Sukob dve nenormalno tvrdoglave osobe. Ni jedan neće popustiti dok ne dokaže svoje. Za nemog posmatrača veoma smešna situacija. Naravno, ako se ne umeša u raspravu, a ako se umeša najebao je. Sedi i gleda dve budale kako pene jedna na drugu, vade argumente k'o iz pičke samo da dokažu da su pametniji.
Pametniji popušta? Kako da ne. U tom slučaju, pametniji je poražen i opet ispada gluplji. Siktaće jedan na drugog, pljuvaće se međusobno dok imaju snage, a onda još malo. Nervozniji su od klinca kome se smeši prilika da po prvi put umoči, a opasniji od talibanskog teroriste u mirovnoj misiji. Izbegavajte ih u širokom luku.
1 - Matori, šta ti se desilo, sav si plav. Ode ti u dukatlije, a? Počeo da se šminkaš?
2 - Ne nerviraj me, juče se uključih u neku raspravu. Svađali se Džoni i Sale, jebote, ubiše Boga u meni.
1 - Hahaha, dobio si po pičCi. Jebiga, zar ne čitaš novine. Svake godine izgine neko u borbama bikova, a ti k'o mentol, našao da se praviš pametan.
2 - A jebiga, šta ću? Odo' da žvaćem stiropor.
Rečenica koju uzviknu u sebi(ponekad i naglas) ljudi koji pate od karakteristične fobije. Naime, oni se neosnovano plaše da će, ako se ne nabiju pored vrata četiri stanice ranije, zauvek ostati u autobusu. Fobija uglavnom ide u paru sa fobijom od ostajanja napolju zauvek, pa je nemoguće skloniti osobu sa stepenica jer odbija i da na trenutak izađe napolje. Od bolesti uglavnom pate niski ljudi i sve babe, i u slučaju da napad dobiju u ranim jutarnjim satima ili oko tri po podne, postaju najomraženija vrsta korisnika gradskog prevoza. Pokazuju izuzetno razvijene sposobnosti traženja bubrega laktovima i gaženja čistih patika, visok prag trpeljivosti povratnih udaraca i nadljudsku snagu koja im omogućava da uvek stignu do cilja.
Primeri se nalaze na linijama 511, 56, 51, 23, 37, 58 i 88 svakog jutra oko 8 od Banovog Brda(Čukaričke padine) do mostarske petlje.
Bicikla, koja po načinu upotrebe podseća na sve osim na biciklu. Nju ne može svako da vozi. Da bi upravljao ovim transoportnim sredstvom, moraš da poseduješ određene fizičke i psihičke predispozicije, ali i iskustvo, s obzirom na to da prosečan vlasnik partizanke ima 60 godina.
-Vozači partizanke imaju listove i butine kao ruske bacačice kladiva.
-Partizanka ima jednu brzinu u kojoj je teže okrenuti pedalu nego u 21. brzini mauntin bajka.
-Partizanka je jedino prevozno sredstvo koje ima pravo prvenstva prolaza na svakoj raskrsnici. Doduše, to ne piše u saobraćajnom zakonu, ali iskusni vozači dobro znaju: Kad vidiš da se partizanka uključuje u ulicu kojom se ti krećeš, ti se parkiraš sa strane, čak iako tvoja ulica ima pravo prvenstva prolaza.
-Urbana je legenda da partizanka može da ponese više od FAP-ovog kamiona.
-Za najhrabrije ljude se smatraju ljudi koji krenu da prelaze ulicu uvereni da će vozač partizanke da im stane.
-Da, čovek koji upravlja partizankom se naziva vozačem, nikako biciklistom.
-Jedino gore od toga da te udari voz je da te udari partizanka. Ako si u kolima, kola odma' idu na otpad, a partizanka će, u najgorem slučaju ostati bez prednjeg svetla.
*Naziv "hitlerača" u zagradi je još jedan od naziva za ovo oklopno vozilo.
