Mujane... Ne znam koji problem imaš, ali ako misliš da ćeš ga rešiti samoubistvom, bolje onda iskoristi ulog pametnije i probaj da opljačkaš banku, svejedno ti je. A ako si već odložio taj dostojanstveni čin na par meseci, pokušaj onda da pronađeš uzrok koji te je naveo na suicidalne misli za to vreme. Ako su ljudi oko tebe u pitanju, onda ću ja lično da te likvidiram, poštedeću te truda. Jesi ti normalan, jebote. Ajde da postavimo to ovako. Da li želiš da te taj šljam oko tebe poštuje i ceni, ili pristaješ da budeš njihova žrtva? Ti si potpuno ispravan čovek koji je uvek u svemu i svuda pružao maksimum, i njihovi nedostaci, mane, osećanja, kompleksi, frustracije, strahovi, nisu tvoji i nisu tvoja briga. I nemoj da se obazireš na to. Hoćeš da te jebu svojim malenim, impotentnim pišama u zdrav mozak? To si im dozvolio? Istraži opcije oko sebe. Koliko znam, negde si u Sandžaku. Uzmi radi nešto, drži ovce, nabavi tamića nekog, i cepaj. Uzmi taksiraj, idi položi za sertifikat za portira to ti je 200 evra nemoj da mi dižeš pritisak. Ni to ne moraš odmah, nego najpre porazmisli, i početak u tome može da se odloži isto kao što si odložio samoubojstvo, ne moraš da žuriš, odmori, presaberi se, razgledaj oko sebe, razmotri mogućnosti pa onda rešavaj jedno po jedno
Evo ja se nadam da može da te uteši činjenica da idemo u svetliju budućnost ne odustaj sad kad je najvažnije, izdrži imaš podršku kuda i kome god se okreneš
Počni da primenjuješ neke anti-stres tehnike, pošto vidim da ti je mozak doveden do tačke usijanja, predlažem ti da redovnim drkanjem ili bezosećajnim razbijanjem muda o kučkinu bulju, izbaciš sav taj stres iz sebe. Tu su još i spid, kokain, kafa, cigarete, fizička aktivnost, čitanje, razgovori sa ljudima po tvom izboru. Inače ćeš da implodiraš
U potpunosti te razumijem (i saosjećam, nažalost). Već neko vrijeme ozbiljno razmišljam o samoubistvu (imao sam ja te misli još od adolescencije, ali sada su te misli intenzivne). Guglao sam i metode samoubistva, nekog što bezbolnijeg, jer nemam pristup oružju, tako da bi jedino preostalo da skočim sa mosta ili zgrade, a ne bih baš da budem teatralan. Doduše, ne podržavam samoubistvo, racionalno sam svjestan da to nije način rješavanja problema koje imam (vjerujem da je to loš kvalitet života + funkcionalna depresija). Obavljam sve poslove koje trebam redovno i čak prilično dobro + hranim se dobro, ne pijem, ne konzumiram narkotike (zanimljiv paradoks), ali samo vidim bezdan. Bude mi bolje dok radim i kada treniram, ali to kratko traje. Imam i probleme sa spavanjem.
Stoici su bili protiv suicida, ali su ga smatrali opravdanim kada čovjek smatra da nema drugog izlaza. Ja mislim da se neću ubiti jer mi je majka živa, a znam da bi nju to sahranilo (što bi bila bolja alternativa od toga da ostane živa bez mene, jer se toliko žrtvovala da me odgaji da bi joj to bio mrtvački život bez groba). Vjerujem da nema nje da bih se već ubio (što ću možda i učiniti kada ona umre). Doduše, za sada sam prevelika kukavica za to.
Elem, izgubio sam dva dobra prijatelja (saobraćajka i srčana bolest). Osim ako nemaš terminalnu neizliječivu bolest ili ti fali ud, nemoj da se ubijaš. Bio sam na sahranama, opelima i posjetama porodicama. Nema takve tragedije od toga kada ljudi umru, barem za porodicu. Mislim da je još teže ako se ubiješ jer toliko pitanja ostane nerazjašnjeno. Gledaj mene. Imam sjeban život, usamljen sam (iako imam bliske ljude oko sebe) depresivan sam, imao sam epizode sa samoranjavanjem i razmišljam da se roknem, ali i dalje guram, obavljam poslove, učim i ironije li, pravim planove za budućnost. Pogotovo ako imaš nekoga ko te voli, nemoj to uraditi. Jebeš ga, nije vrijedno, probaj uvijek da izguraš još jedan dan. Znam da je ovo savjet tipa ''slijepac vodi slijepca'', ali probaj. Čitao sam ti definicije danas, jako lijepo pišeš i imaš talenta. Piši brate, daj da čitamo, imaš talenta, nemoj nas uskraćivati za to.
