Сукоб две ненормално тврдоглаве особе. Ни један неће попустити док не докаже своје. За немог посматрача веома смешна ситуација. Наравно, ако се не умеша у расправу, а ако се умеша најебао је. Седи и гледа две будале како пене једна на другу, ваде аргументе к'о из пичке само да докажу да су паметнији.

Паметнији попушта? Како да не. У том случају, паметнији је поражен и опет испада глупљи. Сиктаће један на другог, пљуваће се међусобно док имају снаге, а онда још мало. Нервознији су од клинца коме се смеши прилика да по први пут умочи, а опаснији од талибанског терористе у мировној мисији. Избегавајте их у широком луку.

Реченица коју узвикну у себи(понекад и наглас) људи који пате од карактеристичне фобије. Наиме, они се неосновано плаше да ће, ако се не набију поред врата четири станице раније, заувек остати у аутобусу. Фобија углавном иде у пару са фобијом од остајања напољу заувек, па је немогуће склонити особу са степеница јер одбија и да на тренутак изађе напоље. Од болести углавном пате ниски људи и све бабе, и у случају да напад добију у раним јутарњим сатима или око три по подне, постају најомраженија врста корисника градског превоза. Показују изузетно развијене способности тражења бубрега лактовима и гажења чистих патика, висок праг трпељивости повратних удараца и надљудску снагу која им омогућава да увек стигну до циља.

Бицикла, која по начину употребе подсећа на све осим на бициклу. Њу не може свако да вози. Да би управљао овим трансопортним средством, мораш да поседујеш одређене физичке и психичке предиспозиције, али и искуство, с обзиром на то да просечан власник партизанке има 60 година.

-Возачи партизанке имају листове и бутине као руске бацачице кладива.
-Партизанка има једну брзину у којој је теже окренути педалу него у 21. брзини маунтин бајка.
-Партизанка је једино превозно средство које има право првенства пролаза на свакој раскрсници. Додуше, то не пише у саобраћајном закону, али искусни возачи добро знају: Кад видиш да се партизанка укључује у улицу којом се ти крећеш, ти се паркираш са стране, чак иако твоја улица има право првенства пролаза.
-Урбана је легенда да партизанка може да понесе више од ФАП-овог камиона.
-За најхрабрије људе се сматрају људи који крену да прелазе улицу уверени да ће возач партизанке да им стане.
-Да, човек који управља партизанком се назива возачем, никако бициклистом.
-Једино горе од тога да те удари воз је да те удари партизанка. Ако си у колима, кола одма' иду на отпад, а партизанка ће, у најгорем случају остати без предњег светла.

Чист докторски нгсле. Коришћен у армији при гениталним прегледима регрута.
Начи: загули кожуру, вићгла на увид, д'видим дал' си заразан.

Неки паметан човек што је сам себе назв'о филозофом некад рече да је свет заснован на борби и слагању супротности... Вест Хем и Милвол, Израел и Палестина, Жаре и Гоци, Цигани и Гробари. Први елеменат другом даје сврху, реално да не би Милвола курац би Пити Данам погино на крају Грин Стрит Хулиганса па ваннаби хулигани не би имали да дркају на ту појаву. Све је ово бања на папиру, рекао би човјек паметни ти филозофи... јесу, ал' у курцу. Да би насрао сва ова срања која су они насрали почевши од Платона, Аристотела, Аурелија Августина, Канта, Фихтеа, Хегела, Маркса и сличних морао си бити под трипом неког алкохолног деривата у најмању руку (рекао бих и да су се пуцали у вену ал' да неким случајем профанка филозофије прочита ово објесила би ме за муда усред јавног трга, ах та поезија).
У историји филозофије није запамћена повезаност једне персоне са алкохолним дериватом који се добија дестилацијом вина као у Хегеловом случају. Хегел се слаг'о са вињаком ко Аркан са белом техником, ко Толе са судијама, ко педофил са дететом од 3 године... ЗНАЧИ БАЊА. Многи сматрају Хегела за највећег ума који је ходао земљом, икада, можда и не греше. Међутим, као што је иза Ајнштајна стајала Милева, тако је Хегела вињак покривао.

Савршен свет у којем други брину о теби, мењају ти пелене, купују играчке, хране те, гледаш цртаће по цео дан, ваташ лепе тете за дупе и не добијаш шамар јер си им, просто, сладак!

Елем, ради се о чежњи, углавном старијих особа, да се врате у период безбрижности и свету маште. Жеља наравно подвргнута данашњим проблемима и уопште целокупним системом који нас сустиже.

