
Дискредитујући пар екселанс. Господски начин да неког наружите. Најчешће наслеђен од старије популације.
- Извини, имаш резач? Баш би легла моја оловка... У твој резач.
- Не дај му Љубице, не дај! Погледај му очи, луд је од дроге!
************************************************************
- Шта прича бре овај Бокили? Некакве Европе, пичке материне...
- Ма немам појма, али много ми је сумњив! Погледај му само очи! Луд је од дроге!
Док си млађи можеш да упијаш знање, лако се прилагођаваш, лако памтиш, учиш. Спорт, страни језик, култура, сфере су шаренолике. Кад остариш заборавиш и оно што си знао, а камоли да научиш нешто ново. Оћеш курац.
- Најлакше је купити карнексов гулаш и подгрејати!
- Научићу, Милоше!
- Кад?! Матор коњ се не учи новим триковима!
- Кажеш ми да сам коњ?
- Неее, само каж...
- Ја коњ, ја?!
- А што не ћутим, јеб'о ме карнекс!
Pokupiti kajmak na najlaksi mogući način. Biti na pravom mestu u pravo vreme,taman da kazes da si bio tu,jest da nisi nista uradio al zasluge idu svima. Ući na teren u 92. minutu kad tvoj klub vodi 2:0. Nisi bas prisao lopti blize od 10 metara ali I ti dižeš trofej.
-Kako je moguće da je Milan već 15 godina u epsu na različitim pozicijama,bog zna koliko partija se izmenjalo on svaku čistku pregura nekako.
-E moj ti,drži on poziciju do zadnjeg trenutka I kad proceni da njegovi gube vlast,samo preleti kod ovih drugih a svojim zabode nož u ledja I pljuje ih što više može.
-Da govnar matori,da može uleteo bi u partizane četrespete. Ajmo jos po jedno.
-------------------------------------------------------------------------------
-I tako se mi probijamo kroz smetove,dok nas tuče nemačka artiljerija neprekidno pet dana. Kažem onda ja komandiru:Slusaj
-E aj prekini vise da lažes ovo dete. Sine,tvoj deda se prišunjao partizanima na par kilometara od Beograda,nije bio ni par dana,već je izbacivao ljude iz stanova na ulicu.
Савршена комбинација среће, искуства и прорачунатости. Лик коме све полази од руке. Оно што ти не можеш ни да замислиш, он одради као из пичке. Све може да уради. Поцепао би Каракашевића и Грујића на диск наслоном од столице, Џордана би победио један на један у шангајкама, а распалим кенгурима би показао како се сурфује на дасци за пеглање. Ти можеш само да му се дивиш или да му завидиш. Ово друго ако си пичка.
- Где ти је Боби, нисам га видео од прекјуче.
- Ето га спава, имао испит јутрос.
- Окинуо, а? Па јебига, факултет је то, а он се много зајебава. Не може то тако, јебеш студенткиње по кућама, гудрираш се ко Родман, а не учиш ништа. Мора неки баланс да се направи. Ево ја на приме...
- Добио деветку.
- Како, бре?! Па није пипнуо!
- Јесте мало синоћ, научио пешес питања и она му пала.
- Јеботе, како га сере! Три године тако! Еј, три године!
- Е, ал' да чујеш шта је после било, да не верујеш. Положи он то и крене у Супер Веро да купи вињак за вечерас. Кад тамо код полице сретне, замисли, Марију Каран. И нешто јој добаци, она се насмеје, он опет нешто духовито, она се прими. И ту се упознају, јебемлига шта већ. Следеће што се дешава је да јој он овде код нас у стану објашњава суштину њеног презимена. Ето, легенда човек.
- Шта сереш? Си ти прс'о!?
- Ево ти, дала ми и аутограм. А и сликао сам се с њом. Види.
- Ау, па ја не могу да верујем...
- Нисам ни ја у почетку, ал' шта да ти причам кад лик видео пичку на ТВ 1000. Ћутиш и клањаш му се.