Mislim da te taj zec na profilnoj sa tim svojim psihopatskim pogledom, nagoni na razmišljanje tipa "one way street", baš je neki zao zeka. Nađi drugog zeku, celt ima preljubaznog, kad god ga vidim želim da ga pomazim i opraštam mu svaki put kad pokaže koliko ne zna pojma.
Cek, bre, moj zec mirno pusi dzoint, a Celtov kulira kraj lobanje u fazonu I'd fucking do it again i onda njegov zec bolji. Kako?
Sam si sebi dao odgovor. Dodaću ti extra hint- celt živi u svajcarskoj i sam sebi odredjuje platu
Bataljujem rep i vraćam se starom zanatu- moleraju, tako sam odlučio... Nedostaje mi doduše rođak što sam radio tad sa njim, nismo kretali pre 8, radili smo max do 4 popodne, obavezno smo nosili muzički stub sa nama to znači alat može da se zaboravi ali muzika ne... Oko tri, pola četri peremo alat polako, do 4 završimo, plus uglavnom smo radili kod domaćina ljudi pa bude i ručak, onda u povratku obavezno nas sretne neko pa nas svrati u kafanu, tu zveknemo neko pivo ili nameštaj... Lepa su to vremena bila, eh kad se samo setim
Efektivno smo radili fazon 6 sati dnevno a dnevnicu sam imao isto kao sad jebote
Straja Kilogram nam rekao da ne postojimo
I vas boli kurac pa crkli dabogda
Mnogo ti ja to svega tu imam. Bas me jad savatao celog. Nervozan sam ko pas. Guram dan za danom sve se mislim krenuce, mater mu al stalno to nesto sutraaa prekosutraaa... Nekaaad.... Nestooo...
Al eto nista jos uvek.
Drkaju me na poslu odnosno ne drkaju u pravom smislu. Ujedanjem sam izboksovao status pa me ne drkaju mnogo al brate gledam ljude kako napreduju a ja stagniram a svi znaju da sam najbolji u kolektivu samo eto imas po kojeg matorog kolegu koji je uleteo u kreditine pa druka koga stigne samo da dobije bolji polozaj. Napredovao sam i ja al polako, na misice. Valjda ih bilo sramota da bas mi nista ne bace u kofu. Ne volim da pevam. Strogo sam pravican pa izgleda ne odgovaram nadrejenoj strukturi. Ma dee brate da drukam i da smestam. Si lud? Ni deda mi nije pred katolicanstvom ustuknuo a ne sad tu ja za 100e da se akam. To sa jedne strane.
Sa druge isto neko sranje. Porodica, da!
Zena trudna tj nevencana supruga. Nije da nismo hteli djecu jer bas jesmo. Punio sam ko nezdrav i cak mislim da mi malo nedostaje prskanje kao nekad. Ona mladja i drugacija od mene skroz. Introvertna do jaja. Mislio sam za sebe da sam introvertan al ona je gospodarica introvertnosti. Mlada, nije navikla da radi. Sve gleda u mene. Kad sta i kako. Nista svoje. Sve sto se zamisli su moje zamisli. Ne znam kako da je nateram da se drzne da nesto proba na svoju ruku. Valjda vaspitanje od kuce jer joj je matori bas svezan i smusen. (Lik ne ume da se opusti a cak i kad se zajebava to je neko izrugivanje usiljeno). Ove moje u porodici ta cela prica nervira. Ne gotive je nikako a i ona kao knedlu u grlu da ima kad treba da prica sa njima. Samo odgovara na pitanja sa "da" ili "ne". Nikad nista da pita. Da je zanima. Da smislja nesto. Da ima neki plan. Moje sam obuzdao "jedva" pa vise ne smeju nista da kazu ili da se mesaju.
Al, sta sutra? Znas kad ne znam sta cu rucati odnosno ne znam ni dal cu rucati sta i hoce li spremiti jer realno samo joj je to obaveza u kuci. Realno, ima pun zamrzivac mesine, hrane a ona ipak mene zove da kupim ne znam ti ni ja sta usput. Da kao spremi rucak "neki".
Jbt radim u firmi. Sve zivo placam. Sve zivo radim po kuci. Krecim, gletujem, lepim plocice, farbam, pravim kojecega. Nikakve ambicije. Nikakve drskosti. Samoinicijative... Nikakve volje. Jbt, znas kad sam joj par puta rekao "eeej! Nisi bolesna. Trudna si!"