Čist doktorski ngsle. Korišćen u armiji pri genitalnim pregledima regruta.
Nači: zaguli kožuru, vićgla na uvid, d'vidim dal' si zarazan.
Oće one dipke od ćebića da se nakupe ispod, pa da se upale. Zna biti zajebano, pogotovo u zimskim uslovima kada je kupanje jednom ili u najboljem slučaju dva puta mesečno.
Neki pametan čovek što je sam sebe nazv'o filozofom nekad reče da je svet zasnovan na borbi i slaganju suprotnosti... Vest Hem i Milvol, Izrael i Palestina, Žare i Goci, Cigani i Grobari. Prvi elemenat drugom daje svrhu, realno da ne bi Milvola kurac bi Piti Danam pogino na kraju Grin Strit Huligansa pa vannabi huligani ne bi imali da drkaju na tu pojavu. Sve je ovo banja na papiru, rekao bi čovjek pametni ti filozofi... jesu, al' u kurcu. Da bi nasrao sva ova sranja koja su oni nasrali počevši od Platona, Aristotela, Aurelija Avgustina, Kanta, Fihtea, Hegela, Marksa i sličnih morao si biti pod tripom nekog alkoholnog derivata u najmanju ruku (rekao bih i da su se pucali u venu al' da nekim slučajem profanka filozofije pročita ovo objesila bi me za muda usred javnog trga, ah ta poezija).
U istoriji filozofije nije zapamćena povezanost jedne persone sa alkoholnim derivatom koji se dobija destilacijom vina kao u Hegelovom slučaju. Hegel se slag'o sa vinjakom ko Arkan sa belom tehnikom, ko Tole sa sudijama, ko pedofil sa detetom od 3 godine... ZNAČI BANJA. Mnogi smatraju Hegela za najvećeg uma koji je hodao zemljom, ikada, možda i ne greše. Međutim, kao što je iza Ajnštajna stajala Mileva, tako je Hegela vinjak pokrivao.
Berlin, 1818. godina
-Džordže Vilheme Fridriče Hegelu, džavoličiču mali, mani se te knjige macane i dođi me otrsi ko Era Ojdanić maloletnicu.
-Daj ženo mani me se, posto sam dekan onog faksa u Berlinu, ne bi ja to al' plata dobra, taman da pokrijem dugove u kladži. Jebo me dan kad igrah da će Napoleon osvojiti Rusiju, dao sam komplet ušteđevinu na to. Sad moram da radim, dali mi da pišem neki enciklopedijski filozofski sistem ideje, nemam pojma šta da pišem.
-Ali luče moje, Grcima su muze bile inspiracija, uleti u mene ko budala u kredit, sve će ti biti super...
-ZNAM! ženo, donosi vinjak, Rubinov zna se. Odma!
-Ali...
-Reko sam odma, idi kod one pičke Kanta (Cunt, en. female genitalia, vagina, he he kako sam duhovit) ako ti se jebe, donosi vinjak i ne ulazi naredna tri sata.
-Rubinštajn od litar - čekd.
-Ipče Ahmedovski - Kad nestanem jednog dana - čekd.
-Žena zavezana u kuhinji đe joj je i mjesto - čekd.
-Litar rasola u slučaju nužde - čekd.E ajmo, pušti Ipčeta da se zagrijem malo uz koju, ideja će sama krenuti.
(par minuta kasnije nakon pete čaše vinjaua)
Znači ideja, znači litre i litre ideja dnevno. Logično je... da breee, logikaaaaa, ideja počinje u logici. Eto ga, još ću nasrati da je tu ideja nesvesna sebe...
i ja sam ih varooooooo, u tamnicu života sebe zatvarooo, i sad me živooooot, muči i secaaaaaa ej pesme tužneeee vi ste moja decaaa... TO IPČE AMAJLIJO.
