Vaccina

  1. Ovu knjigu ako ikada ikako nadjete pročitajte obavezno

    https://www.knjiga.ba/media/catalog/product/cache/1/image/9df78eab33525d08d6e5fb8d27136e95/slike/zivot_je_pred_tobom.jpg

    Nema je u knjižarama nažalost, može par komada doduše da se iskopa na kupindu al su mislim skupe. Fenomenalna.

    Momo, mali Arapin od desetak godina, sin kurve, živi kod baba Roze, bivše kurve, na gajbi koja je kao prihvatilište za decu kurvi, koje ih tu ostave da bi mogle da rade i uglavnom se i ne vrate po njih niti šalju lovu za izdržavanje, a baba, koja je dobrano senilna, kuka i gleda ove da udomi kako zna i ume. Preduhovita knjiga, ali na onaj teški opori način gde se zgražavaš nad nečim ali ne možeš istovremeno da se smeješ, jer je svaka scena fantastično opisana. Žao mi što nema u PDF. Izašao i film sad skoro sa Sofijom Loren, ali to naprosto ne može da se ekranizuje.

  2. mislis nesto iz osnovne fazon robinson kruso

    ahhaha ao iskido sam se, iscitao sam sve ali na ovo sam se najvise ismejao ne znam sto

    Dobro ne iznenadjuje sto cara samo smiruje knjige pogledom i opire im se a i sto celt iste toplo preporucuje

    pa moramo da stizemo kroz zivot sta pisali na "zapadu" jer u skoli nisu davali

    Ok srednja se zavrsava dovoljno rano da imas ceo zivot pred sobom da procitas sve i svja, u skoli si ionako isuvise nezreo da shvatis vecinu tih knjiga sto se forsiralo.

    Inace da izjavim za dnevnik, ok dobar je Orvel nema sta eno ga na polici i nisam ga samo smirivao pogledom ali sere mi se malo od toliko vlazenja na hakslija i pa i na uliksa, nesto mi nisu legli ta dva. Vazda bih se pre vratio na Dostojevskog, autora Bulgakov, Markesa, pa i na Shakespeearaaa sto da ne, Kafku, Getea, Paviceve Hazare i Sorosha itd

    Iako sam zaljubljenik u istoriju Ilijada mi je bas bila njah :((

    Bela griva odlicna citalo se, bijeli ocnjak, Sin Puka, kad su cvetale tikve sve kidalice

    #robinson kruso #krcko orascic hah

  3. Pitam skoro ortaka omiljena knjiga koja ti je veli Nabokov - Lolita pametnom dosta

  4. lista za kupovinu koju napisao dostojevski je beskonacno puta kvalitetnije stivo od uliksa

  5. Kad si dete, treba da vas bude više da biste bili
    neko.

    Nije istina da priroda sve pravilno uredi.Priroda
    može da napravi svašta bilo kome i ne znajući
    šta radi.

    Psihijatrijski bolesnici su ljudi kojima se sve vreme
    objašnjava da nemaju ono što imaju i da ne vide
    ono što vide, i na kraju od toga stvarno polude.

    Znam tipove koji su u govnima do guše kao i ja,
    ali ja neću da se uvlačim u dupe životu da bih bio
    srećan. Neću da ulepšavam život, neka se nosi.

    Dečak kome je otac policajac kao da ima dva oca
    više od ostalih.

    Sada je bio sve luđi, ali to je zato što nije predviđeno
    da se živi toliko dugo.

    Život može da bude i veoma lep, ali lep život još
    nisu otkrili, a dok čekamo, moramo živeti.

  6. @celt
    Dobro bukv kad to nekom kaze gledaju me prezrivo kao reme ljude koji ne znaju sta je ale

    Drago mi je da nisam jedini na ovom svetu stradanja.

