Dakle, rješenje je da ostanemo u trajnom eonu nolajferisanja, da to prihvatimo kao fakat, da odustanemo od iluzije da ćemo ući u trajni eon organizovanosti, urednosti i produktivnosti, ali da taj nesavršeni, haotični, nolajferski eon, učinimo što savršenijim, što lajferskijim, što organizovanijim i što produktivnijim. Dakle odustati od prefekcionizma i biti zadovoljan malim promjenama. Ne gledati na sebe kao na lijenog neorganizovanog skota koji će se totalno promjeniti i organizovati, već gledati na sebe kao na vojnika koji se do sada nije borio jer nije znao ko mu je arhineprijatelj, a sada kada je otkrio da je arhineprijatelj ENTROPIJA odlučio je da počne da se protiv nje bori, nekad će ona pobijeđivati, nekad on, a čitav život je borba, i što se više budemo borili, to ćemo u borbi biti uspiješniji, a naš haotični život će biti sve manje haotičan, a sve više smislen, organizovan i produktivan.
Nisam bio lenj da pročitam celu temu, e sad, da li će to dovesti do produktivnosti pitanje je?
Dva zadnja posta su mi nekako najrealnija... Hvala Jovo
Bio sam se izvukao iz toga jednom na neko vreme.
Resio sam: ustajao sam rano, jeo zdraviju hranu, trcao, kupao se, cistio kucu, ucio, svirao gitaru, ucio, pisao pesme, itd...
Ali posle dva meseca... Desi se nesto da moras da promenis rutinu koja ti je vise nego odgovarala. Krenuo sam na predavanja, vec treci put (mnogo zajeban ispit). 5 sati sedeo i slusao profu kako prica ono sto ili znam ili me ne zanima. Ode tako dobar deo dana, a moram na predavanja jer profa jede govna. Poremetila mi se rutina i evo me sada ovde, nekoliko meseci kasnije. ;)
Hvala Jovo, Hvala Zevse, posle godinu dana otkriće takvog blaga... Moj eon nolajferisanja više neće biti isti.
Drž se marcipan, negde sam pročitao da je najbolje menjati jednu po jednu naviku. Da ne treba onako pun entuzijazma da kreneš sve redom da menjaš(kao Qwebeckov bezuspešni pokušaj, he) i spavanje i učenje, i vežbanje i ishranu i "vannastavne aktivnosti" nego da treba da menjaš SAMO JEDNU dok ne stekneš rutinu i tek onda da prelaziš na sledeće. Tako ću bar da probam od sada pa ću da vidim kako ide. Evo sad sam se skoncentrisao samo na kockanje da prekinem, pa ću na spavanje, pa učenje pa... Kontam da će da radi.
Da je se men' izvući od režima posla 12+ sati dnevno, 60+ sati sedmično, e to bi bilo fino. Ajd se menjamo ako neko hoće. ;-) Odradiš dve sedmice ovako i ako prebrodiš momente želje da uzmeš sačmaru i ošenlučiš ljude po supermarketu, šefu podmetneš bombu pod auto i ženu ritualno baciš s balkona kad te pita što više ne pričaš o emocijama kad se vratiš s posla u 10 naveče, zagarantovano leči lenjost. Radi provereno. Posle imaš tikove, pogled da ti se ljudi sklanjaju s trotoara, babe upiru prstom u na tebe dok stojiš u redu na kasi, i sitna đeca dugo posle plaču nakon što te usne, al' boli te kurac, makar nisi lenj.
Koji posao je u pitanju? :D
Crnački rođače, crnački lolo
Jebe kolege Tajlanđane u dupe, konkretnije.
HAHAHAHAHAHA JEBENI LOL
sve to dodje na svoje mesto kad se zaposlis...
Lukse, pametni (i neposteni) ljudi su davno izmislili outsorceing...;)
mada, ne valja mnogo ni da se radi, naviknes i sebe i one oko sebe, i u krajnjem opadne produktivnost. radis vise a rezultat isti.
ovo po sebi kazem, probao da rmbam, nije mi se dopalo. a nisam tolko lenj... mislim jesam, al nisam toliko.
izvini što ću ovo da ti kažem, ali - najeli ste se pa ste besni. znam da nikome ovde život nije bajka, ali ti (kad kažem "ti" ne mislim samo na tebe nego na sve one koji imaju problem sličan tvom) zapravo imaš mnogo više nego mnogi. imaš krov nad glavom, hranu na stolu i odeću na sebi. i ne razmišljaš baš preterano odakle ti to. imaš kompjuter koji su ti pretpostavljam roditelji kupili, i imaš internet koji roditelji plaćaju. zato te i mrzi da živiš, jer imaš sve na gotovo.... (opet, pls, nemoj ovo da shvatiš kao uvredu, prosto takvo je stanje stvari)
imati cilj - u tome je caka. e sad kakav cilj, i kako naći motivaciju za ostvarenje, to je već individualno. nekome pomaže ideja da se materijalno osamostali, nekome da se intelektualno i akademski usavrši, nekome da napusti zemlju, a nekome je dovoljno da pomisli da mu roditelji neće živeti zauvek pa ih to natera da se pomere...
da bi se ostvario cilj, nije potrebno mukotrpno raditi, dovoljno je svaki dan pomalo, a usput se zezati, nema potrebe ići u drugu krajnost i shvatati život preozbiljno...
a opet, nešto mislim, toliko smo navikli da smo nesrećni da nam je postalo lepo... uživamo u depresiji (neprekidno razvlačenje po kući i izbegavanje aktivnog života je vrsta depresije), da prosto činimo sve da je prolongiramo... uživamo da se valjamo u samosažaljenju....
lepo kaze lemaja.
