Izraz tačke je lokalizam ( nema veze s lokanjem alkohola ) i koristi se za stanardna ručna kolica. Naziv tačke po svom semantičkom značenju nema nekakvog smisla, ali ako pogledamo sa logičke strane, možda su krstitelji ove sprave to gledali sa matematičke strane, jer opšte poznato je da se svako geometrijsko tijelo sastoji od skupa tačaka, a oni nisu imali podoban naziv za ovakva kolica pa su ga jednostavno nazvali pluralom tačke. Ili možda je semantičko značenje posve jednostavno i sastoji se iz toga da ova kolica zluže za prevoz tereta od TAČKE A do TAČKE B. A možda je po sredi neki treći razlog, znan samo onim ljudima koji su ga i iskovali i ostavili nama u amanet.
Kako god ih mi krstili, one su jedan od najkorisnijih aksesoara svakog domaćinstva, gde kao atlas, ponude svoja leđa da bi nama olakšali posao.

Osoba muškog pola od npr 14 do 75+ god. Kladi se svaki dan, u proseku 2 do 3 tiketa dnevno.
(1.rani ili jutarnji tiket. Parovi što pocinju do 16 h (ako je vikend Italijani 15 00, Nemci 15 30, Englezi 13 45 i 16 00...uz eventualni dodatak iz Španske ACB lige, ako nema sta da se igra. Ako je radni dan u pitanju tu je tenis)
2. Kada padne prvi tiket, obavezno ide i ''popravni tiket'', koji sadrzi Belgijance 20 45, Francuze 21, Špance 22 00.
3. Kada padne i popravni tiket, trči u kladionicu i sastavlja noćni. Uglavnom nema pojma šta igra (NHL, MLB, NFL, MLS i NBA koji kao poznaje (ali iz doba Peđinog Sacramenta)
Kada sve padne negde oko 3 ujutru, psuje sam sebe zašto nije sproveo online betting da stigne na Japance (Japanski fudbal koji pocinje oko 7 ujutru, dok kladionice ne rade) Sledi prazan i siv osećaj, sa bacanjem oka na sutrašnje parove.Zaključuje da ima dobitni tiket, za sutra.

Ako je mlađi, do 30 god, obavezno ima seksualne fantazije o radnicama iz kladionice, svaki dan pokušava da ih šarmira na njemu svojstven način. (Joj kad gurnem 50 e na tiket ima da padne, ma lože se na keš kurve, znam ja..Šta ti je)
Obično savetuje sve kako i šta da igraju, i kako se dižu pare. A poslednji put je dobio 2004 i to nekih 13,52 eura.Obiluje mudrošću i veliki je poznavalac sporta (naravno u sopstvenoj glavi)
Uvek pada na jednu i po mogućnosti zadnju utakmicu na tiketu uz konstataciju NAMEŠTENO, PIČKE!
Alfa mužijak jebe svaki dan.
Ako je penzioner, obicno minimalac uplaćuje na tiket uz maksimalan broj odigranih parova.Obavezno smrdi i ima univerzalni nadimak Deda. Iza njega se obavezno stvori red, jer gotovo uvek pogreši neki od 64 para, pa sledi navikivanje sa devojkom koja radi u kladionici.
Posle svakog pada, oseća prazninu, ali motiv da im jebe mamu (kladionici) nikada ne pada.

Dede i babe, barem ovi moji, su bili ljudi na samoj granici ekstremne vidovitosti. Gotovo uvek su nas čekali na kapiji kada naš “kec” pun kao autobus pridje njihovoj kući. A možda i nisu bili vidoviti nego su nas tamo čekali satima dok ne stignemo. Svejedno, oni su čekali na kapiji, a mi smo konačno stigli. Onda bi usledilo 4-5 dana urnebesnog provoda koji bi započeo vožnjom prastarog Opel kadeta po dvorištu na užas svega što je pernato. Izazivali smo takvu paniku medju kokoškama i ćurkama da je panika posle zemljotresa u Kobeu prava zajebancija u odnosu na ovo. Usledilo bi jahanje prasića, kupanje u blatu, branje ISKLJUČIVO ZELENOG paradajza i utvrdjivanje da li je Sava Savanović još uvek u ambaru ili se siroma negde preselio. Ni danas ne mogu da odgovorim sebi zbog čega je branje crvenog paradjza tako dosadno i neprivlačno.

