Oličenje sitne duše. Krajnje netrpeljiv i ljubomoran na sve ljude u okolini koji su u nečemu, čime se i on bavi, bolji od njega, a neretko i za one za koje je duduk. Da i komšiji crkne krava mu je moto na neki način, kojeg se jednostavno ne stidi. Nema dlake na jeziku, ali bi mu bilo bolje da ima, jer primećuje trunje u tudjem oku, a balvan u svom ne vidi.
(Normalni?) Ljudi su u principu neverovatno tolerantni ka ovakvoj osobi, verovatno jer ne žele da se upuštaju u bezrazložni rat i izvlače Pirove pobede, ako se takva osoba uopšte i može pobediti, a da bude svesna toga.
Finalna forma nečoveka, bića koje je tu da izvuče limit čovečnosti iz tebe i da ti pokaže, generalno, pravo lice okoline u kojoj se nalaziš, bez pardona ili lepe reči.
Deo u Blic novinama koji se nalazi na poslednjim stranama i ima svruhu da nam malo namami osmeh nakon krša pročitanih loših vesti, crne hronike isvađa političara koje su za nas već svakodnevnica. Moj prezimenjak šef biroa za h-umor svakog nas dana oraspoloži karikaturom nekog političara. Ono što me posebno veseli je što u svakom nedeljeljnom broju tu mogu da se pročitaju neke od najboljih definicija sa Vukajlije.
Tankosava - Oj devojko pljosnata, jako si mi poznata
Žuljanje - Nekome duša žulja telo, a nekome telo dušu.
Račun - Radost davanja se plaća razočarenjemNeki od Miljenkovih grafita iz današnjeg broja
Neki su gledali u učiteljicu, drugi su pak pogledom pratili šta se zbiva na ulici (oni srećniji koji bi pak sedeli kraj prozora), treći bi prepisivali činjenice u rečima i brojevima sa zelene table..Neko je buljio u ćošak, neki igrali potapanja, urezivali se u klupu. Ali svaki pogled osim jednog upirao je u tačku iznad table, neugledan, okrugli starinski sat, koji je bio često i jedina duša učionice. Delovao je kao mesec sa svojim menama na ljudsko raspoloženje - u petnaestom minutu časa ga izbegavaš, posle 25 minuta drago ti je jer je prošlo pola, a 5 minuta pre kraja već prestaješ da praktikuješ zajebanciju (predavanje ne slušaš odavno), pakuješ knjige i nestrpljivo čekaš da se oglasi tvoj dugogodišnji prijatelj - školsko zvono.
Svojim položajem pogleda bi lišio jedino predavača, koga bi već pre toga zagovarali kako ne bi do kraja pitao. A danas, deca u osnovnoj školi već imaju mobilne telefone, i stari dobri zidni sat je pao u zaborav. Stoji na zidu kao uspomena kojoj su još pre dve godine stale kazaljke, I čeka sledeće krečenje da bude zauvek sklonjen.
Izgled i prvi utisak: Pomalo zapušten, ali kako kaže on, namerno. Uvek ima bradu od par dana (ko italijani, samo što je ova ko šmirgla, što je poznato da opasno loži žene), a neretko i od par meseci. Krupan svuda, ponosno nosi svoj stomak, i ono ispod stomaka. Za dezodorans ne zna.
Kako se udvara: Izuzetno romantična duša. Vrhunac romantičnosti je bio dok se udvarao Milojki, kad je prebio Stanislava što ju je uvatio za dupe dok su igrali kolo, a zatim se nasmešio pod brk. Tad se i oženio.
Predigra: Uvek je raspoložan za predigru. Predigra izgleda ovako nekako: Dolazi kući, znojav od posla, skida sako, skida košulju, i dere se "Milojka, dolazi ovamo da te jebem!!!"
Ako Milojka ne ovlaži odmah, zvizne joj 2-3 šamara da se zagreje.
Seks: Snažno, jako i brzo. Baš brzo.
Ljubav: Često izjavljuje ljubav. Izjavljuje kad je ubijen i pijan, pred drugarima u kafani. "Volim si ja moju Milojku". Kad dodje kući, ne ponavlja ovo, reko već jednom. Eventualno joj zvizne šamar ako mu prigovara, al mu žao posle.
Strategija koju primenjuju pripadnice lepšeg pola. BRADA dole POGLED gore i TREP, TREP, TREP...” i SVE završeno...