Реченица којом почиње ћалетово очитавање буквице, односно јасно указивање на хијерархиjски поредак куће.
Елем, наши маторци својевремено, када су били у нашим годинама, били су примјер узорног и примјерног понашања. Моралне вертикале. Радили су по два посла како би издржавали оца, мајку и малољетног брата. Нису се устручавали да чисте говна за другима како би успјели у животу. Обавезно, велики јебачи који су карали по 5 различитих риба седмично, могли су и више али викендом су ладили муда од силног трсења.
Ипак жену коју су оженили је била поштена, паметна и надасве невина дјевојка из поштене породице, иако ташту и оног шишмиша од пунца очима не могу.
Изузев што и данас раде тешке, прљаве послове и што су им синови обични млатимудани и џабалебароши, они су успјели у животу.
- Драгана ђе је оно мајмунче што га ти одмиља сином називаш!?
- У соби је, спава.
- Видим ја да мене овдје ни зидови не слушају. Она дрва се неће сама истоварити. Е па нећемо тако. Сад ћу да му јебем матер, џабалебарошку.
..........
- Устај млатимудане, сунце ти твоје.
- Нека те ћале, шта упадаш ко рација. Мого си ме затећи са цуром, голом.
- Ти с цуром. Најближе што си дошо до цуре је кад си ону Ацу пратио на матуру. Ех да си мало на оца па да те Бог види.
- Чуо сам ја за твоје подвиге, кажу Марлон Брандо је био за тебе пичкин дим.
- Него да јест. А сада устај, чека те приколица дрва, доле.
- Још само мало, матере ти.
- Шта још мало. Све док живиш под мојим кровом и на мојој грбачи има да ме слушаш. Ако ти се не свиђа...
- Нека немој. Ево ме устајем, само ћути.
To vam je, dragi moji, kad se upustite u nešto za šta ste sigurni da nema šanse da izmakne kontroli, zato što vi, pobogu, mislite svojom glavom i znate šta želite u životu. Lupate se u prsa i glasno govorite kao neku mantru "Ja sam homo sapiens, svesno sam biće, emocije su za slabiće! Uuuaaa osećanja i slična sranja!” Naravno, želite da sve konce držite u svojim rukama, zar ne? E pa, u ovom slučaju pravila igre se menjaju…
Pojavi se tako neko u vašem životu bez ikakvog smisla. Neko ko vam, sasvim neprimetno uđe u svakodnevnicu krajnje nepristojno, bez pozivnice! Kakva drskost! ALI! Vreme čini svoje… Od ponekog osmeha, bezazlene šale, nenamernih uvreda (naravno ne primamo to previše k srcu, jer ipak smo mi, da vas podsetim, odrasle zdravorazumne jedinke). Polako shvatate da vam prija što ste napokon našli dostojnog sagovornika, nekog ko razume vaš taaako avangardan pogled na svet. Neko ko voli slične stvari kao vi, ili još bolje, mrzi iste stvari kao i vi pa do sitnih sati raspravljate o nekim, zapravo zaista nebitnim stvarima.
Ali vama su te stvari bitne, ili bolje reći, bitan je taj osmeh koji izmami neka izvaljena glupost, neka izrečena sitnica. Čavrljanje postaje sve češće i duže, smisao je sve dublji i značajniji. Bitan je taj sjaj iz oka koji nekako prija, baš prokleto prija! Počinjete da zapažate svaku sitnicu na licu te osobe. Pamtite kako blago razvuče usne u poluosmeh kada ste srećni, kako upitno izvije obrve kada ste tužni i kako upija svaki vaš pogled i osmeh kao sunđer. Počinjete da prepoznajete i najsitniju mimiku na njenom licu tako da vas ne može slagati sve i da poželi! Ali to primećuje svaki dobar prijatelj, zar ne?!
I tup! Lupi vas nešto po glavi, ne znate šta, ali se osećate pomalo ošamućeno. Uhvatite sebe kako, ceo dan sa osmehom na licu u glavi vrtite film od sinoć kada ste, kao i obično raspravljali o nekim nebulozama. Ili to već beše jutro?!