Dok je naš pir trajao baka je servirala na stotine djakonija, poslastica i starinskih kulinarskih čudesa za koje, i dan danas, tvrdim da vrede milione dolara. Vatromet boja, ukusa i mirisa. Jeli smo do pred samu granicu pucanja naših malih stomaka. Ni danas mi nije jasno kako preživesmo to prežderavanje.

Mali popodnevni predah, dan u smiraju, pa pošto je deda završio ozbiljne razgovore sa matorcima, započinjao je sve one istinite i izmišljene priče namenjene nama. Nije da je dedina priča bila nezanimljiva, ali posle onog jurcanja i one hrane, neko odozgo sa nebesa je sišao i uzeo naše male mozgove i odložio ih negde na 14-16 sati, a posle toga nam ih tiho i uredno vratio kako ništa ne bi smo primetili kad se probudimo. Spavali smo i ništa nismo sanjali. Svaki sledeći dan se ponavljao već opisanim sledom dogadjaja, ali je uvek bilo podjednako zanimljivo kao da se prvi put dešava, sve do povratka u moj mali provincijski grad.

Kad sam pre nekog vremena prolazio tim putem nisam baš očekivao da me na kapiji čekaju baba i deda jer su oboje odavno mrtvi ali se jesam nadao da ću videti istu onu kuću i dvorište sa nekim drugim starim parom. Sigurno bih svratio kod njih da popričam o uspomenama i da mi dozvole da mi budu baba i deda bar na jedan dan, ali ništa od toga. Čak sam imao problem da tačno lociram mesto gde sam provodio sve te lepe trenutke. Kada sam konačno uspeo da se dobro i precizno orjentišem shvatio sam da je na mestu gde smo jurili kokoške i ćurke sada benzinska pumpa. E do kurca, pomislih i dodadoh gas.

A Sava Savanović se definitivno negde premestio i sada nikako ne možemo da mu udjemo u trag. Nije valjda lud da sedi u rezervoaru za eurodizel.

Standard zemlje bez standarda. Samo dno državnog poslovanja.

Metodologija nastave iz fizičkog u osnovnim i srednjim školama i, ujedno, nedvosmilena parabola studiranja, sticanja znanja i, uopšte, postojanja Fakulteta Sporta i Fizičke Kulture, koji je poput geometrijskog tela u bíti i sam "naduvan" kao "visokoškolska institucija". Doduše, jedan student iste nikada neće ni pomisliti da vam to prizna a i nema nekih specijalnih razloga za "ispovedanjem" obzirom da je u najčešćem broju slučajeva ili dva puta veći od vas (i po vertikali, i po horizontali; prim.prev.) ili - ako je žensko čeljade u pitanju - trenira tekvondo od svoje 4-te godine života. Najmanje. Elem, iako su još Stari Grci ustanovili da je fizička kultura od izuzetnog značaja za razvitak mladog ljudskog tela, nagog, čvrstog, razapetog, mirisnog, vlažnog, mhmm....ovaj, mladog ljudskog tela, bojim se da je danas od toga ostalo samo ime...ili barem kada se radi o školskom obrazovnom sistemu u državi ovoj našoj razapetoj. Program, dapače, postoji ali usled depresije zbog 14 godina studiranja, 10 od kojih je samo utrošeno na polaganje ispita iz Antropomotorike, i usled od strane svojih socijalističkih prethodnika nasleđenog ultimativnog bola u kurcu, svršeni studenti DIF-a a sada profesori fiskulture po školama digli su ruke najpre od sebe, potom od dece a neretko na kraju i "na sebe", no to je već neka druga priča, druga stanica 75-ice od Zelenjaka. Prva je priča, pak, i to žalosna da se kompletno fizičko obrazovanje mladih i mlađih naraštaja danas - sem ako klinci, fazon, ne treniraju neki sport sa strane, privatno - komplet zasniva na jednoj jebenoj LOPTI, na opštu i retko podeljenu radost uglavnom dečaka...a pošto se devojčice generalno do jaja smore na pojavu iste, verovatno usled kompleksa zbog trenutačnog neimanja nekih vidljivijih oblina, hehe.

