Sve lektire, svi nešto drndaju celu knjigu a na kraju ništa specijalno. Npr. "Robinzon Kruso", kada sam ga čitala mislim sve: "Što se nisi udavio već te izbacilo more?".
Probao sam da čitam srpske horore romane, ali mi nije nikako išlo. Dižem ruke i od "Nakot" Goran Skrobonja, kao i "Noći crnog mjeseca" Ranko Krstajić. Čuh da su dobre knjige, šteta što su mi odbojne na prvi pokušaj čitanja.
Ноћна стража, отприлике смори те што одмах крене неко описивање супер моћи и пијања крви и смориш се једно стотинак страна док не похваташ конце како све функционише..
Džon Kenedi Tul: Zavera budala
Venedikt Jerofejev: Moskva - Petuški
Obadvije su me na svoj način smorile, prva nakon šestog čitanja a druga nakon dvadeset drugog.
P.S. - Knjiga ne mora obavezno biti i dobra i laka za čitanje. Zavisi da li se posmatra sa aspekta umjetnosti ili zabave, kao i da li je čitanje posljedica obaveze (autor Reme je fino objasnio..). Holivudski filmovi su jednako pitki i gledani koliko i besmisleni, dok s druge strane ostvarenja Tarkovskog, Bergmana ili čak i Džarmuša kod dobrog procenta ljudi izazivaju smor i pospanost.
Znam da ću ispasti nub, ali jbg. Dve po svima vrh knjige su me ekstra smorile. Kafkin Proces i Majstor i Margarita od Bulgakova. Šta ću, kriv sam, priznajem.
Jedno vreme sam uporno nastavljao da čitam knjige, bez obzira na narastajući smor, a onda sam krenuo da bataljujem čim krene da ubija 10-ak strana.
Sad čitam Skrobonjinog "Čovek koji je ubio Teslu". Jbt, on čovek OK piše, ali koja je to klasa ispod žešćih pripovedača tipa Ljosa (koji me fascinirao), to je strašno. Dovršiću je, nadam se.
Od lektira malo šta ne smara, ne zato što su loše knjige nego jer su uglavnom neprimerene uzrastu u kom nam se nameću.
- Izdvojila bih lektiru koja je poslednjih desetak godina bila izbačena iz programa, pa su je nama ove godine uveli - "Lelejska gora"... Mislim poštujem poentu, ali mi je stil i način prezentacije sranje, fazon lik se vuče po nekoj šumetini na šeststo strana..
- Zatim "Starac i more", nisam skapirala ništa..
- I pljujte me sad, ali meni "Na Drini ćuprija" nije bila ništa specijalno, ne kažem da je loša knjiga, ali samo u opusu Andrićevih dela ima boljih...
Kad sama biram knjigu, retko mi se desi da je ne završim, ali recimo da nisam mogla da čitam "Gospodar prstenova", a mislila sam da je nešto kvltno, poput "Hari Potera" ili "Igre prestola".
Isto, od Stivena Kinga, ima knjiga koje prosto gutam ("To", "Vreća kostiju"...), i nekih koje nikako nisam mogla, poput "Pod kupolom".
Neka priča, Bariko, a možda nije ni ta. Razlog je samo taj što sam prekinula sa čitanjem, i posle, pri ponovnom susretu, nisam se sećala otkud ta knjiga u mom posedu. Ponovo sam počela sa čitanjem, prekinula, i po povratku na nastavak, nisam se sećala ko je čitao tu knjigu. Pokušala sam da razmišljam o tome pa knjigu nisam ni dovršila. A nisam ni započela, mogla bih je čitati, možda nije loša.
Zašto svi na ovom sajtu mrze Harija? To je najlepših sedam delova najlepše priče ikada zamišljene i prenesene nama.. Prosto.. Prelepo.. Priča koja je obeležila moje detinjstvo..
A vi koji ste pokušali da je pročitate, ili gledali one katastrofe od filmova, nemate pravo da sudite..
Probaj sa Ježevom kućicom, lako se čita, nije dugo, a ima zanimljivu pouku...
Ne bogohuli molim te to je kvlt knjiga...
Starac i more.
Il knjiga stvarno nije nesto, il sam ja bas glup, sto nije iskljuceno i vrlo je moguce.
pedagogije metodike i didaktike se ne racunaju u knjige. nema toga.
