Obrazovni sistem u ex-yu zemljama je takav da se 90% nastave odnosi na teoretisanje i skoro nikakvo praksiranje naučenog, tako da obrazovne institucije proizvedu 5 "bubetala" po m^2.

Činjenice:
- prosječni lokalni mesar zna više od hirurga
- dreser pasa brže nauči psa pristojnom ponašanju nego učitelji/roditelji djecu
- odlaskom na šišanje rizikujete gubitak uha, obraza (bukvalno); ako ništa "frizura" ošišanih ovaca će vam mamiti uzdah u odnosu na vašu
- kupovinom hljeba dobijate i bonus štakora u njemu
- pristupačnost "lijekovima" iz porodice benzodiazepin je fanscinantna; dovoljno je da dođete nadrkani u apoteku, opsujete (random osobi) kevu i dobijate 2 u 1, pa se "stručnjaci" pitaju odakle izviru narkomani
- naši poljoprivrednici tvrde da uzgajaju čistu, organsku hranu bez ikakvih aditiva, a ja nekoć vidjeh na pijaci paradajz od 1KG - wtf?? - kupovinom paradajza dobijate i sasvim pristojnu dozu steroida
...

I milion drugih primjera. Ali nije sve tako crno, moramo biti objektivni.

- linija između lopovluka i politike je već odavno izbrisana - ako ste dobar lopov onda imate sve predispozicije da postanete i dobar političar i vice-versa
- dok se razvijene zemlje muče da nađu lijek za rak, ovi naši travari i ostali nadridoktori s ponosom tvrde da liječe svaku bolest - od AIDS-a do malignih tumora s nekakvim travama, sijenom
- imamo najbolje pedofile koji su prošli kroz mukotrpan trening u manastirima, školama, obdaništima
- sve prostitutke su bile ponosne članice dramske sekcije
- na ulicama pored droge i djece možete isto tako kupiti i oružje - za svačiji ukus - od ručne bombe do zolje
- svako dijete nauči kako krasti, ubijati i psovati prije svoje 10-te godine
- svaki treći čovjek se pridruži organizaciji "pijančenjem 24/7 protiv mamurluka"
..

Ultimativno ne. Nećeš ga majci! Nećeš, pa da jebe zec zeca.

Distinktivni kriterijum je ponašanje u masi.

Kruže priče kako je to strašno unosan posao. Na suvenirima ljudi zaradjuju bogatstvo. Tačno je da ne poznajete nikog ko se na tome obogatio, niti poznajete nekog ko poznaje nekog ko se obogatio, ali to se uopšte ne dovodi u pitanje.
Stranci su naprosto ludi za mini-preslicama, bez šumadijskih opanaka ne mogu da zamisle dnevni boravak i ne idu na spavanje dok ne obuju vunene, singave čarape sa Zlatibora.
Ide to k'o alva.

Toliko sam se spremao da napišem ovu definiciju, cak sam i tastaturu očistio usisivačem, naočare obrisao onom vlažnom maramicom, a onda...shvatio da nemam o čemu da pišem!
Ipak, nisam od onih koji se predaju na prvu, pokušaću koliko-toliko da izvadim stvar.
Imam 46 godina. Sa svojih 30 napustio sam rodni gradić u potrazi trbuhom za kruhom. Novi svet, novi ljudi, novi običaji, nova muzika...KURAC nova muzika! Ista sranja koja se slušaju u EX YU, slušaju se i ovde, i u Iranu, Turskoj, Siriji, Libanu, Bugarskoj, Grčkoj, Rumuniji, Egiptu...isto sranje, drugo pakovanje, to jest, samo drugi jezik, lokalni. I više nije bitno iz koje zemlje će da potekne "hit", bitno je da će ga svi prepevati na svoj jezik. I svi će da đipaju kao ludi, par meseci, dok se ne pojavi neko novo sranje.
Danas sva deca od 10-12 godina znaju sve Cecine i Karušine tekstove napamet. U moje vreme (mislim na osnovnu i srednju školu) ismejavali smo sve za koje provalimo da slušaju TADAŠNJE narodnjake, kojima danas skidam kapu u odnosu na sadašnje. Odrastali smo uz Dugme, Čorbu, Jagode, Valjak, Sklonište, gledali dokumentarac o Bitlsima svakog zimskog bioskopa, pred polazak u popodnevnu školsku smenu.
Ponosan sam na moj gradić. Pre par godina sam ga obišao, izlazio na svirke po baštama gradskih kafića, rok se svira, rok se sluša, rok se peva! Više nego prijatno sam bio iznenađen shvativši da klinci u mom gradiću znaju tekstove svih hitova već pomenutih bendova iz ONIH dana! Moj gradić je OAZA dobre muzike...

