Ljudi koji nemaju svoju Andromedu su hendikepirani za čitav jedan svet, galaksiju, svetlosnu godinu, siromašniji za jedno vredno osećanje, stanje duha, vremensku zonu..Za čitav jedan podsistem unutrašnjosti bića. Osudjeni su na najstrašniju kaznu - da ostare.
Andromeda je nedeljivi deo svih unesrećenih, neprobojna samoća u službi opstanka u društvu, štit, oklop i zaklon, načeta ludost u službi zdravog razuma.. Svakom je njegova najlepša, uredjena po sopstvenom nahodjenju a opet mistična i iznenadjujuća, i treba je posećivati samo u trenutcima kada za njom najviše težiš i žudiš. Druge ne vodimo tamo, jer lepotu tudje Andromede nije lako uvideti, deluje blistavo, a opet može se učiniti i strašnom.
Neki su vekovima gubili vreme tražeći put za Indiju. Ja sam tražio sopstveni put, koji će me odvesti na samo moje mesto, u jedan zaseban univerzum, gde leže sama ideja i početak pupčane vrpce..Mlečnim putem, sa lastama i raspevanim prolećnim pticama. Tamo sam svoj, tamo ne dopiru prekor i sud - mali Bog svog malog univerzuma.
Uplaše se za mene kada otputujem. Kažu lik mi ubledi, brada naraste kao trava u žitu, u očima zasijaju zvezde kojima još nisu nadenuli ime. Ali ja ne primećujem - otisnem svoj brod na nekoliko nedelja, podignem bela jedra, prekinem sidro, uživam u slobodnom letu i padu, plovidbi u beskonačno, namerim u nepoznati pravac, ćutnju, i drugujem sa mislima koje se ne mogu reći, zvukovima koje sviraju instrumenti koji samo tamo još postoje. Nema gladi, hladnoće, sujete, civilizacije..
Tabula raza. Družim se sa crnom materijom, uzbudjen posmatram supernove, u stomaku osluškujem vetrove sa sunca, i sve ono što mogu doneti. Ne zanima me Mars, Jupiter je tačka koja bledi, a Zemlja samo sudbonosna stanica sa koje sam krenuo davno, jako davno.
Na Andromedama nema ratova jer nemaš sa kim da ratuješ, nema greha jer nemaš kome da ga počiniš..Nema crne mame i crnog tate, crvenih cifara i zlobe sitnih duša, krv se uspava i ne razmišlja o smrti, udišeš vazduh sa večnih okeana i planinskih venaca. Tamo je sve istinito, stvari dobijaju druge mere, oblici nova značenja, ljudska sudbina jedan novi smisao.
A onda prodre snop svetlosti kojim te traže, i skokneš do njih - čisto da vidiš šta ima.
- Kevo vratio sam se.
Muk. Čekanje. Pomirujući osmeh.
- Sedi prvo da jedeš, nisi ništa uzeo u usta danima, a onda se sredi pa idi malo medju ljude. Zaboraviće te.
- Koliko sam bio odsutan?
- Eonima. Nešto kraće nego obično.
Preko noći je postao velika ,,zvezda". Njegove pesme slušaju svi od 7 do 107 god. kao sto se čita Politikin Zabavnik. Autor je brojnih dela među kojima su ,,Vrati se,vrati Kristina" i ,,Moja žena ima švalera" , kao i ,,Pištolj i Bosanac" . Glavni je baja u svom selu žene menja ko čarape, čak se pročulo da mu se sad udvaraju i druželjubive gospođe iz susednog sela! Ponosni je vlasnik i najveće krmace u selu koja teži 200kg! Uzgaja i piliće mada oni mu služe samo za dobru čorbu dok mu najveći užitak pravi njegov vepar nerast Mićo koji ne zaostaje za krmacom i teži 180 kg! Svako jutro kad Zoka krene da ga napoji ovaj mu veselo zagrokće nasta mu Zoka odgovori pokazujući mu prsutu(verovatno mu pokazuje budućnost)! Uzgaja jagodu, maline,kupine, pa i sljive i glavni je izvođac istih za celo selo ! Planira da snimi duet sa Ekremom Jevrićem(jedva(ne)čekamo)! Pesma će se zvati verovatno ,,Vratila se Kristina sad je gola,gola"! Glavni rivali su mu Sejo Kalač i Lepi! Šerpa je njegov stil!
