Ako druge ljude zmije u džepu ujedaju, njegova otkida ruku do ramena.

Analizom ponašanja gostiju u kafani moguće je izdvojiti nekoliko tipova ličnosti:
1) Oni koji imaju i ne libe se da potroše
2) Oni koji imaju rijetko, ali kad imaju - ima cijela kafana
3) Oni koji imaju malo, ali okrenu povremeno bar jednu turu i
4) Oni koji nemaju, ali se zato šlepaju uz neke od prethodnih tipova.

Ćiril Stipsa je kombinacija prvog i poslednjeg. Ovaj mutant obučen je po poslednjoj modi, vozi makinu, ima gedžete sa poslednjeg sajma u Barseloni, ukratko - bogat kao Krez.

Ali, darežljiv kao Dino Merlin.

Predanje kaže da je jedan takav tihim glasom konobaru naručio litar-litar. Istog trenutka u kafani je zavladala grobna tišina, šanker se onesvjestio, ciganinu sa violinom je iz čista mira ispao zlatan zub, a odžačar je žurnim korakom krenuo da uplati životno osiguranje.
Onda su shvatili da se Ćiril šalio.

Pije kao smuk, ali tuđe piće, veseli se uz muziku, ali nema svoju pjesmu, ovo stvorenje ime duguje liku iz kanadske crtane serije "Rakuni".
Pristaje mu, zar ne?

Poseban slučaj, van svih kategorija. Toliko odskače od okoline nekom karakteristikom da jednostavno čini vrstu za sebe. Kontekst je, fala Bogu, gotovo uvek negativan.

Etalon za bol. I to onu podlu, u odsudnom momentu, kad se kroji sudbina. Maler, baksuz, zajeb. Ma nazovi kako 'oćeš. Štipa srce k'o dete mekiku.
Neki slegnu ramenima, izuste loša sreća i nastave da giljaju dalje. Drugi, po prirodi kolerici, proklinju Fortunu i očajnički pljuju u nebo, gnevno izazivajući Bradonjino strpljenje.

Opšte je poznato - ko pogodi prečku u finalu, direktno povećava nivo userstva druge ekipe za frapantnih 428%. Iliti, narocki rečeno - gubi meč 100%.

Самом себи сужавати листу избора за животни пут. Боље речено, самом себи упропастити живот без икакве потребе. Обично се људи након тога дебело покају, али, после јебања нема кајања.

Najnemirniji anđeo... i to onaj s rošćići, što bi moja baba rekla.

Dete koje može sve da uradi a da pritom ne ispadne ni bezobrazan, ni nekulturan, glup, nevaspitan... simpatičan svima, kako u familiji tako i okolini.
Babi može da čopne i malo savijače iz rerne i da joj nabije u klompu, ova neće da se ljuti još će i da umre od smeha iako se ispekla... Kevu će pući peckalicom za muve po faci i neće dobiti batine jer je tako tužno pogledao i rekao, Mamice, samo nisam hteo da dobiješ malariju i da mi umreš.... Nastavnici likovnog će razbiti mozaik samo da bi joj video sise...

Ne miruje nikad.

Ima nečeg u tom osmehu i pogledu...

Rang ispod crvenog slova u pravoslavnoj hijerarhiji, ali zato, u narodu izjednačene pa čak i veće važnosti u pojedinim slučajevima.

Prilikom primanja hrišćanstva kao monoteističke religije, Sloveni, do tada politeisti, su pokušali da u novu vjeru prenesu što više elemenata stare i da nastave sa poštovanjem drevnih bogova kroz hrišćanske svetitelje, pa su tako resore prvo podijelili crvenim slovima (Perunovo ministarstvo grmljavine dobio je sv. Ilija, sv. Nikola dobio je mornaricu...), a kad je njih ponestalo, sa prve postave prešli su na klupu, pa je tako i boldovani sv. Trifun postao sekjuriti za vinograd, a sv Petka zaštitnica žena.

Zajedničko za ove svece je da ne valja raditi u polju na dane posvećene njima jer ćeš navući nevolju na vrat i od boldovanog podjednako kao i od onog sa crvenim slovom.

Eng. "crash test". Dolazak kod njenih, propitivanje njenog ćaleta o tebi i tvojima deset koljena unazad, te ispitivanje tvog potencijala za alkoholisanje od strane istog. Ako udariš glavom o sto, jebiga, ispao si iz užeg izbora za proizvodnju njegovih unučića sa njegovom ćerom. Lakši je prijemni za vojnu akademiju, sa sve nošenjem ormara i zamrzivača na leđima.

Jednim grande lošim potezom ili nizom manjih, ali takođe loših poteza, učiniti da nešto što je bilo sigurna stvar i nešto čija je rezolucija već bila sigurica, upadne u reon mož' biti, al' ne mora ili vađenje fleka reon.

Od gotovog praviti veresiju.

Životna filosofija u zemlji konstantnih kriza.

