Приче о духовима, ванземаљцима и сл.
Rekli o sajtu
Štek je dobro sakriveno mesto. Varijacija ima bezbroj: recimo štek-ocene su „isključivo dobre ocene koje se čuvaju za ‘ne daj Bože' situacije, odnosno period kada pljušte kečevi“, piše jedna vukajlijašica. Tako će iskusni školarac prećutati roditeljima da je dobio peticu, a to će im saopštiti tek kada dobije i nekog keca – da bi ublažio negativni efekat.
Deutsche Welle · 29. April 2011.
Ovo je možda malčice off-topic, to jest, nije u pitanju priča iz života, već samo obična strašna priča, ali mislim da će vam se svideti.
Čovek se vraćao kolima kući sa posla. Bilo je jako kasno, a on je bio veoma umoran. "Izazvaću nesreću", rekao je sebi "ako nastavim da vozim. Bolje da stanem, da nadjem neko prenoćište, pa ću se sutra vratiti kući." Vozio je tako još malo i naišao na gostionicu. Gostionica je bila mala, stara i oronula, ali je radila. Čovek je ušao unutra, iznajmio sobu na jednu noć. "Vaša soba je na kraju hodnika na trećem spratu" rekla mu je recepcionarka pružajući mu ključeve. Taman kada se zaputio ka sobi, ona ga zaustavi. "Moram da Vas zamolim nešto. Na tom spratu se, sa leve strane nalaze jedna vrata bez broja. Molim Vas da nikako i nipošto ne ulazite u tu sobu". Saslušavši je, čovek je krenuo sa svojoj sobi. Došao je do trećeg sprata i krenuo ka sobi na kraju hodnika. Usput, pogled mu okrznu vrata sa leve strane, bez broja. "Ne", rekao je sebi, "nemam ja tu šta da tražim, obećao sam da neću ulaziti". Stigao je do svoje sobe, gurnuo ključ u kvaku, ali... Znatiželja ga je savladala. "Neće škoditi ako samo provirim kroz ključaonicu". Pogledao je i unutra je video ženu koja je sedela na stolici okrenuta ka prozoru. Osim njenog kreč-belog tena, nije primetio ništa čudno, i otišao je na spavanje. U sred noći, probudio se. Ona soba mu ponovo nije davala mira. "Nemoguće da je unutra samo žena. Sigurno ima još nekoga, još nečega, čim je ta soba zabranjena". Ponovo je otišao do vrata bez broja i provirio kroz ključaonicu. Međutim, ovoga puta je video samo nešto crveno. "U redu", pomislio je. "Verovatno su primetili da sam gledao pa su stavili neku crvenu tkaninu preko kvake, da ne bih video šta se dešava". Vratio se na spavanje. Ujutru je sišao na recepciju, vratio ključ i platio sobu. "Izvinite", kolebao se. "Znam da ste rekli da ne smem da gledam šta je u onoj sobi, ali ja moram da pitam... Šta je to tako tajanstveno u vezi one žene?" Recepcionarka ga popreko pogleda, ali zatim reče: "Pa dobro, kada ste već gledali, pretpostavljam da mogu da Vam kažem... Pre nekoliko godina, u toj sobi se desila strašna nesreća. Muž je surovo ubio svoju ženu. Od tada njen duh boravi u toj sobi... Ali, ono što je bilo jako čudno kod tih ljudi je što su imali kreč-beli ten, samo su im oči bile crvene."
@Midori
Šuti, čo'eče, kakav off-topic, ovo je najbolja koju sam pročitao. Naježih se...