Ako imate nesto da dodate u vezi sa ovim covekom napisite samo u komentare! Ispod su vam delovi nekih njegovih najvećih dela kao i linkovi gde te pesme mozete naći!
,,Vrati se,vrati Kristina"
Ref.
Vrati se,vrati Kristina
tako ti naseg malog sina
sin ti ima već sedam zubica
a ja ti se mila ne treznim od pića!http://www.youtube.com/watch?v=qxnb8CTFxVY
,,Pistolj i Bosanac"
....Neka tvoja dusa i srce
budu spokojni, on je danas
Milan pokojni! x2
Ubiću ga, vjeruj mi draga
pa nek robijam okovan u lancu
zamerio on se bosancu!
http://www.youtube.com/watch?v=tO9L4qTjwhs&feature=related,,Moja zena ima švalera"
Moja zena ima, ima vrelu krv
Ženo moja,ženo moja njega cu istuci
a tebi ću, a tebi ću usi ja izvući! x2
Moja zena ima švalera
nekog brku nekog šofera! x2
Na jastuku mome miris tuđeg losiona
ostaće bez brkova i bez kamiona!http://www.youtube.com/watch?v=rVDZI3yvWAY&feature=related
Česta vađevina za javašluk.
Seoska pošta
Deda: Pa dobro, be, snajke, zar ste me zbog jednu jebenu novogodišnju čestitku naterali da silazim tri kilometra s brda!? Kakva, be, jebena preporučena pošta!?
Šalteruša: Otkud ja znam, što!?
Deda: Ma daj, ja reko' stig'o mi poziv za sugjenje sa onog majmuna! Ja sam, be, čovek u godine, skoro kje mi osamdeseta, napad'o je sneg, a onog krmka od poštara mrzelo da ubači jednu jebenu čestitku u sanduče!?
Šalteruša: Ne znam ti ja to...
Deda: Pa kude kje vi, be, duša, ja dolazim pešice...
Šalteruša: Dedo, nemoj si takav! Čovek se penje na brdo samo kad vi nosi penzije, treba gu razumeti...
Deda: Ma šta pričaš, be, snajka, ja pešice sa štapom, a on gore ide s kombija! I aj' da je neki paket, nego malo kartonče sa sliku!
Dobar i jednostavan način da u trenutku kakve verbalne rasprave ispadneš pametniji. Onako arhaičan duh govora može ostaviti pozitivnu impresiju na slušaoca. Sasvim je dobar metod nastavka kontinuiteta proseravanja kad nestane informacija i argumenata, ali ako je priča prazna, nema neka vajde, ili što bi Saruman u tom duhu rekao: "It matters not".
Nije loš kec u rukavu kad je neka umetnička spika u toku, onako da se, što se kaže, umese i sam umetnički pristup u govor.
Gledala sam pre neko veče "Eni Hol" Vudi Alena, baš mi se svideo. Onako, baš je alenovski, sa svim njegovim karakteristikama. Kako se tebi čini?
- Vudi Alen - genije je! Oduševljen njim sam ja, genije je pravi? Gledala jesi li onaj njegov "Hana i njene sestre", meni omiljeni je?
Jesam, među pet najboljih. Ti si prava neka umetnička duša, reklo bi se...
- Polaskam sam ja! Dobra i ti si, znanje imaš baš!
Šta misliš o Finčeru, ja njega mnogo gotivim?
- Pizdurina on je! Gledao sam film njegov neki ja, razočarao me je! Voleo sam ga i ja, u dušu pogodio me je!
Nego, hoćeš do mene na kafu?
- Za kafu uvek jesam ja!
Znaš, tetka mi nije gajbi...
- Aha, znači u Bosansku Krupu otišla tetka... situaciju menja to!
