Приче о духовима, ванземаљцима и сл.

  1. Dopuna: ova dela se odnose na falsifikovanje, napad na ustavni poredak, terorizam i sl. Dakle to su dela kod kojih naše zakonodavstvo može da se primeni i na strance koji su delo počinili u inostranstvu. A za sva ostala dela se može primeniti na naše državljane koji su delo počinili u inostranstvu.

  2. може наравно, знаш која би анархија владала у супротном.
    зато постоји 4 принципа важења кр. закона, територијални, персонални, реални и универзални па су све могуће ситуације покривене о коме год да се ради, где год извршио кр. дело, где год побего, шта год сјебо, кога год сјебо као и све могуће ситуације у које су укључени странци, било да су извршили, било да су оштећени итд.

  3. Mi pravo u čelo život mi ne treba

  4. Idemo večeras, pripremajte price

  5. Ispričaću vam jednu priču iz moje porodice. Da li ima realno objašnjenje, možda i ima, ali je svakako jeziva. Moja majka je imala brata koji je živeo u Francuskoj. Pre 25+ godina, on je nedaleko od svog sela, u povratku iz Pariza poginuo. Tamo je imao sina i ćerku. Neko vreme nakon njegove pogibije, njegova deca su prvi put došla u posetu babi i dedi, i tom prilikom zajedno sa mojom sestrom, spavali su svi zajedno u sobi. Napominjem da moj pokojni ujak nije godinama dolazio u Srbiju, i da ga moja sestra koja je tad imala 9-10 godina nije nikada videla. Kada su se ujutru probudili, moja sestra je svima ispričala kako je u toku noći, budna videla čoveka sa brkovima kako sedi na krevetu od ono dvoje dece i mazi devojčicu po glavi, a za to vreme neki čovek stoji dalje (ona mu ne vidi lice, jer se od straha pravi da spava, i gleda samo pravcu čoveka sa brkovima) i požuruje ga da moraju da krenu. On ga sve vreme moli da ostanu još malo, jer se poželeo devojčice. Mojoj sestri niko nije verovao, jer su vrata od kuće bila zaključana, i niko nije mogao da udje. Ona se klela da nije spavala. U prilog njenoj priči, možda slučajno, ujutru je ceo hodnik, od vrata sobe do izlaznih vrata bio nakapan krvlju. Neko od rodbine nije imao mira, pa izvadi stare albume i natera moju sestru da prepozna ako može tog čoveka sa brkovima. Ona bez dvoumljenja pokaže pokojnog ujaka, oca od to dvoje dece. Opet napominjem da ga nikad u životu nije videla. Eto, jebem li ga šta je, u mojoj porodici je i dalje misterija.

  6. Au, koliko jezivo ovo sa krvlju...

  7. E, ovo je dobra priča.

  8. Samo da najavim: obećao sam da ću da proverim Bohorovu priču od pre par nedelja, obećanje sam ispunio, nešto kasnije u toku noći saopštiću rezultate provere a kao bonus donosim još dve priče.
    Edit: kako sam napisao gornji tekst tako je sajt pao na pola sata. Ako to nije sumnjivo i natprirodno, onda ja ne znam šta je.

  9. Piši ne drži me u neizvesnosti.

  10. secam se kao mali, idemo baka i ja sumom i zacu se neki zvuk u dubini sume
    neobican zvuk, prodoran, ma pitanje je sta je tacno. leze baka na zemlju, povuce mene isto, kaze sagni se mozda lovci ganjaju verpove ili slepe tuljane

  11. Evo ovako: prvo malo podsećanje.
    Negde na ovom mestu počela je mala diskusija, koja je dovela do toga da Bohor ispriča priču o ljudima koje lično poznaje, iz sela blizu Mladenovca, a ja sam u nastavku obećao da ću tu priču proveriti.
    Kasnije je Bohor priču obrisao jer su u njoj bila navedena i imena ljudi a i konkretni opisi koji su i bez navođenja imena jasno ukazivali na konkretne ličnosti (za one koji ih poznaju).
    E sad, meni je večeras došao otac u goste (jer ga sutra vozim na redovan pregled u Klinički) pa sam ga pitao da li je čuo takvu priču.
    Odgovor: Kako da nisam čuo. Pa to svi znaju.... Elem, priču mi je potvrdio skoro do najsitnijih detalja (uključujući i prezime, samoubistvo i 30 godina kako niko ne živi u kući i glasove i kuknjavu i jauke koji se u njoj čuju) samo što je momenat "Turskog groblja" iz Bohorove priče u verziji mog oca bio "zemljište nekadašnjeg srušenog manastira (o ovom manastiru i lokalitetu "Manastirine" koji stvarno postoji i potvrđen arheološkim istraživanjima Zavoda za zaštitu spomenika kulture Beograda ima tek da se priča i priča).
    Dakle, Bohor ima 5 bambija za autentičnost priče.
    EDIT: Ostavljam vam vremena da obradite ovo što sam do sada napisao, a onda ću napisati priče (ili bar jednu za večeras, ako drugu ne stignem).