I tako iz dana u dan, sve više gubite pravila igre iz vida, sve se manje čuje dobošanje pesnica o grudi, sve je tiši i umilniji glas koji počinje da peva drugu pesmu… I onda, kada glasić napokon utihne, zavese se razmaknu, pozorišne daske zaškripe i eto… Tu ste, na pozorju života, sami i napokon shvatate… Niste vi kontrolisali igru… Ona je kontrolisala vas! A vi ste se samo malo… zaigrali.
Млађи и перспективнији брат врата. Луксузна мрежица селективне природе, која не дозвољава комарцима да нарушавају пријатне тренутке излежавања у топлини троседа дома свога, чему и дугује своје име.
У пренесеном значењу - суптилна брана против насртљивих крвопија, у којој каткад остају заробљени неискусни вонаби освајачи.
Док те љубим у пазухо меко
А комарник откачен ландара
Ја осјетих да сам опет неко
Дамо моја јача од жандара
_____
- Како прође, ако смем да питам?
- Ма ништа, само смо причали дуго и то је све.
- Комарник, значи.
- А?
- Ма ништа, као налетео си на комарник, као то је сад сленг, капираш, у примеру си и ту иде примена израза.
- Ти си зао човјек.
Poznato je da su narodi Balkana, a ponajviše Srbi, što silom, što milom ( a bogami mnogo više silom ) migrirali sa jednog mjesta na drugo u potrazi dal za boljim životom, ili za nekom sigurnošću koju nisu mogli naći na trenutnoj lokaciji, ili iz nekih trećih njima znanih razloga. Srpski narod rijetko da je na jednom poručju stagnirao, pogledamo li retrospektivno preko Kosova, pa rat u Bosni, pa prije toga kolonizacija Vojvodine iz Banije i Korduna četrdesetih i pedesetih prošlog vijeka, pa dalje u prošlost tu su odlazak preko albanskih planina, bježanje pod Turcima, seoba sa Čarnojevićem, i sve dalje u istoriju do velike seobe Slovena, a i prije toga pitanje je odakle smo došli tu odakle smo odselili. Samim tim vidimo da su Srbi proveli vijekove u kolonama i zbjegovima, te nam se u genetski kod ušilo da sve radimo brzo i pohotno, da uvjek budemo spremni i spavamo sa bar jednim okom otvorenim. Nismo mi imali vremena za Jevropsko gospodstvo i manire, iako smo mnogo prije njih viljuškom pa boc, jer teško je baviti se takvim stvarima kada te povuče centrifugalna sila konstantnog pokreta.
Da ne dužim, jer je sve to mnogo bolje opisao Crnjanski u Seobama, samo sam htio da kažem da je sve nas neka naša kolona oblikovala.
I Mojsije je lutao četrdeset godina, ali je ipak na kraju došao u obećanu zemlju.
A: Već si pojeo?
M: Molim?
A: Reko već si pojeo dve pljeske, a ja tek prvu žvačem.
M: Brate, šta da ti kažem. Mene je kolona oblikovala! Mi kad smo devedes'pete gulili od tamo, imo si pet minuta da nešto čalabrcneš i eventualno da pišaš, i pali. Ne čeka te niko! U tih pet minuta što si jeo, jeo si.
R: Džoni oćeš li više, čekamo te već sat vremena da se spakuješ!? Sad ćemo upasti u gužvu na granici. Kako Igor, čova nas čeko spakovan ispred zgrade.
Dž: Jebo te on, njega je kolona oblikovala! Taj ti ima spreman kofer stalno, u slučaju da neko sranje izbije, da može odma naguliti. Da su na njega kojim slučajem naletili oni iz Letećeg starta, taj bi stigao na aeorodrom dva sata prije kamermana i voditelja.
Назив за праву домаћу ракију стару најмање десет година, која је лежала у дрвеном бурету, те је притом добила златну боју.