..Suze mi teku od smijeha ako prestanem da se smijem ostace samo suze .. Da, ispricacu vam moju pricu. Ona, zove se Vesna, moj razlog za osmijeh, srecu, bukvalno moj razlog novog neproblematicnog zivota. Secam se kako sam reagovao na njen pogled onaj blag, umiljat . Sreca, osmeh i srce mi zaigra kad pomislim na nju, a to je uvijek. Da ,stalno mislim na nju zato valjda i jesam srecan. Ali cijela poenta price je ta da ona nije mogla da podnese daljinu. Te proklete kilometre. Ostavila me. Ostao sam zgazen, u suzama smeha koje su krile suze bola i tuge. Moja princezica, moj najlepsi dio zivota, razlog mog osmeha, ostavi me . Sva sreca pretvorila se u bolnu suzu,pokusavam da budem jak ali sve pocinje da gubi smisao, stvara se mrak, praznina i bol u dusi. Volim je, i zato boli, boli to prijatelju moj kad izgubis tek pronadjenu svrhu nivog zivota, kad se nadjes na dnu, u bolu i suzama. Brate, znas onaj osecaj kad mastas sa osmehom na licu, a u trenutku ti se sve srusi, shvatis koliko umijes da volis, da budes srecan ali i da patis. Svu tu moju srecu srusio je vetar bola i kisa djine. Zapalicu jednu da se smirim ali tog zeljenog mira nema, nema ni te srece , boli to kad ostanes sam. Da, donela mi je srecu, naucila klosara da voli, ucinila nemoguce, poverovah srecom zanesen da imam sve i da mi nista ne treba, i od jednom sve izgubi smisao, druze treba mi ta Vesna , ona bas jednostavna, povrsna a meni posebna i previsee. Od ovog razmisljanja o njoj, dusa mi umire, srce prestaje da kuca, mrtav covjek koji hoda , krece suza hladna kao hiljade zima, bol me ubija. Zasto bas tako mora da bude? Shavtas li kako boli? I od mog smjeha , od moje radosti padam na suze bola i uzdaha. Samo da imam tu moc da mogu pobjediti daljinu bila bi moja , bio bi njen. Boze! Imaj razumijevanja za moju ljubav, cuj srce izpunjeno bolom. Ako nista daj joj mogucnost da voli nekog drugog kao sto sam ja nju volio, neka bude srecna. Ja cu se vec nekako snaci, a do tada
mi lazne suze smijeha prekrivaju one istinske suze bola i tuge.
Samo je jedan bio marsal, to svi znamo, ko nije znao morao je da zna. No, nije o njemu rec. Naime, pre 30-ak godina, dok je muzika na struju bila tek u ekspanziji, i jos uvek su Silvana Armenulic i Biserka Vuntusirevic zabavljali vecinu,kako omladine tako i starine, Marshal je bila jedina marka pojacala koja je postojala, i koja je za ljubitelje elekricne gitare predstavljala sve u zivotu.
Omanja zurka u nekom Beogradskom podrumu pre 30-ak godina, pred oko 100-tinak dusa, sviraju "neki novi klinci" sa dugim kosama, i mindjusama u usima. Svi u delirijumu, ali ne lezi vraze, kako je nas bajni marsal imao svuda svoje kljunove, ni ovaj skup nije mogao da prodje bez njegovih "agenata mira". posle nekog vremena lude zurke, nesto zavarnici, i muzika staje.
Svetlo se pali, svi gledaju sta je, samo se cuje polu-usrani glas gitariste kojem se pola sveta srusilo kvarom njegovog pojacala'
"u jebem mu mater, crko marsal!!!"
A ni sam u tom momentu nije svestan sta uradi...za nekih 5 do 10 minuta, dolaze trojica u koznim mantilima, sa jebackim sesirima, i kulturno pitaju mladica da podje sa njima. A on misli, postaje nova otkrivena zvezda, pa pristade sirokog osmeha.
eto...danas bi mu bilo 55...
Kad neka rabota nikako ne ide, pa da je okreneš četrdeset puta i probaš na stotinu načina. Neće i nemože ni po jednom zakonu.
-Muči me ta matematika.
-Zašto?
-Ne ide mi malom, pašće.
-Ali zato slika kao Uroš Predić. Batali ti te brojeve i pravac po paletu i boje.........................................
-Mladi kneže, mišljenja sam da vaša ljubav sa kćeri poglavara susjednog vojvodstva neće završiti po nadanjima vaših mladih, zanesenih i ljubavlju obuzetih duša.
-Ali... ali, ja svakog trena čeznem za njom učitelju. Zauzmite se za ovu moju nezgodaciju kod moga oca. On vašu riječ veoma cijeni i neće vas - pa makar za razgovor odbiti. A vi tu iskoristite umijeće zbog koga vas je i odabrao da me podučavate i da njegov savjetnik budete.
-Razumijem vas mladi kneže, ali to nikad nije bilo, niti će biti. Prije će se dvije vojske na Popovu polju sudariti, nego se međ sobom umnožiti. Račvast kolac u zemlju ne može, upamtite to mladi kneže.
