Хипстерговно
Rekli o sajtu
Vukajlija, lijek koji je potisnuo iz upotrebe Edronax, Zoloft, Prozac, Aktivin H i ostale antidepresive. Nuspojave su: grčevi u trbušnim mišićima, suzenje očiju, ludački osmjeh i lako se navući na njega.
Psiholog · 20. Februar 2011.
Pazi, ja sam napisala da su oni ograničeni po nekim pitanjima.
Ali opet, mi ovo pišemo i automatski mislimo da smo pametniji od njih.
Tj. pametniji od jedne subkulture, generalizujemo.
Tako da, mislim da je razgovor o tome ko je manje ograničen mrtva trka, pošto je svaki čovek po nekom pitanju ograničen.
Iskreno, jako bih volela da postoji neka definicija o ograničenosti, zanima me na šta ljudi tačno misle kad kažu da je neko ograničen. Kapiram u teoriji šta to znači, ali ljudi uglavnom pominju u najvećim nebulozama tu reč.
Свиђа ми се ово.
Иначе, опасно је почело да смара прозивање хипстера.
Tj. pametniji od jedne subkulture, generalizujemo.
Ja ovo nisam rekao. :)
Samo samo rekao da preteruju.
Nisam na nas dvoje mislila (tj. na sebe delimično i jesam, pošto postajem okružena njima, a davno sam prestala da budem licemerna i da ne govorim ono što jeste), mislila sam generalno na ljude sa ove teme. A ne mora neko da mi kaže, vidi se po stavu.
http://www.libo.ru/uploads/posts/2008-03/1206367107_26533_s__romantika_pozitiv_1.jpg
Eve ga slika, ideal za hipstere!
Savremeno hipsterstvo, svoje korene ima u Džejms Din eri Holivuda, eri koja je zarad kapitalističkih interesa (kao po običaju) propraćena pozamašnim marketingom u lajfstajl časopisima, kako bi bili prodati proizvodi koji karakterišu izvestan pogled na svet. Niske kapitalističke pobude, po dobrom starom običaju stoje u osnovi mnogih društvenih fenomena. Džejms Din je bio definicija hipstera, sa „boli me kita za sve vas smrtnike“ stavom, koji se munjevito proširio određenim delom američke omladine. Tada je hipsterstvo postalo subkulturno, jer je predstavljalo originalni stav koji su neautentični pojedinci prisvajali, i kao svaka subkultura istrošilo se čim je prošla njegova moda.
Savremeno hipsterstvo je vampir starog prevaziđenog hipstrestva, i kako sada stvari stoje, vampir je zato što mu se nikako ne nazire smrt tj. način kako ubiti tog odvratnog krvožednog nakazog monstruma savremenog društva koji sisa krv i umrtvljuje omladinu, omladinu koja od svoje nezainteresovanosti gradi svoju autentičnost i svoj imidž. Internetom je hipsterstvo povampireno i prošireno diljem zemaljske kugle, ono traje i traje i traje... Kažem da ono nije subkultura, i okarakterisao bih ga (paradoksalno) kao nad-subkulturu. Ono predstavlja i čak propagira ukalupljivanje SVIH u specifično odricanje bilo koje subkulture i specifičnu težnju za autentičnošću. Ono mami mladog i lakomog pojedinca da svoju autentičnost gradi time što će da teži ka autentičnosti zapravo je silujući, čime se sama autentičnost poništava. Čovek nikada ne može biti originalan ako je svestan svoje originalnosti, jer originalnost dolazi iz samog čoveka koji je sa njom saživljen. Hipster pokušava tj teži originalnosti, tako da je hipsterstvo ultimativni mejnstrim, jer je originalnost danas najpoželjnija osobina. Zato ne postoji matrica koja je karakteristična za sve ljude koje je moguće okarakterisati kao hipstere. Velika je greška traženje suštine u odeći, odeća je samo stvar onoga što modni časopisi stavljaju na naslivnice. Hipster je univerzalna oznaka za sve one koji negiraju identifikaciju sa bilo kojom subkulturom i od sebe samih grade kult svoje ličnosti – narcizam par excellence. Otud I ti stereotipi da hipster sluša najčudniju mjuzu… Hipster, da bi bio hipster, mora da ne bude hipster i da bude isuviše nezainteresovan za takvu vrstu etiketiranja, on čak treba da bude nesvestan svog hipsterstva (zanimljiva je Jovičićeva definicija ultimativnog hipstera, jer je blizu da pogodi suštinu fenomena). Hipsterizam je ubedljivo najzajebaniji i najrasprostranjeniji društveni fenomen koji trenutno preživljavamo, a kojeg ja mogu da se setim.
Najžalosnije je to što kad prevaziđemo hipstera u sebi, samim tim činom postajemo nad-hipsteri. Čini mi se da je autentičnost i originalnost mrtva, verovatno je to razlog zbog kog toliko žudimo za istom….