Бибилиотекарски сленг за "пун курац". Користе га људи који се представљају као интелигентни да би нагласили небројивост нечега.

Jedan od neobičnih fenomena ženske psihlogije, i generalno uopšte ljudske psihologije i međuljudskih odnosa. Gledam u daljine, dakle pička je slučajna ili svrshishodna metoda ili nuspojava koju beta mužjak upotrebljava, da bi namamio humanoidnu žensku jedinku, ala bičarku.

Beta mužjak, ne treba biti epicentru, on je u ćošku vrti prstom oko čaše, dok pušta da se prividna intelektualna aura oko njega stvara. Ono što mačkice više vole od skrečovanja po Spužva bobu u vadžajni, jeste totalni bolikurac i sunovrat duše kod mužjaka. Niski kapci, samodestruktivnost, podočnjaci k'o u trauma hirurga u Nikaragvi, jedan pogled u njenom pravcu, and it goeeees..

Najjača tripčina od televizije. Ako imaš supstance, još bolje, ako nema, nema veze.
Sve vreme ide neka lagana repetitivna muzikica, hipno-glas koji pevuši tri reči, obrću se neke lopte, žirafa ti kaže "zdrawo prijatelju", niz neku česmu kaplje šareni želatin od kojeg se polako pravi lokomotiva, šareni međedi ti mašu, a to su u stvari saobraćajni milicioneri, koji regulišu saobraćaj sačinjen od kornjača, jazavaca i nekih još glodara, ne znam tačno šta su. I onda ti vrti neku spiralnu liniju i njišu se neke glave sa kapama i ulaziš polako u neki tunel, a uokolo sve neke ruke i ti kao overavaš sve te ruke i svi ti viču "bravo" i izletiš onda na naku livadu sa čokoladnim kolačima i kolač ti kaže "jesi mi dobar" i onda...

Retoričko pitanje kojim muškarac saopštava okolini da se izborio sa nenadoknadivim duševnim bolom i/ili materijalnim gubitkom prouzrokovanim od strane pojedinca ili grupe. Sa filozofskom rezignacijom muškarac tada konstatuje da život ipak ide dalje.

Пртљаг.

Веома посебан пртљаг. Онај који се носи на пут без повратка. Сад, многи од вас ће помислити да се ради о смрти, али не. ради се о бежању. Одливу мудрозбора и мудросера. Сиротињи која јури голи живот, мајсторима, професорима, докторима, обичној и необичној багри која је решила да своју срећу тражи другде. Да свој зној наплати и живи достојанствено,онако како овде никад неће моћи.
У ово побегуље се не могу укључити и деца гастарбајтера. Али њихови родитељи могу, ако су први у свој породици који су решили да оду. Нико се није родио са жељом да побегне одавде. Једноставно те нешто натера. Пробудиш се један дан, схватиш да имаш одређени број година, црнчиш и диринчиш поштено,баш онако како те је покојни ћале учио, а ни кучета ни мачета, ни рода ни порода, само тријестину година у гузици. То је све што имаш. ПОла живота проживео, где си био-нигде, шта си радио-ништа. А године иду све брже. Страх, бес, љутња, помирење, мисао, распитивање, одлука, и- пакујеш се. Гаће и једна фотографија у ранац, а слику дворишта спакујеш негде у глави, као и боју старог црепа и мирис липе. И пичиш.

Да се не вратиш.

N-знаменкаста патолошка потреба да се некоме загорча живот, кафа или пиво, где је "Wi-Fi" бежична интернет конекција, а "PSK креативност" она ингениозност при осмишљавању најпрефриганијих инкрипција које је само један ђаволски докон ум кадар да изнедри, Енигма да провали, а једна неслутећа особа са вај-фај уређајем и нешто слободног времена ни на пола пута од кољевке па до гроба да схвати.
Шта се то јеботе десило са старом, добром бројаницом?
1, 2, 3, 4, 5, 6 евентуално?
Ништа, само зајебано и духовито, а?

Opcija "najkraći put" na GPS navigacionom uređaju. Sušta suprotnost opciji "najbrži put" koja bira auto-puteve, magistrale i ostale mejn strim saobraćajnice, poznatoj i kao "Mirko Alvirović" mod.
Ako ste u Memedoviću, na onom mestu gde Mirko u SAT patroli izađe iz kola u žutom prsluku i stane nasred isključenja sa auto-puta da ukaže na veoma važnu raskrsnicu na kojoj svi koji hoće na Halkidiki nastavljaju pravo dok svi koji hoće da nestanu u mračnim zabitima industrijske zone Soluna skreću desno i još doda "mi, NARAVNO nastavljamo pravo", GPS podešen na Memedovića NARAVNO skreće desno. Odatle do tog istog Halkidikija provešće vas 50km kraćim putem, pod uslovom da ste spremni (a "spremni" znači da imate pogon na sva četiri, rol-bar, raonike ispred branika, nešto oštro da presečete Šelobinu paučinu, gumene čizme, po mogućstvu ribarske, zmijski protivotrov i neko oružje, barem bejzbolku zlu ne trebalo).
Zato, ako volite izazove, volite da pišate uz vetar, volite da se kurčite da ste prošli kroz random grad putem za koji i domoroci misle da je urušen još četresčetvrte kad su se Nemci povlačili i minirali sve za sobom, vi odgledajte SAT patrolu i na onom mestu na kom Mirko demonstrira najveći stepen panike zbog mogućnosti pogrešnog skretanja, prebacite navigaciju na Memedovića i pustite je da vas povede u najveću pustolovinu vašeg života.
Neka zabava počne!