Lepo zbori i svega smo mi to svesni, ali i kad se pokrenemo kratko nas drži. Mislim da je potreban neki veći šok da bismo se permanentno promenili, iz korena. Ja sam ga doživeo, bar mislim...
Kakva razmažena bagra na ovoj vukajliji majko moja. :D
ovo je manjeviše suština
To se i ja pitam svaki dan... kako se izvući iz monotonije, ljenosti i dosade?
Ес вала, мој случај, кадгод сам хтео да будем свечан и да тачно зацртам нешто, то сам све више гледао да сам себи одложим. Најбоље промене сам направио спонтано, већину у сну; с доласком лепог времена коначно сам се вратио свом омиљеном хобију- поправци бицикала (самоиницијативно сам, без много приче, за 5 дана од старог ујниног бицикла који је годину дана стајао у жбуњу у башти направио опаку макину само зато што сам сваки дан једва чекао да устанем да нешто урадим), преправио искривљену полицу у мојој соби коју сам гледао искривљену од 2009., прочитао дес књига и одмах почео да се спремам за јунски рок јер имам лето комплет испланирано па оћу бар да дам услов пре него што окачим вентилатор о муда. К'о што рекох, најбоље ствари су као електрични импулс- пецну изненада и продрмају те. Никаква свечаност и самообећавање ту не помажу много.
Po meni je najveći problem kod svih ti planova o samoreformi, preobražaju i sl. to što su patetični. Što detaljnije isplaniramo svoj preobražaj i što se čvršće usmjerimo ka novim navikama, to nam sam taj naš pokušaj djeluje smješnije, jer, znamo, da ćemo u jednom trenutku, možda prije, a možda kasnije, opet doći u ovo, potpuno isto stanje nolajferisanja, a period organizovanosti i produktivnosti će biti samo privremena pauza (u kojoj ćemo vjerovatno povratiti formu, i neke stvari pozavršavati) između dva eona nolajferisanja. Nolajferisanje dođe nešto kao default stanje. E sad, zašto? Vjerovatno zato što nam se može. Jednostavno nismo dovoljno ekonomski i društveno primorani na neku veću produktivnost i upotrebu kako mišićnih, tako i moždanih ćelija. I lav kad je sit, po cijeli dan se izležava i spava. Jedina razlika između nas i lavova je ta što nas naša prirodna inteligencija i radoznalost tjera na to da osim ležanja usput malo stimulišemo svoj mozak nekim glupostima sa neta.
Neki izlaz ipak postoji, a po meni sastoji se u slijedećem:
- izbaciti svaku svečanost i zvaničnost iz svojih odluka o samopreobražaju u produktivnu i otganizovanu osobu
- ne razmišljati uopšte o promjeni, već početi odmah, i to od malih stvari. Npr. ne morate izvršiti generalno čišćenje da biste rekli, "E od danas ću biti uredan!", već za početak sklonite taj jedan par čarapa iz ćoška, pa kad ga sklonite, možda vam prirodno dođe ideja da sklonite još ponešto.
- ne motivisati se snagom volje i svečanim obećanjima, već emocijama i jačanjem savjesti. Čitati članke o super-uspiješnim i organizovanim studentima koji dolaze iz presiromašne sredine i jedva imaju 'leba da jedu, a nižu desetke. Sjetiti se neke odlične studentice koja je prije koju godinu zakevila, zaposlena je, a sad uprkos obaveza oko posla i oko djeteta, dolazi na većinu predavanja i još redovno polaže ispite. Stalno sebe porediti sa njom ili sa njima, i nastojati biti im što sličniji. Stvoriti u sebi jaku emociju samoprezira koja će te natjerati da nešto uradiš, htio to ili ne.
- sjetite se svojih roditelja, a naročito keve, koja em što radi, em što se sikira oko vas, em još uz to kuva ručak, pere, pegla, čisti i radi većinu ostalih kućnih poslova.
- ako vas već mrzi da učite, ili ako vam je sticanje diplome suviše daleka i apstraktna budućnost da bi vas mogla trenutno motivisati, nađite neki posao, ili pak nađite motivaciju u stvarima iz što bliže, što neposrednije budućnosti.
Npr. umjesto "idem da učim da bi postao obrazovana osoba, imao diplomu, i bio "sutra" neki faktor, il bar imao normalnu egzistenciju" recite, "Idem da učim, da bi položivši taj sledeći kolokvijum, dokazao onim levatima sa faksa da nisam baš totalni levat, i da bi popravio svoj TRENUTNI ugled u društvu i svoje TRENUTNO mišljenje o samom sebi"