Kada dobijete dete, mada vi iz ugla ženske osobe to ne možete da gledate, nemate dovoljno razvijen emocio, vi ste osakaćeni tu, realno... Imate naduvan racio ali brate mili između oca i tate to su razlike kurate!
E kada dobijete decu (oni koji ih nemaju) možda shvatite koliko je to zapravo istinski prelepo i da tek tada počinje vaša borba. Ako smatrate da to ne možete - nemojte ih ni imati.
jeste sve to, ali kako bi trebali roditelji biti podrska djeci?
maloj deci treba da budes tata. vecoj treba da budes otac. muskoj pogotovo, u nekom trenutku prestanu da traze tu vrstu ljubavi od roditelja, sto je ok.
ovo sto kaze jovor, dzaba matorog konja teras da uci ili mu prebacujes, samo negativan efekat. u tom trenutku moras ga smatras kolegom i da se tako i odnosis, da pricas ko sa odraslom osobom sto i jeste.
kod dece je malo drugacije. tu se ponekad mora pogurati, al dobra stvar je sto za razliku od matorog konja, tu se malo gura. kad kazem gura, mislim motivise.
Ozbiljno ih nemojte imati.
Biti roditelj je najlepša i istovremeno najteža i najdelikatnija uloga u životu. Neću reći i najnezahvalnija jer smatram da sam još uvek relativno mlada u toj ulozi da donosim zaključak, i da ću negde pred kraj svog života moći da kažem kakav sam roditelj bila, ali za sada imam osobine jedne žene koja je svom detetu bukvalno ortak. Moje dete je zlostavljano sa dve godine, nepune, a sada sa pet je prepuno ljubavi i plemenitih osobina. Mi se budimo uz "Volim te" - "I ja tebe". To nije ženski, to je životno gorivo.
"Mama šta danas radimo?"
"Sve što radimo podelićmo." PODELITI. Najvažniji glagol u podizanju dece.
* Ako zaista osećate da ne možete, da ne bi trebalo da imate decu, onda nemojte. Prosto nemojte. Niti gubite vi, niti čovečanstvo. A posledice lošeg roditeljstva su katastrofalne. I nikada popravljive.
kasno sad jbg.
Sta sam dozivio da se na saljivom sajtu vukajlija ova dva bumera raspravljaju kako treba odgajati djecu ehh
Nisam ni nameravao da ih imam niti ću ikada imati prilike da ih imam. Ako je vama to istinski prelepo ne mora da znači da je i drugima. Ja jedva postojanje jedne verzije sebe na ovom svetu podnosim i tolerišem šta treba još da ih pravim i da se userem u život i sebi i njima time što će da budu rođeni ovde. Da ne govorim o još pregršti drugih faktora kao što su incelstvo, činjenica da nema žene koja je tolko prečukana da bi se razmnožavala sa nekim poput mene itd itd. Imajte vi decu, množite se, veseli se srpski rode kurci palci samo smanjite malo te spike o preleposti tog čina. Prelepost je subjektivna.
Ne zasluzuju te ove zene Smokljo
tako je. to što se mnogi osećaju da im život ne može biti upotpunjen bez dece ne znači da svi dele to isto mišljenje.
smoklja bi bio odlican roditelj. od onih sto ne kace decu po fejsbuku.
Najvažnije je bez ikakvog pritiska i ležerno ubediti dete da vam veruje bezpogovorno i da veruje u sebe. Tako će donositi ispravne odluke, zdravo razmišljati, imati smelosti da deli sa vama, da razgovara, da oseća tu slobodu... Ne ulivajte strahopoštovanje, presiju, bes, nipošto agresivno i na silu ga upravljati negde gde mu duša neće. Ako pogreši - u redu - svi grešimo. Stanete uz dete. Ali ako to uporno ponavlja težite za dubljim razgovorima da biste otkrili zašto. Ponekad ignorišite dete ma kojeg uzrasta na kratko da bi ga samo posmatrali..Mnogo toga će vam odati samo. Kada postane dovoljno zrelo da se otisne u život samo - bdite, ali neka ono to ne primeti. I nemojte preterivati nikad, ni u čemu. Kad kupi recimo rasklipan motor ili kutiju cigara, ili donese viski i slično ne derite se, ne dramite odmah, ne paničite, ne pretite. Pamtim mog tatu kad sam se napila prvi put. Kaže on
"Pa kako je?"
"Pa pijano" (14 godina)
''Je l' ti lepo"
"Malo me sramota"
"Što? Radila si što i svi na žurci...ja te pitam da li ti je lepo?"
"Muka mi je..."