"Trep, trep, trep, jel bi mogao veceras da naidjes do mene, nesto me komp zeza? Trep, trep."
_____________________A KAKAV BI SVET BIO DA NIJE ŽENA I CVEĆA?! Nek sam prodana duša i nek padam na jeftine fore ali meni ovo mnogo slatko!
Osobina velikih ljudi ogleda se,izmedju ostalog,i u tome što se nesebično zalažu za dobrobit drugih,za razliku od malih,sebičnih,ljudi koji žive samo za sebe i svoje interese.
Stas ne određuje veličinu čovaka.Visok ili nizak, velik si onoliko koliko ti je velika duša, samim tim i dela koja činiš.Ali to ne određuješ sam.To vrednuju drugi.
Vrlo mračan, zajeban i misteriozan lik iz mange Bleach. Ionako nekim osobama izgleda prilično simpatično on je u osnovi najgori ambiciozni nitkov, koji koristi svoj šarm i dobar izgled da natera ljude da čine stvari koje ne mogu ni da zamisle. Njegove najjače moći jesu da ubedi svaku osobu u drugačiju stvarnost, da im svih pet čula prevari i to ima posebnih psihičkih efekata kod njegovih bivših učenika, koji su tek u zadnjim izdanjima mange, kada je poslao armiju monstruoznih duhova da unište jedan ljudski grad i kada je preoteo jednu prelepu mladu devojku pod pretnjom da će joj pobiti najbolje prijatelje, shvatili ko je on u stvari. Takođe je podmetnuo optužbe drugim kolegama o ilegalnim eksperimentima, koje je vodio o pretvaranju ljudi u sadističko-manijakalne duhove Ispijene zbog čega su oni bili izbačeni iz redova Bogova Smrti. Njegov ultimativan cilj je da postane Bog, ali njegova najveća rečenica kojom je pokazao šta želi, jeste kada je pobegao iz Grada Duša : "No one has started in heaven, not even God".
Slično iskrcavanju na Normandiji. Ti i tebi sličnih dvesta duša, zbijeni, čekate da se otvore vrata. Iza vrata te ne čeka krdo švaba, protiv njih bi i imao neke šanse, čeka te samo jedna osoba i protiv nje nemaš čime. Njegov pos'o je da te jebe, i on je na visini svog zadatka. Gladan si, nisi ni doručkovao, njega boli kurac, u kabinetu je i čeka kafu posle jela. Muka ti je od vonja tebi (ne)dragih kolega i koleginica, njima je muka od tvog vonja, osoba pored tebe baca peglu i potom kolabira. Otvaraju se vrata, nisi ni iskoračio a već si zaradio otvoren prelom potkolenice od stampeda. Mnogo vas je, bira najkorpulentijeg koji će skupiti indekse. Indeksi će biti potpisani sledeće nedelje, tvoje potvrde i overa semesta mogu da sačekaju. Sledeće nedelje prelaziš iz rovovske u frontalnu borbu, jer svaki iz uvonjale horde, iz nekog razloga, želi da uzme indeks prvi.
Loša stvar. Jako loša. Ne želi se ni najgorim neprijateljima. Naime, ova pojava spada u jednu od onih sitnih ali jako značajnih međuljudskih interakcija na osnovu koje možete da zapadnete u žestok hejt od strane davaoca poklona.
Postoje dve varijante ove pojave i obe su loše.
1) Ne sviđa vam se pleteni džemper sa motivima suncokreta koji vam je poklonila tetka sa sela ali vi jednostavno ne umete da odglumite da je super i da ga obučete bar na par sati dok tetka ne ode a džemper završi u "nikada obući" fioci. Sledeću slavu, brat dobija čokoladu i kintu, a vi vuneni džemper sa motivima suncokreta ali znatno lošije izrade.
2) Dobili ste super kul poklon od devojke koja je tom prilikom ispoljila svu ljubav i kreativnost koju gaji prema vama. Jedini problem je što ste srećni (duša vam je ispunjena, leptirići haraju digestivnim sistemom, a srce ubrzano lupa) ali ne umete to da pokažete pa i ona misli da vam se poklon ne sviđa. Sledeći rođendan nećete dočekati sa istom devojkom.
