Приче о духовима, ванземаљцима и сл.
Rekli o sajtu
U busu se devojka svadja preko fona da se ne kaze Vukajlija nego Vujaklija za recnik... ocaj na njenom licu kad je shvatila da ne moze objasniti
Mokoš · 11. Maj 2011.
U busu se devojka svadja preko fona da se ne kaze Vukajlija nego Vujaklija za recnik... ocaj na njenom licu kad je shvatila da ne moze objasniti
Mokoš · 11. Maj 2011.
U jbt kakav trip...ovo sto je skocimis pricao da ti se zalijepi za ledja meni je to jedan stariji lik na selu pricao da mu se ista scena dogodila....da mu je skocilo nest' na ledja da je jedva otresao i da je pobjegao glavom bez obzira....
Samo vi pričajte.I samo ja čitam.
Čitam i ja. Ne propuštam nijedan post od početka :)
Naslušala sam se u životu pun tučak takvih priča, što od lažova, što od ljudi kojima se može verovati. Ali ja lično nisam imala takvih iskustava, niti želim!
Evo jedne urbane:
Pričala mi sestra od tetke (tako valjda počinju sve ove priče), vraćala se iz KST-a nešto posle ponoći a živela je u iznajmljenom stanu negde iza Novog groblja. Noćni prevoz katastrofalan pa ona krenula pešice niz Ruzveltovu pa ka Bogosloviji pored groblja, a bio novembar, magla. Kako se približavala groblju tako joj je i strah rastao. Srećom, sustigne nekog lika srednjih godina, koji se lagano peo ulicom i, pošto joj je strah od groblja prevladao sve druge strahove, ona ga zamoli da joj pravi društvo dok prođu pored groblja. Lik, malo ćutljiv ali ljubazan, prihvati i tako oni, skoro u potpunoj tišini, kroz maglu, prođu pored kapije groblja, pa uz ogradu i do drugog ćoška. Kada su stigli do kraja ograde groblja, on stade, pa joj se izvini i reče da ne može dalje da je prati jer mora da ide u drugom pravcu. Sestra mu se zahvali još jednom i reče da ne zna šta joj je bilo, jer se ranije nije plašila groblja, na šta joj on reče: "Nema na čemu, razumem vas potpuno, i ja sam se plašio groblja....dok sam bio živ."
Aхахаха који лик! Једном сам увече кренуо преко тог гробља јер ми је пречица, ал' сам одустао, много мрачно јеби га.
hhahahahahahha koji car
Lik, nego šta. Taj strah od groblja je osobito izražen kod onih koji su odrasli na selu. Tamo je običaj da se deca plaše grobljem da se ne bi igrali na njemu, em što po nekoj logici nije prikladno (mada sumnjam da bi meni nešto osobito smetalo da sam pokojan), em da ne bi prevrtali spomenike, gazili cveće ili razbijali saksije.
Sličnoj svrsi je služilo i plašenje vodenicom.
Još jedna od mene pričica u vidu strašnih. Kaže ovako, pošto sam ja sa sela, ovde takve priče vrebaju stalno, al' ja ne veruem u to, nači ide ovako: Vraćam se ja od druga, noć, mesečina bruka, skroz lepa noć. Međutim začuh ja nešto tipa, koraka iza mene par metara, ja stanem, ništa se ne čuje, ja krenem ono opet, a koraci su se čuli nešto tipa: šljamp, šljamp. Mene steg'o neki trip, vrste opasan. Jeza niz leđa piči, ma svi oni tripovi kad se uplašiš, izoštrila mi se čula u fazonu sve vidim sve čujem, muda otišla u stomak a govno tu da se porodi. Kroz glavu mi prolaze sve one strašne priče što sam čuo od babodeda, i jbg moraš se uplašiš. Stanem ja, ma jebem mu miša okrenem se, ono ništa, palim pljugu da se smirim, krenem, ono šljamp šljamp za mnom, ja potrčim malo i ono ubrza. U rek'o dete mu jebem, pa šta je! Prolazim pored nekih šuma, još veće kenjaža me hvata, čujem svaki cim iz šume, kao da sto đavola se nalazi u njoj. Već me oblio hladan znoj, što se kaže kod mene u selu, kad se usereš od straha. I odjednom prođe meni nešto kroz glavu, a nije šipka, pa jebo te kad stanem to se ne čuje kad krenem se čuje. Aaa pa da... pazi tripa, ja bio u japankama, a noć u selu nema buke svi spavaju i zapravo japanke pravile odjek od silnih šuma pored puta... Tako da, ono što sam pre neki dan napisao ovde, ponavljam opet. Sve je to u našim glavama i to je jedini problem, što ljudi mnogo više utripuju, nego što zapravo vide. Nadam se da će nekom ovo koristiti...