Smiri se Džordže Filheme Fridriče Hegelu, mora se raditi, e vidi vinjak nije ni trećinu, bruko i sramoto familije
(nakon još par čašica)
Vinjak je sasvim prirodno piće dobijeno od... kurac je moj ovo prirodno, destilovana nafta, al radi svaka čast... PRIRODNO, PRIRODA SINOVIIII, ideja ide u prirodu, postaje polako svestna sebe kao biti svega, joj majko moja neviđena koji sam ja car. Daj da drmnemo još koju čašicu, može li kolega?
-Ali dušo ti si sam u sobi.
-ĆUTI ŽENO JESAM TE ŠTA PITO, MOJ KOLEGA I JA SAD DRMAMO PO VINJAK, SAMO GA ON PROSIPA JEBO GA BOG KO DA GA NEMA.
-Dušo priviđaju ti se opet oni duhovi, previše si popio.
-Duhovi, duh... kasper d frendli gouuuuuuus DUHOVI TEBRA, ideja ide fazu duha gde postaje svestna sebe, i to u filozofiju... KANTE MAJSTORE PA TI SI BOOOOOG!!!
-Ali dušo ti si Hegel.
-Jebem ti ženo majku božiju ja dok crnčim da imamo ljeba da jedemo i odigram Vigan iz iksa u kec ti samo sereš, donosi rasol da se dozivam sebi i nosim ovo na univerzitet.
Savršen svet u kojem drugi brinu o tebi, menjaju ti pelene, kupuju igračke, hrane te, gledaš crtaće po ceo dan, vataš lepe tete za dupe i ne dobijaš šamar jer si im, prosto, sladak!
Elem, radi se o čežnji, uglavnom starijih osoba, da se vrate u period bezbrižnosti i svetu mašte. Želja naravno podvrgnuta današnjim problemima i uopšte celokupnim sistemom koji nas sustiže.
Iole poznato, da je vraćanje vremena u nazad neizvodljivo, mnogi su došli na ideju da se koriste crnom magiom iliti vlaškim vradžbinama, kako bi tu želju ispunili.
Dakle,.. ako želite da uradite isto, u slučaju neželjenih reakcija na magiju, posavetujte se sa lekarom ili lokalnom vračarom, iliti još prostije: „Ne bavite se crnom magijom“!
- Je l' bre Petroviću. Što si nam ti snužden ceo dan?
- Jebe me život profesore. Ne mogu ja više ovako, stalno neki porezi, problemi, svađe... Prepun sam obaveza i želim da se vratim u pelene, da malo drugi brinu o meni...
- Mani se ćorava posla! I moj stari je to reko pre mesec dana pa se stvarno vratio u pelene.
- I, kako je uspeo...?
- Otiš'o kod lude Vere - vračare, bacala mu neke čini, iii...
- Iiii..?
- Došlo do kontraindikacija!
- Pa je l' se vratio u pelene il' nije!
- Jeste! Sad sere sve češće i to nekontrolisano, oduzet u levu stranu, hrani se na slamčicu, a i dalje ima šeset i pet godina. Jebeš ti tu rabotu, moj Petroviću!
Maturski rad za svaku domaćicu.
Ako gosti odu kući čitavih zuba i neizvaljenih plombi, znači da je torta uspela.
U slučaju neprijatnosti spreman je izgovor: Ma nije moguće? Pa da, znam ja, lepo sam sebi rekla da treba sama da meljem orahe, a ne da kupujem kod Zorke u prodavnici, ona je baš aljkava.....(i tako narednih sat vremena)
Prema igrici "GTA - San Andreas" - mnogo slabašna sorta. Grančice. Za razliku od prizora koji se mogu sresti u Srbiji, u kojima bandera skoro prepolovi neko auto u slučaju udesa, u gorepomenutoj igrici stvari stoje drugačije. Ako je igrate po prvi put, ako izgubite kontrolu nad autom i udar u banderu je neizbežan, očekujete da će se vaše auto mnogo oštetiti i da će vas bandera odbiti nekoliko desetina metara od tačke udara, kao što smo i navikli. Ali, neočekivano, pokosićete banderu i nećete narušiti ništa drugo do estetskog ugleda auta... Ako ste iskusniji igrač, najveća poslastica u bežanju policiji. Stvar možete ponoviti i sa jačim motorom. Ista stvar i sa semaforima.