Иоле познато, да је враћање времена у назад неизводљиво, многи су дошли на идеју да се користе црном магиом илити влашким враџбинама, како би ту жељу испунили.

Дакле,.. ако желите да урадите исто, у случају нежељених реакција на магију, посаветујте се са лекаром или локалном врачаром, илити још простије: „Не бавите се црном магијом“!

Матурски рад за сваку домаћицу.
Ако гости оду кући читавих зуба и неизваљених пломби, значи да је торта успела.

Према игрици "GTA - San Andreas" - много слабашна сорта. Гранчице. За разлику од призора који се могу срести у Србији, у којима бандера скоро преполови неко ауто у случају удеса, у горепоменутој игрици ствари стоје другачије. Ако је играте по први пут, ако изгубите контролу над аутом и удар у бандеру је неизбежан, очекујете да ће се ваше ауто много оштетити и да ће вас бандера одбити неколико десетина метара од тачке удара, као што смо и навикли. Али, неочекивано, покосићете бандеру и нећете нарушити ништа друго до естетског угледа аута... Ако сте искуснији играч, највећа посластица у бежању полицији. Ствар можете поновити и са јачим мотором. Иста ствар и са семафорима.

Реченица коју изговара жена - мушким гласом. Стежући каиш. Сама пита - сама одговара. У ствари, након пар пута проведеног истраживања, више се не може са сигурношћу тврдити да ли је то питање (имамо упитник на крају, је л’ тако, тако је) или је то заправо констатација, закључак на који нема шта да се дода - осим климоглава.

У рангу било ког филозофског питања, уколико је тако третирате, постаје реченица на коју ни у ком случају не можете дати тачан одговор. Одговор вам је дат, сервиран на тацни, преливен бесом, завијен у пару љутње и посут варницама.

Ако пак идете линијом мањег отпора, „ћути и пуши“, питање се претвара у кристално јасну констатацију. Доста је.

Српски сваки дан.. Јебали нас Турци, јебали нас у балканским ратовима, јебаше нас у Првом светском, као и у другом, сјебаше нас деведесете, гузише нас Американци, сад почели Албанци... Наше задње је прошло, ми смо сада навикли на све. Свет се жали како је дошло "задње време", нема се пара за леба, ал ми смо сада јачи него икада, навикнути на попару, и цицвару, леба и масти, чак да нам остане и трула паприка преживећемо на ајвару. И како рекоше Тарабићи, "Остаће Срба тек толико да стане под једну крушку" у том случају сви остали могу да стану под један маслачак и то без да се гурају! Хвала Богу Србија има и више него довољно стабала крушке!

Разни чудни троуглићи и квадратићи на етикетама на одећи.

Неки су прецртани, претпостављам да представљају нешто што се не важи. Има и нешто што личи на пеглу. У сваком случају, говоре нам да не може било ко да убаци ствари у машину већ да је потребно претходно имати добро искуство и познавати суштину прања одеће.

Ретки су људи који знају да их протумаче, они треба да поседују велико знање да би то могли да ураде. Потребно је дугогодишње проучавање свих категорија и квалитета одеће, квалитета, тврдоће и температуре воде, функција веш машине, прашка за веш, омекшивача, избељивача, метода сушења и пеглања, радне температуре пегле итд. И тако само они умеју правилно да оперу своје ствари.

ГСП арома је свакодневница за све нас који користе градски превоз. Иако се први сапун на овој планети користио у Вавилону пре 4800 година изгледа да та технологија још није стигла у нека српска домаћинства, а да не причамо о пасти за зубе или анти-перспирантима. ГСП арома се углавном може осетити у линијама јавног саобраћаја које иду у приградска места или на обронке града(и понекад неки ароматичар залута у градске линије). ГСП арома је мешавина не купања и ношења синтетичке одеће дужи временски период, ово поготово представља проблем лети кад се те "мајце" натопљене у зноју и под утицајем високих температура запекну за торзо толико да кад дође тај дан за купање(вероватно кад пада киша) исте морају шпатулом да скидају. Запечени зној на неопраној кожи и натопљеној синтетици је база ГСП ароме, као нпр. код доброг парфема кад је база сандаловина или неки специфичан зачин. Суптилне ноте које дефинишу карактер ГСП ароме могу бити : бели лук, црни лук, прва и дуга ставка помешана са светло зеленим орбитом, не прање зуба од рођења тако да им из уста смрди толико као да је нешто ушло у њих и цркло, ужегла тврдо кувана јаја, кисели купус, повраћка и по мом личном искуству(веровали или не) ГОВНО ал не ћубриво већ је суграђанин поред мене смрдео на ЉУДСКА ГОВНА.
ЗА НЕПОВЕРОВАТИ !!!
Ако вам је овај опис није довољан и имате жељу да проверите горе описану ГСП арому у пракси, обавезно кад се возите руралним линијама понесите шибице. Уаплите шибицу затим брзо прислоните носу и дубоко удахните плави дим кроз нос, на тај начин испарења фосфора после треће шибице дубоко ће парализовати чуло мириса.