Međ' narodom našim osetljivim na svoje poreklo i istoriju, pogrdan naziv za službeni jezik kojim se govori u lijepoj njihovoj. Posprdno-prezirući termin za sve reči i izraze kojima se cenjene komšije ponose a ustvari bi trebalo da se pokriju ušima k'o dva jebena Damba. Već i sâm izraz iz naslova ima tu pežorativnu crtu u sebi koja na prilično nedvosmislen način ukazuje na to šta mi Srbi mislimo o pomenutoj tematici.
Jer, prilično je zajebano imati svoju državu, svoju zastavu i svoj grb a ne imati i SVOJ jezik, da ne kažem u ovom slučaju, "stil izražavanja". Nezgodna je stvar kada ti glava i telo 'oće na Zapad a duša vuče ka Istoku, koliko te god to "dalo pizditi". Dobro. Možeš ti organizovati polugodišnje nacionalne konkurse za originalne nove reči kojima bi se zamenile one omražene "ćetnićke" i popunio tanki "Vokabular Hrvatskog Jezika", ali ne mo'š promeniti činjenicu dispadaš teško iskompleksirani idiot jer te je zapravo strah od samog sebe.
A šta će tek novi Papa reć'?
- Ae, matori, pušćaj! Ako sad krenemo da gledamo, cenim da ćemo "Povratak Kralja" da završimo negde pred zoru...
- Evo, evo...Uuu, kakva je ovo hrvaština, krv ti jebem?!
- E, kad sam znao sam da ćeš nešto da zasereš, brate! Kakvi kurac "Vladari Prstena: Momćad Prstena", 'des ti gled'o kad si daunluodvao, je li, idiote jedan?!---------------------------------------------------------------------------------------------------
- E, brate...
- E, otkud ti?
- Ma, bio do babe nešto, sjebala kuk pre neki dan pa joj kupio par stvari d'ima...
- Koji smor, jebote...Pa, kako je bakutaner? Je l' mož' da hoda ili...?
- Hoda, hoda, al' samo uz pomoć hodalice...
- Čega?
- E, puši kurac, ne znam ni ja kako se zove to govno...
- Uf, dobro je, ja rek'o ti post'o Hrvat preko noći, xexexe...-------------------------------------------------------------------------------------------------
- Hmm, interesantno...A kako kažete "internet"?
- Svemrežje...
- A "ležeći policajac"?
- Uspornik...
- A muški polni organ?
- Pimpek...
- E, popušiš mi pimpek, kompa!
Umro si.
Tvoje spiritualno ja, tvoja duša ,napušta tvoje fizičko ja , tvoje telo. Lelujaš između neba i zemlje . Ničim izazvano setiš se lika svoje majke kada je još bila mlada devojka. Ne pridodaješ preveliki značaj tome. Nastaviš da se penješ, sve jasnije i jasnije vidiš svoje detinjstvo, osnovnu, srednju, sve svoje drugare prve simpatije se sećaš tako živo da si se opet zaljubio u nju do smrti ( ironije li mrtav si) . Klupko tvoga života se odmotava, a ti počinješ da primećuješ da ima sve više čvorova, a i stanjenih delova konca. Fleš bekovi te udaraju sve jače i jače, dok te ne zaboli glava, i počneš da vrištiš u agoniji .
Tada si već u belom svetu, držiš u krilu smršeno klupko konca. A jedan čikica u sav u belom te pomiluje po ramenu i upita :
"Sine da li su ti vredeli svi ovi čvorovi i stanjene niti."
A ti plačeš od bola svoje duše još dugo ,dugo.
Ako se oporaviš i prihvatiš sebe, u raju si.
U suprotnom postaješ lud i sena svog nekadašnjeg ja, dobrodošao u pakao.
Gde tek počinja prava bol svakog tvog čvora dok ti kao bodljikava žica prolazi kroz srce, čineći da svaki čvor traje vekovima. A bol neizdrživ.
Život? Je l' se to jede?
Postoje oprezni ljudi koji na sve misle, koji sve predviđaju. Ipak, stalno upadaju u klopke jer računajući na poteškoće, stvaraju iste. Život je i unutrašnji i spoljašnji. Bez obzira na neraskidive korelacije između te dve manifestacije, postoje i mnoge specifčnosti. Dok se sa unutrašnjim borimo sami (čast psiholozima koji naplaćuju 50 evra sat mamu im jebem), spoljašnje traže malo više. Puno je "metaka i šrapnela" koji pogađaju. Ljudska duša je na neke imuna, dok za dosta nije. I tako, dok većina nabavi "fuck off" stajling pancira i krene da se bori sa životnim nedaćama kako zna i (ne)ume, postoje homo sapiensi koji pribegavaju insektoidno-vodozemačko-sisarskim trikovima te se ukopavaju - u zemlji je spas. Često idu toliko duboko da više nikad i ne izađu.