Kragujevac 2011. Tri brata se voze u autu koji im je poklonio otac. Jedan osamnestogodišnjak koji je tek položio vozački i dva sedamnestgodišnjaka koji jedva čekaju svoju priliku. Primer predstavlja bukvalizovanu frazu: "Nekada deci niste morali da napišete >>ne pokušavajte ovo kod kuće<<"
...
Rale(vozi Mečku): "Divi kožno sedište, modernizujemo se bato."
Mićo(na suvozačevom mestu, izbacio glavu kroz prozor): "E bato vidi onu banderu kako je tanka, kladim se da možeš da je pokosiš kao onaj Karlo iz San Andreasa bato"
Žika: Ne bre! Šta radiš to....
*Bum*Tras*Urlik*
Rale(u jednoj polovini auta): "Batoo .. kukuuu.. Novi auto, ubiće nas ćale."
Mićo: *muk*....
Dva dečaka na severu Filadelfije vise na Fejsbuku i gugluju vesti iz sveta na poznatim Američkim sajtovima.
A: "Hey, check this out. Some losers tried to drive over a traffic light like in that game."
B(deveti put udara u banderu njegovom igračkom-džipom pokušavajući ne znam ni ja šta.): "Yeah. What fools. Everybody knows that's impossible."
Rečenica koju izgovara žena - muškim glasom. Stežući kaiš. Sama pita - sama odgovara. U stvari, nakon par puta provedenog istraživanja, više se ne može sa sigurnošću tvrditi da li je to pitanje (imamo upitnik na kraju, je l’ tako, tako je) ili je to zapravo konstatacija, zaključak na koji nema šta da se doda - osim klimoglava.
U rangu bilo kog filozofskog pitanja, ukoliko je tako tretirate, postaje rečenica na koju ni u kom slučaju ne možete dati tačan odgovor. Odgovor vam je dat, serviran na tacni, preliven besom, zavijen u paru ljutnje i posut varnicama.
Ako pak idete linijom manjeg otpora, „ćuti i puši“, pitanje se pretvara u kristalno jasnu konstataciju. Dosta je.
- Kevo, daj još jednu kutlaču ovog sutlijaša, mnogo je dobar, e!
- Jovanović aždajo mlađa, da ne kažem juniore... Je l’ dosta?
---
- Draga, ’ajde sada malo goreee, taaako, ne ne ne, ipak bolje ti dole ili sa strane, šta kažeš, ne, ’ajde noge na ramena, ček, ček...
- Borivoje idiote! Je l’ dosta?!
- Ali dra...
- Šta bre misliš ti? ’Oćeš da me jebeš ili da zajedno vežbamo jogu?! Marš bre u tri pizde materine i ti i ogledala, ’oću seks, ne pozeraj!
Srpski svaki dan.. Jebali nas Turci, jebali nas u balkanskim ratovima, jebaše nas u Prvom svetskom, kao i u drugom, sjebaše nas devedesete, guziše nas Amerikanci, sad počeli Albanci... Naše zadnje je prošlo, mi smo sada navikli na sve. Svet se žali kako je došlo "zadnje vreme", nema se para za leba, al mi smo sada jači nego ikada, naviknuti na poparu, i cicvaru, leba i masti, čak da nam ostane i trula paprika preživećemo na ajvaru. I kako rekoše Tarabići, "Ostaće Srba tek toliko da stane pod jednu krušku" u tom slučaju svi ostali mogu da stanu pod jedan maslačak i to bez da se guraju! Hvala Bogu Srbija ima i više nego dovoljno stabala kruške!