Док пензионери једва чекају поштара да им донесе пензију, неки Срби имају и фобију од истог јер би једног дана могло да се деси да им донесе "плави коверат". Зато се жени, деци, и најстаријим члановима породице када треба да остану сами код куће редовно говори да ни случајно не узимају никакав плави коверат од поштара. Треба да кажу да газда није код куће и да не знају кад ће да дође.
Дакле, плави коверат је једна страшна ствар која стиже од било којих органа власти и то из разлога што је онај на којег је адресирана сигурно нешто забрљао. Или је мобилизација у току.
У сваком случају, треба избећи његово преузимање на било који могућ начин.

Старија игра популарна међу припадницима млађе генерације која се најчешће игра када међу саговорницима дође до несташице аргумената. Понекада се, да би игра била забавнија, додаје "улог". Тада, на пример, победник удара чвргу губитнику, а, понекад, улогу улога има и новац. Игра је у суштини веома једноставна. Руком играчи формирају облик камена, папира и маказе. Камен побеђује маказе, маказе папир, а папир - логично - камен. У случају да оба играча формирају исту ствар, цео процес се понавља. Игра је популарна широм света и углавном свуда има иста правила. Изузетак је Шелдонова верзија.

Одбрамбени систем од свега.
Могу да се користе у било ком тренутку и на било ком мјесту.
Користећи карту (било да је она мајчинска, сестринска или било која друга) омогућавате себи 99% успјешности у некој молби или расплету ситуације. Овај 1% је за особе које нису ту преко године, само дођу на љето или слично.

Мајчинска карта.
Заснива на томе да је она МАЈКА ТРОЈЕ ДЈЕЦЕ и она ради око њих, спрема, кува, чисти... Она мора да одмори, и смије да једе у дневној соби испред ТВ-а јер је јелте она чисти, а и мајка је неколико дјеце.
Ово је најјача карта која постоји јер након кориштења исте, могућност одбијања било чега опада на 0.1% јер ће или да набије на нос то што вас је подигла, или ће да сложи тужну фацу и гађа вас у срце.

Сестринска/Братска карта
Ко те више воли од брата, ма дај... Он би за тебе све урадио, па мораш и ти њему то... Шта те кошта да одеш до оне рибе што стоји испод моста и кажеш јој да ће Боле доћи по њу у 11, да буде слободна и да се окупа.
Карта је таквог типа да је могуће јако лако одбити, али вам касније не гину батине и бол у препонама ако вас неко претуче у школи или на улици.
У случају сестре испушите га за ону плавушу што вам гаће чини уским кад год дође код сестре да учи.

Дедовска/Бапска карта
Они су стари, јадни... Греота... Немојте њих... Немојте да их нервирате, пустите их на миру, могу да рикну од срчаног сваки трен.
Ова карта је типа гриже савјести и пензије, тј новчане надокнаде.
Уколико одбијете извршавање молбе, нећете на брке 'мећат' ни динара, слободно заборавите онај парфем којим планирате да смекшате горе наведену плавушу.
У још горем случају, након срчаног удара и одапињања особе, остаје вам грижа савјести цијелог живота.

Томас Едисон би се у гробу превртао да зна да постоје ове лампице. Оне су, наиме, алгоритам за прегореле сијалице. Пошто се и иначе пале и гасе, тешко је и провалити да једна ради, једна не ради, једна ради, једна не ради.
Већ у фабрици од сто комада на једној оној жици не раде две сијаличице, док допутују од Кине цркну још 3, на пијаци у Панчеву откажу још две, на тезги у граду још једна, кад их донеш кући цркну још три, и док стигне Нова Година у најбољем случају ти ради тридесетак комада, и то све оне исте боје.

Да зло буде горе, многе од њих имају и малени уређај од рециклиране зелене пластике који производи звук такве фреквенције да би ладно могао да се користи за мучења методама у којима се примењују несносни и заглушујући звуци.

жена познате по томе да продаје тело за новац.

потенцијална проститука је обично девојка из сиромашне куће, где расте без љубави и здраве основе за развитак у нормалну особу. сам склоп породице у којој живи је такав да може да наговести лошу судбину. израстајући поред атеистички настројене мајке, и оца - неиживљеног пандура или пропалог банкара, подразумева се и пијандуре, недужно чељаде и нема неки избор осим да крене путем блуднице.