  12. Priča donekle slična Bohorovoj, odavno mi je otac ispričao ali mi je večeras ponovio. Govori o čoveku koji je posle rata bio šef UDB-e u Mladenovcu i postao strah i trepet za sve građane (kažu da su sve mogli da podnesu od nove vlasti, ali ako bi koga ON pozvao na razgovor, da su tome noge otkazivale, ma kako inače hrabar bio). Silan, moćan i nemilosrdan. Govorilo se da se ne zna broj duša koje ima na savesti a o mučenjima, zlostavljanjima i zatvaranjima da se i ne priča. Dokazani kadar koji posle izvesnog vremena uznapreduje do mesta upravnika KPD u Sremskoj Mitrovici.

    Elem, on takav kakav je, napravi vikendicu na Kosmaju, na strani ka Sopotu, blizu manastira Tresije. Dok je još bio aktivan, u njegovu vikendicu dođe neka njegova rođaka sa svojim bolesnim detetom na oporavak zbog čistog planinskog vazduha. U to vreme, i do Sopota je bilo relativno teško doći, a do Kosmaja od Sopota nikakav organizovan prevoz nije postojao, već su se ljudi snalazili, plaćali seljacima da ih prevezu na zapregama, bilo je par fijakera i sl. U svakom slučaju, čovek koji je ovo mom ocu pričao je upravo bio angažovan oko organizovanja prevoza. Neću reći ko je čovek, poznajem ga i ja lično, izuzetna je ličnost u pitanju i imam jake razloge da TVRDIM da nikakve laži ne bi iznosio (i takođe jake razloge da ne otkrivam ko je u pitanju). Dakle, on je pričao da je jedan dan organizovan prevoz toj ženi i detetu od Sopota do vikendice, a da je već narednog dana ona došla i molila da je odvezu nazad u Sopot kako bi se vratila za Beograd. Dok su je vozili u Sopot, ispričala im je da cele noći nije mogla da zaspi ni ona ni dete, od jezive buke, lupanja, zapomaganja i jaukanja koje se čulo u toj kući, i da ne postoje šanse da još jednu noć provede tamo. Svi koji su tu priču čuli, povezali su je (s pravom ili ne) sa žrtvama vlasnika vikendice.
    Inače, pred kraj života, kada je okončao karijeru, on se povukao upravo u tu vikendicu, lutao je po Kosmaju, govorili su da je poludeo, prodavao je krstove i ikonice u blizini manastira i kao da ga je sustiglo kajanje (barem se nadam da je tako bilo).

  13. evo sta se meni desilo, nikad ovo nikom nisam rekao..jedno jutro oko 6 sati krenuo ja da cekam ove sto dostavljaju hleb, mleko, jogurt za prodavnice i da to pokupim pre nego sto dodje radnik da otvori prodavnicu, a dok on ne dodje sve to stoji ispred prodavnice na izvolte.plan je bio da nesto od toga prodam komsinici veri i da za te pare kupim dop.i samo sto sam napunio ceger i krenuo kuci ispred mene se stvori baba od nekih 90 god, bas prastara.bila je obucena u neku haljinu sa cipkama kakve su se nosile pre 200 god.prepao sam se od nje a ona mi rece:ne boj se mladicu, vidim da si dobra osoba i ja sam dobra osoba zato cu da te upozorim, tvoja komsinica vera je vestica i kad joj budes prodao hleb i mleko ona ce da te ponudi napolitankama.nikako ne jedi napolitanke jer ako pojedes bices luciferev sluga vecni i velike ce nesrece da ti se dogadjaju..rekoh babi ok hvala na upozorenju.nisam verovao babi naravno tako da sam se sokirao kad mi je vera ponudila napolitanku.promucao sam, ne hvala i istrcao iz njene kuce..to je bio moj susret sa andjelom cuvarem..

  14. Nemoj Bohore ovog Jovu, oslepeh. Daj nekog drugog molim te.

Rekli o sajtu

U nedostatku mesta u Vujaklijinom ili kojem drugom rečniku na internetu postoji mnoštvo sajtova, među njima Vukajlija, gde možete da vidite na kakav sve način ljudi vole da razgovaraju na opšte zgražavanje lingvista. Tako da se tamo može videti da ljudi fejsbukuju, fejsbuče, da im je fejs ubagovao. Ili čak poređenje čuvenog prideva „kul”: kul, kulji, najkulji.

Emisija RTS-a "Oko Magazin · 24. Novembar 2009.