Napraviti raspored sedenja za slavu/svadbu/ispraćaj u vojsku tako da gosti koji se ne podnose ne sede za istim stolom, redu ili koloni.

Poštovani, hitno su potrebni dobrovoljni davaoci B negativne krvne grupe(trombociti) za momka koji se nalazi na lečenju u Sluzbi za hematoonkologiju Instituta za majku i dete. Davaoci ne mogu biti porodilje i lica koja su se tetovirala u poslednjih 6 meseci. Institut za transfuziju krvi, svetog save 39 (kod Hrama). Hvala unapred svima koji se odazovu ili podele apel. Za sve dodatne informacije obratiti se ocu momka Jocic Bojanu na 064 0780823

Valjanost upakovana u crnu, plišem iznutra, postavljenu, kutijicu, koja se otvara i zatvara baš kako treba, precizno, onako kako se nekad pisala tehnička slova, kako se nekad peglale pantalone na ivicu, kako se nekad... i tako to...
Tu je šestar i njegova žena (ono što služi za razmer) i neki mali šestarčići, govna, njihova deca dokona. Samo se otac upotrebljava i izgibe radeći a ovi lade svoju hromiranost u crnoj kutijici u ladovini iza naslaganih rokovnika i bole ih ono dole šrafče na zglavku i žirafče u akva parku.
Pa tako i kad vratiš tatu šestara da leži tu među njima, primetna je razlika, on se jadan ofucao, počeo da se ljušti sjaj, odvrće mu se stalno glava a gospođa šestarka ne može ni ono koleno da savije onako nepodmazana pa ne da međukračje časnom šestaru. Pa on šta će mučenik mora svoje normalne šestarske potrebe da zadovolji onda sa nekom bednom uglomerkom kurcolomkom il da se spanđa sa štrokavom rapidografkom što svuda ostavlja mrlje...
A i on, sve teže iscrtava sve šire i šire godove, dok mu jednom ne bude kljoknula glava, tu, na panju, pokušavajući da obuhavti osamdeseti krug...

Još jedan u nizu poliznačnih izraza u našem jezku. U primarnom semantičkom značenju je glagol koji označava umotavanje objekta u omotač radi njegove zaštite ili čisto dekorativne funkcije.
Pored primarnog, njegovo sekundarno značenje je u slengu, i varira od sinonima za dati/uvaliti do pomalo bukvalnog trpanja u pak.

Пун ми те је курац! Не могу да те смислим, не могу очима да те видим, а и да сам слеп, опет не бих лакше подносио твоје присуство. Планете нам се не поклапају, погледи на живот нам се разилазе као зенице Ивана Босиљчића, курац палац, назови то како хоћеш, али мени је једноставно зло кад те видим, а кад проговориш добијем жељу да ти променим лични опис.

Lepa reč.

Фигуративан егзорцизам. Терање уврнутог шејтана из опседнуте индивидуе залуђене душпогубним мислима, огрезле у блуд попут уцвељене распуштенице у средњим годинама остављене насамо са фалусоликим поврћем.

Дозивање памети, повраћај етике завијене у морал са украсном машницом. Натерати веселог, бркатог чичицу наслоњеног на веселу машину у току печења ракије на чин плаћања заостале тв - претплате.
Убедити курву да нашије химен, дебелог гурмана да похаса вегетаријанску пицу, девојке да пред курцем покрију очи.

Стати на пут чак и најблажем облику хедонизма и конформизма, лажно моралним придиковањем.

Фризура у покушају. Назив добила по Доналду Трампу, познатом милијардеру, бизнисмену, ексцентрику, политичару и косопаћенику.

Карактеристична за особе које ради комплекс а чија је густина и бонитет власи упоредив са пицовом трском. Дотични (не Пиц), неће жалити сате проводене испред огледала, пажљиво пречешљавајући ћосаве пределе на глави, убеђујући себе да је оваква интервениција неприметна живљу у његовој околини.

Као резултат настају врло занимљиве комбинације, типа шишки које почињу од темена или нека врста екстремније хитлеровке, с тим да раздељак почиње од левог/десног увета, овисно од носиоца фризуре. Дебео слој лака за косу је обавезан додатак од сабајле како би се лакше изгурао дан пун изазова (читај ветра), док је чешљић у горњем џепу шуље апсолутни маст хев зарад бројних, неопходних корекција.