Hijerarhijski organizovana društvena struktura koja se bazira na uzajamnoj zavisnosti jednog sloja od onog drugog. Koncept uočljiv u skoro svakoj grani civilizovanog života a možda najpribližniji pojmu birokratije, kao tipu društvene organizacije. I kao što jedna prava piramida ( vidi pod "Velika Keopsova Piramida u Egiptu"; prim.prev.) svoju višemilenijumsku postojanost duguje isključivo međusobnom podržavanju ogromnih kamenih blokova koje su tu, baj d vej, postavili jebeni Transformersi ( a ko drugi?; prim.prev. ), tako i geometrijsko telo iz naslova zavisi od svog "kamenja" - malih i velikih, bitnih i nebitnih, moćnih i radnih LJUDI koji ga čine stvarnim. U podnožju su, razume se, oni najmanje važni - radnici i radnice, čistači, kuvarice, autori na Vukajliji, običan svet, raja. Njih baš i zabole patka šta se gore dešava pošto će teško koji od njih ikada biti u mogućnosti da se divi velelepnom pogledu sa poslednjeg sprata. To se baš i ne bi moglo reći i za sledeći sloj - Sloj Fantomskih Titula - na kojem za svojim pretežno spojenim stolovima sastanče predsednici sindikata, samoprozvani intelektualci-umetnici i DrMr-ovi sa Megatrenda i sličnih zabavnih škola-parkova za odrasle. Pomenuti su, inače, retko ambiciozna ali, srećom, i intelektualno-mentalno zaostala kopilad pa je nji'ova revolucija već duže vreme na stand by-u. Sprat iznad je rezervisan za prepredena ali i školovana goveda u vidu PR-ova, ličnih savetnika, zamenika direktora, i pedera uopšte. Oni su tu, veoma blizu vrha i pitanje je dana kada će na istom smeniti nekoga od budžovana. Uostalom, to im je sveta građanska dužnost a i glupo je stalno biti drugi, Čaviću. Elem, stigosmo i do sâmog Mon Blana naše piramide vlasti, tzv. "kote 1". I kao i što dolikuje jednoj tako usamljenoj cifri, pomenuti vrh je neobično tesno mesto. Ne "tesno kao dupke pun autobus GSP-a u vreme jutarnjeg špica" već više "tesno kao ogromna direktorska kancelarija sa ličnom sekretaricom i šoferom". Neretko, i telohraniteljem. Mesto rezervisano za direktora, predsednika, magnata-monopoliste, kralja kurca-palca, moderatora - tih savremenih faraona potlačenih i u konformizam prisiljenih širokih narodnih masa, preko kojih gaze svojim crnim, lakovanim cipelama. Ipak, iste su veoma klizave na ljudski gnev, ako me razumete...

Ogromno kučište veličine teleta. Džegra. Kad ga vidiš noću zamalo pomisliš da si video hendikepiranog vukodlaka.

Nespretan, tupav, bangav, sa dve leve noge, 'Slađinac'. Sinonim za trapavost.

Veb kurave. Prosjače za klik pažnje i saosećanja, pucajući na osnovne ljudske instinkte, učestvujući u kolektivnom spuštanju inteligencije. Žele palčeve nagore, Džastina Bibera i pluseve. Mrš more!

Prema Američkim filmovima, veoma isfrustrirana persona koja ima veoma kratak fitilj i najmanja varnica može da dovede do njegove eksplozije. Pretpostavljamo da je to zaista tako, jer dovoljno je samo zamisliti srednjovječnog siromaha u plišanom kostimu na plus 30, pred hiljadama ljudi i sve je jasno.

Čim radi to što radi, logično je da je u pitanju očajnik kome je svaki dolar bitan, što da bi djeci platio školu, što ženi alkohol i bratu kauciju zbog krađe veš-mašina. Kostim mu NIKAD nije neki kul lik, tipa Betmen ili Pamela Anderson, već je to uvjek neki retardirani rođak Teletabisa (sisata krava u vojničkoj uniformi na primer) u kojem on mora da se ponižava pred publikom za tričavih 190 dolara mjesečno.

Arhitektonski biser Srbije, beli romski dvori sa lavovima koji liče na seoske džukce ali ponosno čuče na šestmetarski visokim kapijama. Bacanje love na kič ornamentiku da bi se komšiji pokazalo ko je u Francuskoj stekao više para skupljajući pseća govna na stanici Sent Lazar...

izraz nepoznatog porekla duboko ukorenjen u vec nakaradan seoski recnik.Koriste ga cesto i nabedjeni gradjani koji ne mogu da se isciste tako lako od provincijalskog gena koji se u njima nalazi kao najsofisticiraniji zapis(nano tehnologija).Oznacava najcesce grupu ljudi koji svi zajedno dolaze u goste a niko ih nije pozvao i cesto su to lokalne pijanice tako da opravdavam ovako surov izraz.Nazalost ovaj nacin sporazumevanja sve vise prelazi u upotrebu u nasem narodu zbog jednostavnosti(jednom recju ste nekom objasnili mnogo toga i potpuno vas razume).