Pfffff, albino lafo gledao kroz ključaon'cu? Pfffffff, kenjara, nije mi se dojmilo.
http://crowdfusion.myspacecdn.com/media/2011/06/27/ancient-aliens-guy-600w.jpg
http://www.manemoj.com/link_enc.php?id=47291
E, pa kad vam se svidela, evo jos jedne:
Neki covek je lovio u sumi i, tako loveci, potpuno izgubio pojam o vremenu. Pao je mrak, i on nije mogao da se orjentise kako bi se vratio kuci. Resio je da protumara malo po sumi, ne bi li eventualno pronasao nekakvo prenociste. Nakon nekog vremena, naisao je na staru oronulu kolibu. "Pokucacu", pomislio je, "i objasnicu vlasniku o cemu se radi, sigurno ce me pustiti da prenocim." Pokucao je, ali nije bilo odgovora. Pokusao je da otvori vrata koja su, na njegovu srecu, bila otkljucana. Prvo sto je ugledao bio je hodnik, a na kraju njega bila je sofa. "Odlicno", rekao je sebi. "Prespavacu ovde, a vlasniku cu sutra sve objasniti". Kako se kretao kroz hodnik ka sofi, primetio je da su na zidovima okaceni portreti jako cudnih, izopacenih ljudi. Kako se kretao, cinilo mu se da ga ti portreti prate pogledom. Svoj strah je pripisao umoru, i legao da spava. Ujutru, kada se probudio, zaprepastio se jer je video da na zidovima nema portreta, vec prozora.
Midori,što ovako kasno pišeš ovo?
Фазон, вид'о Ђоковиће.
Fazon video je svoj iskrivljen odraz u svakom prozoru.
А и то што велиш.
Oćemo još!
Može to i jače, udri.
Е пајсад вако: Ја, фазон, пролазим атарским путем, видим трактор у атару без возача. Ја се усро к'о грлица, потрчим према трактору да видим шта се догађа, оно- трактор сам иде, сам мења брзине, начи који шоу. Ја се окачим на трактор, провирим у кабину- кад оно неки миџет коем се споља не види вугла тера трактор. Ид у пичку материну, бар окачи троугао кад већ прецтављаш опаснос на путу.
Био бих пресрећан када би неко написао неку причу, која не може да се објасни!
Evo ja ću vam ispričati priču iz prve ruke, ja tom čovjeku vjerujem 1000%.
Naime, priča je o jednom napuštenom vojnom skladištu municije nedaleko od Sarajeva. Tokom nesrećnog rata u BiH u tim hangarima su muslimanske snage držali pritvorene Srbe. Bio je to logor kao i svi drugi - ljudi su držani u nehumanim uslovima, maltretirani su, gladni, žedni, silovani, prebijani, zlostavljani, naposlijetku i ubijani. Kao i u ostalim slučajevima - propaganda je učinila da se ti zločini zataškaju i zaborave. Ali žrtve nisu zaboravile.
Prošlo je od rata 14 godina. Suživot i demokratija je sastavni dio Bosne i Hercegovine. I vojska je zajednička. Bivša vojna skladišta su u vlasništvu vojske i redovno se čuvaju. Svi sem ovog magacina-logora.
Naime, moj drugar je dobio naređenje da ide na noćnu stražu u taj magacin. Kaže, veliki magacin, ogroman, prazan, slabo osvjetljen, sa jednom prostorijicom unutra, kao kancelarijom. Napolju je bila stražarska kućica za vojnika. On se fino smjestio u kućicu, pustio tranzistor i stražario.
Odjednom, počinje nevrijeme. Sijeva, grmi, vjetar monsunske snage, kiša dobuje po kućici. Uslovi su katastrofalni i on se sakriva unutra, u tu kancelariju, ko veli - niko normalan neće dolaziti da provjerava da li sam na stražarskom mjestu po ovom kijametu. Kancelarijica je fino osvjetljena, ima čak i stari vojni ležaj i deke. Odlično, ko veli, taman malo odkunjam do ujutru.
Zavalio se u krevet u sjedeći položaj, stegao zakočenu pušku, i sjedio je tako ušuškan u deku. Nije mogao zaspati. Neka ga je jeza prožimala kroz tijelo, bez prestanka. Odjednom, otvaraju je vrata od kancelarije. Moj drugar pokušava da ustane - ne može. Pokušava za otkoči pušku - ne može.