Bilo koja stvar, u smislu reči ili pokreta koja sugeriše na neki malo tajniji način da želiš nešto od osobe kojoj si poslao isti.

E sad, nije to neka poptuno očita stvar i desi se jednostavno da neko propusti zeleno svetlo, ponekad zbog toga što neki ljudi nemaju taj izoštreni osećaj da signal uhvate, a ponekad jer su suviše glupanderi da bi tako nešto primetili.

Zatražiti nerealno visoku sumu kinte za neku robu ili uslugu. Ispaliti cenu naglo, s neba pa u rebra, nadajući se da će šokirani kupac biti izvatan na brzaka. Klasična APP taktika.

Pokušaj izjednačavanja životnog standarda našeg mučenog trudbenika sa uslovima života onih gore, gde se pod tamo misli na svako civilizovano inostranstvo gde rmbaju od jutra do mraka za bednih par hiljada evra mesečno.
Zaključak je po pravilu izazvan, za naše podneblje tako karakterističnim izlivom kompleksa više vrednosti na mozak averidž kritičara takozvanog boljeg života.

Gomila se, čuva se, slaže se, trebaće. Za šta koj kurac, ne znam, valjda kad moj praunuk postane direktor u kancelariji za ujednačavanje oblika šahti u NSRJ, pa da ima da zapiše kad ide u spa-centar a kad na tenis sa Radetom Markovićem.
Jebeni hrčkov mentalitet.
Zato sam rešio da razbucam to rokovničko gnezdo sa sve blokčićima mladuncima u dnu regala:
Uzmi ženo slobodno za recepte baš ovaj ovde, evo, tapacirani, najskuplji, E-LEK-TRO-ŠU-MA-DI-JA ima kartu Evrope i registarske tablice od Triglava do Gevgelije, nȁ, uzmi piši o urmašicama, mada ništa ne spremaš jebali te recepti s interneta.
Sine, evo ti ovaj iz Magnohroma sa kalendarom iz osamdesdevete, nȁ, žvrljaj žirafe i paralelopipede. I da naučiš razdaljinu između Boljevca i Trogira, i dubinu mora, Palagruža gde je! ispitivaću te!
Deda, evo i tebi ovaj Šumska gazdinstva, nacionalni park Stranputica da crtaš gole žene i mape Velike Srbije. Malo je ubuđan, al i ti si, šalim se, de.
A osto negde, da ćuti, za mene, rokovnik Crvene Zastave, sa požutelim danima i listovima prošlim, neispisanim, a završenih priča.

Moram to da imam ali neću da platim i biće moje pa makar po cenu zatvora.
U toku pregovora o prisvajanju robe poželjni ubeđivači kao što su hladna i vatrena oružja.

Mjera za (lošiji) kvalitet. Kad nešto nije ono što smo tražili, ali zadovoljava neke niže kriterijume. Po principu bolje išta nego ništa.

Realno žešći andergraund od soliste na drombuljama na TV Melos. Ako izuzmemo
klasike tipa Dragana Mirković ili mrtve Legende, PGP RTS (ah, kakvo arhaično ime) uzgaja neke totalne egzotike iz budžaka anonimnosti. Čuješ za njih na RTS2 ili na kraju Jutarnjeg i to je to.
Neko kešira, neko jebe ili je stvarno opasan talenat, nema četvrto.

Prihvatanje činjenica koje ti ne idu baš u korist, i svojevrsno aminovanje istih.

Уколико се налази на спољним зидовима куће , обично служи за складиштење ситница које се користе по дворишту или другде , а уколико је унутар куће у њему стоје кључеви и слично.

Izlapeti, prsnuti, rastaviti se sa pameću.

Svi koji smo makar jednom u životu jebali ovcu znamo za neugodu koju priređuje prilikom svog nerazgovjetnog i , na kraju, neuspješnog protestvovanja. Svi koji su, ne smo, pardon. Rinta se i trza zadnjim nogama... Ponekad zna čak i da šutne u cjevanicu. Onda samo sebi oteža, jer se zagoreli junoša naljuti, upre još jače i žustrije, pa svojoj strasti pridoda još i grubost. A nju samo više boli. Žao mi je što ovo opisujem do ovih detalja, ali to se tako zna desit’. Ne želim da ulazim u moralnu opravdanost i dopuštenost takvog opštenja sa tim divnim životinjama, ali se smatram odgovornim da opišem čin kakav je najčešće bio.