Hodajući misterij. Osoba koja se iznenada pojavljuje niotkuda i koja iznenada napušta društvo. Totalni frik.
- Znaš, djed mi je pričao da su u ovoj šumi viđali drekavce.
- Nemoj o tome da pričaš, strah me je. A i mrak je...
- Ne boj se, mala. Nemaš se čega bojati dok si sa mnom... I tako priča djed da je ovdje čitavu noć čuo neke čudne zvukove. Ujutro su našli jednog mrtvog čovjeka u blatu, a iznad njega je bila neka zelena tečnost. Niko ne zna od čega je, mada neka stara babetina kaže da je vidjela neko čudnovato biće, drekavca. Ali ko njoj da vjeruje... Ljubavi, gdje si? Ljubavi? Daj nemoj da me zajebavaš, gdje si nestala?
- TU SAM! :oči k'o u vampira:
- AAAAAAAAAAAAAA!!! Si normalna, hoće duša da mi iskoči?! Stuho jedna!
- Hahahaha, koja si minkica! Šta ti ono reče, da se ne bojim?
- E, mnogo je smiješno. Evo grohotom se smijem...
Opis odnosa nadredjenog prema potčinjenom.
- I šef ti je rekao pred svim kolegama da si neuspeli abortus, kako dozvoljavaš da se tako ponaša prema tebi?
- Ženo, na sirotinju i zec vadi kurac, nego, kad rekoh zec, mogu li u nedelju u lov?
- Možeš. Kad vaskrs padne na petak, pa tri dana posle.
- ???-----------------------------------------------------------------------------------------------------
Tipična srpska kafana u sitne sate.
- Gazda, šta oš' da ti sviramo sad?
- Cigo, da mi svirate "izgubljeno jagnje".
- Ali, gazda, 'de će ti duša, tri put' smo ti svirali to, kiša pada napolju...
- More, marš! Ja dok plaćam, ima da svirate i u auspuh, ako treba.
- (šapatom) Na sirotinju i zec vadi kurac.
- Nešto reče, cigo?
- Ništa, ništa gazda, kažem na ovi moji cigani da zauzmu PREDISpozicije.
- E, tako te volim, cigo, 'ajd', navalite!P.S. "Izgubljeno jagnje" se svira tako što orkestar izadje iz kafane, raštrkaju se na tri-četiri strane (u zavisnosti koliko članova broji orkestar), počinju sa svirkom i polako dolaze do onog koji je pesmu naručio. Važi samo za trubačke orkestre.
Neki ljudi baš znaju da odaberu pesmu.
* Srećan odlazak sinu u vojsku pesmom “Kad bi bio ranjen” *
* Čestitam zetu ginekologu hiljaditi abortus pesmom: “Gde će ti duša?” *
* Srećan odlazak na posao prijatelju mineru uz pesmu “Oko mene lete, lete svi”
* Srećnu amputaciju nogu svom unuku , baba i deda čestitaju pesmom “Ne klepeći nanulama” *
* Unuk svojoj babi cestita 90. rodjendan uz pesmu “Vreme ti je isteklo” *
* Unuci čestitamo treći rodjendan, uz želju da doživi još toliko, uz pesmu “Kraljica trotoara” *
* Pokojnoj baki izgoreloj u požaru zelimo pokoj vecni uz pesmu “Sve još miriše na nju” *
* Od Marka Kraljevića za Musu Kesedziju: “Jesi hrabar,al’ boleće suza ako krene…” *
* Od Muse Kesedzije za Marka Kraljevića: “Neću umret’ svojom smrću,ubiće me neko…” *
* Tetka i teča žele sestriću srećan prvi rodjendan, sa željom da poživi još toliko *
Osoba koja ti se zabije pod kožu i u početku te nervira, smeta ti i oćeš da ga izbaciš iz svog života. Kada shvatiš da nećeš uspeti tako lako da ga se otarasiš, počinješ da ga gledaš kao deo sebe i nekako ga jebem li ga, zavoliš.
- U osnovnoj školi imao sam tog druga Mikija. Nije da ga nisam voleo, ali kako da kažem, dečko je smarao opasno. I naravno ko za kurac, taj Miki mene zgotivi ko brata i neće da se odvoji od mene. Prvo je to bilo samo u školi, ali posle poč'o i kući da me prati i priča o svojim problemima. Smarao me je duže vreme, a meni je baš bilo glupo da mu to kažem jer je bio duša od čoveka.