Razni čudni trouglići i kvadratići na etiketama na odeći.
Neki su precrtani, pretpostavljam da predstavljaju nešto što se ne važi. Ima i nešto što liči na peglu. U svakom slučaju, govore nam da ne može bilo ko da ubaci stvari u mašinu već da je potrebno prethodno imati dobro iskustvo i poznavati suštinu pranja odeće.
Retki su ljudi koji znaju da ih protumače, oni treba da poseduju veliko znanje da bi to mogli da urade. Potrebno je dugogodišnje proučavanje svih kategorija i kvaliteta odeće, kvaliteta, tvrdoće i temperature vode, funkcija veš mašine, praška za veš, omekšivača, izbeljivača, metoda sušenja i peglanja, radne temperature pegle itd. I tako samo oni umeju pravilno da operu svoje stvari.
GSP aroma je svakodnevnica za sve nas koji koriste gradski prevoz. Iako se prvi sapun na ovoj planeti koristio u Vavilonu pre 4800 godina izgleda da ta tehnologija još nije stigla u neka srpska domaćinstva, a da ne pričamo o pasti za zube ili anti-perspirantima. GSP aroma se uglavnom može osetiti u linijama javnog saobraćaja koje idu u prigradska mesta ili na obronke grada(i ponekad neki aromatičar zaluta u gradske linije). GSP aroma je mešavina ne kupanja i nošenja sintetičke odeće duži vremenski period, ovo pogotovo predstavlja problem leti kad se te "majce" natopljene u znoju i pod uticajem visokih temperatura zapeknu za torzo toliko da kad dođe taj dan za kupanje(verovatno kad pada kiša) iste moraju špatulom da skidaju. Zapečeni znoj na neopranoj koži i natopljenoj sintetici je baza GSP arome, kao npr. kod dobrog parfema kad je baza sandalovina ili neki specifičan začin. Suptilne note koje definišu karakter GSP arome mogu biti : beli luk, crni luk, prva i duga stavka pomešana sa svetlo zelenim orbitom, ne pranje zuba od rođenja tako da im iz usta smrdi toliko kao da je nešto ušlo u njih i crklo, užegla tvrdo kuvana jaja, kiseli kupus, povraćka i po mom ličnom iskustvu(verovali ili ne) GOVNO al ne ćubrivo već je sugrađanin pored mene smrdeo na LJUDSKA GOVNA.
ZA NEPOVEROVATI !!!
Ako vam je ovaj opis nije dovoljan i imate želju da proverite gore opisanu GSP aromu u praksi, obavezno kad se vozite ruralnim linijama ponesite šibice. Uaplite šibicu zatim brzo prislonite nosu i duboko udahnite plavi dim kroz nos, na taj način isparenja fosfora posle treće šibice duboko će paralizovati čulo mirisa.
U Novom Sadu bežite od linija 1 i 6 u gradu, a u slučaju da vas život natera da idete u prigradska mesta u okolini Novog Sada linija 56(Begeč), ako vam je sudbina, bez dve kutije šibica ne ulazite u bus.
Dok penzioneri jedva čekaju poštara da im donese penziju, neki Srbi imaju i fobiju od istog jer bi jednog dana moglo da se desi da im donese "plavi koverat". Zato se ženi, deci, i najstarijim članovima porodice kada treba da ostanu sami kod kuće redovno govori da ni slučajno ne uzimaju nikakav plavi koverat od poštara. Treba da kažu da gazda nije kod kuće i da ne znaju kad će da dođe.
Dakle, plavi koverat je jedna strašna stvar koja stiže od bilo kojih organa vlasti i to iz razloga što je onaj na kojeg je adresirana sigurno nešto zabrljao. Ili je mobilizacija u toku.
U svakom slučaju, treba izbeći njegovo preuzimanje na bilo koji moguć način.