    Secam se isto kad sam bio gore u srb i covek me ubedjuje brt uzmi kosingas znaci haoos torima ono je za nobela ali ne daju nam dusmani iluminati naaaci kakvo kidanje knjiga sve ti objasnjeno to je to hah u fazonu kazes kamenom brt probaj pomije veruj bratu nema cega nema specijalitet

  7. Bilo je mnogo majki koje su kod nas dolazile jedanput ili dva puta nedjeljno, ali je to uvijek bilo zbog drugih. Kod gospođe Rose smo skoro svi bili djeca kurvi, i kad bi odlazile nekoliko mjeseci u pokrajinu da se tamo snalaze, dolazile bi prije i poslije da vide svoju djecu. Tako sam počeo da imam nevolje sa svojom majkom. Činilo mi se da su je svi, osim mene, imali. Počeo sam da dobijam grčeve u stomaku i da se tresem kako bih je prizvao da dođe. Na trotoaru, preko puta, stajao je dječak koji je imao balon, koji mi je rekao da je njegova majka uvijek dolazila kad ga je bolio stomak. Bolio me je stomak, ali uzaludno, zatim sam se tresao, takođe nizašto. Čak sam srao po cijelom stanu ne bih li bio zapaženiji. Ništa. Moja majka nije došla, a gospođa Rosa me je po prvi put nazvala arapskim seronjom, jer nije bila Francuskinja. Vikao sam na nju da želim da vidim svoju majku i nastavljao nedjeljama da serem posvuda da bih se osvetio. Gospođa Rosa mi je na kraju rekla da ću, ako nastavim, završiti u javnom prihvatilištu, i tada sam se prepao, jer je javno prihvatilište prvo čime se prijeti djeci. Nastavio sam iz principa da serem, ali to nije bio život. U pansionu gospođe Rose nas je tada bilo sedmoro djece kurvi, i svi bi počeli da seru što su više mogli, jer nema većih konformista od djece, a bilo je toliko govana svuda, da sam u svemu tome prolazio nezapaženo. Gospođa Rosa je već bila stara i umorna, čak je i bez toga sve loše podnosila, jer je već bila progonjena kao Jevrejka. Penjala se uz svojih šest spratova više puta na dan, sa svojih devedeset pet kila i na svoje dvije jadne noge, a kad bi ulazila i kad bi osjetila govna, padala bi s kesama u svoju fotelju i počinjala da plače; trebalo je razumjeti. Francuza ima pedeset miliona, govorila je, i kad bi svi radili što i mi, čak ni Njemci ne bi izdržali, razbježali bi se. Gospođa Rosa je dobro upoznala Njemačku za vrijeme rata, ali joj se vraćala. Ulazila bi, osjetila govna i počinjala da viče: „Ovo je Auschwitz! Ovo je Auschwitz!“, jer je bila deportovana u Auschwitz za Jevreje. Ali kad je rasizam bio u pitanju, bila je uvijek pravična. Na primjer, bio je kod nas jedan mali Moise, kojeg je nazivala prljavim Arapinom, ali mene nikad. U to vrijeme nijesam shavatao da je, uprkos svojoj težini, bila prefinjena. Mojsije je ime najvažnijeg proroka u judaizmu.

  8. Jeste. I Robinson Kruso, opet ga čitam sad, preozbiljna knjiga

  9. Vaitapu. Vaitapu je črta. Vaitapu je meja. Vaitapu je zabran.

  10. Celtara reko bilo sta, mozda je cekajuci godoa solidna opcija tu mora da se misli

  11. Da to nabavi i čitaj, Život je pred tobom. Ono kad čitaš knjigu i krećeš da se smeješ naglas ko budala. Stvarno je majstorski uspeo to da napiše, kao desetogodišnje Ciganče koje je od rodjenja na ulici kad ti priča o životu i svemu drugom - iščašeno na svaki mogući način, a opet preinteligentno delo i jako zajebano na kraju.