- Jednog dana, ne znam šta se desilo i koja je ovozemaljska sila uticala na mene. Tokom Mikijevog izvođenja monologa gde sam ja bio standardni posmatrač, u priči koja ni ti je imala veze sa mnom niti sam znao o čemu se radi, skonto sam da je Miki skroz kul tip i da mi je jebeno uš'o pod kožu, cepanica jedna.
Naneti štetu i to ozbiljnu. Fizički preurediti osobu ili predmet. Finansijski ostaviti posledice k'o Jezda i Dafina. Emotivno upropastiti nekoga do te mere, da bi mu i Limeni pozavideo na 'ladnoći. Ono što Majka Priroda uradi mnogim ljudima.
-Krmača mala, ja je odveo u Mali Princ, ona pojela deset kolača... osakatila me, nemam za doručak do naredne plate! Umislila da sam ja sultan od Bruneja il' šta ja znam!
-Samo da mi dođe iz škole, magarac mali, zažaliće dan kad se rodio, ima da ga osakatim! A ti tu nemoj da mi cmizdriš, tobom ću posle da se pozabavim što si ga takvog rodila, jajnike ćeš u sisama da tražiš, ako me razumeš...
-Dramatično me je napustila posle najlepša dva dana u mom životu, tako nam je dobro krenulo, ja sam već isplanirao celu budućnost za nas! Ostala je samo prazna ljuštura posle nje...duša mi je osakaćena!
-Ja vam se unapred izvinjavam ako Ranko bude bacao svoje sline u rusku salatu, on je dobro dete, ali ga je priroda malo osakatila...takoreći, gura kocku u krug.
Životni san prosečnog balkanskog dukatlije.
Ogorčen zbog diskriminacije, problema sa desnima, večite finansijske krize i ostalih već odomaćenih problema, on poput najpromiskuitetnije sponzoruše zamišlja lagodan život sa bogatim advokatom preko bare u San Francisku, prestonici flafičastih, gde se i dva mužjaka svrake trpaju na grani.
- Slušaj Adrijane, ja ovde više ne mogu. Išao sam na par razgovora za posao i svuda su mi se samo suptilno zahvalili. Tata me isteruje iz kuće, kaže da mu ne treba hermafrodit, a mama se jako nervira i žao mi je nje.
- Duša si prava. U potpunosti te razumem. Isto je i meni tako. Otišao bih ja ko zna gde, samo daleko odavde iz ove džungle. Nikog nije briga kako se mi ovde osećamo.
- Eh da mi je jedan Gej Riči da ga dočekujem s posla, skuvam mu kaficu, ručak pa posle odemo na plažu...
- Pa ti bi mene ostavio zbog neke krezube pederčine?
- Adrijane, zaboga! Gledaš li ti realno na stvari? Ti kao ne bi?
- Pa dobro, kad bolje razmislim...
Veliki vernik (redak slučaj, meri se promilima) ili daleko češće "vernik" (mnogo češći slučaj, meri se svim preostalim procentima). Toliko obuzet duhovnim i svetim da čak i kad nešto nalik na simbol vere vidi, čak i pred nekom zdravstvenom ustanovom, to što jedva da podseća na krst, on oseti obavezu da se prekrsti.
Ovakav tip vernika (barem ovu daleko veću grupu) karakteriše striktno, puritansko i na neki način ekstremno shvatanje verskih načela. Kad su drugi u pitanju. Svaka, pa i najsitnija greščica u poštovanju Svevišnjeg se odmah primećuje i grešnome subjektu trlja na nos. Dijapazon je širok: rad na crveno slovo, nepoštovanje dana kad se meso ne konzumira, po koja psovka... Iminentna reakcija sledi! E sad, kad to treba na njega da se primeni, malo je drugačije. Tad su pravila nekako rastegljiva i, što bi Džefri Raš u "Piratima sa Kariba" rekao: "To su više smernice". Na kraju krajeva, drugi citat sa TV ekrana to pokriva. Štono bi Lucifer iz istoimene TV serije rekao: "Pa šta ako je to greh? Dođeš, ispovediš se i nikome ništa. Dakle, slobodno"!
- E, tebra! Žvaćeš tu plesku, a danas posno?! C, c, c... Gde će ti duša?
- More, žvaći ti govna i vodi računa o sebi, znaš! Ako se ti i pred apotekom krstiš, mene na miru da ostaviš!