"I dalje ne dobijam odgovor"
"Nije mi lepo..."
"Zašto onda to radiš sebi?''
Muk.
Zagrljaj.
"Tata, hvala."
"Zašto?"
"Što se nisi naljutio, što nisam kažnjena..."
"Ne mogu da se ljutim na osobu koja je već ljuta na sebe dovoljno da radi nešto što ne voli."
Muk.
"Idemo sutra na plivanje, to provereno voliš!"
Jedan od primera samo. Nažalost, ubeđena sam da je sudbina iznad nas. Iako čvrsto ne verujem u Boga verujem u silu koja može da se nameri na nekog toliko da koliko god da je on ispravan i sve, ona ako je rešila da ga zgnječi, zgnječiće ga. Zato treba i pustiti mnoge stvari. Da dolaze i odlaze, da bivaju i gube se - s mirom. Mada ja to nikad nisam naučila.
Naravno, slažem se sa svima koji ne žele decu i smatraju da nisu jedan i jedinstveni smisao života i slično. Razmišljala sam isto jedno vreme. Ponekad i sad to pomislim. Ne dopada mi se svet u kome sam i ja rođena a tek ne on ... ali sad tako je kako je. Doduše ipak sam ja odlučila da ga rodim stoga sam potpuno odgovorno tome i pristupila. Ne žalim se uopšte. Za mene lično to je najispravnija odluka koju sam ikada donela. I rodila bih još da sam finansijski dobra, do troje. Ništa ne određuje budućnost, ni status, ni novac, ni blagostanje, ni država, ni obrazovanje, ni ženidba/udadba... ama baš ništa. Život je svačiji unikatan put. Postoje retardi koji su rođeni u ovoj državi, koji nisu odgajani posebno, niti imaju posebne vrline, koji nemaju osnovnu životnu snalažljivost ali im ide jebeno dobro u životu. Čak su neki u Americi. Oni su pak nezadovoljni što su eto dotle stigli ... I tako. Čovek će uvek naći nešto da bude nezadovoljan. Neuporedivo lakše od toga da pronalazi pozitivu u čemu god ... To je ta priroda.
Sta god uradio i gde god ubio coveka prokockao pare samo mene moras prvo da okrenes da istog trenutka znam da bih znao kako da te izvadim iz govana jebem ti majku ludu
To je meni moj otac rekao sa 14 godina kad sam imao i to je i sve sto mi je trebalo
Ostalo mu je da se uzda u moj zdrav razum samo
I to je to sto treba i moze da se uradi
Sa zenskom decom je malo drugacije
Mislim da vam je jasnije sada zašto mi je toliko teško da svarim što jedan čovek poput mog oca nije živ, a smeće poput bivšeg muža jeste.
To nije psihološki problem - to je realna žal.
Gospodin inženjer ne vredi prebijenog groša. Ni kao čovek. Ni kao radnik. Ni kao roditelj. Ni kao prijatelj. Ni kao osoba. NULA.
I puno je takve nepravde... Da su otišli prerano kvalitetni ljudi a šljamara tavori u svom izmetu.
Jbg, ne mogu to da svarim.
Mama, hvala joj na svemu, ali nikada nije imala tu sposobnost ili jednostavno nije htela da me razume. Strogo je želela, insistirala čak da joj budem slična. Time se moj bunt produbljivao. Prkos rastao. I danas imamo nesuglasice užasnih razmera. Samo zato što je ona tvrda. Ne zato što je glupava, daleko od toga, nego je kruta, odsečna, gorda, emocionalno ona je više tiranin nego mama. Jer ona zahteva, ona ne pita ništa. Kod nje ne da ne može, nego mora kako ona kaže. I kako onda da mi ne nedostaje osoba koja je jednostavno bila razumna i blaga, puna razumevanja, vedrine... bez šablona, idiotskih postavki i ostalo. Pa nedostajaće mi i on i deda i stotu ako doživim. I ne samo oni, sva draga bića i ona najgora naravno, ali za kvalitetnima je žal nemerljiva kad vidiš kakav ološ diše okolo.
Mislim da bi bio red da se tvoj bivši muž registruje i kaže svoju stranu priče, napiše par definicija, komentara baci neki štos, iznapušava jovora šta znam, inače bismo morali tretirati ove postove kao tl;dr
Ljusi se samo muce sa decom brisu im govna nesto me i ne privlaci to.
Žensko čeljade — tudja večera
aj ne jedi govna vuce, samo si ti falio sad
nema više djece, al možda ima posledica.
Mada celtov predlog je svakako produktivniji, bolje da skontamo šta ne treba, pa da ne istraumiramo još jednu generaciju.