Rovovska borba je borba bez pomicanja - borba bez borbe. Uđeš u rov, pripališ cigaretu i ne proviruješ. Nekad baciš neku bombu, opleteš kratak rafal - većinom šutiš, osluškuješ i igraš karte. Možeš da čekaš, ili da kreneš. Doduše kad izađeš, čeka te metak ili preplašeni protivnik koji beži.
Život je ulaznica. Rov je samo jedna od mogućnosti, i to loših. Nema garancija!
Dok živiš, budi živ!
Zarobljen je devedeset druge u Orašju. Uhvaćen je u firmi dok je radio. Većina njegovih sunarodnika je već bila pobegla, ali on nije hteo....
Još uvek se osećao smrad spaljenog mesa dok je bio mučen gašenjem cigareta. Modorg lica, prebijenih rebara, napuklih prstiju, pokušavao je da ustane i lizne vlažan zid - vode nije pio danima. Odjednom ga ja zaslepila svetlost. Ipak, jasno se nazirala silueta, silueta sinoćnjeg kasapina. Bojao se da je došao spas u vidu metka, ili noža - šta god!
- Ustaj izdajnička kukavico!
Ćutao je i nije se pomerao. Usledio je udarac nogom u pleksus i jak trzaj za ruku. Vukao ga je.
- Danas kopaš rovove. Nek te ubiju tvoji, hahahaha!
Prevezen je kamionom bez cerade do komande. Odatle je išao peške sa još par sličnih. Vojnici koje je sretao su mu dobacivali da je izdajnik, kukavica, pretili su mu.
- Evo ti ašov! Kopaćeš tamo!
Krenuo je, sagnut! Tvrda zemlja se nije dala. Sa druge strane su zapucali. Još više se sagnuo, udahnuo duboko i zapeo jače. Rov mu je bio spas, činilo se. Divljački je zarivao ašov u dijamantsko tvrdu ilovaču. Zastao je na momenat. Da li da beži? Pogodiće ga? Krenuće par koraka i skinuće ga? Tada je odustao od par sigurnih koraka slobode i zapeo još snažnije do boli u skršenom telu. Rov mu je bio smisao tada.
Kasnije te večeri od zadobijenih rana je izdahnuo.
Ne, nije u pitanju prevozno sredstvo, već je u pitanju jedna specifična pojava. Trolejbus je jedna priča koji je ispračao dežurni trol smarač. Količina gluposti, tupavila, nebuloze i maštarija ima veoma visoku koncentraciju kaja je veoma opasna za mozgove iole normalnih osoba.
Posle voženje trolejbusom osećate onaj osećaj koji imate po završetku izlaganja dežurnog trola smarača, osećaj koji je kao blago drhtanje spolja, a užasna oluja iznutra. Vaš mozak trokira dok pokušava da obradi i sam sebi pojasni sve te informacije. Vaše srce kuca mirno, ali duša lupa ludački pokušavajući da preseče veze sa vama.
Trolejbus je tihi i u isto vreme glasni ubica. Trolejbus je kao vožnja rolerkosterom u "poslednjoj ekskurziji 3". Trolejbus transfer blama vodi na viši nivo, kada plačete od muke zato što ste čuli, videli ili pročitali ono što ste videli. Trolejbus, ta trolovska storija, je jedno drugačije prevozno sredstvo, sredstvo koje vas upućuje u zemlju trolovština kojima je samo nebo granica.
jedinica za temperaturu piva
Dobar dan,mozete mi dati 4 ladna jelen piva?
E,cao,daj mi dvolitru Merak piva,aj gledaj da je ladno!
U jbt,al je ladno ovo pivo,ko kurvina dusa!
...
Kažemo za osobu koja je u društvu pokupila epitet "Kaspera". Lik kojeg niko ne jebe ni pet posto, narodski rečeno niko ga ne šiša ni za šta.
- Pa Janice pogledaj ovog Milojka, duša draga, niko ne obraća pažnju na njega, a stvarno se momak trudi.
- Ma šta da ti pričam, jadničak, njega izgleda samo frizer šiša.
Prihvatiti i priznati poraz, al' onako izistinski.
- E, pušila sam Zoći.
- Mojemu čoveku si našla da saftaš?
