Btw, ja sam zamijetila da sa godinama sve manje i manje mogu da učim. Kacam upisala prvu godinu na filozofskom, učila sam ko jebeni manijak, četiri-pet sati dnevno od septembra i povećavala broj sati kako se bližio januarski. Sada sam sva mlitava nešto, odradim dva sata učenja (a januarski je za mesec dana) i to bude njanjavo. Što je najgore, nisam se smorila, zanima me gradivo i ovo što sada učim je mali milion puta zanimljivije od smrdljive psihologije, ali jednostavno ne mogu, kao da imam neku dozu učenja koju kada pređem, bude mi muka i zgadi mi se sve što sam učila.
Isti jebeni problem.
На првој сам без проблема одрађивао смене од 23 до 5х када је потребно. Знао сам и да забодем у смрдљиву читаоницу на четвртом спрату распалог Филозофског и грувам од 10 са паузама за пљугу, и кренем кући тек око 3, 4 сата после подне. Сад не могу да се наканем да наштребам усрану скрипту од 50 страна за колоквијум. На страну то што ме не интересују сопствене студије, било шта да студирам ситуација би била иста. Тешим се ставом да је дошло до засићења, да је то нормално и да ће проћи. Тешко да пролази, али јбг.
Мене зима убија. Кад дође 'ладноћа није ми ни до чега.
Ја сам исто у трипу да су, пошто ми се накупило све, криви време и неспавање највише. И примећујем да доста људи око мене има исти проблем. Није то лењост сама по себи, већ више премор и засићење.
Пази, факс свршила, радим већма 3 године. По том питању, све кул. Кад је лепо време и шетам, смуцам се, јурцам. Али кад дође јебена зима, мрзи ме да изађем из куће. Првенствено ме мрзи да облачим хулахопке.
Aa, kako te mrzim.
:)
У, бре, па ја бих се сад вратила. Мајке ми. :)
Џафатаре, опет просипаш неистине по интернетима?
Један је Џафатар!
Ово сам онако изистински писала, кад већ блејачим, дај да учествујем.
Можеш. Престанеш да размишљаш и, за промену, почнеш на радиш. Нефилозофирање је корак ка продуктивности.
http://img59.imageshack.us/img59/4889/929835460s.jpg
Мени је друг (који планира да одједном студира молекуларну биологију и биохемију) рекао како је схватио да је срећан када нешто ново научи. Прво ми је звучало благо језиво и нисам много разматрала то што је рекао, јер је некако очекивано да (само) он то каже, али, има смисла:
Прво, све што знаш сада, сматраш подразумеваним и заборавиш да си некако морао стећи све то. Упореди себе на почетку и крају средње. Вероватно си се у оба тренутка сматрао паметним, али вредност једног и другог су небо и земља.
Друго, када си хиљаду година у стању мртвила, :болд: заборавиш :болд: како је уствари учити. Чим се присетиш, осетићеш се корисним и мотивисаним да наставиш.
Крени са најједноставнијим стварима, док се не уходаш. Ако ти је толико проблем и та скрипта, почни да радиш неке вежбе и да читаш, к'о што је рекао Роки Билбао™. Тако ћеш разбистрити главу и бити спреман за нешто конкретно.
Чек, ти не знаш шта желиш, а знаш да не можеш то да приуштиш?? Батали немогуће. И не мо'ш да очекујеш да одмах добијеш оно најбоље, пре него што почнеш да решаваш проблем.
Домино ефектом ће се све решити. Почнеш да штребаш, даш испит, изненадиш твоје, одлуче да ти дају неке паре, које иначе не би, изађеш к'о човек, проведеш се до јаја и расположен си да наставиш. На пример.
Ех да, избегавај пријатеље песимисте. Блеји са онима који су увек срећни, окупирани нечим и имају пара. Прошириш видике уз њих и повећаш/добијеш мотивацију.
Грижа савести и физичка мучнина. То мене тера да завршим оно што морам сваки дан. Пошто знам да ће ми свеједно то доћи кад тад, осетим буквално мучнину и онда ми је лакше да прво отарасим то што имам и посветим се нолајферисању него да ме гризе. Пробај тако и ти. Нека ти стално буде на уму да свеједно кад тад мораш научити то срање и одрађуј сваки дан по неколико страна, мало по мало. Мени то за сад функционише, не знам колико ће трајати.