Po njegovim riječima, u kancelariji se stvorila toliko jeziva utvara da je to teško opisati riječima. Bila je mršava, zabrađena, ljudskog lika ali izranjavana i bez očiju u očnim dupljama, samo neko crnilo, tama praznih očnih otvora. Strahovita hladnoća je zavladala u kancelariji. Moj drugar je zanijemio, obamreo od straha uspio je samo da zatvori oči, i iako nije vjernik niti neki musliman, učio je El fatihu i Bismilah, Oče naš, Zdravo Marijo, pomolio se svim nebeskim silama samo da živ ostane. Skupio je snage da otvori oči. Utvare više nije bilo. Ostala su otvorena vrata. Puška je bila otkočena i sa metkom u cijevi.
Motorolom je pozvao kasarnu i tražio pomoć. Ubrzo su došla još dvojica momaka. Prvo što su ga upitali bilo je - Emire, dragi prijatelju, kad si ti osijedio?
Da, osijedio je preko noći. Ispričao je tu priču svima u kasarni. Jedan stariji oficir je tada rekao da je taj hangar bio logor za Srbe.
Od tog događaja više niko nikada nije otišao na stražu u taj hangar. Prijetili su im i zatvorom i otkazima ali nikoga nisu mogli nagovoriti. Odlučili su da taj hangar ostave bez straže.
Možda je tako i bolje, žrtvama je vojske preko glave.
Po njegovim riječima, u kancelariji se stvorila toliko jeziva utvara da je to teško opisati riječima. Bila je mršava, zabrađena, ljudskog lika ali izranjavana i bez očiju u očnim dupljama, samo neko crnilo, tama praznih očnih otvora. Strahovita hladnoća je zavladala u kancelariji. Moj drugar je zanijemio, obamreo od straha uspio je samo da zatvori oči, i iako nije vjernik niti neki musliman, učio je El fatihu i Bismilah, Oče naš, Zdravo Marijo, pomolio se svim nebeskim silama samo da živ ostane. Skupio je snage da otvori oči. Utvare više nije bilo. Ostala su otvorena vrata. Puška je bila otkočena i sa metkom u cijevi.
Motorolom je pozvao kasarnu i tražio pomoć. Ubrzo su došla još dvojica momaka. Prvo što su ga upitali bilo je - Emire, dragi prijatelju, kad si ti osijedio?
Da, osijedio je preko noći. Ispričao je tu priču svima u kasarni. Jedan stariji oficir je tada rekao da je taj hangar bio logor za Srbe.
Od tog događaja više niko nikada nije otišao na stražu u taj hangar. Prijetili su im i zatvorom i otkazima ali nikoga nisu mogli nagovoriti. Odlučili su da taj hangar ostave bez straže.
Ако је оседео, онда је то јако, јако велики страх био у питању, чим је успео да оседи преко ноћи.
A ako je pokušavao da zadrema, možda mu se desilo nešto što se meni desilo jednom - probudio sam se u sred noći i nisam mogao da mrdnem. Znači ni ruku ni nogu, ni glavu da mrdnem, ne mogu da otvorim usta da viknem, i tako to traje 2 min. i prođe. Posle su mi rekli da je to normalno, da se desi ponekad i da je to zato što dok spavaš isključene su ti neke osnovne funkcije( naravno ne kao disanje ) da bi se telo odmorilo, i dešava se da se naglo probudiš i da ti se ne povrate sve te funkcije blabla neam pojma. Ja se usro bio... A za utvaru je možda halucinirao, možda je u polusnu umišljao nešto?
Pričao mi jedan stari bosanac što sam radio s njim da se slično desilo i nekom njegovom poznaniku, zalutao na ničiju zemlju pa zapucali na njega, jedva se zavukao u neku udubinu. Gađali su ga tu čitav dan dok nije pala noć pa se izvukao, kad se vratio svojima videli su da je od straha osedeo, imao gustu crnu kosu a odjednom beo ko ovca.
http://29.media.tumblr.com/tumblr_lsbijgF9Iy1qgfz4qo1_500.gif
Ne znam šta je u pitanju, neki je mehanizam proradio, al' momak je osijedio za jednu noć.
Nešto mu se zbilo, ko zna šta je...