Toliko gadno da bi svakom prosečnom Kinezu ogadilo najsvetiju od svih svetinja.
Elem, prolazim pre neki dan pored Studenjaka kad primetim iza žbuna povijenu žensku priliku sa zavrnutim nogavicama, nešto čeprka. I ja naravno, kao svaki osvedočeni fut fetišar nagnem se da pogledam. Kad ono kurčina! Baba od preko 60 leta sagela se i rukama skida skramu i đubre sa svojih ubuđalih stopala. Ja tu puknem, reko baba lebac ti krvavi nejebem, šta to uradi ogadi mi žensko u dugoročnom periodu jebem ti poreklo prljavonogo i familiju tu tvoju seljacku u dupe. Masa se okupila i aplaudira, jedan doviknu da tako ona svaki dan tu stoji i ogađuje ljudima pičku zato što je ljuta jer niko neće da je jebe. Ponesen pokličima prisutnih zaletim se i sabijem babu nogom u stomak. Zatim joj zabranim da se do daljnjeg tako ponaša, odem kući i uključim pornić ne bi li malo došao sebi. A u glavi misao: Bože, kakvih sve osoba ima na ovom svetu.
Nadimak svih koji se prezivaju Veličković.
Toliko je jaka karizma prezimena Veličković u sprezi sa nadimkom Ceca, da čak ni pokojni general Ljubiša Veličković (večna mu slava) nije uspeo da izbegne taj usud.
A opet, bolje i to nego Keba.
-A što tebe zovu Ceca?
-Prezivam se Veličković, pa zato.
-A jel ti srbska maika nešto dođe?
-Aha, dođe mi...
-100 eura? He-he, stara fora.
-Ne, dođe mi da je otkinem od kurca.
-Ček malo, ja sam čuo da ti je neka kao šveca?
-Pa i to...
Doslovno prevedeno: moraš da imaš. Danas označava posedovanje brendiranih proizvoda i praćenje modnih trendova, nekada je značenje bilo sasvim drugo.
Srbija, 2015.
- Jao, Cakana, je l' ti to selfi stik?
- Jeste, Cico, morala sam da ga uzmem, znaš, to je sad mast hev.
Nemačka, 1936.
- Arone, je l' ti to traka sa Davidovom zvezdom oko mišice?
- Jeste, Davide, dali su mi ga u policiji, znaš, to je sad mast hev.
Класична пичкица, лик кога су сви терорисали кад су били клинци, никад девојку није имао, а једина вагина коју је видео била је кевина на порођају.
- Јеботе јеси видео Милета малог што вода неку цупику?
- Милета сероњу, што се усро на екскурзији у осмом?
- ДА БРЕ!
- Ма нема шансе, тај пичке није видео од кад се родио!
Bilo koja sitnija novčanica. Manja od crvene.
- Kevo, daj neki dinar.
- Evo ti 200 dinara, dosta ti je.
- U bre kevo, pa to je uvreda za novčanik.
- Za koji bre novčanik, majke ti, pa i nemaš ga.
- Pa normalno da ga nemam. Celog života me učiš da budem dobar i nikog ne vređam!
Приземна особа, успешан, али не и уображен. Није заборавио ортаке, не разбацује се новцем, не пиша по сиротињи. Вози се градским превозом, нема кућну послугу, већ све зна да уради сам. Воли све што воле млади.
Како другима, тако и њему.
- Због чега ћете гласати баш за тог кандидата?
- Зато што је он један од нас. Он је мом брату од тетке ортак из краја и има само лепе речи о њему. Заједно су крали трешње.
- Мислите да га то препоручује за политику?
- Па за почетак...
Променити евре у мењачници.
- Ај само стани код овог знака да спалим Јевреје, минут један.
- Шта да урадиш?!
Obavljanje više radnji u jednom mahu, gde se usresredimo na primarnu, a sekudnarna, tercijarna, itd, dođu kao bonus.