http://img.webme.com/pic/g/gizliilimler/5000000001524408.gif
Jebote međedu, koji antiklimaks :)
Očekivao sam da iskoči - pa barem nindža kornjača.
Ja sam cuo pricu za zenu koja je stalno isla preko groblja kuci. Tako se procula prica i seljaci pocnu da joj ne veruju. Mislili da se samo hvali i pravi vazna. Naprave oni tu neku opkladu sa njom, e sad da bi dobila opkladu trebala je da zabode neki mali kolac kod groba njenog muza. I tako se ona vraca kuci uvece istim putem, stigne do muzevog groba, izvadi onaj kolac iz torbe i zabode ga u zemlju. Medjutim nije primetila da je zabila kolac tako da je bukvalno prikovala haljinu za zemlju. Sutra su je nasli mrtvu pored groba. Dobila je srcani udar jer se verovatno uplasila da je ko zna sta.
Мог комшију су препадали опасним призорима када би био немиран. Једном бејах код њега ја и играсмо се нечега. Кад он оде да нешто узме. И би тако. Узеше он неку теглу џема или слатког или шта већ и дође ми. Узе чекић рекавши ми да идемо да сломијемо теглу. Но зло не спава! У томе улеће његова матера сва разуларена, чувши његово интересовање за лом тегле чекичом. Дохвати га својом шаком за подлактицу, ко дрвосеча секиру, када оће да поломи храст од стотину и педесет лета! Сав се скупише он јецајући и пребледевши мољаше матер му да га не куди. Не беше њојзи жао и запрети му грохотним гласом стегнувши му руку до плаветнила: "Остави де то одма да не зовем полицју да те воде!".
Остави он теглу и побеже узвељен цмиздрећи. Од тада се нисам видео са њим наредна два сата...
Au jbt...
Toše Proeski živi drugi život kroz svoju pesmu "Pratim te" na Vukajliji.
Za sada prati 41524 člana (videti profil).
Meni je ovo poprilično paranormalno.
Samo da se ubeležim, imam i ja takvih (par) dešavanja.
Pa piši!
Замало да се уплашим. Значи само мало ми је фалило.
Svaka čast, čim sam ovo vidio, zovnuo sam babu. Inače, ima slab krvni pritisak. Kad je vidjela ovo, sasrala se, ali se pritisak vratio u normalu.
Evo ja samo nešta da ostavim da mi je kasnije lakše pronaći temu ;)
Ja sam cuo pricu za zenu koja je stalno isla preko groblja kuci. Tako se procula prica i seljaci pocnu da joj ne veruju. Mislili da se samo hvali i pravi vazna. Naprave oni tu neku opkladu sa njom, e sad da bi dobila opkladu trebala je da zabode neki mali kolac kod groba njenog muza. I tako se ona vraca kuci uvece istim putem, stigne do muzevog groba, izvadi onaj kolac iz torbe i zabode ga u zemlju. Medjutim nije primetila da je zabila kolac tako da je bukvalno prikovala haljinu za zemlju. Sutra su je nasli mrtvu pored groba. Dobila je srcani udar jer se verovatno uplasila da je ko zna sta.
e to nije istina, jer je ista priča za, ja mislim djevojačku pećinu, u Bosni, kao kladila se cura sa braćom da smije noćit tu, i ujutru kad je krenula kući pošto je dobila opkladu prislonila štap na haljinu i mislila da je nešto vuče i umre od straha. poznata je to pećina veoma.
Ovo je izgleda ko ona priča sa španskom mušicom, ribom i menjačem, sve je slično osim što varira da li je menjač od bjuika, kadilaka ili forda.