogadilo najsvetiju od svih svetinja.

Nadimak svih koji se prezivaju Veličković.
Toliko je jaka karizma prezimena Veličković u sprezi sa nadimkom Ceca, da čak ni pokojni general Ljubiša Veličković (večna mu slava) nije uspeo da izbegne taj usud.
A opet, bolje i to nego Keba.

Doslovno prevedeno: moraš da imaš. Danas označava posedovanje brendiranih proizvoda i praćenje modnih trendova, nekada je značenje bilo sasvim drugo.

Класична пичкица, лик кога су сви терорисали кад су били клинци, никад девојку није имао, а једина вагина коју је видео била је кевина на порођају.

Bilo koja sitnija novčanica. Manja od crvene.

Приземна особа, успешан, али не и уображен. Није заборавио ортаке, не разбацује се новцем, не пиша по сиротињи. Вози се градским превозом, нема кућну послугу, већ све зна да уради сам. Воли све што воле млади.
Како другима, тако и њему.

Променити евре у мењачници.