- Bio ja sinoć kod ove moje u domu, počesmo da se trsimo, kad ulete njena cimerka u sobu.
- I?
- Pa, ništa morao sam i nju o jednom trošku, šta ću.
- :pogled prepun zavisti:
Незаменљиви део родитељске дреке када дете плаче јер му неко нешто није дао или се неко издрао на њега. За родитеља је само физички бол разлог за плакање.
- Шта плачеш више, који курац, смири се више, бре!
- Не да ми Мица моју Барбику! Кмеее!
- Умукни више! Хоћеш да ти дам ја разлог да плачеш?
Који курац? Не, стварно, који курац?! Зашто ме зовеш? Да се видимо? Ај сиктер.
Савршено ме не интересује како живиш и чиме се бавиш. Не желим да пијемо продужени са млеком и кока колу и причамо испричане приче. Чуо сам случајно са ким си била после мене, мада нисам морао, и право да ти кажем заболе ме. Не занима ме ни што имаш услов за четврту годину, ни мој факултет ме није интересовао, ни како је у Турској. Балије ко Балије.
Да будемо ријунајтед не пада ми напамет. Добра си пичка ал има вас још. Уосталом и ако немам девојку дркање је милина а курве су ок. Ако ми кажеш да си сада схватила како сам био добар схватићу као увреду, значи да је неко био више мушко од мене па ти није одговарао. Или више њих. Или цео фудбалски клуб са све управом.
Стварно ме не занима шта имаш да ми кажеш и немам шта да ти кажем јер смо бивши. Мада...
-Еј, ћаоооо(ово последње "о" развучено ко пљуца после кока коле)...
-Ћао, ко је?
-Па јаа сам...
-Да сам препознао глас не бих ни питао.
-Ма ја сам, Марија.
-Где си бре, Марија, очи моје. Кажи?
-Што причаш тако са мном, шта има?
-А како да причам? Има све, белотина пар екселанс 70 јевреја за тебе, још слушаш прогресив?
-Па, оно, ипак смо били заједно... Нећу бело, ладно још дилујеш...
-Кључна реч је били. Ладно си још глупа.
-Е, кајем се и што сам те звала!
-И ја се кајем што сам пио Шомијеву раџу па те мувао онај дан, опа гаргија!
-Баш си сељак. А ја хтела да се видимо...
-Што, да ме опет напијеш, смуваш па оставиш?
-Мајмуне. Како да те не оставим кад си ми дефлорисао сестру!
-Па ја сам то због ње, то уме да буде болно...
-На мом рођендану!
-Па ниси хтела у собу! Имам госте ња ња служим торту ња ња, јебига хемија...
-Каква хемија, где си у њу могао да се заљубиш има 82 киле ујутру пре доручка?!
-Ма не та хемија, МДМА бре, тек извалио...имам ако оћеш, 20 евра?
-Прекини. Знаш, ни са ким ми није било као са тобом...
-Не ложи ме глупачо, ружан сам, мршав и знам да ми је мали.
-Знам али има нешто у теби...
-Има, холестерол и алкохол. Бар два промила да јебе рак рака.
-Пијеш због мене хехе?
-Пијем јер волим. Ош доћи да се јебемо или шта?
-Само да се депилирам. Истуширај се за моју љубав.
-Ни за покојну баба Стамену а она је најбољу питу правила.
-Сељаку. Ту сам за сат времена.
-Ћао ћао.
Ironično pitanje.
Brat: Kaća, ugasi svetlo.
Kaća: Mrzi me.
Brat: Ajde bre, mrcino jedna.
Kaća (posle deset minuta) gasi svetlo. -Jesi srećan sad?
Slavna Vukajlija. Ima glupih stvari, ima bezveznih, ali ima i jako puno brilijantnih. Neću previše dužiti, samo odite tam pa vidite sami. Samo jedno upozorenje - ima ponešto napisano i na ćirilici (iako smatram da svako, ko kolko-tolko drži do opće kulture zna ćirilicu).
Skodin blog · 04. Septembar 2010.