у пубертетским годинама, кад крене да превазилази играрије барбикама и престане да скупља постере индире радић, почеће и у глави да добија прве жеље ка већим и важнијим стварима у животу. временом ће да примети како су мушки умови лаки за манипулацију и да уз мало труда и сређивања може да се домогне лепих ствари. жваке, чоколадице и шлепање на тротинету у основној, а касније вожње на скутеру и бесплатни сати у играоници током средње, пак - неће бити довољни да задовоље њене много веће амбиције и жеље.

али не могу све жене да постану СПОНЗОРУШЕ. једноставно, неке немају пропозиције да буду напуцане блондаре или расне бразилке и тако у старту нахватају богате јебаче, а самим тим и себи обезбеде дугогодишње возикање бембаром, бесплатне крпице и позирање у виајпи ложи на омладинском стадиону. у том случају, оне које већ нису довољно квалитетне, паметне и сналажљиве да упецају политичаре, фудбалере или бизнисмене, долазе у ситацију да пронађу алтернативно решење.

постоје две врсте курви:

1. КЛАСИЧНА. она греши већ на почетку каријере јер тражи сводника, а ту је обично задеси пропали водитељ са трећег канала или даљи рођак срђана тодоровића. иако је наводно задужен да штити клијенткињу и тражи квалитетне мамце, он у ствари само чека прилику да је ували у бело робље или у другом случају - да је навуче на марихуану и извуче највећи део лове од сваке следеће зараде. девојци тако остаје само даноћно ринтање, чекање испод савског моста и стопирање на каћкој петљи. сав посао ће да јој се своди на испуњавање камионџијских снова, тинејџерских фетиша и генгбенгова са радницама с грађевине за мале паре. у најбољем случају може да заврши у порнићу д класе где ће глумити помоћницу деда мраза и орално задовољавати ирвасе.

2. МОДЕРНА. она ради више током млађих дана, а после средње школе уписује мегатренд. упоредо са "студирањем", лоцира жртве по факултетима и сексуално општи са њима на портирницама домова и клупама испред филозофског факултета. зараду троши на школарине и пријаве испита, такорећи на образовање. на тај начин ради и функционише током студијских година, а после заврши као асистенткиња на вишој техничкој, играчица у гранду, или пак кондутерка ниш експреса или ласте.

Карактеристична ствар за интенет поднебље данашњице и ових простора. Карактеристично је тиме што се српски и сродни му језици касапе путем људске лењости и мањка интересовања. Карактеристична је употреба енглеске латинице при писању, иако је већина наших тастатура одавно локализована, потпуни губитак осећаја за интерпункцију, све под изговором "то је интернет, то није битно", тиме губећи из вида да је интернет пут будућности. Том логиком можемо подредити друштвеној стигми и кориснике писаћих машина у прошлости што су користили локализоване апарате или, у крајњем случају, почетке словенске писмености, будући да су имали при себи сасвим функционалне опције грчког алфабета и латинске абецеде. Људска лењост је вероватно једина константа, а не људска глупост.

Најпопуларнији средњошколски смер за дечаке у целој Србији до пре коју годину. 9 од 10 њих је хтело да "ради са компјутером". Нема везе што трећина њих не зна да нареже ЦД, а што друга трећа нема успех да то упише. " Па шта фали, игрице су баш претеране и то ће ми мање-више бити посао. Радићу оно што волим"- било је мишљење које је преовладавало. У случају неупадања(најчешћи случај) на овај смер у електро школи, алтернатива је била "компјутерско конструисање" у некој индијанској машинској школи. "Уосталом, то још моћније звучи, гарант другима инсталираш Кантера и онда га пичиш."
Снови падају у воду после месец дана када схватају да нису дошли у играоницу и да компјутер у школи још нису видели.

Реално, сви ми то радимо с времена на време. Засврбите нос, дубоко завучеш прст у дубине носног рудника и извучеш злато. Проблем настаје када се дођете очи у очи са том одвратном слинурдом. Техника један и најбезболнија, наравно је да пробате да се слине отарасите на један елегантан аристократски начин. Једноставно, да је затезањем средњака о палац кикујете на неко непознато место. То место се назива непознатим јер људска свест чак и ако је свесна где је слинац завршио одбија да прихвати његово постојање. Техника два, иначе врло ризична и примењује се у случају да техника један не успе, је да се слинац опет што елегантније и опуштеније залепи о најближе скровито место. Али код технике два понекад могу да настану велики проблеми.