(to su najobicnija sredstva za mucenje)
Starac i more je kul knjiga, vidim da je ovde stalno navode...doduše, jeste smor u početku, i to teški, ali vredi istrpeti tih stotinak strana
Има духа књига, свиђа ми се. Мало је досадно док не нађе рибу.
kao i u ćivotu,ololo.
фино запажање.
На западу ништа ново, на западу ништа новоооооооооооооо :)
Probao sam da čitam srpske horore romane, ali mi nije nikako išlo. Dižem ruke i od "Nakot" Goran Skrobonja, kao i "Noći crnog mjeseca" Ranko Krstajić. Čuh da su dobre knjige, šteta što su mi odbojne na prvi pokušaj čitanja.
Ноћна стража, отприлике смори те што одмах крене неко описивање супер моћи и пијања крви и смориш се једно стотинак страна док не похваташ конце како све функционише..
Ja sam gledao film, sjećam se da je dojajno počinjao na onom mostu. Mada generalno, film mi je bio zanimljiv jer je bio čudan.
Филм су збрзали у односу на књигу, скоро да нису исте ствари колико је све измешано..
Džon Kenedi Tul: Zavera budala
Venedikt Jerofejev: Moskva - Petuški
Obadvije su me na svoj način smorile, prva nakon šestog čitanja a druga nakon dvadeset drugog.
P.S. - Knjiga ne mora obavezno biti i dobra i laka za čitanje. Zavisi da li se posmatra sa aspekta umjetnosti ili zabave, kao i da li je čitanje posljedica obaveze (autor Reme je fino objasnio..). Holivudski filmovi su jednako pitki i gledani koliko i besmisleni, dok s druge strane ostvarenja Tarkovskog, Bergmana ili čak i Džarmuša kod dobrog procenta ljudi izazivaju smor i pospanost.
Znam da ću ispasti nub, ali jbg. Dve po svima vrh knjige su me ekstra smorile. Kafkin Proces i Majstor i Margarita od Bulgakova. Šta ću, kriv sam, priznajem.
Jedno vreme sam uporno nastavljao da čitam knjige, bez obzira na narastajući smor, a onda sam krenuo da bataljujem čim krene da ubija 10-ak strana.
Sad čitam Skrobonjinog "Čovek koji je ubio Teslu". Jbt, on čovek OK piše, ali koja je to klasa ispod žešćih pripovedača tipa Ljosa (koji me fascinirao), to je strašno. Dovršiću je, nadam se.
Od lektira malo šta ne smara, ne zato što su loše knjige nego jer su uglavnom neprimerene uzrastu u kom nam se nameću.
- Izdvojila bih lektiru koja je poslednjih desetak godina bila izbačena iz programa, pa su je nama ove godine uveli - "Lelejska gora"... Mislim poštujem poentu, ali mi je stil i način prezentacije sranje, fazon lik se vuče po nekoj šumetini na šeststo strana..
- Zatim "Starac i more", nisam skapirala ništa..
- I pljujte me sad, ali meni "Na Drini ćuprija" nije bila ništa specijalno, ne kažem da je loša knjiga, ali samo u opusu Andrićevih dela ima boljih...
Kad sama biram knjigu, retko mi se desi da je ne završim, ali recimo da nisam mogla da čitam "Gospodar prstenova", a mislila sam da je nešto kvltno, poput "Hari Potera" ili "Igre prestola".
Isto, od Stivena Kinga, ima knjiga koje prosto gutam ("To", "Vreća kostiju"...), i nekih koje nikako nisam mogla, poput "Pod kupolom".
Ne glupiraj se.
Neka priča, Bariko, a možda nije ni ta. Razlog je samo taj što sam prekinula sa čitanjem, i posle, pri ponovnom susretu, nisam se sećala otkud ta knjiga u mom posedu. Ponovo sam počela sa čitanjem, prekinula, i po povratku na nastavak, nisam se sećala ko je čitao tu knjigu. Pokušala sam da razmišljam o tome pa knjigu nisam ni dovršila. A nisam ni započela, mogla bih je čitati, možda nije loša.
Zašto svi na ovom sajtu mrze Harija? To je najlepših sedam delova najlepše priče ikada zamišljene i prenesene nama.. Prosto.. Prelepo.. Priča koja je obeležila moje detinjstvo..
A vi koji ste pokušali da je pročitate, ili gledali one katastrofe od filmova, nemate pravo da sudite..
Čekajući Godoa, bez konkurencije.