Meni bilo žao pa sam vazda igrao lastiša s njima, hehe.

Cesta pojava kada se nadjete u blizini ljudi koji vas jednostavno izludjuju svojim ponasanjem.Tako kada neko izvali neku tesku glupost ili radi nesto sto je po meni neshvatljivo iritantno,cesto imam zamisljanje nokautiranja doticne osobe,koje se ponekad i realizuje.....

Pitanje koje se karakteriše kao nekulturno... u Srbiji... ako vam je plata prosečna ili nadprosečna. Ako je pak nešto manja, ili ne daj bože mizerna (kao što verovatno jeste), e onda to pitanje uopšte nije problem. Zapravo, dobićete odgovor tačan u dinar... I pola sata-sat kukanja i psovanja pride.

Rečenica koja predstavlja dizanje ruku od daljeg raspravljanja sa sagovornikom čiji je koeficijent inteligencije malo niži od temperature u zamrzivaču i uopšte, uplitanja u dijalog s njim. Njemu ne vredi ni nacrtati četkicom na platnu ono što želite da mu objasnite..Pre biste Vi napamet naučili teoriju kvantne mehanike nego on tablicu množenja. Debil na kvadrat...

Механичарски жаргон за неопходну поправку. Углавном је већи квар у питању, јер се на канал не тера за ситнице типа: алнасер, бобина, свећица; већ само за озбиљније експертске подухвате попут: брегасте, картера, ламеле и слично.

Пре неколико хиљада година, банатски научници су израчунали време тачног поднева . Касније су утврдили да је то најсавршенији могући тајминг за ручак. Данас, након стотина генерација, у Банату, у старијим породицама које се баве пољопривредом и даље се поштује следеће: Ручак у Подне (са намерно великим П).

Atmosfera u kuci kada stigne racun za telefon i lista poziva.

Uhvatiti u mašinu nekog jadnika i urnisati ga zajebanim pitanjima. Pretpostavlja se da su izraz skovali penzioneri dok su padali u trans posmatrajući junačko držanje bivšeg predsednika koji je, utamničen i sam protiv svih, hrabro izlazio na crtu kučkama agresorskim i stranim plaćenicima i domaćim izdajnicima.

Najjaktivniji forum svakog malog mesta. Obično stacionirana u "centru". Vlasnik je poznati domaćin. Pravi multitasking lik. Pored toga što otključava kafanu, on je i konobar i mušterija u isto vreme.
Sklepana kao da ju je pijani i nadogrigrani menadžer projektovao. Poseduje jednu čudnu karakteristiku. Svako ima svoje mesto. Slušaju se samo rani radovi Minele, Sinana na dopu i Bore Drljače u pubertetu. Ne služe se strana pića. Lokalci su homofobični prema njima.

Idealno mesto za konverzacije o prinosu kukuruza, šećerne repe i komšinice sa kraja sela. Puna živopisnih likova, na kojima bi Piter Džekson, da je znao, uštedeo mnogo novca za šminku pri snimanju Gospodara.

U ovoj instituciji, gde muškarci mlađi od 14 godina ne smeju da piju sokiće, je nastradalo mnogo više zuba nego kod prosečnog stomatologa. Savršena lokacija za praksu ako planirate da se bavite strit fajtom.

Za stranca ne baš dobro mesto za okrepljivanje. Ako uđe i samo ćuti, sa pogledom uprtim u pod, može proći sa lakšim telesnim povredama. Ukoliko pijani brđanin, koji se brije sekirom, uhvati pogled nedužnog lika, bolje bi mu bilo da ima kenijske krvi. Šta se desilo sa onima koji su suprotstavili ovim proizvodima turbulentnog braka dvocolaša i gorštaka, nećemo otkriti još neko vreme. Dok ne počnu arheološka iskopavanja u okolini kafane.