Da su joj ruke odresene, odresene su. Kad je zivela kod svojih, bukvalno se osecala kao u kavezu a sad vise ne znam kako da joj objasnim da svee moze kad hoce i koliko hoce i sta god da uradi, radi za sebe. Moze kako hoce i sta hoce
Pa ne kapiram zasto zasnivas porodicu sa njom kad u tom odnosu ti samo gubis.
Treba ti neko da ti bude podrska da te motivise da budes bolji. A ne ovo ako ne narucis sta ces sutra za rucak, neces nista ni dobiti jer nije znala sta ti se jede pa eto nije nista spremila...
Napravi joj narudzbinu za nedelju dana unapred i tako svake nedelje, a ako nece moze nazad kod svojih
Ajd da uletim u ovo oko samoubistava, pošto tema uopšte nije bezazlena (poznavao sam desetak samoubica, a i sam sam bio blizu toga, iako sam njih osudjivao)
1 - "Ljudi koji pričaju kako će se ubiti se nikada ne ubiju" je apsolutna zabluda, ubiju se itekako. Nažalost. Ne uvek, možda ne uglavnom, ali u velikom broju slučajeva predju crtu.
2 - "Samoubistvo nije način na koji se boriš sa problemima" je tetralol stav. Čovek nije stvoren da bi se borio sa problemima već da bi živeo i duhovno uzrastao. Veliki, "nerešivi problemi" i gubici ne teraju na samoubistvo koliko osećaj praznine, beznadežnosti i bezizlaznosti. Gnetika takodje igra značajnu ulogu, al da se ostavimo svega toga.
2007. sam za dlaku izbegao da počinim samoubistvo - imao težak nervni slom, nisam spavao 93 dana, mozak se pretvorio u kašu a život u pravi pravcati pakao. Neverovatno koliko u tom trenutku vera i ljudi koji te vole igraju malu ulogu - jednostavno, jama se preljeva i ne možeš više da izdržiš ni dan, ni čas, ni korak, nisi u stanju da misliš o tome kako ćeš se takvim potezom usrati u život mnogih ljudi, tipa majke koju ćeš zaviti u crno, braće, sestara, prijatelja...Jednostavno - ne možeš više i kraj, to je to. I rešim da se na putu kući bacim pod automobil, užasno sebična ideja - usraćeš se u život i tom nesretnom dobrom čoveku koji će imati nesreću da te nosi na duši, postoje daleko prostiji načini, ali mozak jednostavno ne razmišlja kako treba. Ne znam iz kog razloga, ali bi mi nepošteno da sebi ipak ne dam bar neku šansu, a pošto belih, crnih, sivih i crvenih automobila ima kolko oćeš, padne mi na pamet da se bacim pod plavi, ili zeleni, narandžasti, žuti...Jer ih je manje. No jedan je svakako morao naići, svejedno. I stignem na gajbu a ne pojavi se ni jedan od ovih, što je pravo pravcato čudo (jedno od dva ukupno). Časna reč, bio sam spreman na to da bez razmišljanja podletim pod točkove. Preglupa ideja - u svakom slučaju, udjem u stan i legnem da spavam, dva popodne - nebitno što ne smem da zaspim, ležiš i zuriš u polu - mrak, jer te mrak užasava do ludila, a ne znaš šta od sebe da radiš.