Starija igra popularna među pripadnicima mlađe generacije koja se najčešće igra kada među sagovornicima dođe do nestašice argumenata. Ponekada se, da bi igra bila zabavnija, dodaje "ulog". Tada, na primer, pobednik udara čvrgu gubitniku, a, ponekad, ulogu uloga ima i novac. Igra je u suštini veoma jednostavna. Rukom igrači formiraju oblik kamena, papira i makaze. Kamen pobeđuje makaze, makaze papir, a papir - logično - kamen. U slučaju da oba igrača formiraju istu stvar, ceo proces se ponavlja. Igra je popularna širom sveta i uglavnom svuda ima ista pravila. Izuzetak je Šeldonova verzija.
J: Brate, 'ajde da se sutra nađemo u 15 do 7.
M: 'Di, bre?! Bolje tek u 7! Nema potrebe da dolazimo tako rano. Smorićemo se!
J: 'Ajde, bre! Bolje ranije nego da zakasnimo! A i ne znamo koliko nam vremena treba!
M: Ma batali! Nema šanse da idemo tako rano! Nema potrebe.
J: 'Ajde kamen, papir, makaze!
M: Dobro, hajde.
(J - kamen; M - makaze)
M: A, j*bi ga!
J: Hahahaha! Vidimo se u 15 do 7!--------------------------
P: Dosadno je! Šta da radimo?!
M: Aaa. (izdah) Nema pojma!
P: Hajde kamen, papir, makaze!
Miloš: To je za klince... osim ako... Onaj ko pobedi lupa onom drugom paralizu! Može?
P: Haha! 'Ajde može.
(P - kamen; M - papir)
P: E u p**ku materinu!
Odbrambeni sistem od svega.
Mogu da se koriste u bilo kom trenutku i na bilo kom mjestu.
Koristeći kartu (bilo da je ona majčinska, sestrinska ili bilo koja druga) omogućavate sebi 99% uspješnosti u nekoj molbi ili raspletu situacije. Ovaj 1% je za osobe koje nisu tu preko godine, samo dođu na ljeto ili slično.
Majčinska karta.
Zasniva na tome da je ona MAJKA TROJE DJECE i ona radi oko njih, sprema, kuva, čisti... Ona mora da odmori, i smije da jede u dnevnoj sobi ispred TV-a jer je jelte ona čisti, a i majka je nekoliko djece.
Ovo je najjača karta koja postoji jer nakon korištenja iste, mogućnost odbijanja bilo čega opada na 0.1% jer će ili da nabije na nos to što vas je podigla, ili će da složi tužnu facu i gađa vas u srce.
Sestrinska/Bratska karta
Ko te više voli od brata, ma daj... On bi za tebe sve uradio, pa moraš i ti njemu to... Šta te košta da odeš do one ribe što stoji ispod mosta i kažeš joj da će Bole doći po nju u 11, da bude slobodna i da se okupa.
Karta je takvog tipa da je moguće jako lako odbiti, ali vam kasnije ne ginu batine i bol u preponama ako vas neko pretuče u školi ili na ulici.
U slučaju sestre ispušite ga za onu plavušu što vam gaće čini uskim kad god dođe kod sestre da uči.
Dedovska/Bapska karta
Oni su stari, jadni... Greota... Nemojte njih... Nemojte da ih nervirate, pustite ih na miru, mogu da riknu od srčanog svaki tren.
Ova karta je tipa griže savjesti i penzije, tj novčane nadoknade.
Ukoliko odbijete izvršavanje molbe, nećete na brke 'mećat' ni dinara, slobodno zaboravite onaj parfem kojim planirate da smekšate gore navedenu plavušu.
U još gorem slučaju, nakon srčanog udara i odapinjanja osobe, ostaje vam griža savjesti cijelog života.