Eh, to nije bio običan sportski rekvizit, to je bio statusni simbol. Mi smo, tih sedamdesetih i osamdesetih godina, mlatili po lopticama za stoni tenis komadima šerploče, obloženim sa obe strane tankom nazubljenom gumom, kupljenim u paru, u prodavnicama "Sport" , u tankoj providnoj foliji i sa jednom lopticom gratis, ponosno smo ih nazivali reketima i pokušavalli da iz njih izvučemo maksimum od minimuma kontrole loptice koji su omogućavali, tek toliko da rezultat u meču ne bude u potpunosti prepušten slučajnosti. Sanjali smo da imamo pravi reket za stoni tenis, onakav kakav je imao klinac iz Beograda koji je dolazio kod babe na raspust, drug iz odeljenja kom tetka živi u Kanadi ili komšija čiji ćale je privatni autoprevoznik (a to je, u to vreme, bilo garant visokog standarda, višeg, barem, od nivoa niže srednje klase kom smo svi mi ostali pripadali).

A bili su tako lepi, tako meki, tri puta deblji od naših tiganja, očigledno pravljeni po naprednoj švajcarskoj tehnologiji. Debelo drvo, pa sloj nečeg sunđerastog, verovatno jestivog (jer ništa ne može da izgleda tako meko i kremasto a da nije ukusno) a preko svega toga lepa, glatka, debela guma koja je, apsurdno, bocke imala sa unutrašnje strane (godinama sam živeo u uverenju da naši reketi zapravo imaju grešku u proizvodnji i da bi bili barem upola bolji samo da neki radnik nije stalno pogrešno okretao gumu). Pa onda drška, fino obrađena i obložena mekom i prijanjajućom plutom. I na kraju, po ivici glave reketa, zalepljena traka, ukrašena suptilnom šarom ili ispisana slovima nama nepoznatog značenja, koja je poručivala da tamo negde mora da postoji neki moćan, bogati, raskošni svet u kom ljudi mogu da priušte da i reket za stoni tenis izgleda kao,...pa teško mi je da nađem poređenje jer je zapravo taj reket služio kao mera kvaliteta drugih stvari.

I kad bi se naše ruke umorile od vibracija koje su naše daske proizvodile u sudaru sa lopticama (neverovatno je da onako mala i laka loptica može toliko da protrese ruku kada se udari na odgovarajući način), uši od praskavog zvuka sličnog zakivanju eksera u labav lim a duše napunile frustracije od uzaludnih pokušaja da lopticu pošaljemo u željenom pravcu, izmolili bismo naše moćne prijatelje da nam na trenutak pozajme svoje rekete, te da terapeutskim delovanjem mekoće udaraca, floptavog zvuka koji su proizvodili i savršene kontrole zalečimo rane.

То уопште није сленг, не знам ни да ли је реч, али сам га родио па га волим ко мајка Човића.
Чичољ је посебна врста гадног чиче, израз ми се сам наметнуо када сам на улици приметио појаву једног јадног старог чике, храмао је на десну ногу а на леву је такође храмао али мање, обувен у скореле слепљене вунене чарапе преко којих је навукао балетанке модел леда књажевац, за једну од пета закачио му се целофан од папирних марамица па га вуче, распале панталоне са отвореним шлицом из кога вири оседела пубична вегетација, уместо каиша конопац а на дупету свеже усрано аутентичним и сертификованим говнетом, жута монт јакна деорисана помијама и боранијом из народне кухиње, флаша блоковаче што вири из џепа, комад леба виси са браде тип амфилохије, не мрва него комад, на брковима скорели траг слине и плетена капа на глави, и такав мени хоће да приђе, једном господину и мастеру шумарства па каже

Biser. Ispaljena glupost. Artefakt intelekta.

Аутомеханичарски сленг за професионално мењање броја мотора или шасије. Када премотавање километраже постане хоби и када напукнуту полуосовину чујете са петсто метара, ред је да пређете на овај последњи, уједно и премотни ниво заната везаног за четвороточкаше.

Радња се састоји у томе да од бабе правите девојку. Кад вам сви делови дотрају и када је мотор зрео за генералку, ви лепо наручите странца и не платите дажбине за њега. Прекуцате мотор, напишете исти број као на старом, онај сјебани обавезно баците у најближу реку или поток јер је то тако у генетском коду. И тако терате, док иде. Кад не иде, поновите процес. И вук сит и овце на броју!