  12. Nema ni vulkan ni delfi na stanju teo odma porucim

  13. Zamisli njega malog Arapina koji živi u sirotinjskom kvartu, u zgradi gde praktično žive samo kurve, tranvestiti i ološ, kod senilne babe od 95 kila koja se svaki dan penje na šesti sprat i oće da izdane, u dvosobnom stanu, sa gomilom druge dece kurvi - mali Afrikanci, Arapi, Jevreji, Vijetnamci...Šou program

  14. Nema ni vulkan ni delfi na stanju

    Nema šanse u knjižari da nadješ. Ima na kupindu

  15. Ima za 2soma na kp. Neka, videcu nesto iz celtove biblioteke

  16. Ovo naprimer, genijalno. Čitava je negde ovakva

    „Ipak, ništa nije rekla kada sam ukrao jedno sivo kovrdžavo kučence iz štenare i doveo ga u kuću. Ušao sam u štenaru, pitao mogu li da pomazim štene i vlasnica mi ga je dala kada sam je pogledao onako kako samo ja umem. Uzeo sam ga, pomazio ga i pobegao glavom bez obzira. Ako postoji nešto što znam, to je da trčim. U životu se ne može bez toga.
    Uvalio sam se u velike nevolje s tim psom. Ludački sam ga zavoleo. I ostali takođe, sem možda Bananije, koga savršeno nije bilo briga, on je ionako bio srećan bez razloga, nikad nisam video crnca koji je srećan s razlogom. I dalje sam nosio kučence i nisam mogao da mu smislim pravo ime. Svaki put kad bih pomislio na Tarzana ili Zoroa, osećao sam da negde postoji neko ime koje niko nema i koje ga čeka. Konačno sam se odlučio za Super, ali s rezervom i mogućnošću da ga promenim ukoliko mi padne na pamet nešto lepše. Svašta se u meni skupilo, i sve sam dao Superu. Ne znam šta bih radio bez njega, bilo je baš hitno, verovatno bih pukao. Dok sam ga šetao, osećao sam se važno jer sam bio sve što je on imao na svetu. Toliko sam ga voleo da sam ga na kraju dao. Bilo mi je već blizu devet godina, i u tim godinama se već razmišlja, osim možda ako si srećan. Treba takođe reći, ne vređajući nikoga, da je kod gospođe Roze bilo tužno, čak i kad se čovek na sve navikne. Tako, pošto je Super rastao zbog mene, gledajući sa emotivne strane, želeo sam da mu podarim život, to je ono što bih i za sebe uradio ako bi bilo moguće. Naglašavam vam da to nije tek bilo ko, već jedno štene. Neka gospođa reče: „Ah, kakvo divno kučence“, i pitala me je li moje i je li na prodaju. Bio sam loše obučen, loše sam izgledao, i ona je videla da je reč o psu neke druge vrste.
    Prodao sam joj Supera za petsto franaka i bio je to dobro pogođen posao. Tražio sam petsto franaka od ove dobre žene, hteo sam da budem siguran da ima novac. Dobro mi se namestilo, imala je čak i auto i vozača, odmah je stavila Supera unutra, za slučaj da imam roditelje koji će se ljutiti. I tako, sada ću vam reći, nećete poverovati. Uzeo sam petsto franaka i bacio ih u kanalizacioni otvor. Posle sam seo na trotoar i plakao kao kiša, s pesnicama na očima, ali sam bio srećan. Kod gospođe Roze nije bilo sigurno i svi smo visili o koncu pored te bolesne starice, bez novca i s javnim prihvatilištem nad glavom, a to nije bio život dostojan jednog psa.“

  17. veliki pozdrav skauzeru i keltu sabraći u pljuvanju ulixa fehmiua

  18. Uliks je roman od Džojsa sramoto

Rekli o sajtu

Kada pitate dva čoveka o nečemu, dobićete više od dva mišljenja. Na toj osnovi je stvoren Vukajlija. Rečnik slenga i idioma.

Kompjuterska Biblioteka · 7. Maj 2009.