Kod naših praotaca javljala se potreba da se taj problem riješi. Mnogi nijesu ni imali za cilj prijatnost životinje, već smanjenje otpora, time sebi olakšavajući olakšavanje. Da li su o potencijalnim rješenjima razgovarali u svojim kolibama uz rakiju i savijene cigarete, dok iznad njih vise osušene slanine, pršute i jagnjeći butevi, ili je svaki u samoći kontemplirao o problemu strahujući od osude drugih, za koje nije znao da su isti poput njega, predmet je nagađanja. Glavno je da je rješenje pronađeno.

Treći pasus definicije iskoristiću kao obrazloženje same definicije, tj. odluka koje sam donio u procesu stvaranja. Svi koji ovo čitate do sada ste već iznašli rješenje problema zadnjih nogu ovce iz ponuđenih djelova. Spajanje tih tačkica ostavio sam vama, da biste uradili istu stvar koju je odradio onaj prvi genijalac koji se napaljen, izudaranih cjevanica, sjetio da je skoro negdje vidio gumene čizme do koljena. Vi ste to vidjeli iz svoje stolice u naslovu, on iz svoje negdje po kući. Vaš osjećaj se ne može porediti sa njegovim ushićenjem, niti s užitkom od svega pola sata kasnije, kada je u gumenim čizmama došljapkao do tora.

Sada su ovce srećnije. Grubi su samo oni koji ne znaju za trik sa čizmama, ili ne daj bože, čizama nemaju. Opanci ne mogu izdržat otpor ovce, a one čizme do prepona su do prepona. Previsoke su. Priznajem, pored objašnjenja fenomena nošenja gumenih čizmi u sred ljeta , cilj mi je bio i edukacija neiskusnih vodilaca ljubavi s ovcama. I zbog nje i zbog njega.

Petim pasusom konstatujem da su i četiri bila dovoljna.

Strah od Deda Mraza. Endemska vrsta fobije - postoji samo u zemljama bivše SFRJ, kod ljudi koji su kao deca primali paketiće u društvenim firmama svojih roditelja. Za razliku od kapitalističkih zemalja, gde je gospodin Klaus najbolja reklama za igračke, te stoluje na najlepšem delu tržnog centra, ovde ulogu obavlja neko ko nema pametnija posla, nije gadljiv na hranu u menzi, pa time ni na zbunjenu i neuglednu decu čistačica i domara, koji u samoupravnom sistemu zaslužuju iste paketiće kao i deca direktora. Zabava za decu treba da ostane u duhu proleterijata, te tako nema suvišnog i neukusnog buržoaskog ukrašavanja. Jedna jelka, pometena sala, ugašeno svetlo i neki čovek maskiran u Deda Mraza po principu nešto crveno, neka kapa i nešto kao brada (pravu bradu nije smeo da ima da ga petogodišnjaci ne bi zamenili sa četnicima). Ako se ne može pronaći brada, može da posluži i plastična maska sa vašara, izrađena u rusko-rumenom stilu, nasmešena kao licemerni kinez. Pošto dece ima puno, kod deda mraza nema zadržavanja. Provuku te kroz mrak i gužvu, stave te u krilo kod znojavog crvenog čoveka, pod svetlost reflektora, škljocnu fotografiju, onda roditelji skoče na tebe iz mraka i odvedu te. Pošto si već u Deda Mrazovom krilu počeo nekontrolisano da plačeš, i sad ne možeš da se zaustaviš, roditelji brzo otvaraju paketić i daju ti žele zeku ili cipiripi blok. Smiriš se, pogledaš šta sve ima u paketiću i polako zaboravljaš na traumu. Lik Deda Mraza ostaje zaključan u podsvesti. Onda posle pet godina odeš kod druga čiji je tata automehaničar, da pogledaš ekranizaciju ,,It'' od Stivena Kinga. Dok se on i njegova sestra kikoću scenama iz filma, ti se znojiš i privlačiš sebi kutiju neotvorenog jafa keksa, koja vam je ostavljena za posluženje.