Tomas Edison bi se u grobu prevrtao da zna da postoje ove lampice. One su, naime, algoritam za pregorele sijalice. Pošto se i inače pale i gase, teško je i provaliti da jedna radi, jedna ne radi, jedna radi, jedna ne radi.
Već u fabrici od sto komada na jednoj onoj žici ne rade dve sijaličice, dok doputuju od Kine crknu još 3, na pijaci u Pančevu otkažu još dve, na tezgi u gradu još jedna, kad ih doneš kući crknu još tri, i dok stigne Nova Godina u najboljem slučaju ti radi tridesetak komada, i to sve one iste boje.
Da zlo bude gore, mnoge od njih imaju i maleni uređaj od reciklirane zelene plastike koji proizvodi zvuk takve frekvencije da bi ladno mogao da se koristi za mučenja metodama u kojima se primenjuju nesnosni i zaglušujući zvuci.
žena poznate po tome da prodaje telo za novac.
potencijalna prostituka je obično devojka iz siromašne kuće, gde raste bez ljubavi i zdrave osnove za razvitak u normalnu osobu. sam sklop porodice u kojoj živi je takav da može da nagovesti lošu sudbinu. izrastajući pored ateistički nastrojene majke, i oca - neiživljenog pandura ili propalog bankara, podrazumeva se i pijandure, nedužno čeljade i nema neki izbor osim da krene putem bludnice.
u pubertetskim godinama, kad krene da prevazilazi igrarije barbikama i prestane da skuplja postere indire radić, počeće i u glavi da dobija prve želje ka većim i važnijim stvarima u životu. vremenom će da primeti kako su muški umovi laki za manipulaciju i da uz malo truda i sređivanja može da se domogne lepih stvari. žvake, čokoladice i šlepanje na trotinetu u osnovnoj, a kasnije vožnje na skuteru i besplatni sati u igraonici tokom srednje, pak - neće biti dovoljni da zadovolje njene mnogo veće ambicije i želje.
ali ne mogu sve žene da postanu SPONZORUŠE. jednostavno, neke nemaju propozicije da budu napucane blondare ili rasne brazilke i tako u startu nahvataju bogate jebače, a samim tim i sebi obezbede dugogodišnje vozikanje bembarom, besplatne krpice i poziranje u viajpi loži na omladinskom stadionu. u tom slučaju, one koje već nisu dovoljno kvalitetne, pametne i snalažljive da upecaju političare, fudbalere ili biznismene, dolaze u sitaciju da pronađu alternativno rešenje.
postoje dve vrste kurvi:
1. KLASIČNA. ona greši već na početku karijere jer traži svodnika, a tu je obično zadesi propali voditelj sa trećeg kanala ili dalji rođak srđana todorovića. iako je navodno zadužen da štiti klijentkinju i traži kvalitetne mamce, on u stvari samo čeka priliku da je uvali u belo roblje ili u drugom slučaju - da je navuče na marihuanu i izvuče najveći deo love od svake sledeće zarade. devojci tako ostaje samo danoćno rintanje, čekanje ispod savskog mosta i stopiranje na kaćkoj petlji. sav posao će da joj se svodi na ispunjavanje kamiondžijskih snova, tinejdžerskih fetiša i gengbengova sa radnicama s građevine za male pare. u najboljem slučaju može da završi u porniću d klase gde će glumiti pomoćnicu deda mraza i oralno zadovoljavati irvase.