- Uh, kakav još i rečnik... Moliću se za tebe večeras u crkvi...
: Zvoni mu mobilni. Kao skrinsejver je, naravno, neki svetac. Koji? Nebitno, neki rendom, bilo koji u to vreme moderan:
- Izvini, poruka... Opa, kum opet otiš'o na službeni put, zove me kuma da je, khm, opslužim! Odo' ja!
- Čekaj, a vrlina, tako to, posno...
- Pa, riba je posna :namig: E, ako vidiš Ćomija pre mene, pitaj ga je l' uvaljao one mesne nareske što sam mu dao, što ih Idea bacila jer izašli iz roka!
- Koji si ti...
- Ne brini... Večeras idem u crkvu i odmah posle ispovesti se molim i za tvoju grešnu dušu što ne posti! Ae ćao!
Dete koje se rodi nakon očeve smrti. Prema narodnom verovanju u Srba ovakvo dete poseduje natprirodne sposobnosti, od isceliteljstva do vidovitosti. Ovo verovanje pomalo pada u zaborav, obzirom da je i samo očinstvo danas, najblaže rečeno, problematičan termin.
"Je li bre, što se onaj mali Nevenkin onako čudno ponaša ?"
"Što, baš je fini dečkić, miran, povučen ..."
"Ma đavola fin, ni dobar dan ne zna nazvati i samo nekud nebesa očima !"
"A to ? Pa šta ćeš, komšija, znaš ... on ti je posmrče. Otac mu, Steva veseli, pogibe od groma tri meseca pre nego će se mali roditi, Bog da mu dušu prosti ... A duša od čoveka bio ... A i mali je dobar, malo čudan, ali dobar ... Onomad mi je pomog'o da nađem set gedora što sam bio zaturio u garaži. Kažem ti, posmrčad su takva ..."
"Ma komšo, pričaj ti šta 'oćeš, al' meščini da posmrče voli da pošmrče. A i te gedore ti je on maznuo, pa kad nije mog'o nikom da ih uvalja - vratio ti. Baš ono, fin mladić. "
"Ne misliš valjda ... ?"
"Da, mislim."
Slobodna interpretacija čuvene Dekartove misli primenjiva na seksualnu aktivnost prosečnog dvadesetogodišnjaka.
Klasična studentska žurka. Promocija piva i neke vodke koju niko ne pije. Idealna prilika za pronalazak srodne duše. Razmišljanje gorepomenutog:
- Gle ovu u crnom! Kakva je! Ima da bude moja za pola sata. Uh, kakvu guzu ima! Gle! Konobar joj donosi pivo! Ne treba mi takva, neka alkoholičarka.
Nakon pola sata.
- Vidi ovu malu! Kakve sise ima! Još gleda 'vamo! Ne! Stalno nešto čačka telefon, sigurno se dopisuje s dečkom.
Nakon sat vremena.
- Ona plava mi je poznata. To je ona sa predavanja iz engleskog. I tamo mi se činila simpatična, a sada još bolje izgleda. Ima da joj priđem čim se završi ova pesma. Nekako je preglasno, neće me ništa razumeti. Ostalo mi još malo piva, daj da naručim novo. Gde je sad nestala? Sigurno je otišla u WC, sačekaću.
Nakon pola sata.
- Gde je više? A eno je, vraća se s onim tipom. S tipom!?
Uvertira u prepričavanje neprijatnog iznenađenja koje vas je zadesilo.
- Brate, što si došao sam, gde ti je Ljilja?
- Rasurcali smo se sinoć, našamarao je i otišao u tri pičke materine!
- Ti digao ruku na žensko? Nemoguće. A zbog čega?
- Krenuo ja sinoć kod nje, njeni popodne bili otišli na Kopaonik, kontam biće svega i svačega, pred kućom obuće koliko ti duša hoće, a unutra se ništa ne čuje. Uđem ja polako unutra, dođem do njene sobe, nema nikog. Upadnem kod njenih, kad ono, ima šta da vidim. Redaljka. Njih četvorica! Napunili francuski ležaj, sve im jebem.
- Ne zezaj?
- Kunem ti se. I to cela naša ekipa sa malog fudbala, čak je i Kiza, koji je Riberi na kvadrat, jebao moju devojku.
- Uh, dobro da sam ranije otišao kući.
- Šta?
