Talibani?
Teroristi.
Ček sekund da preformulišem, teroristi u SAD il?
Tamo i na putu do tamo.
A to...pa pazi, bar je njih jednostavno prepoznati, samo beži od baje sa bombom i turbanom i to je to.
Hvala na savetu.
Vala ubismo ovu temu el i ja...
Aj ja da započnem ponovo...
Želja mi je da nešto što napravim uđe u masovnu proizvodnju.
...i ti napraviš veliko sranje; paradoksalno, plagijat je, pošto se već uveliko proizvodi, ali uspevaš da izdejstvuješ copyright i živiš srećno do kraja života Zorice Brunclik.
Želja mi je da kontrolišem umove.
Zelja ti se ostvaruje, uspevas da kontrolises ljudske misli. Svi rade onako kako ti zelis. Prilazis devojci i ona te zaskace bez razgovora. 20 godina kasnije ceo svet je tvoj, svi te slusaju. Odjednom shvatas da si uradio sve sto si zeleo u zivotu. Nista te vise ne uzbudjuje. Bio si sa svakom devojkom sa kojom si zeleo, nikad se nisi zaljubio. Voleo si jednu devojku i samo njen um nisi mogao da kontrolises, gadio si joj se do kraja njenog zivota, u napadu besa je ubijas. Nisi imao potrebe da vezbas i postao si debeo i ruzan. Nikome ne smeta osim tebi. Svakoga dana jedes ogromne kolicine hrane i tesko ti je da se zasitis. Secas se ukusa pasulja nakon visesatnog cepanja drva. Hrana je postala bezukusna i konzumiras je kako bi ostao ziv. Bacas kavijar u stranu dok se sluga pita sta se desava sa tobom. Dosao si do velikih para, odao si se porocima, boris se sa zavisnoscu od alkohola. U kafani cujes reci balaseviceve pesme prica o vasi ladackom
Djaba bilo konja vranih
Po livadi razigranih
Djaba bilo karuca i salasa.
Djaba bilo njiva plodnih
Vinograda blagorodnih
U karuce pregnutih cilasa
Kad ja nisam s onom koju volem.
Gledas ljude oko tebe, svi su nasmejani, shvatas da tu nesto ne stima. Secas se starih dana, srednje skole... Secas se prvog poljupca, prvog pijanstva...
Dobijas srcani napad, ljudi koje si kontrolisao se vracaju svom nacinu razmisljanja, niko te se ne seca, za sobom nisi ostavio nikakav trag.
Zelja mi je da letim.
Leetiš ti preko njiva i planina,vetar ti fijuče kroz kosu,kakaš ljudima na glave..jedino što ti se želja ostvarila tako da si umesto ruku dobio krila.
-Pa šta-misliš ti-jebeš ga,jedan je život!
Valjuškaš se po vazdušnim strujama,letiš ispod duge,sletiš do nekog grada da se odmoriš,al'shit-ne možeš da spakuješ krila,bem li ga!Ideš ulicama,obaraš sve pred sobom,šamaraš ljude po faci krilima,nešto bi klopnuo,al' ne možeš ni u restoran da uđeš!Deca te uzjahala kao čudo,nema uzletanja sa njima na grbači,ljudi te već otvoreno gledaju sa dolarskim znakom na očima..
i tako svuda..
Pobeže ti u visine,gde se i danas čuje krik koji vetar često donese...
-"Jebem ti željuuuuuuuuuuuuu...."!!!
Želim da napakostom otrovno nekima!
Samo probaj,svasta ce ti se desiti!!! :namrstena faca:
Zelim da vidim nekoga!
Jbg ljudi dajte bolje zelje :/
Ti vidis nekog uortacis se sa njim. Pocnete vi naivno da valjate vutru ali ti na kraju provalis da je taj lik samo jedan sraf u masini koja se zove "Darko Saric" i sklepa te DEA. Onda te tamo u americkom zatvoru vezu za stolicu i cupaju ti obrve dok ne priznas da si ti ustvari zli brat blizanac Darka Sarica sto oni u sustini znaju da nisi, ali moraju da sklepaju nekog majmuna, Obama im je dao rok. Tako te osube na elektricnu stolicu, ipak ti imas malo srece, ulozis zalbu pa te osude na dozivotnu. Posle 20 godine te deportuju u Padinsku skelu da tamo docekas starost. ende. :)
Zelim brod.
Ovo je lako :)
Radio si ceo zivot da bi dosao do broda. Konacno punis 45 godina, skupljas ustedjevinu i kupujes jahtu. Odlazis na more, talasi, devojke, osecas povetarac u svojoj kosi, svakog dana se izlezavas. Uzivas. Sve izgleda sjajno. Dok ti se brod ne izvrne. Srecom uspevas da prezivis, nalazis na napusteno ostrvo, gde pravis splav i kreces ka civilizaciji. Uspevas da se vratis, postajes poznat. Nazalost, ostrvo ima svoju dusu i zeli te nazad sto i uspeva da uradi (takav je scenario u seriji lost verovali ili ne). Ponovo pravis splav, na otvorenom moru te ujede ajkula, ne mozes da prezivis, gubis krv i osecas konstantno peckanje morske soli na svojim ranama. Smrt je spora i bolna.