- Pa kad mi se pušilo, i ja sam živa duša.
- Je l' ti nije svršio u usta?
- Jeste, hihi.
- Jebaću mu majku u pičku!
Prelazak iz dečaštva u višu fazu postojanja, koju će obeležiti bezglava jurnjava za suknjom, susret sa alkoholom, i neurastenija nategnutih odnosa sa roditeljima. U pauzama između jedne i druge ženske od kojih ti svaka popije odredjenu količinu krvi, a i ti njoj jer to je obostrani proces, i jedne i druge satiruće žurke na kojima se trudiš da pojebeš sve žensko a na kraju sam daviš majmuna u WC-u... sve ti se idiličnijim čine te godine nevinosti, kad Vrhovni Procenitelji Tvog Života, roditelji koji će potom ostareti, nisu imali hrabrosti da te samog puste na more, već su ti dodeljivali delegata u vidu babe koja te pratila na obećane plaže, heklajući sa drugim babama u hladu smokve malih primorskih mesta, dok ti sam skačeš na glavu sa šiljatih stena.
- Duksi, gde ćemo ove godine na more, a, š'a misliš?
- Ne znam, Bleksi, nemam ideju...
- Nemam ni ja... ajde da uzmemo šator, pa polako, odozdo, u Reževićima imamo Radicu i onu njenu drvenu kućicu, pa dokle nas noge i autobusi donesu na gore... u Dubrovniku imamo Vlahu i njegovu kamenu kuću...
- U Puli imamo Maru...
- To TI imaš Maru, a ja ga uvek šiljim...
- Pa naći ćemo ove godine nešto i za tebe... oćemo da svratimo u Selce, smešno mesto?
- Može... kad si ti poslednji put bio tamo?
- 73-će, sa babom...
- Aha, znam, mene su roditelji te godine vukli u Petrovac, pokrljasmo se na gradskoj plaži sa milion i po duša na malo prostora...
- Baba Magdalena i ja smo uveče jeli sladoled i onda je ona sedela na klupi i gledala u more, dok sam ja malo bazao po rivi, pa smo išli na spavanje. I svaki dan je za plažu pravila salatu od cepkanih pečenih paprika i paradajza, posle sam čuo da je to jedina prava srpska salata, a ne ono što ti uvaljuju u restoranima...
- Nemaju ti kafanjerosi pojma sa salatama... sećam se Magdalene, volela je sve nas...
- Jeste, beše dobra baba...
- Kad je ono umrla?
- Pre osam godina.
- Već toliko?! Pu, mamu ti, kako vreme leti...
- Leti, Bleksi, leti... Znači: Reževići?
- Neka bude tako, Duksi. I da paziš šta vataš za brisanje kite ako ne bude zavese u hotelu, mojne da zaključavam peškir u sef!
- Dobro, bre, ne možeš da zaboraviš taj peškir, jebo te peškir...
Najviši stadijum zajebanosti upoznavanja njene porodice. Ćale i stariji brat zajedno su pičke za nju. Ova žena je poznata kao osoba bez duše i srca, od milošti je zovu još i tašta. Savršeno je boli kurac što ti imas 2 fakulteta i 5 doktorata, ti nisi dovoljno dobar za njenu mezimicu jer si klošar koji samo misli na taslačenje. Ona je predvodnik čopora, alfa ženka. Ne daj bože da joj se suprotstaviš za kuhinjskim stolom, njenim svetilištem. Tako je ćale jednom uradio pa je dobio šamarčinu iz kolena i od tad ne pije pivo, nego mesto toga svaki dan obriše kilo, dva prašine i izmasira joj tabane. Svaki trud da se zgotivite je uzaludan. Ona ima bugarski instinkt. Smeška se stalno i kao super je, a iza ledja drži rambo nož koji je svečano naoštren za tvoja jaja. Što je manje budeš vidjao i više joj kupovao stvari, veće su ti šanse da izdržiš do kraja, tj. dok neko od vas dvoje ne bude ladan kao njena duša.
Nikako prijatna stvar, univerzalna za sve događaje koji su mogli uslediti te prethodne večeri. Zajednička stvar je bol u određenom delu tela.
Jutro posle pijanke-boli glava.
Jutro posle prvog seksa-ne znam šta boli nisam žensko, al' sam uveren da boli nešto, u krajnjem slučaju duša.
Jutro posle večeri provedene na Vukajlji-boli te kurac.