Prevozno sredstvo s točkovima, velikodušnije "automobil".
Iako predviđen za prevoz omanjih putnika na kratkim relacijama, fićom su čitave familije (sa koferima, strinama i loncem punjenih paprika za usput) putovale u posetu rođacima na drugi kraj zemlje.
Kupovina "F." je 60-ih godina bio događaj ravan rođenju ili smrtnom slučaju u porodici. Inicijacija novog "F." vršila se tako što bi vlasnik ukrcao neverovatnu količinu oduševljene susedske dece i provozao ih po kraju. Zatim bi pristupio sledećem obredu:
1. ritualno pranje;
2. pažljivo nameštanje nalepnice "YU";
3. ukrašavanje enterijera minijaturnim kopačkama ili bokserskim rukavicama.
U međuvremenu bi drugarica sašila zaštitnu ceradu, na kojoj bi vlasnik štriclom izvukao registarski broj sa obe strane, napred, nazad i - za svaki slučaj - na krovu. I taman kada su vozači fića zaključili da su postigli sve što su mogli i da je život lep, pojavljuje se Zastava 1300. Vlasnici ovih drumskih zveri su, kao dodatnu pakost, uveli presvlake za sedišta (za fiću ih niko nije pravio). Najcenjenije su bile one od veštačkog krzna, na šta su vozači fiće jedino mogli da odgovore dlakavom presvlakom za volan. Posebnu zavist izazivala je prostrana platforma iza zadnjih sedišta Zastave 1300 (kod fiće je nema), na koju su komotno mogla da se smeste bar dva ukrasna jastučića (FK Partizan) i pas koji klima glavom. Pokušaji vozača fiće da se ovo niveliše dodatnim nalepnicama (tigrovi koji se sudaraju glavama uz poruku "Pazi!"), ugradnjom dugačkih plastičnih antena i unutrašnjim retrovizorima "Panoramic", nisu uspeli. Ipak, vozači su do kraja branili svoj integritet, pa makar i fića stradao: urbane legende zabeležile su slučaj penzionisanog zastavnika sa Novog Beograda koji je, sa prozora, iz ručnog bacača razneo starijeg maloletnika kad je ovaj pokušao da mu mazne brisače.

Nuspojava devedesetih koja im stilski ni u kom pogledu pripada. Problem je što niko ne zna čemu zaista pripada, i svi bi je rado intervjuisali/ugostili jer ima par kul pesama, ali niko ne zna kako da je najavi.

Oslonac bolji od šanka. Koji tajne skriva bolje od Kineskog zida. Koji uliva poverenje. Pouzdan. Samo ne danas.

Izjednačavanje pojmova i pojava na ravne časti metodom škarfanje po horizontali alatom jezik ašovom praćeno kibernetskim modelom mozga podešenim na OFF.

Faza kod ženskog roda kad super-ego poklekne pod naletima ida. Što se kaže - kad gaće same padaju.

Neophodan rekvizit kada neki lik, koji je još mnogo daleko od toga da bude "starac Fočo od stotinu ljeta" (po godinama, pamet i mudrost i da ne spominjem), treba za potrebe filma, serije i sl. da izgleda ozbiljnije, produhovljenije ili naprosto zajebanije. Holivudski majstori su vrlo brzo ukapirali koliko se žene lože na babyface lika, kome po neki sedi pramen (nekada je dovoljan i samo jedan) daje "ono nešto" , po čemu on, postaje pravi šarmer, šmeker, jebozovni mangup i jebač na kub. Pozicija pramena se bira, malo po fizionomoji, a daleko više po roli, koju jedna ovakva glumčina treba da iznese.

Rečenica koja ni u bilo kom dogadjaju u životu ne može da pomogne.

Svi smo se mi borili sa bićem koje živi s druge strane šaltera i svi smo izašli poraženi iz te borbe. Pa, evo 3 rečenice koje vam ponekad u tim situacijama mogu spasiti život (tačnije, mogu učiniti prethodnih 48 sata čekanja iole ''smislenim'', da bar ne morate opet dolaziti).

1.Oni* su meni rekli da to tako treba.
2.Prošli put je tako moglo.
3.Nisam znao da se to ne sme.

* Nikad, ali NIKAD, koliko god vas ispitivali, nemojte pokušati da kažete ko su Oni.

Naravno, ovo ne funkcioniše uvek, sve zavisi od tvrdoglavosti Bića Sa Šaltera.