- Ništa, kazem strašno brate šta su ti priredili, da ne poveruješ.
To vam je bre pravi super-vojnik, a ne kao onaj u onom filmu što glumi Žan Klod Van Dam. Elem, taj lik, taj vojnik, dika svojih roditelja, je iz porodice u kojoj je svaki prethodni muškarac bio uniformisano lice, sve unazad do građanskog rata. A ovaj naš delija, ljubi ga majka, je odlučio da krene putem svojih predaka. I obavezno je učesnik prvog zalivskog rata, a verovatno i rata u Talibaniji, ovaj, u Afganistanu i vrlo verovatno u Iraku. Blago njemu, duša junačka, bori se za demokratiju, da mi lakše spavamo.
Ali, onda on shvata da je rat sranje, da demokratije nema, da je ovo pakao na zemlji, razočaran je. I vraća se kući. Popišan, i još više razočaran, sada je bruka za familiju, ubijao je žene, decu, nemoćne starce, niko ga ne voli, a njegova draga, što reče mu na rastanku da će ga čekati, za vreme njegovog odsustva našla je sebi drugog saputnika i dala mu šut kartu.
On sada odlazi u neko mnogo malo meste, negde u srednje-zapadnu vukojebinu, da živi u svojoj kolibici i da uživa u samopostojanju bez igde ikoga. Odmah tu u blizini je gradić (Pejton) i gde dolazi da kupuje šta mu treba i tako upoznaje finu curu, ali krije šta je bio. I tu je, naravno, neki bigataš koji teroriše sve, policija je njegova i sve je njegovo, i kao za inat se i on loži na istu finu curu, koja pritom ima dete a muž joj je bio neki alkos koga više nema međ' živima.
I onda bogataš počne da cima i cima našeg vojnika, a ovaj trpi, neće nasilje, dosta je on sranja počinio, drži krst i moli se kao da je Papa lično, mučenik do sada neviđeni. I, naravno, kada bogataš počne da muči onu finu curu, njeno dete (oh, to ga baš ražesti) i ostale građane, onda naša junačina (ma, delija nenadjebiva) uzima pravdu u svoje ruke. U stilu Nea iz Matriksa izbegava metke, tamani negtivce kao Terminator, srčan je kao Tarzan, a kada rane onu finu curu (u međuvremenu se njih dvoje malo hopa-cupa druže) počne da plače kao svi pravi ljubavnici u latinoameričkim serijama.
Za samo finale, on se u stilu nindža filmova Žnj produkcije "potepa" sa onim bogatašem koji zna karate (ko da mu je Čak Noris bio cimer) i onda ga on pobedi i svi budu jebeno srećni.
A, naš junak - fini, dobri, pošteni američki vojnik, sa suzom u očima - zagrlio svoju dragu (koju je onaj slučajni metak pogodio u stomak po sred srede, a ona samo ožiljak zaradila, okrznulo je valjda), sa sve detetom u krupnom kadru (najbolji način da on dobije simpatije šireg uditorijuma) i gledaju u svitanje (uvek je to u svitanje novoga dana), a na nebu se boje nastale od sunčevih zraka, oblaka i čega već ne pretvaraju u američku zastavu sa svih pedeset zvezdica.
I svi su jebeno srećni.
Jedna od čuvenih rečenica čuvenog Sofronija. Neopozivo priznavanje poraza i odavanje počasti nečijoj višoj inteligenciji i nadmoćnijem umu. Doživeo si totalni majndfak, svi tvoji napori i glupave teorije su pali u vodu jer nisi hteo da slušaš savete iskusnijeg i pametnijeg. Sad lepo priznaj da si glup i ubuduće slušaj pametnije od sebe.
Plateja, 479. godina p. n. e. :
Mardonije: Ej, popizdeo sam više od ovog čekanja, daj da jurišamo na ove Grke i da ih fino pokoljemo, pa didemo kući.
Artabaz: Mardonije čoveče, gde ti se žuri? Vidiš da smo im presekli snabdevanje vodom? Još malo će im duša biti u nosu, a onda možemo na miru da im se načestitamo mile nove godine. Vidiš da su bolje naoružani i da su oklopljeni k'o kornjače, kad nas dočekaju na ona koplja, najebali smo.
M: Sinak, viš da nas ima tri puta više? Šta nam mogu? Nego 'ajde, komanduj juriš!
A: Ali to je taktički skroz pog...