Eto... ko je razumeo - shvatiće
Odlično rečeno.
Ja kao čovek koji nikad u životu nije video ni hipstera, (mislim da ni emosa nisam video), se zahvaljujem filantropofobu na ovom postu, meni se čini da je čovek objasnio šta je to...
Jebote, kad je ona defka o ZAZu bila na naslovnoj, čitao sam sve one komentare i osećao sam se toliko van te priče da sam pomislio, ili su svi ovde ludi, ili sam ja lud.
Čak nisam ni čuo tu pesmu, boli me briga da pumpam nečije vjuze na jutubu samim tim što ću da proverim nečiju tvrdnju da to ima mnogo vjuza...tako je i Ekrem Jevrić napumpan...inače, kad smo kod njega, po filantropofobovom objašnjenju Ekrem Jevrić je pravi hipster jer čovek, ja potpisujem , ni on ne zna šta je i kakav je fenomen...
Ne, on je nesvesno autentičan. Hipsteri svesno teže ka autentičnosti.
postoje dvije vrste hipstera:
1. klasični hipster (poznat još kao i "fake" hipster), to su oni hipsteri koje svi prozivaju, koji furaju čudnu garderobu i čudnu muziku, da bi se izdvojili od svih, koji se TRUDE da budu autentični, originalni i sve tome slično, odlikuje ih narcisizam, elitizam i prezir prema svima ostalima. Ova osoba nastoji biti što sličnija tipu pod 2, ali joj to nikad ne polazi za rukom.
2. pravi hipster (poznat još i kao "ne-hipster"). To je prirodno originalna i autentična osoba koja se ne trudi da bude originalna i autentična. Odlikuje je visok stepen individualizma , ali ne i narcisizma, kao i poštovanje prema svima ostalima i prema svim subkulturama, iako ona sama ne pripada ni jednoj. Ta je osoba po pravilu skromna, za sebe ne misli da je ništa posebno, smatra sebe najobičnijim čovjekom, ali je ipak jako uticajna. Veoma je open-minded i interesuje je sve i svašta. Nije je sramota da sluša turbo folk i gleda reality show, jer to smatra zanimljivim fenomenom za proučavanje. Itd. Uglavnom ta osoba ima veoma malen ego, i to joj omogućava da transcendira SEBE, tj. ne uzima sebe uopšte ozbiljno, nije fokusirana na sebe niti na svoj položaj u ovoj ili onoj subkulturi, već je fokusirana na druge ljude kao i na stvari koje je interesuju. Boli je kurac šta o njoj misle (sve dok joj to nije zaista bitno iz nekog konkretnog razloga, npr. naravno da će nastojati ostaviti dobar utisak na curu, ako hoće da je smuva). Neki od njih nikad nisu ni čuli za pojam hipster, ali većina jeste, jer su za sve zainteresovani, pa tako i za razne subkulture.
Jedino što je zajedničko klasičnom hipsteru i pravom hipsteru (poznatom i kao ne-hipster) je to što ne pripadaju ni jednoj subkulturi.
Pa, u mojoj interpretaciji nažalost da. Čak mi se sviđa primer, jer upravo pokazuje radikalnost problema. Taj čovek nikada ne bi mogao da iskrsne na tv-u da nije savremenog hipsterstva. On ostvaruje hipsterski ideal, upravo kroz nesvesnost o svojoj originalnosti, kojoj hipster teži kao prema svom ultimativnom idealu ali je nikad ne ostvaruje, naprotiv u težnji je poništava. Kakva god da je Ekremova originalnost - ona postaje autentična kada se mogućnost originalnosti istroši, originalnost je resetovana i jednim klikom miša vratismo se na pećinskog čoveka pred čijom sirovošću ostajemo zadivljeni ili zapanjeni ili zgroženi, kako ko...
Jebo društvo u kom je Ekrem Evrić retko autentičan tip... o tome upravo govorim...
Jovičiću, upravo je ovaj tvoj post simptomatičan, i moram da te, jednim svojim psihološkim uvidom u tvoju ličnost putem interneta, obavestim da si ti hipster. Hipster si zato što si opisao idealnu sliku sebe iz svoje perspektive (ultimativni narcizam), rekao da taj opis jeste opis pravog hipstera koji se ne može podvesti ni pod jednu subkulturu. To si ti Jovo jer ti nisi lišen te samosvesti. Kreirao si u svojoj glavu idealnu sliku autentičnog sebe i misliš da je ispunjavaš i da je verodostojna. Razlikuješ se od drugih samo varijabilno, u tome što drugi ne zamišljaju na taj način svoju autentičnost...
Hipster ne postoji, on je neostvarivi ideal (osim ako čovek nije idiot poput Ekrema Jevrića)
Čovek mora da stane pod neku zastavu, to mu skoro pa u prirodi. Ljudi ne treba da odriču to. Autentičnost uvek mora da se realizuje kroz neku formu, mora da se oformi, ne može da bude bezoblična i bezlična.
