Charles Bukowski
Rekli o sajtu
U subotu, 27. novembra 2010. u Klubu studenata tehnike biće održana smotra sadržaja popularnog šaljivog sajta. Vukajlija je mesto gde se Internet zajednica okuplja kako bi na duhovit i originalan način definisala reči i izraze, sleng termine, našu svakodnevnicu i aktuelne događaje, po paroli - „Ovde možete da definišete sve ono što ste oduvek želeli, a nije imao ko da vas pita”.
Mondo · 25. Novembar 2010.
Razlika izmedju bljuvotine jednog Bukovskog i bljuvotine recimo jednog Vidojkovića je razlika što Bukovski roka bljuvotinu sa stilom i smislom....dok Vidojković roka bljuvotinu radi same bljuvotine. Kad čujem da ga porede sa Bukovskim userem se.
jebali smo se, pa mi je ona cedila bubuljice na bulji...pa samo stukli bocu vinjaka, pa smo se opet jebali...pa je ona povracala sa druge strane kreveta dok smo se karali dogi stajlom...pa je ona pocela da crta po povracki dok sam ja otisao da serem...pa mi se usput pojavila jos koja bubuljica na bulji...al mi ona rekla da to nije bubuljica, nego od sranja me govno isprskalo...pa se ona zalila na hemoroide...al sam joj ja rekao da to nije nista..i pokazivao joj moje poluraspadnute zagnojene krajnike...ona se nalozila pa smo se opet karali...
Vidojkovic ne moze ni prici bukowskom,ni blizu,citao sam njegove knjige i nisu toliko lose ali buk je ipak objasnio kako se to radi.I opet kazem citajte pesme od bukowskog jer sa knjigama se sprdao.
"Naravno da je moguće da se voli ljudsko biće, ali samo pod uslovom da ga
ne znaš dovoljno dobro."
Odlican citat,a pesme o Dzejn mu jesu najbolje,ona mu je bila velika inspiracija i verovatno jedina od svih zena koju je stvarno voleo.
Zašto je ova trema umrla, setih se sad za Bukovskog, evo po treći put čitam "Žene", "Bludni sin" jebe, a i pesme su mu do jaja. 'Bem mu mater oživite temu malo.
одличан је, волим ону Jenny kiss'd me when we met
Ja sam skoro čitao Bludnog sina. I trudio se da zagrebem malo ispod banalizovane površine. Zapravo, ako mene pitate, uglavnom ima mnogo toga pametnog da kaže, i kaže, samo je problem što ga ljudi čitaju da bi pročitali, bez ikakvog udubljivanja u knjige.
Meni deluje kul.
Ali Hemingvej i dalje jebe. :)
+1
И ја кацам узео из библиотеке његову књигу Пост Офис прво сам се распитао на теми "Коју књигу тренутно читаш?" , чини ми се да ми је Крис дала објашњење о Буковском кад ми је рекла да су његове књиге "јебем , јебем , јебем , свршавам , лижем , јебем" ал' реално то нису неки банални курци који млади писци користе да би привукли читалаштво. Некако је префињеније и са стилом , шта знам..
http://www.youtube.com/watch?v=nEbIuDuW7l8
Реално , ово је сушта љепота , вриједи погледати.
из те бранше, ипак мислим да је мика антић непревазиђен
Upravo to. Mislim da je dosta neshvaćen.
bukovski je dobar pisac. losa stvar u vezi njega je sto su ga klinci zeljni bunta gurnuli medju velike pisce.
Neuspešna kopija Marka Vidojkovića... Ili beše obrnuto?
Ово рекоше и мени једном приликом, да је Буковски углавном за младе људе, и да га сви углавном прочитају пре двадесетих година живота, а да онај који га чита и касније, много пута, да није баш упућен у књижевност и да није баш на месту.
Шта ја знам, не слажем се много с њима. Сад сам четврти средње, прочитао сам "Холивуд", "Жене", и "Песме 3" (ЛОМ-ов избог песама из пар његових збирки), и могу рећи да ми се све три књиге веома допадају. Има ту много тога што би се могло издвојити, али можда ствар која ме је купила је та да све пише спонтано, и као да у том тренутку прича са вама, а не као да читате слова са папира.
Што се тиче "уништавања лепоте и емоција", то ми се посебно свиђа, јер и у неким најлепшим тренуцима, сви се негде запитамо "шта који курац ово радимо?".
Можда није квалитетан писац, али се од њега доста може сазнати и научити.
Дођох са намјером да окачим "Лафинг харт" , ал изгледа да сам то већ обавио прије више мјесеци. Углавном, Буковског треба читати.
Njah. Ako hoćete nešto žestoko, čitajte Vladimira Sorokina.
Nisam čitao ništa od Bukovskog, ali da upitam, možda sam laik - tu se ukratko radi o sprdanju sa apsurdom ljudske egzistencije, manifestovanom u bolu kurca, u alkoholizmu, i jebanju svega što se stigne? Pa jebiga, takvih možeš bar u Srbiji videti koliko voliš, bez da otvoriš knjigu - samo uđi u neku kafanu kraj autobuske. Imao sam priliku da popričam sa takvim ljudima, tagovanim po društvenim stereotipima kao propalice i ništavila, i čuo sam dosta mudrih i potresnih životnih priča. Ali ipak planiram pročitati nešto od Bukovskog, ipak je pisac čija dela spadaju pod urbanu opštu kulturu.
Ja sam od njega čitao samo Post office, i htio sam još ali u biblioteku nisu imali ništa više od njega, samo neke poezije, a to ni pod prisliom ne čitam ma ko da ih je pisao.
I ja sam pročitao Post Office kad sam bio treća, četvrta srednje i smorio me samo tako, tako da ne verujem da ću ikad bilo šta drugo od njega da pročitam.
Nema sumnje da sam pročitao sve od matorog alkosa, ali najbolje njegove knjige (po meni) su, redom:
Bludni sin
Priče o običnom ludilu
Zabilješke starog pokvarenjaka
Izdvojio bih jednu priču (ne mogu pouzdano da se setim iz koje je zbirke), ali pouzdano znam da se zove Kalibar 45 za kiriju.
Izuzetna priča koja se niti tiče sexa, niti kurava, niti pijančenja.
Koliko se sećam, glavni lik vodi konverzaciju sa petogodišnjim dečakom.
Nisi krenuo od prave knjige. Veruj mi. Moraš prvo da pročitaš "Bludni Sin" , koji će ti se vrlo verovatno svideti vrlo, a onda kreni dalje. Inače Post Office se iskreno ni meni nije nešto preterano dopala.