Ako ste kojim slučajem kod nekog rođaka, ni tada vam odlazak u najveće seosko svetilište, ispred crkve, neće lepo pasti. Pošto, jelte, tamo nema bolnice, sa samim tim ni toksikološkog, oporavak će biti negde na relaciji hladan potok, kanal. Oni divni ljudi što sede na dve, tri stolice, peku rakiju koja bi omamila poveću Godzilu. Čak insitut u Vinči razmišlja da ovaj domaći melem proglasi hemijskim oružjem.

Kada volis da se mucis.Gledanje nase televizije je svakako jedan vid mazohizma.Gledaoci u Srbiji su jedni od najvecih, ako ne i najveci mazohisti na svetu.

Antioksidans je hranjiva "tvar" sposobna onemogućiti delovanje slobodnih radikala. Antioksidansi funkcionišu kao unutrašnji odbrambeni sistem smanjujući oštećenja čelija. Tokom procesa varenja slobodni radikali se proizvode kao nusproizvod oksidacije. Skupovi slobodnih radikala mogu napasti zdrave čelije, pa telo koristi prirodne mehanizme za oslobađanje od slobodnih radikala - njih zovemo antioksidansi. Međutim, mnogo je faktora koji povećavaju sintezu slobodnih radikala: stres, loša ishrana, mnoga zagađenja okoline.

Evo par pitanja na koja bi većina ljudi dala pogrešan odgovor, naročito na prvi mah. Usput, možete ovo iskoristiti da dobijete neku opkladu!

Lik iz "Autostoperskog Vodiča Kroz Galaksiju". Potpuno neprilagođena osoba, nesposobna da se integriše u društvo. Toliko smotan da mu na jednoj žurci dvoglavi vanzemaljac (Zaphod Biblbroks) mazne ispred nosa ribu na koju se ložio. Tip koji, zahvaljujući poznanstvu sa vanzemaljcem Fordom Prefektom jedini preživljava vogonsko uništenje Zemlje. Nije to zbog toga što je bio reprezentativan primjerak ljudske vrste. Jednostavno - ukenjalo ga!

Rečenica kojom student dočekuje goste.

Programska šema na PINK-u

Poslednja reč evolucije kada je u pitanju ljudska neosetljivost i bezosećajnost. Primerak homo-sapiensa sa genetskom sekvencom jebenog mammuthus primigenius-a, da ne kažem, "kedlavog mamuta". Biće od kojeg se sve odbija i ništa ga ne dotiče. Govedo. Emotivni invalid. Čovek koji to nije.

Doduše, treba biti iskren i reći da je pomenuta kategorija ljudi žalostan nusprodukt konstantnih civilizacijskih nastojanja da se život na ovoj našoj "plavoj planeti" olakša, poboljša i apgrejduje, pri čemu se, razume se, sasvim zaboravilo na momenat "duše" kao najelementarnije čestice u čitavom kosmosu. Zamajan problemima sopstvene egzistencije i opteretivši se možda čak i nametnutim aspiracijama u profesionalno-privatnom domenu, savremeni ČOVEK se skoro sasvim otuđio od sâmog sebe i povukao u digitalnu sigurnost čuda tehnike čiji broj, čini se, iz dana u dan raste ( ili bar do trenutka kada Japan konačno bude potonuo na dno okeana ) i preti da prejebe čak i onaj iz doba Renesanse. Doduše, ovo što mi sada doživljamo nikako se ne može nazvati "novom renesansom" ili tako nečim, i to najviše zbog toga što danas ne morate da naručite jebenu statuu od rendom vrste kamena da biste videli golu ženu. Mada, i ja kenjam previše...

Elem, razgovarao sam pre neki dan sa svojim dilerom i dobri čovek mi je rekao da nije frka da me sačeka sa kintom još par dana. Eh, da su svi ljudi tako humani...