ON NE POSTOJI!!! ON JE LAZ!!!!
E pa to nije moja idealna slika sebe jer ja sebe uopšte ne smatram takvim, nit sam nešto posebno originalan, nit sam u svemu autentičan, niti sam uticajan, niti proučavam sve te fenomene na tako dječije radoznao način, nisam ni neopterećen, blam me je mnoge stvari priznati u javnosti, imam komplekse i sl.
Dakle, daleko sam ja od toga.
Ono što sam ja opisao jeste idealna slika originalne, uticajne i sazrele ličnosti. Volio bi biti takav, ali nisam takav, ali se ni ne trudim. Ne zato što bi me trud pretvorio u klasičnog hipstera, već zato što sam svjestan da se trudom i nasilu to ne može postići. Takvo stanje se može postići samo dugogodišnjim sazrijevanjem, pod uslovom da osoba ima neke prirodne predispozicije za to. A ja ih vjerovatno nemam. Jer da imam, do sada bi vjerovatno već bio vođa nekog dobrog benda, višestruko nagrađivan pisac, naučnik ili štatijaznam. Ili bi bar imao kolumnu u nekim dobrim novinama.
Pravi hipsteri su ti npr. Nikola Tesla, Šarl Bodler, Dostojevski, Mark Tven, Milan Mladenović, Džoni Štulić, Stiven Hoking i sl.
http://24.media.tumblr.com/tumblr_lm6dyrrLd31qcqorzo1_400.jpg
http://27.media.tumblr.com/tumblr_ldy8xgPR3F1qcqorzo1_500.jpg
http://29.media.tumblr.com/tumblr_lb408osiU61qcqorzo1_500.jpg
http://26.media.tumblr.com/tumblr_l9ub3sWFy41qcqorzo1_500.jpg
Ja znam samo da je hipster mačka urnebesna.
Jovo, nisam mislio da te vređam, mada se nisi ni uvredi, što znači da si "kul" tip :-)
Ja ipak mislim da jesi hipster, kao uostalom i ja, i svi mi mladi ljudi danas, naravno u mojoj interpretaciji u kojoj sam probao da raspakujem fenomen
Naravno, jebe nas semantika, ne mislimo isto pod tim pojmom i to je to.
Od ovih koje si naveo, po mom mišljenju jedino Hoking i Štula mogu da se takmiče za etiketu, ostali ne dolaze u obzir, jer je hipsterstvo odlika isključivo savremenog sveta, makar ovo mutirano hipsterstvo na koje ja mislim, naravno, ti imaš sasvim drugačije shvatanje pojma i to je to...
Dakle ja nisam ni pravi hipster ni klasični hipster. Jedino što mi je zajedničko i sa pravim i sa klasičnim hipsterima je to što ne pripadam ni jednoj subkulturi i što cijenim vrijednosti pravog hipsterizma (kojima i klasični hipsteri neuspiješno teže)
Za razliku od klasičnih hipstera ja se ne trudim da te vrijednosti nasilu ostvarim, niti pljujem po drugima, niti imam taj element elitizma i narcisizma. Barem ne u nekoj velikoj mjeri.
A za razliku od pravih hipstera, jednostavno ne posjedujem taj stepen originalnosti, radoznalosti, kreativnosti, uticajnosti, autentičnosti i neopterećenosti, da bi mogao biti pravi hipster. Sve ja te vrijednosti poštujem ali sam svjestan da ih ne ispunjavam, niti se trudim na silu da ih ispunim, iako u podsvijesti vjerovatno tome težim.
Filantropofobe, šteta što si proredio dolaske na sajt i učestvovanje na temama.
Evo da proširim kategorizaciju i van svijeta hipsterizma. Dakle opšta podjela ljudi osim prve dvije kategorije sadrži još neke:
1. Klasični hipster (fake hipster - već opisano)
2. Pravi hipster (ili ne-hipster - već opisano)
3. Nesvrstani obični lik (donekle liči na pravog hipstera, ali je i dalje iskompleksiran, opterećen koječime, ali ne pretjerano, nedovoljno originalan, bez nekog posebnog uticaja, bez nekih revolucionarnih ideja, ali barem ima jednu dobru karakteristiku pravog hipstera, a to je da ga UGLAVOM boli kurac za pripadnost kojekakvim frakcijama, "svoj" je čovjek koliko je to u njegovoj mogućnosti, manje je opterećen od raznih subkulturaša, ima i ostale karakteristike pravog hipstera, ali nedovoljno izražene, u suštini, taj lik je retardirani brat pravog hipstera)
4. Subkulturaš (dijele se na metalce, fensere, dizelaše, gotičare itd.)
Ja sebe svrstavam u 3. kategoriju.
Pa većina normalnih ljudi (u odredjenoj meri) i pripada kategoriji pod 3.