Prodje nekako taj dan, sutradan - uhvatim sebe kako stojim na semaforu i čekam da predjem bulevar, pojma nemam gde sam pošao, ni zbog čega, ništa mi nije jasno. Na pola puta (krenuli na zeleno) obidje me u svoj onoj gužvi čovek od dva metra, u nekakvim prastarim farmericama i roze ispranoj majici, bez ruku do ramena. Čovek se krupnim koracima kao senka probijao kroz gomilu, bio je u nekakvoj žurbi. Ova scena me je do te mere ganula da sam stao nasred puta i ostao da stojim, dok mi nije iščezao sa vidika. Ne znam zašto, uzmem tel. i nazovem drugara, javi se, reko - kako čovek bez ruku do ramena briše dupe svaki dan? (to mi je valda prvo palo na pamet). Ovaj posle dužeg ćutanja uzvrati - a kako radi bilo šta drugo? I mene to pitanje skroz iseče - jebote, kako taj čovek radi bilo šta - umiva se i oblači, otvara vrata, jede, radi, živi...I ja kažem sebi - čekaj bre, šta se ovde koji kurac dogadja? Imaš glavu da misliš i učiš, ruke i noge, možeš da radiš, da se boriš, rešavaš probleme i ostalo - šta bre tebi koji moj nije jasno? I donesem dve vrlo važne odluke - prvo, da ono što ne mogu i nemam stavim u drugi, a ono što mogu i imam gurnem u prvi plan (tek tad sam shvatio koliko je to mogu i imam), i da precrtam sve ljude koji mi odmažu i vuku me dole na bilo koji način. Ovo drugo je jako važno. Takodje, shvatio sam da će se problemi, svi problemi, već nekako rešiti. I bio sam u pravu - reše se, dodju drugi, reše se i oni...Iz jednih nešto naučiš, očvrsneš, ojačaš...Drugi, sa vremenske distance, postanu ti presmešni, što su uostalom bili i u vreme kada su bili aktuelni. Nego, dve su pouke
- da sam tada sebi presudio, propustio bih toliko toga lepog i dobrog što mi se u ovih 13 godina izdogadjalo i zbog čega, izmedju ostalog, volim svoj život, a što se u tom trenutku činilo neostvarivim. Bilo je svakako i nesreće, bolesti, teških povreda, smrti voljenih ljudi, besparice, propalih planova...Ali to je sve deo života i naučio sam da se nosim sa tim, kao i svako drugi - kako znam i umem.
- nipošto ne potcenjuj slučajnosti i okolnosti. Čovek veruje da drži sudbinu u svojim rukama i upravlja životom, a to je najveća zabluda koju smo ikada oživeli, i održavamo je živom jer je užasavajuće uopšte i pomisliti da može biti drugačije. Dovoljno je da se niotkud pojavi jedan čovek ili žena i promeni sve iz korena. Sama mogućnost postojanja takvog čoveka i žene vredni su življenja. Voli sebe. Pogledaj prijatelje, ljude koji te vole - to su inteligentni, bistri, sjajni ljudi, ako im nešto značiš mora biti da u tebi ipak postoje neki kvaliteti. Nisi ni blizu tako loš, slab i nesposoban kako ponekad ume da se čini. I sav škart iz života oteraj u pm. Nauči da budeš zahvalan - nisi u bedi, ako i jesi - zdrav si i prav, ako i nisi - nemaš dvoje retardirane dece (znam i takve ljude). Stotine hiljada ljudi danas nemaju ni vodu ni šta da jedu, ni gde da sklone glavu - neće imati ni sutra, a ne pada im na pamet da se ubiju. Milioni staraca dali bi sve što imaju da budu u tvojoj koži, samo da ne budu starci. Sagledaj stvari i iz njihovog ugla. I da, još i ovo - ne dozvoli nikome da te jebe i zajebava, i drugo, nabavi i pročitaj ovu knjigu, itekako vredi https://kontrastizdavastvo.rs/proizvod/zasto-se-niste-ubili/?gclid=Cj0KCQjwtZH7BRDzARIsAGjbK2acQJKVYCm47OwxlPRjYDgIqAEXd4QJSiFQ-Hhi9kkkYd6HeKYxQ9gaAlHZEALw_wcB
EDIT : nadam se da ću jednom sresti tog čoveka bez ruku da mu se zahvalim; znam da deluje nenormalno, čak teatralno, ali bukvalno mi je spasao život a da i ne zna.
auu kolki tl:dr;
SPOILER
nije se ubio
SPOILER
93 dana nisi spavao??? jab se ubio
Salu na stranu, auh, mogu da zamislim kako je bilo. Kako nije naisao neki zuti jugo pun pticjih govana hahaa imao si srece. Ja sam ove godine pokusao da se ubijem, nikad vise. Mnogo bre boli.
Sto se genetike tice, mislim da je zelja za samoubistvom nasledna. Al nema ko da je nasledi
Melkijades je dosta dobro opisao suštinu.
Melkijades, tvoj post jeste suština., slažem se sa TI.
Nash Bridges, počeo si za problemom i završio sa problemčinom. Za ovo drugo je pitanje: -ko (kakva) je ona (tvoja žena)?
-zašto si je ti baš takvu izabrao?
Posle ćeš već znati šta ćeš dalje.
Granon-chan, pantsu misete moratte mo yoroshii desu ka?
A mozhe i titties ☺️
Znam kako izgleda, al nisu neki "problemi" tipa ostavila me riba/ostao bez posla/zavrsio na ulici ili stagod, nije uopste neka depresija ili ragequit, vjeruj mi, prvi sam 100% protiv ovakvog rjesenja za takve probleme