Elem zelja.
Zelim da ukinu pink i mts.
Ukinuše pink i mts. Brena i Sale prelaze u ilegalu. Ali ostaju u srcima i mislima ljudi. Brena odlucuje da osnuje politicku stranku. Pjeva po kafanama, stalno je uz narod, Sale se vratio harmonici, narod u njima vidi postene ljude koji se mozda jedini zaista brinu za njihovu dobrobit. Dolaze izbori, Brena i Sale sa sloganom: "Za narod i narodno" osvajaju srca ljudi. Ljudi razočarani u političare glasaju za njihovu stranku i oni osvajaju većinu u parlametnu. Sale postaje premijer, a Brena nakon nekoliko namještaljki prva predsjednica Srbije.
Pošto je ukinut mts, Telenor, uz pomoć vladajuće stranke dobija monopol u Srbiji, a oni preko njega kontrolišu svu komunikaciju u Srbiji. Brena i Sale ponovo uspostavljaju Pink i to za jedni TV program. Privatnost više ne postoji. Srbija postaje zemlja Velikog Brata.
Ja želim malu bijelu ping pong lopticu:)
Dobijas malu belu ping pong lopticu, ali saznajes da ta loptica nije kao ostale ping pong loptice, ona ima moc da ostvari zelju, pomisljas kad je vec tako bolje da zelja bude dobra... Nazalost ne uspevas da se setis ni jedne zelje koja bi te u potpunosti zadovoljila. Dani prolaze, a ti ne mozes da se setis zelje. Ljubomorno cuvas lopticu kod sebe, postajes razdrazljiv na sve sto nema veze za tvojom lopticom, jednoga dana zaspis i lopticu ti je u medjuvremenu uzeo sestric i pozeleo cokoladu, tada uzimas noz i cinis masovni pokolj, kasnije u novinama o tebi pise bio je dobar decko i javljao se komsijama.
Zelim da osvojim srpski san (greba).
Probudiš se ti,lepo jutro..nešto te stomak "zavija",al' ko mari.Popiješ kaficu,pa u grad na điro.Usput,kao i uvek,kupiš "greb-greb",osećajući da je ona prava.Taman da oguliš svoj san,kad-nečiji doberman iskoči niotkud i odgrize ti ruku!
Hoćeš drugom rukom da ogrebeš,ne osvrćući se na ludu džukelu,kad-parni valjak ti pređe preko druge ruke!Zoveš jednu cupi da ona grebne mesto tebe-fifti:fifti,ali "je ona upravo radila nadogradnju,pa sorry.." Pokušaš zubima da obaviš to,međutim,o svete,ode ti protezaaaa!!!!
Noge ti,u međuvremenu,radnici,greškom,zalili betonom,pa su i one neupotrebljive,c,c,c..
Počneš da urlaš,i...trgneš se iz fucking košmara,mamu mu milu,,,uh!Sav u znoju,proklinješ onaj pasulj od noćas u dva,pomisliš:"Sad kafa,pa u grad"!Vidiš-lepo jutro,malo te stomak zavija,al' ko mari...
Želim da svi saznaju za moje talente!
I svi saznaju za tvoje talente.
I postanes velika zvezda. prvo u gradu, pa u zemlji, pa krene evropska karijera, pa proboj na svetsko trziste. Pare samo pljuste, intervjui, novine, televizija, snimas filmove, albume, setas najbolje ribe, svaka bi ti dala, svi te vole..
Nocni zivot u belosvetskim metropolama, pice, zene, ludnica. Pa polako pocinje i droga, jedna po jedna. i tako jedne veceri onako sasvim fino usmrkan kresnes neku manekenku, ona prelepa, pa jos perverzna maksimalo, najbolja noc u tvom zivotu, sve na nivou.
I zove te posle nekog vremena ta ista manekenka i kaze ti - srce, ja imam hlamidiju, testiraj se. Tebi u startu mrak na oci, odes na testiranje, aj sto si pokupio hlamidiju nego si, prijatelju, i hiv pozitivan. Od koga, kako, cime, kada, nemas pojma. A kome si sve razneo miroljubivi virus, to je tek pitanje.
Posle par dana, malo se saberes, jebiga, i stim se zivi, zvoni telefon, zove te curica iz sela koju si kresnuo pre mesec dana kad si isao da obidjes svoje, da ti kaze da je trudna, dobicete bebu. I ti zamisljas lepu srecnu sidasku porodicu.
Zelim da se sutra probudim i da bude 20. jul.
A kome ne bi?Ako zapucaju talibani,pridružiću se pradedi pre vremena.