Е сад, кад завршим све што морам, мучнина престане и онда се на миру посветим нолајфу који не морам да мењам. Контам и ја да бих вероватно био позитивнији и генерално задовољнији животом када би нашао неки хоби који ме заиста испуњава, почео да читам или тај неки зонфић, али ме мрзи да изађем из јебене чауре и за сада се не цимам превише због тога. Тако да ти могу дати једино овако радикалан савет: прекини одмах и не окрећи се. Значи буквално стисни муда у тренутку, иди у кухињу, узми нож и исеци каблове од нета. Онда ишутирај оно бело говно и не тражи ново од Телекома. Мада и ако будеш тражио, завлачиће те бар месец дана тако да ћеш испиздети и можда одустати а за то време почети да чиниш нешто корисно од свог живота. Ако већ немаш снагу воље, да те говно не искушава. Ако ти нешто баш затреба за факс или шта већ, иди код неког ортака или уплати пола сата-сат у неком интернет кафеу и обави то што имаш.
Ако си већ решио да се извучеш, не одуговлачи него пресеци одмах. И наравно,
http://1.bp.blogspot.com/_pSqaO4y50XU/TIaKt5N1PSI/AAAAAAAAhfs/iM_iD1xRLdI/s1600/Ne+okreci+se+sine+-+1956.jpeg
Промени друштво. Упадне човек у досадну рутину када сваки викенд на истој клупи седи са истим људима и пије пиво, нема нових тема. Не кажем да треба да одбациш старо друштво, напротив, већ крени да се виђаш са неким новим-рецимо неким из средње са ким се ниси чуо 3 године, а до јаја је лик. Можда ће ствари бити другачије када мало промениш свакодневницу.
Ја се осећам као међед, како дође зима тако ми се стално спава и много сам лењ. Не волим зиму. Не волим кишу, бљузгавицу и остале пичке материне. Снег је само за планине.
Realno, svako se tako oseca.
Burzume roditelju.
I mene ovo muci par godina, ali kapiram da je jedino resenje da oteras sebe u picku materinu i pocnes da radis nesto.
Savet - malo je vise od nista :).
Nekad zelis da uradis mnogo toga, ili bar u jednoj stvari pozelis da uspes, ali jednostavno nemas volje. Izgleda kao da je cilj previse daleko. I onda odustanes pre nego sto si zaista i poceo. Letargija je po meni jedan od najgorih vidiva tracenja zivota. Zadaj sebi male ciljeve, dnevne. Uradi nesto sto je lako, brzo i korisno. Nakon toga podseti sebe da si uradio nesto sto je korisno umesto da si sedeo i guzvao vreme, i bices trunku zadovoljniji. I tako svaki dan, bez opterecenja, postizi nesto. Sredi sto za pisanje. Procitaj pasus ilo dva gradiva za skolu/faks iako je kolokvijum/tromesecje daleko. Podji na trcanje, kratko i bez napora... Porazgovaraj sa roditeljima, o njihovom poslu, o svetu, o zivotu, o cemu god. Cudno je kako sa roditeljima razgovor cesto zna da bude zanimljiv kada mi izaberemo temu i kada im damo sansu. I neretko dobijemo dobar savet, jer niko nas ne zna bolje od njih, koliko god se mi udaljili. Na kraju dana rezimiraj, onako ovlas, cisto da si siguran da je bio ok dan. Nikad ne budi u svadji sa samim sobom, ne pokusavaj sam sebe da slazes, jednostavno kad izgubis dan kazi da si izgubio dan, mirno, bez ljutnje na sebe, i teraj dalje...
Izvucite se i ne budite nelordi. Za početak, ustanite rano. Evo ja sam tako danas, i juče. Divim se sebi. Valjda će biti još nekih uspeha, važno je početi.
Eto , smorena.
Ti i ja nastavljamo istim tretmanom , a ne ove dojke što se bude u 13h pa posle kenjaju kako će da se izvuku iz lenjosti.
Naglim ustajanjem prekidamo pospanost !
http://3.bp.blogspot.com/_ziErj0-jfyc/TDyZbZY7HuI/AAAAAAAAApo/sSN-Z-ZpeUg/s400/imposibru!!!.jpg