M: Ma jebala te taktika! Misliš ako si načitan da si mnogo pametan? Uostalom, ja sam komandant! Juriš!!!
Par sati kasnije, Artabaz se povlači sa ono malo preostalih Persijanaca. Zvoni mu telefon:
M: Artabaze, jes to ti?
A: Oooo, Mardonije burazeru! Ja sam, ja. Odakle zoveš?
M: Iz podzemnog sveta, odakle bi drugo?
A: I, kako je dole?
M: Super, smrdi na trulež i pokvarena jaja. Nego, hteo sam nešto da te pitam.
A: Reci?
M: Da nemaš možda još onih mudrijaških knjiga?
Ašram. Verovatno druga najgadnija kombinacija slova na svetu posle celokupnog "Nemačkog Rečnika sa Gramatikom". Međutim, iako zvuči kao nešto što je moglo izaći iz kloake jedne steone krave, pomenuti pojam je zapravo stara indijska reč koja se otprilike znači “manastir tišine i duhovnog mira”, što je sasvim i logično obzirom na to da su kategorije “tišine” i “mira” poprilično zajebana stvar u hinduističkoj religiji. Ono što, pak, Šiva, Bramavutra i ostatak sakralne ekipe nije mogao da zamisli ni u najgorem bolivudskom filmu od 4 sata jebenog igranja i pevanja, jeste bilo to da će jednog dana u Indiju početi da dolaze i njima da se mole i ljudska bića koja su, ako ništa drugo, barem dva-tri puta TEŽA od lokalnog stanovništva, uz to isto toliko puta i gluplja. Ili ipak nisu? Pretpostavljam da odgovor na ovo pitanje postaje sasvim irelevantan ukoliko vam kažem da su ta bića - AMERIKANCI.
Elem, šta je to spojilo ove dve toliko različite kulture (tačnije, jednu KULTURU i jednu NEKULTURU; prim.prev.) verovatno niko nije u stanju baš do kraja da objasni, ali se pretpostavlja da je u tome najveću ulogu odigrao MOZAK tj. nepostojanje istog. Jer, kako drugačije opisati pojavu u kojoj veći dugi niz godina gomile i gomile gorepomenutih „izgovora za ljudska stvorenja” dolaze iz svojih jebenih Sjedinjenih Država u Indiju, duboko uvereni da će tu i SAMO TU shvatiti smisao sopstvenog postojanja, života i – usudiću se da kažem – onih navijačkih kapa sa ugrađenim rezervoarima za pivčugu sa strane (ovo poslednje, cenim, i ne zahteva neki smisao)?
Gojazni, zadrigli, para puni i naoružani onim, za njih, tako karakterističnim kretenoidnim osmehom (koji možda još samo raspali Englezi mogu da ugroze), oni su odlučili da preduzmu nešto posve radikalno u pogledu svojih ispraznih života, a može li šta biti radikalnije od odlaska u zemlju u kojoj skoro uopšte nema Jevreja? Uostalom, Meri i Džon su bili pre par godina i nalaze da je to bilo “soul-refreshing” iskustvo! I tako, puni pozitivne energije i nade u Spasenje sopstvenih duša - i uopšte ne posedujući reč “transfer” u svom rečniku, bajdvej - oni su se uputili u duhovnu avanturu svog života spremni da odbace sav do tada u sebi akumilirani stres, negativitet i kreatin iz McNuggets-a i prigrle sve što je novo i sadrži jebeni kari.
Inače, jedan dan u Ašramu košta 250 dolara. Jebiga. Ko je rekao da će duhovni put biti džabaka...
- E, pa, dragi roditelji, ovo je moja nova verenica, Alison!
- Namaste...
- Šta reče, bre?!
- Ćale, to znači „zdravo“ na indijskom, ne budi rudimentaran, molim te...
- Kako sad „na indijskom“, sine? Ti si meni i tvom ocu rekao da si je upozn'o tamo preko bare. A i „Alison“ mi zvuči nekako američki, šta znam...
- Da, kevo, Alison jeste Amerikanka ali je poslednja tri meseca bila u Indiji na spiritualnom pročišćenju pa je prihvatila njihove nači...
- Da tebi tata odmah nešto „pročisti“, sine. Nemô slučajno da se desi da mi OVA OVDE budućim unucima meće tačke na čelo i udara u gong 'mesto da ih vodi u crkvu. Mogu ja da budem još rudimentarniji, ščuo!?