2. MODERNA. ona radi više tokom mlađih dana, a posle srednje škole upisuje megatrend. uporedo sa "studiranjem", locira žrtve po fakultetima i seksualno opšti sa njima na portirnicama domova i klupama ispred filozofskog fakulteta. zaradu troši na školarine i prijave ispita, takoreći na obrazovanje. na taj način radi i funkcioniše tokom studijskih godina, a posle završi kao asistentkinja na višoj tehničkoj, igračica u grandu, ili pak konduterka niš ekspresa ili laste.
delovi iz mojih spisa ''sreten o nemoralnom seksu i perverzijama''
Karakteristična stvar za intenet podneblje današnjice i ovih prostora. Karakteristično je time što se srpski i srodni mu jezici kasape putem ljudske lenjosti i manjka interesovanja. Karakteristična je upotreba engleske latinice pri pisanju, iako je većina naših tastatura odavno lokalizovana, potpuni gubitak osećaja za interpunkciju, sve pod izgovorom "to je internet, to nije bitno", time gubeći iz vida da je internet put budućnosti. Tom logikom možemo podrediti društvenoj stigmi i korisnike pisaćih mašina u prošlosti što su koristili lokalizovane aparate ili, u krajnjem slučaju, početke slovenske pismenosti, budući da su imali pri sebi sasvim funkcionalne opcije grčkog alfabeta i latinske abecede. Ljudska lenjost je verovatno jedina konstanta, a ne ljudska glupost.
Najpopularniji srednjoškolski smer za dečake u celoj Srbiji do pre koju godinu. 9 od 10 njih je htelo da "radi sa kompjuterom". Nema veze što trećina njih ne zna da nareže CD, a što druga treća nema uspeh da to upiše. " Pa šta fali, igrice su baš preterane i to će mi manje-više biti posao. Radiću ono što volim"- bilo je mišljenje koje je preovladavalo. U slučaju neupadanja(najčešći slučaj) na ovaj smer u elektro školi, alternativa je bila "kompjutersko konstruisanje" u nekoj indijanskoj mašinskoj školi. "Uostalom, to još moćnije zvuči, garant drugima instaliraš Kantera i onda ga pičiš."
Snovi padaju u vodu posle mesec dana kada shvataju da nisu došli u igraonicu i da kompjuter u školi još nisu videli.
Srećem školskog iz osnovne posle mesec dana srednjoškolskog školovanja...
ja: E gde si čoveče, šta ima? Kako je u onoj tvojoj zajebanoj školi?
drug: A ti ne znaš?! Prebacio sam se za kuvara. Znaš, super je to, jedeš, kuvaš i tako to. Ti znaš da sam ja to oduvek hteo.
ja: Da, da, jesi...(?!)
drug: To je sad aktuelno, dobro se plaća, a imam i neku vezu kad završim...
ja: Pa da, super... A kompjuteri, konstruisanje i te fore?
drug: Mani me tog sranja, sve neko učenje, programiranje. Čista prevara, moj druže! Nema tu R od računara! Kakva država, takva i škola, lopovska!
ja: Jeste, mamu im njihovu(u sebi: E majmune jedan)!
Realno, svi mi to radimo s vremena na vreme. Zasvrbite nos, duboko zavučeš prst u dubine nosnog rudnika i izvučeš zlato. Problem nastaje kada se dođete oči u oči sa tom odvratnom slinurdom. Tehnika jedan i najbezbolnija, naravno je da probate da se sline otarasite na jedan elegantan aristokratski način. Jednostavno, da je zatezanjem srednjaka o palac kikujete na neko nepoznato mesto. To mesto se naziva nepoznatim jer ljudska svest čak i ako je svesna gde je slinac završio odbija da prihvati njegovo postojanje. Tehnika dva, inače vrlo rizična i primenjuje se u slučaju da tehnika jedan ne uspe, je da se slinac opet što elegantnije i opuštenije zalepi o najbliže skrovito mesto. Ali kod tehnike dva ponekad mogu da nastanu veliki problemi.
A: Alo bre, koja majmunčina je izlepila ovolike sline po zadnjoj strani kauča pička vam materina odvratna bezobrazna.
B: Dobro bre ćale šta gledaš u mene, zna se ko je glavni slinolepac u ovoj kući!
A: More, da nisam video ovo, slinzila bi se za dva meseca izlegla iz onih slina, morao bih da zovem gradsku čistoću, pavijani nedorasli!
